Владимир Нимчевић
Владимир Нимчевић (Бајмок, 1991) српски је историчар, архивиста, предавач и википедиста. У фокусу рада му је историја Буњеваца.[1] Заговорник је становишта да су Буњевци део хрватског народа, што је наишло на оштре полемичке одговоре.
Живот[уреди | уреди извор]
Рођен је 1991. у Бајмоку код Суботице. Дипломирао је и магистрирао исторју на Филозофском факултету у Новом Саду. Тренутно је докторанд Хрватског католичког свеучилишта у Загребу.[2]
Своје текстове на историјске теме је објављивао у Суботичким новинама, Сомборским новинама и Хрватској ријечи, а стручне радове у часописима (Годишњак за научна истраживања ЗКВХ-а, Луча…) и зборницима радова с Дана Балинта Вујкова или стручно-научног скупа о бискупу Павлу Матији Сучићу.[2]
Сарадник је Завода за културу војвођанских Хрвата.[2] Био је сарадник Лексикона подунавских Хрвата — Буњеваца и Шокаца.[2]
Учествовао је у јавној расправи о идентиту Буњеваца. Нимчевић тврди да су Буњевци део хрватског народа.[3]
Објављивао је публицистичке текстове који критикују аутохтонистичке тезе о српској и словенској историји.[4]
Држи предавања и излагања о историји Шокаца и Буњеваца.[5]
Одабране публикације[уреди | уреди извор]
- Ладислав Хека, Далматини (Буњевци) у слободним краљевским градовима Сегедину и Суботици, Суботица и Печух, 2015.[6]
- Антал Хегедűс, Живот и рестаурацијска дјелатност калачког надбискупа Габријела Патачића, Будимпешта-Калача-Суботица, 2015.
- Суботичка ласта и новосадски кобац : доприноси Петра Пекића и Васе Стајића проучавању 18. стољећа у повијести Суботице
- Гдје је нестала Амброзовићева Жалостица?
- Принос истраживању лика и дјела Јосе Шокчића[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ СУБОТИЦА.цом. „Научна трибина "100 година оснивачке скупштине Буњевачко-шокачке странке" - Демократски савез Хрвата у Војводини (ДСХВ) - Едукативни | 14.10.2020.”. СУБОТИЦА.цом (на језику: српски). Приступљено 2023-10-24.
- ^ а б в г Хрвата, Завод за културу војвођанских. „ПРЕНОСИМО: Владимир Нимчевић, повјесничар – интервју | Завод за културу војвођанских Хрвата”. www.зквх.орг.рс.
- ^ Војводини, Демократски Савез Хрвата у. „Реакција докторанда Хрватског католичког свеучилишта Владимира Нимчевића на мистификацију прошлости Буњеваца-Хрвата”. Демократски Савез Хрвата у Војводини.
- ^ ствари, Стање (18. 11. 2021). „Владимир Нимчевић: Да ли су Словени (Срби) дигли устанак на Балкану или извршили упад на Балкан?”. Стање ствари.
- ^ „Завршни догађај Дана бискупа Ивана Антуновића 2022 | www.суботица.инфо – Дешавања, најаве, интервју, све о Суботици”. www.суботица.инфо.
- ^ Марибор, ИЗУМ-Институт информацијских знаности. „Ладислав Хека, Далматини (Буњевци) у слободним краљевским градовима Сегедину и Суботици, Суботица и Печух, 2015 :: ЦОБИСС+”. плус.цобисс.нет (на језику: српски). Приступљено 2023-10-24.
- ^ https://www.zkvh.org.rs/storage/app/uploads/public/62f/e33/5a3/62fe335a35e4b635549728.pdf
