Уридин-дифосфат глукоза

С Википедије, слободне енциклопедије
Уридин-дифосфат глукоза
Називи
IUPAC назив
[[(2R,3S,4R,5R)-5-(2,4-dioxopyrimidin-1-yl)-3,4-dihydroxyoxolan-2-yl]methoxy-hydroxyphosphoryl] [(2R,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihydroxy-6-(hydroxymethyl)oxan-2-yl] hydrogen phosphate
Други називи
УДП-глукоза
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.004.657
МеСХ Уридине+Дипхоспхате+Глуцосе
  • O=P(O[C@H]1O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1O)CO)(O)OP(=O)(O)OC[C@H]3O[C@@H](N2/C=C\C(=O)NC2=O)[C@H](O)[C@@H]3O
Својства
C15H24N2O17P2
Моларна маса 566,302 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Уридин дифосфат глукоза (урацил-дифосфат глукоза, УДП-глукоза) је нуклеотидни шећер. Овај молекул учествује у метаболичким гликозилтрансферазним реакцијама .

Функције[уреди | уреди извор]

Уридин-дифосфат глукоза се користи у метаболизму нуклеотидних шећера као активирана форма глукозе која је супстрат ензима глукозилтрансфераза.[3][4] Овај молекул је прекурзор гликогена. Он може да буде конвертован у УДП-галактозу и УДП-глукуронску киселину. Ови молекули су супстрати ензима који формирају полисахариде од галактозе и глукуронске киселине.

UDP-глукоза може такође да буде прекурзор сухарозних липополисахарида и гликосфинголипида.

Компоненте[уреди | уреди извор]

UDP-глукоза се састоји од пирофосфатне групе, пентозног шећера рибозе, глукозе, и нуклеобазе урацила.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Радемацхер Т, Парекх Р, Дwек Р (1988). „Глyцобиологy”. Анну Рев Биоцхем. 57: 785—838. ПМИД 3052290. дои:10.1146/аннурев.би.57.070188.004033. 
  4. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]