Галактоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Галактоза
Beta-D-Galactopyranose.svg
DL-Galactose num.svg
Идентификација
CAS регистарски број 26566-61-0
PubChem[1][2] 6036
MeSH Galactose
Својства
Молекулска формула C6H12O6
Моларна маса 180.156 g mol-1
Тачка топљења

167°C [3][4]



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Галактоза (Gal) је тип шећера који се налази у млечним производима, у шећерној репи и осталим гумама и слузи.[5] Такође, синтетише га тело, у коме формира део гликолипида и гликопротеина у неколицини ткива. Галактоза се сматра нутритивним заслађивачем јер има хранљиву енергију. Галактоза је мање слатка од глукозе и није много растворљива у води.

Галактоза има хемијску формулу C6H12O6, молекуларну тежину 180.08, и тачку топљења од 167°C.

Галактан је полимер галактозе. Има га у хемицелулози и може да се конвертује у галактозу хидролизом.

Галактоза је моносахарид и заједно са глукозом гради дисахарид лактозу. Хидролизу лактозе на глукозу и галактозу катализује ензим лактаза, једна β-галактосидаза. У човечјем телу, глукоза се претвара у галактозу како би млечне жлезде могле да луче лактозу.

Структура и изомери[уреди]

Прва и последња -OH група налазе се на једној страни, а друга и трећа на другој. D-галактоза има исту конфогурацију на свом претпоследњем угљенику као и D-глицералдехид. Галактоза је оптички изомер глукозе.

Метаболички поремећаји[уреди]

Постоје три важна поремећаја која укључују галактозу[6]:

  • Галактосемија (недостатак галактокиназе) узрокује катаракте и менталну ретардацију. Ако исхрана без галактозе почне на време, катаракте ће нестати без даљих компликација, премда неуролошко оштећење остаје за стално.
  • Недостатак УДП галактоза-4-епимеразе је веома редак (само 2 забележена случаја). Узрокује глувост нерава.
  • Недостатак галактоза-1-фосфат уридил трансферазе је најпроблематичнији поремећај, јер исхрана без галактозе нема значајне дугорочне последице.

Несварљиви шећери[уреди]

Лактулоза је синтетички дисахарид галактозе и фруктозе које је отпоран на интестиналну активност дисахараза.[7]

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  5. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  6. ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). „Chapter 17. Glycolysis, 5. Metabolism of hexoses other than glucose“. Biochemistry (3 ed.). Wiley. стр. 620. ISBN 9780471193500. 
  7. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Галактоза



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).