Njutnovi zakoni

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Први и други закон на латинском језику. Њутнова Principia matematica, izdanje 1687. godine.

Njutonovi zakoni su skup od tri osnovna zakona klasične fizike. Oni opisuju vezu između kretanja tela i sila koje deluju na telo i prvi ih je predstavio Isak Njutn. Objavljeni su u knjizi „Philosophiae Naturalis Principia matematica“ (u slobodnom prevodu Matematičke osnove fizike) iz 1687. godine. Ovi zakoni čine temelje klasične mehanike. Njutn ih je koristio da opiše primećene rezultate opita u vezi kretanja tela.

Prvi zakon: Zakon inercije[uredi]

U originalu, na latinskom, Njutn je prvi zakon zapisao: „Corpus omne perseverare in statu suo quiescendi vel movendi uniformiter in directum, nisi quatenus a viribus impressis cogitur statum illum mutare.“, što se prevodi kao:

Telo ostaje u stanju mirovanja ili se kreće konstantnom brzinom ako na njega ne deluje nijedna sila, ili ako je rezultat svih sila koje na telo deluju jednaka nuli.[1][2]

Ovaj zakon opisuje princip inercije i može se iskazati i na sledeći način:

Telo na koje ne deluju sile ima težnju da nastavi kretanje istim smerom i brzinom.

\sum_{i=1}^ n \overrightarrow{F_i} = \overrightarrow{0} \Rightarrow \frac{\mathrm{d} \mathbf{v} }{\mathrm{d}t} = 0.

Drugi zakon: Zakon sile[uredi]

Ovaj zakon je Njutn napisao ovim rečima, na latinskom: „Mutattionem motus proportionalem esse vi motrici impressae, et fieri secundum lineam rectam qua vis illa imprimitur.“, a u prevodu:

Ovaj zakon opisuje činjenicu da je promena kretanja (što je ubrzanje) nekog tela moguća jedino dejstvom sile i povezuje silu koja deluje na telo sa masom tela i ubrzanjem kojim se telo kreće. Veličina sile na neko telo direktno je srazmerna ubrzanju i masi tog tela. Smer sile ima isti smer kao i ubrzanje.

\overrightarrow{F}= m \cdot \overrightarrow{a}

gde je F sila, m masa, a ubrzanje.

Treći zakon: Zakon akcije i reakcije[uredi]

Sila akcije kojom puška deluje na puščano zrno po pravcu i intenzitetu, a suprotnom smeru, jednaka je sili kojom puščano zrno deluje na pušku, a time i na rame strelca.

Tekst zakona kako je Njutn zapisao na latinskom je: „Actioni contrariam semper et æqualem esse reactionem: sive corporum duorum actiones in se mutuo semper esse æquales et in partes contrarias dirigi.[3]

Za svaku silu akcije koja deluje na neko telo postoji i sila reakcije. Sila reakcije je istog intenziteta i pravca kao i sila akcije ali suprotnog smera. Važno je istaći da se one uzajamno ne poništavaju, već deluju u različitim referentnim sistemima, vezanim za telo koje je načinilo akciju i telo koje je reagovalo. :\overrightarrow{F_1} = -\overrightarrow{F_2}

Oblast važenja zakona[uredi]

Ovi zakoni su važeći samo u klasičnoj mehanici, gde je brzina mnogo manja od brzine svetlosti a masa tela puno veća nego je veličina atomskih delova (elektron, proton, neutron). U slučaju izuzetno velikih brzina, uporedivih sa brzinom svetlosti, ili izuzetno malih masa, uporedivih sa masom atoma, pojavljuju se drugi efekti koji se precizno opisuju zakonima kvantne mehanike i relativističke fizike.

Sva tri Njutnova zakona se mogu dobiti iz zakona kvantne i relatvističke mehanike, aproksimacijom da su brzine beskonačno male spram brzine svetlosti.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Browne Michael E. (1999-07) (Series: Schaum's Outline Series). Schaum's outline of theory and problems of physics for engineering and science. McGraw-Hill Companies. стр. 58. ISBN 978-0-07-008498-8. 
  2. ^ Holzner Steven (2005-12). Physics for Dummies. Wiley, John & Sons, Incorporated. стр. 64. ISBN 978-0-7645-5433-9. 
  3. ^ Principia, Andrew Motte Translation

Literatura[uredi]


Spoljašnje veze[uredi]