Јелова сеница

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Jelova senica
Odrasla britanska jelova senica (Parus ater britannicus)
Pesma jelove senice
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Aves
Red:
Passeriformes
Porodica:
Paridae
Rod:
Periparus
Vrsta:
P. ater
Binomno ime
Periparus ater
Areal jelove senice
Sinonimi

Parus ater Linnaeus, 1758

Jelova senica (Periparus ater) je mala ptica pevačica iz porodice senica (Paridae). Ona je širokorasprostranjen i čest stanovnik umerene i suptropske Evroazije i severne Afrike. Omiljeno stanište su joj četinarske šume.

Taksonomija i sitematika[uredi | uredi izvor]

Vrstu je prvi opisao Karl fon Line (lat. Linnaeus) 1758. u svom delu Systema naturae, pod latinskim (naučnim) imenom Parus ater. Prethodno, je Line jelovu senicu u svom starijem delu Fauna Svecica, opisno nazvao, Parus capite nigro: vertice albo, dorso cinereo, pectore albo („crnoglava senica, belog potiljka, pepeljastosivih leđa, belih grudi“). Naučno ime Parus ater čije je značenje „mrkocrna senica“ preuzeo je iz starijih ornitoloških priručnika, među kojima je najstariji Historiae animalium iz 1555. Konrada Gesnera (nem. Conrad Gessner). Danas važeće naučno ime je Periparus ater, ime roda Periparus je kovanica starogrčke reči peri i imena prethodnog roda u koji je vrsta svrstavana Parus, dok je ime vrste ater latinska reč sa značenjem „jednolično crn”.[2]

Podvrste[uredi | uredi izvor]

Odrasla kontinentalna jelova senica (P. a. ater), slikana u Nemačkoj - odlikuju je plavkastosiva leđa

Postoje brojne podvrste jelove senice. Razlike u boji su veoma izražene između nekih od njih, dok je razlika u veličini manje uočljiva. Jelove senice iz Azije prate Bergmanovo pravilo, budući da su veće u hladnijim oblastima; dok to nije slučaj sa zapadnijim populacijama, ptice sa visoravni oko Mediterana su veće u odnosu na one iz severne Evrope. Dužina repa u odnosu na dužinu tela se povećava od jugozapada ka severoistoku areala jelove senice.[3]

Leđno perje britanske podvrste P. a. britannicus je smeđesivo sa maslinastim sjajem, razlikujući je od kontinentalnoevropske podvrste P. a. ater i P. a. abietum čija su leđa plavkastosiva bez traga zelene ili smeđe. Irska podvrsta P. a. hibernicus se razlikuje od podvrste P. a. britannicus po blijedim sumporastožutim obrazima, grudima i stomakom. Takođe ima veći kljun od britanske i kontinentalnih podvrsta.[4]

Severnoafrička podvrsta P. a. ledouci ima žute donje delove i obraze, a kiparska P. a. cypriotes ima mrkožute donje delove. Azijske podvrste su većim delom mrkosmeđe osim crno-bele glave;[3] to su između ostalih P. a. michalowskii sa Kavkaza, P. a. phaeonotus iz Irana i himalajska jelova senica[5] (P. a. aemodius) iz jugoistočne Kine.

Opis[uredi | uredi izvor]

Jelova senica u Francuskoj
Odrasla irska jelova senica (P. a. hibernicus) - odlikuju je žućkasti obrazi i grudi
Jelova senica (Periparus ater) snimljena u Tokiju, glavnom gradu Japana

Jelova senica je duga 10-11,5 cm, perje na glavi je crne boje sa izuzetkom velike bele tačke na potiljku. Teme, grlo i vrat kod odraslih su plavkastocrne boje, koja prelazi u belu na obrazima (siva ili žuta u zavisnosti od podvrste) i na potiljku. Na krilima se nalaze dve bele pruge. Donji delovi su prljavobeli, što na bokovima prelazi u nijanse mrkožute i svetlo riđe. Kljun je crn, noge sivkaste, a oči tamnosmeđe.

Mlade ptice su jednoličnije od odraslih, nedostaje im sjaj na crnoj glavi, a beli potiljak i obrazi imaju primese žute boje.

Dok traže hranu, jata jelove senice održavaju kontakt ponavljanjem kratkog zova di ili si-si. Pesma ove vrste - ako se može nazvati pesmom - je if-hi, if-hi, if-hi, koja se najčešće čuje od januara do juna, ali takođe i u jesen. Pesma podseća na pesmu velike senice, ali je mnogo brža i sa višim tonovima.[6] Jedna varijacija pesme se završava sa oštrim iči. Severnoafričke ptice takođe imaju zov sličan onom ćubaste senice (Lophophanes cristatus) koja se ne može naći u Africi.

Stanište[uredi | uredi izvor]

Stanište ove vrste su vlažne, četinarske šume umerenih predela. U Butanu naseljava suptropska područja na nadmorskoj visini od 3.000-3.800 m, gde naseljava šume kojima dominiraju butanska jela (Abies densa), himalajska tsuga (Tsuga dumosa) i rododendroni (Rhododendron).[7]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Na većem delu svog areala je ptica stanarica, izuzetak su sibirske populacije koje su selice. Zimi formira mala jata sa drugim vrstama senica.

Po ponašanju slična je drugim senicama zbog svojih akrobatskih aktivnosti i nemirnog ponašanja. Hrani se semenjem vrsta četinara iz rodova jela (Abies) i ariš (Larix), ali i semenjem listopadnih vrsta iz rodova jova (Alnus) i breza (Betula).

Parenje[uredi | uredi izvor]

Jaja jelove senice

Omiljena mesta za gnežđenje su im rupe u trunućim panjevima drveća, često nisko, gnezdo prave duboko u rupi; takođe koriste i rupe u zemlji, jazbine miševa i kunića, pukotine između kamenja u zidovima, stara gnezda svraka ili drugih većih ptica, kao i vjeveričje jazbine.

Materijali za gnezdo su mahovina, trava, perje ili zečije krzno. Ženka polaže sedam do jedanaest jaja (jaja su bela sa crvenim pegama), obično u maju; ova vrsta se uobičajeno pari jednom godišnje.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Birdlife Internacional (2017). „Periparus ater (amended version of 2016 assessment)”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature.  : e.T22735965A118835425. Preuzeto 10. 2. 2020.
  2. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 58, 298. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ a b Snow 1954
  4. ^ BI [2009]
  5. ^ Bangs 1932
  6. ^ A Field Guide to the Birds of Korea. 2005. ISBN 978-89-951415-3-3.
  7. ^ Inskipp et al. (2000)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Jelova senica na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Jelova senica.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелова_сеница&oldid=26797347”