Вари култура

С Википедије, слободне енциклопедије

Вари култура

Wари
6. век–10. век
Ширење и област утицаја Царства Вари око 800. године
Ширење и област утицаја Царства Вари око 800. године
ПрестоницаВари
Заједнички језициАјмарски, други ( кечуански,калски, квејнамски, мочишки)
Религија
Андијска веровања
Владанепознато
Историја 
• Успостављен
6. век
• Укинут
10. век
Претходник		 Наследник
Моче културе
Лима културе
Наска култура
Вари царство
Данас деоПеру

Вари култура (енгл. Wari, шп. Huari) је праисторијска цивилизација која је постојала у Андима, на југу модерног Перуа, од 500. до 1200. године н.е.[1] Истоимени главни град те цивилизације се налази у близини савременог града Ајакучо (Аyацуцхо) у Перуу. Овај град је био центар цивилизације која је захватала већи део висоравни као и обале савремене државе Перу. У раној фази развоја њена територија је проширена и укључивала је старо пророчиште Пачакамак (Пацхацамац), које је, како се чини, углавом задржало своју аутономију. У свом каснијем развоју ова се праисторијска култура проширила на теритурију раније Моче (Моцхе) и касније Чиму (Цхиму) културе. Најочуванији остаци Вари културе се налазе у близини града Кинуа (Qуинуа) у Вари Ринусу. Такође су познате Вари рушевине зване Пикиљакта (шп. Пикиллаqта, у преводу Град Бува), које се налазе југоисточно од Куска (Цузцо) на путу ка језеру Титикака (Титицаца).

Вари култура је била савремена са Тиванаку (Тиwанаку) културом са којом је делила многе уметничке атрибуте и конвенције. Вари цивилизација је изградила многе административне центре по својим провинцијама. Неких 300 године после колапса Вари културе Инке су пистале доминантна сила у региону Анда. Инке су прихватиле оригинално Вари технологију изградње пољопривредних тераса кад су одлучили да пробају да побољшају продуктивност своје земље. Вари култура је такође имала разгранату путну мрежу у зони свог утицаја, део које је највероватније уклопљен у путну мрежу Инка. Језик којим се данас говори у региону који је настањивала Вари култура је Кечуа (Qуецхуа), иако компаративна и историјска проучавања језика у Андима упућују на то да је језик саме Вари културе био један облик Ајмара (Аyмара) језика.

Не постоје никакве везе између праисторијске Вари културе и савременен етничке групе и језика Вари (енгл. Wари’) који се налазе у Амазонији.

Историја[уреди | уреди извор]

Пар Вари наушница од кости, слоноваче и полудрагог камења. Чувени артефакт из Метрополитен музеја уметности.

Археолошки докази указују на то да је царство Вари преузело контролу над низом малих села у долини Карахуаразо у Перуу отприлике 600. године наше ере, током иницијалне експанзије царства. Упад је довео до тога да су бројна постојећа села у долини напуштена, а једно је делимично уништено да би се направио простор за административни центар Варија познат као Џинкамоко. Вари су у ову област увели терасасту пољопривреду, пребацујући основне усеве у долини са кртола на гомоље и кукуруз. Варијске складишне структуре су пронађене у овој области, наизглед „упарене” са неким пољопривредним локалитетима преосталих села; оне су вероватно коришћени за складиштење оба основна усева. Варијска окупација у долини Карахуаразо трајала је отприлике до 800. године, што је довело до напуштања већине места у долини након тог времена.[2]

У почетку су Вари проширили своју територију како би укључили древни центар пророчишта Пачакамак, иако се чини да је оно остало углавном аутономно. Касније су Вари постали доминантни на већем делу територије ранијих култура Моче и касније Чиму. О разлозима за ово проширење се расправљало; верује се да је било мотивисано верским преобраћењем, ширењем пољопривредног знања (посебно пољопривредом на терасама) или војним освајањем. Милитаризам и повезана претња/насиље које долази са њим доследно су играли улогу у ширењу и одржавању древних империја, и Вари култура није била изузетак. Докази о насиљу присутном у култури Вари највидљивији су у граду Кончопата.[3]

Као резултат векова суше, Вари култура је почела да пропада око 800. године нове ере. Археолози су утврдили да је дошло до драматичне депопулације града Вари до 1000. године нове ере, иако је и даље био настањен малим бројем група потомака. Зграде у Варију и другим владиним центрима имале су врата која су намерно блокирана, као да су Вари намеравали да се врате, једног дана када се кише врате.[4] Међутим, у време када се ово догодило, Вари су избледели из тока историје. У међувремену, све малобројнији становници варијских градова прекинули су све веће градње. Археолошки докази показују значајне нивое међуљудског насиља, сугеришући да су се ратови и рације постали учестали међу ривалским групама након колапса државне структуре Варија.[5] Са колапсом Варија, каже се да почиње касни средњи период.

Влада[уреди | уреди извор]

Мало се зна о детаљима административне структуре Варија, јер изгледа да нису користили облик писаног записа. Уместо тога, користили су алат под називом кипу, или „запис чворова“. Упркос томе што је најпознатија по употреби у рачуноводству Инка, многи научници верују да се најранија употреба тог алата за записивање догодила у Варију.[6] Археолози се, међутим, и даље ослањају на хомогену административну архитектуру и доказе о значајној друштвеној стратификацији како би помогли да се боље разуме сложена друштвено-политичка хијерархија Варија.

Откриће почетком 2013. године неузнемирене краљевске гробнице, Ел Кастиљо де Хуармеј, нуди нови увид у друштвени и политички утицај Варија током овог периода. Разноврсност и обим погребних предмета који прате три краљевске жене указују на културу са значајним материјалним богатством и моћи да доминира значајним делом северног приобалног Перуа током многих деценија.[7]

Још један пример сахрањивања који помаже у успостављању друштвене стратификације је у граду Кончопата, где су пронађени остаци више од 200 особа. Овај град се налази на око 10 км од главног града. Пре његовог ископавања, веровало се да је град био грнчарски, али су проучаване сахране уместо тога показале да су у граду биле слуге, средња класа, елита, те чак и можда ниски краљеви или гувернери.[8] Даља истраживања насумичног одабира сахрањивања са локалитета су показала да је 26 процената испитаних мушких и женских одраслих лобања имало најмање једну задњу рану, док су само жене биле изложене ранама на предњој страни.[3] Различити нивои насиља заснованог на родној припадности доказ су неке врсте систематске хијерархије.

Архитектура[уреди | уреди извор]

Током свог периода експанзије, држава Вари је успоставила архитектонски препознатљиве административне центре у многим својим провинцијама, али они често нису имали формално планирање као што је то био случај са многим другим андским градовима. Ови центри се јасно разликују од архитектуре Тиванакуа, за које неки научници (као што је Џон V. Јанусек) верују да је била у вићој мери федерализована држава. Вари архитектура је најчешће била реализована од грубог теренског камена који је био премазан белим малтером. Објекти су обично били велики, правоугаони ограђени простори без прозора, са само неколико улаза, и локације нису имале централно место за окупљање људи за ритуале или церемоније. Ово је у скоро директној супротности са Тиванакуом где је постојао отворенији архитектонски план који је лако могао да прими више људи одједном. Облик архитектуре карактеристичан за Вари била је употреба структура у облику слова D. Ове структуре су се обично користиле за храмове и биле су релативно мале са само 10 метара.[9] Користећи административне центре попут својих храмова, Вари су у великој мери утицали на околне сеоске области. Научници су могли да погледају Инке како би реконструисали део архитектуре Варија. Дуж система путева Инка, пронађено је неколико провинцијских локација Вари културе, што сугерише да су Вари користили сличну путну мрежу.[2] Такође су креирали нова поља са технологијом терасастих поља, из којих су Инке такође црпеле инспирацију.[10]

Друштвени живот[уреди | уреди извор]

Дрвени варски послужавник за бурмут, 4.–10. век

На основу остатака са више локација културе Вари, археолози су утврдили да су гозбе и понуде хране биле моћна покретачка снага у друштвеном животу Варија. Вишеструки примери остатака камелида пронађених у провинцији Котокотујок указују на употребу таквих животиња као симбола друштвеног капитала, посебно зато што су биле неуобичајене у тој области.[11] Неки остаци камелидаи пронађени су без трагова посекотина и наслагани на врхове људских костију, што је навело истраживаче да помисле да намерно нису у потпуности поједени да би се приказало богатство домаћина гозбе,[11] у процесу познатом као ритуална расипна потрошња.[12]

Религија[уреди | уреди извор]

Вари су богопоштовали бога Стафа, главно божанство у многим андским културама.[13] Неки од најстаријих приказа бога Стафа појављују се на Вари текстилу и грнчарским урнама, за које се процењује да су стари преко 3.000 година.[14] Неки научници верују да је варски бог Стаф био претходник три основна бога Инка: Сунца, Месеца и Грома.[13]

Вари су практиковали жртвовање животиња. Комплетни скелетни остаци младе камиле и тридесет два заморца пронађени су закопани у „родословној кући” у граду Кончопата, десет километара од главног града Варија. Комплетна природа остатака, као и старост камиле, указују на то да су животиње жртвоване на крају кишне сезоне у долини Ајачуко.[11]

Уметност[уреди | уреди извор]

Хуари стил - Унку текстил са дизајном стилизованих фигура

Вари су посебно познати по свом текстилу, који је био добро очуван у пустињским сахранама. Стандардизација текстилних мотива служи као уметнички доказ државне контроле над елитном уметничком продукцијом у Вари држави.[15] Преживели текстил обухвата таписерије, шешире и тунике за високе званичнике. У свакој туници има између шест и девет миља конца, а често садрже високо апстрактне верзије типичних андских уметничких мотива, као што је Бог Стаф. Могуће је да су ови апстрактни дизајни служили „мистериозном или езотеричном коду за спречавање неиницираних страних субјеката“ и да су геометријска изобличења учинила да груди корисника изгледају веће како би одражавале њихов високи ранг.[15]

Вари су такође производили веома софистициране металне конструкције и керамику, са сличним дизајном као и текстил. Најчешћи метали који су коришћени били су сребро и бакар, иако су златни Вари артефакти такође преживели. Најчешћи метални предмети били су киру, зделе, накит, маске снопова мумија, игле за огртач и фигуре од чаршава које показују како су се тунике носиле.[15] Керамика је обично била полихромна и често је приказивала храну и животиње. Сматра се да је Кончопата била керамички центар Вари културе с обзиром на велике количине грнчарског алата, просторија за печење, јамских пец́и, уломака и керамичких калупа. У једном од храмова у облику слова D у Кончопати, на поду су биле велике разбијене посуде за чичу и људске главе стављене као понуде као облик људске жртве.[15][9]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Шешир са четири угла, 650–1000 нове ере, Бруклински музеј
    Шешир са четири угла, 650–1000 нове ере, Бруклински музеј
  • Хуари земљани лонац са сликаним дизајном, 650–800 нове ере (Средњи хоризонт)
    Хуари земљани лонац са сликаним дизајном, 650–800 нове ере (Средњи хоризонт)
  • Вари туника, Перу, 750–950 АД: Ова туника је направљена од 120 одвојених малих комада тканине, сваки појединачно обојен. Керамика тог периода приказује мушкарце високог статуса који носе овај стил тунике.
    Вари туника, Перу, 750–950 АД: Ова туника је направљена од 120 одвојених малих комада тканине, сваки појединачно обојен. Керамика тог периода приказује мушкарце високог статуса који носе овај стил тунике.
  • Монолити Вара
    Монолити Вара
  • Вари погребни пакет
    Вари погребни пакет
  • Административни центар Пикилакта, изграђен од стране цивилизације Вари у Куску
    Административни центар Пикилакта, изграђен од стране цивилизације Вари у Куску

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сусан Е. Бергх (2012). Wари: Лордс оф тхе Анциент Андес. Тхамес & Худсон. ИСБН 978-0-500-51656-0. Приступљено 31. 8. 2013. 
  2. ^ а б Сцхреибер, Катхарина Ј. (април 1987). „Цонqуест анд Цонсолидатион: А Цомпарисон оф тхе Wари анд Инка Оццупатионс оф а Хигхланд Перувиан Валлеy”. Америцан Антиqуитy. 52 (2): 266—284. ИССН 0002-7316. ЈСТОР 281780. С2ЦИД 155131409. дои:10.2307/281780. 
  3. ^ а б Тунг, Тиффинy (2007). „Траума анд Виоленце ин тхе Wари Емпире оф тхе Перувиан Андес: Wарфаре, Раидс, анд Ритуал Фигхтс”. Америцан Јоурнал оф Пхyсицал Антхропологy. 133 (3): 941—956. ПМИД 17506491. дои:10.1002/ајпа.20565. 
  4. ^ Wригхт, Кеннетх Р.; МцЕwан, Гордон Францис; Wригхт, Рутх M. (2006). Типон: Wатер Енгинееринг Мастерпиеце оф тхе Инца Емпире. АСЦЕ. стр. 27. ИСБН 9780784408513. 
  5. ^ Тунг, ТА (2008). „Виоленце афтер Империал Цоллапсе: А Студy оф Цраниал Траума амонг Лате Интермедиате Период Буриалс фром тхе Формер Хуари Цапитал, Аyацуцхо, Перу.”. Ñаwпа Пацха. 29: 101—117. С2ЦИД 129334201. дои:10.1179/наw.2008.29.1.003. 
  6. ^ D'Алтроy, Теренце Н. (2015). Тхе Инцас (2 изд.). Блацкwелл Публисхинг. стр. 150. ИСБН 9781444331158. 
  7. ^ „Фирст Унлоотед Роyал Томб оф Итс Кинд Унеартхед ин Перу”. 2013-06-28. Приступљено 2013-06-30. 
  8. ^ Исбелл, Wиллиам Х. (2004). „Мортуарy Преференцес: А Wари Цултуре Цасе Студy фром Миддле Хоризон Перу”. Латин Америцан Антиqуитy. 15 (1): 3—32. ЈСТОР 4141562. С2ЦИД 155495978. дои:10.2307/4141562. 
  9. ^ а б Qуилтер, Јеффреy (2014). Тхе Анциент Централ Андес. Роутледге. стр. 206. ИСБН 9781317935247. 
  10. ^ МцЕwан, Гордон Францис (2005). Пикиллацта : Тхе Wари Емпире ин ЦузцоСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Иоwа Цитy: Университy оф тхе Иоwа Пресс. стр. 3–4. ИСБН 9780877459316. 
  11. ^ а б в Росенфелд, Силвана (2012-06-01). „Анимал Wеалтх анд Лоцал Поwер ин тхе Хуари Емпире”. Ñаwпа Пацха. 32 (1): 131—164. ИССН 0077-6297. С2ЦИД 153558961. дои:10.1179/наw.2012.32.1.131. 
  12. ^ Галик, Алфред (2002). Аге боне ассемблаге фром Дурезза Цаве, Царинтхиа, Аустриа: детецтинг ритуал бехавиоур тхроугх арцхаеозологицал анд тапхономицал аналyсес. Оxфорд: Оxбоw Боокс. стр. 54—61. 
  13. ^ а б Андеан арцхаеологy III : нортх анд соутх. Wиллиам Харрис Исбелл, Хелаине Силверман. Неw Yорк: Спрингер. 2008. ИСБН 978-0-387-75730-8. ОЦЛЦ 181328085. 
  14. ^ Хоаг, Ханнах (2003-04-15). „Олдест евиденце оф Андеан религион фоунд”. Натуре (на језику: енглески). ИССН 1476-4687. дои:10.1038/неwс030414-4. 
  15. ^ а б в г Стоне-Миллер, Ребецца (2002) [1995]. Арт оф тхе Андес: Фром Цхавíн то ИнцаСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Лондон: Тхамес & Худсон. стр. 144–152. ИСБН 9780500203637. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Цоллиер, Симон; et al. (1992). Тхе Цамбридге Енцyцлопедиа оф Латин Америца анд тхе ЦариббеанНеопходна слободна регистрација (Сецонд изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-41322-0. 
  • Wенделл C. Беннетт, Еxцаватионс ат Wари, Аyацуцхо, Перу (1953).
  • Гордон Ф. МцЕwан, Тхе Миддле Хоризон ин тхе Валлеy оф Цузцо, Перу: Тхе Импацт оф тхе Wари Оццупатион оф тхе Луцре Басин (1987).
  • Wиллиам Х. Исбелл анд Гордон Ф. МцЕwан, едс., Хуари Административе Струцтуре: Прехисториц Монументал Арцхитецтуре анд Стате Говернмент (1991).
  • Катхарина Ј. Сцхреибер, Wари Империалисм ин Миддле Хоризон Перу (1992).
  • Тунг, Тиффинy (2012). Виоленце, Ритуал, анд тхе Wари Емпире: А Социал Биоарцхаеологy оф Империалисм ин тхе Анциент Андес. Университy Пресс оф Флорида.
  • Јустин Јеннингс анд Натхан Цраиг (2001). Политywиде Аналyсис анд Империал Политицал Ецономy: Тхе Релатионсхип бетwеен Валлеy Политицал Цомплеxитy анд Административе Центерс ин тхе Wари Емпире оф тхе Централ Андес. Јоурнал оф Антхропологицал Арцхаеологy.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Вари култура на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vari_kultura&oldid=27552295”