Галактоза
| Галактоза | |
|---|---|
 |
|
 |
 |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 26566-61-0 |
| ПубХем | 6036 |
| MeSH | |
| Својства | |
| Молекулска формула | C6H12O6 |
| Моларна маса | 180.156 g mol-1 |
| Тачка топљења | |
|
|
|
| Infobox references | |
Галактоза (Gal) је тип шећера који се налази у млечним производима, у шећерној репи и осталим гумама и слузи.[3] Такође, синтетише га тело, у коме формира део гликолипида и гликопротеина у неколицини ткива. Галактоза се сматра нутритивним заслађивачем јер има хранљиву енергију. Галактоза је мање слатка од глукозе и није много растворљива у води.
Галактоза има хемијску формулу C6H12O6, молекуларну тежину 180.08, и тачку топљења од 167°C.
Галактан је полимер галактозе. Има га у хемицелулози и може да се конвертује у галактозу хидролизом.
Галактоза је моносахарид и заједно са глукозом гради дисахарид лактозу. Хидролизу лактозе на глукозу и галактозу катализује ензим лактаза, једна β-галактосидаза. У човечјем телу, глукоза се претвара у галактозу како би млечне жлезде могле да луче лактозу.
Садржај |
Структура и изомери [уреди]
Прва и последња -OH група налазе се на једној страни, а друга и трећа на другој. D-галактоза има исту конфогурацију на свом претпоследњем угљенику као и D-глицералдехид. Галактоза је оптички изомер глукозе.
Метаболички поремећаји [уреди]
Постоје три важна поремећаја која укључују галактозу[4]:
- Галактосемија (недостатак галактокиназе) узрокује катаракте и менталну ретардацију. Ако исхрана без галактозе почне на време, катаракте ће нестати без даљих компликација, премда неуролошко оштећење остаје за стално.
- Недостатак УДП галактоза-4-епимеразе је веома редак (само 2 забележена случаја). Узрокује глувост нерава.
- Недостатак галактоза-1-фосфат уридил трансферазе је најпроблематичнији поремећај, јер исхрана без галактозе нема значајне дугорочне последице.
Несварљиви шећери [уреди]
Лактулоза је синтетички дисахарид галактозе и фруктозе које је отпоран на интестиналну активност дисахараза.[5]
Извори [уреди]
- ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). „Chapter 17. Glycolysis, 5. Metabolism of hexoses other than glucose“. Biochemistry (3 ed.). Wiley. стр. 620. ISBN 9780471193500.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
