Abu Simbel

Abu Simbel

Veliki hram Ramzesa II (levo) i Mali hram boginje Hator i kraljice Nefertari (desno).
Mesto	Asuanski guvernorat, Egipat
Regija	Nubija
Koordinate	22° 20′ 13″ N 31° 37′ 32″ E
Istorija
Graditelj	Ramzes II
Osnovan	Oko 1264. p. n. e.
Period	Novo kraljevstvo Egipta

Abu Simbel أبو سمبل, 𓉐𓏤𓏤 𓍹𓌸𓁩𓁛𓄟𓋴𓌸𓍺
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Nubijski spomenici od Abu Simbela do Filea
Mesto	Abu Simbel, Asuan, Egipat
Koordinate	22° 20′ 13″ S; 31° 37′ 32″ I
Površina	417 ha (44.900.000 sq ft)
Uključuje	Great Temple of Abu Simbel Small Temple of Abu Simbel
Kriterijum	kulturna: i, iii, vi
Referenca	88
Upis	1979. (3. sednica)
Veb-sajt	http://whc.unesco.org/en/list/88

Abu Simbel je lokalitet dva hrama koja je sagradio Ramzes II na levoj obali Nila u južnom Egiptu pored današnje sudanske granice u XIII veku p. n. e. Hramovi su urezani u stenu. Otkriveni su 1813. godine. S obzirom da je izgradnja Asuanske brane 1969. godine ugrozila hramove oni su isečeni u blokove i ponovo rekonstruisani na 65 m višem nivou. Akciju je vodio UNESKO. Sada se Abu Simbel nalazi na jezeru Naser.

Istorija

Konstrukcija

Tokom svoje vladavine, Ramzes II je započeo opsežan program izgradnje širom Egipta i Nubije, koje je Egipat kontrolisao. Nubija je bila veoma važna za Egipćane, jer je bila izvor zlata i mnogih drugih dragocenih trgovačkih dobara. On je, dakle, tamo podigao nekoliko velikih hramova kako bi Nubijcima ukazao na impresivnu moć Egipta i egiptizovao narod Nubije. Najistaknutiji hramovi su hramovi isklesani u stenama u blizini modernog sela Abu Simbel, na Drugom nilskom kataraktu, granici između Donje Nubije i Gornje Nubije. Postoje dva hrama, Veliki hram, posvećen samom Ramzesu II, i Mali hram, posvećen njegovoj glavnoj ženi kraljici Nefertari.

Ponovno otkriće

Skica iz 1840-ih iz Svete zemlje, Sirije, Idumeje, Arabije, Egipta i Nubije koja pokazuje kako je pesak delimično prekrio veliki hram. Treba imati na umu da je to bilo otprilike dve decenije nakon što je Belzoni uklonio deo peska kako bi napravio ulaz u Veliki hram

Vremenom su hramovi prestali da se koriste i Veliki hram je na kraju postao uglavnom prekriven peščanom dinom. U 6. veku pre nove ere, pesak je već prekrio statue glavnog hrama do kolena. Hram je bio zaboravljen sve do marta 1813. godine, kada je švajcarski istraživač Johan Ludvig Burkhard pronašao mali hram i gornji friz glavnog hrama.

Kada smo stigli na vrh planine, ostavio sam svog vodiča, sa kamilama, i spustio se niz skoro okomiti rascep, zatrpan peskom, da bih video hram Ebsambal, za koji sam čuo mnogo veličanstvenih opisa. Trenutno nema puta do ovog hrama... Nalazi se na dvadesetak stopa iznad površine vode, potpuno isečen iz skoro upravne stenovite strane planine, i potpuno je očuvan. Ispred ulaza je šest uspravnih kolosalnih figura, koje predstavljaju maloletna lica, po tri sa svake strane, smeštene u uskim udubljenjima, i gledaju prema reci; svi su iste veličine, stoje jednom nogom ispred druge, a prate ih manje figure... Pošto sam, kao što sam pretpostavio, video sve starine Ebsambala, spremao sam se da se popnem na peščanu stranu planine istim putem kojim sam se spustio; kada sam, srećom, skrenuo više ka jugu, upao sam u ono što je još vidljivo od četiri ogromne kolosalne statue isklesane iz stene, na udaljenosti od oko dve stotine metara od hrama; stoje u dubokoj udubini, iskopani u planini; ali su nažalost sada skoro u potpunosti zatrpani ispod peska, koji se ovde raznosi u bujicama. Cela glava, deo grudi i ruku jedne od statua još su iznad površine; od onog do njega jedva da se vidi deo, glava je odlomljena, a telo prekriveno peskom do iznad ramena; od druga dva, pojavljuju se samo kape. Teško je utvrditi da li su ove statue u sedećem ili stojećem stavu; njihova leđa prijanjaju za deo stene, koji izlazi iz glavnog tela, i koji može predstavljati deo stolice, ili može biti samo stub za podršku.

Burkhard je o svom otkriću razgovarao sa italijanskim istraživačem Đovanijem Belzonijem, koji je otputovao na lokaciju, ali nije uspeo da iskopa ulaz u hram. Belzoni se vratio 1817. godine, ovoga puta je uspeo u pokušaju da uđe u kompleks. Detaljan rani opis hramova, zajedno sa istovremenim crtežima linija, može se naći u Opisu Egipta Edvarda Vilijama Lejna (1825–1828).

Preseljenje

Statua Ramzesa Velikog u Velikom hramu Abu Simbela ponovo je sastavljena nakon što je premeštena 1967. godine kako bi se spasila od potapanja.

Glavni članak: Međunarodna kampanja za spasavanje spomenika Nubije

Godine 1959, počela je međunarodna kampanja donacija za spasavanje spomenika Nubije: najjužnije relikvije ove drevne civilizacije bile su pod pretnjom nabujale vode Nila koje je trebalo da bude rezultat izgradnje Asuanske visoke brane.

Maketa koja prikazuje originalnu i trenutnu lokaciju hrama (u odnosu na nivo vode) u Nubijskom muzeju, u Asuanu

Jedna šema za spas hramova bila je zasnovana na ideji Vilijama Mekvitija da se oko hramova izgradi čista slatkovodna brana, sa vodom u njoj na istoj visini kao Nil. Trebalo je da postoje podvodne komore za posmatranje. Godine 1962. ideja je pretvorena u predlog arhitekata Džejn Dru i Maksvela Fraja i građevinskog inženjera Ova Arupa. Oni su smatrali su da podizanje hramova ignoriše efekat erozije peščara pustinjskim vetrovima. Međutim, predlog je, iako je priznat kao izuzetno elegantan, odbijen.

Spasavanje hramova u Abu Simbela počelo je 1964. godine od strane multinacionalnog tima arheologa, inženjera i veštih operatera teške opreme koji su radili zajedno pod UNESCO zastavom; koštao je oko 40 miliona američkih dolara u to vreme (što je jednako 300 miliona dolara u dolarima iz 2017. godine). Između 1964. i 1968. godine, ceo lokalitet je pažljivo isečen u velike blokove (do 30 tona, u proseku 20 tona), demontiran, podignut i ponovo montiran na novoj lokaciji 65 metara više i 200 metara od reke, u jednom od najvećih izazova arheološkog inženjerstva u istoriji. Neke strukture su čak spasene ispod voda jezera Naser. Danas hramove poseti nekoliko stotina turista dnevno. Većina posetilaca stiže putem iz Asuana, najbližeg grada. Drugi stižu avionom na aerodrom koji je posebno izgrađen za kompleks hrama.

Kompleks se sastoji od dva hrama. Veći je posvećen Ra-Horahtiju, Ptahu i Amonu, tri egipatska državna božanstva tog vremena, a na fasadi ima četiri velike statue Ramzesa II. Manji hram je posvećen boginji Hator, koju personifikuje Nefertari, Ramzesova najomiljenija od mnogih žena. Hram je sada otvoren za javnost.

Hramovi

Dva hrama sačinjavaju kompleks u Abu Simbelu. prvi, veći hram je posvećen Amonu, Ptahu i Ra-Harakhtu. Manji hram je posvećen boginji Hator, a grobnica je kraljice Nefertari.

Veliki hram

Među najvećim i najznačajnijim građevinama koje je podigao Ramzes II je svakako hram Abu Simbel u Nubiji. Na samom ulazu u hram, s desne i leve strane, sede četiri velike figure Ramsesa II - po dve sa svake strane vrata, visoke 18 metara. Oko nogu figura nalaze se puno manje isklesanih figure njegovih žena. Ovaj građevinski kompleks je morao, u XX veku (radi izgradnje Asuanske brane), premešten na višu nivo da ne bi bio potopljen. Hram je, 60 metara uklesan u brdo, a na njegovom unutrašnjem kraju sede 4 statue - Amon Ra, Ramzes II, Ra Harakhti i Ptah. Unutrašnjost hrama je oslikana prizorima iz bitke s Hetitima kod Kadeša, ratova u Siriji i Libiji i dr., te prizorima iz života faraona. Hram Abu Simbel je otkriven 1813. godine, a do tog vremena je bio zatrpan velikim slojevima peska. Po otkriću hrama se uvidela sva njegova lepota, monumentalnost i proglašen je za „čudo egipatskog graditeljstva“, pored ostalog i zato što je njegova orijentacija tako savršeno izračunata da sunčeve zraci dvaput godišnje (20. februara i 20. oktobra) prodiru kroz hram do statua i osvetli samo tri. Četvrta - bog Ptah, ostaje uvek u senci jer je on božanstvo povezano sa podzemnim svetom i mrakom.

Mali hram

Manji hram kraljice Nefertari posvećen je boginji Hator.

Klima

Kepenova klasifikacija klime ubraja njegovu klimu u vruću pustinjsku kategoriju (BWh).

Klima Abu Simbela
Pokazatelj \ Mesec	.Jan.	.Feb.	.Mar.	.Apr.	.Maj.	.Jun.	.Jul.	.Avg.	.Sep.	.Okt.	.Nov.	.Dec.	.God.
Maksimum, °C (°F)	23,6 (74,5)	26 (79)	30,2 (86,4)	35,3 (95,5)	39,1 (102,4)	40,6 (105,1)	40,2 (104,4)	40,2 (104,4)	38,7 (101,7)	36 (97)	29,7 (85,5)	24,9 (76,8)	33,71 (92,73)
Prosek, °C (°F)	16,4 (61,5)	18,2 (64,8)	22,1 (71,8)	27 (81)	31 (88)	32,7 (90,9)	32,7 (90,9)	32,9 (91,2)	31,4 (88,5)	28,8 (83,8)	22,7 (72,9)	18,1 (64,6)	26,17 (79,16)
Minimum, °C (°F)	9,2 (48,6)	10,4 (50,7)	14,1 (57,4)	18,8 (65,8)	23 (73)	24,8 (76,6)	25,3 (77,5)	25,7 (78,3)	24,2 (75,6)	21,6 (70,9)	15,8 (60,4)	11,4 (52,5)	18,69 (65,61)
Količina padavina, mm (in)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)	0 (0)
Dani sa kišom	0	0	0	0	0	0	0	0	0	0	0	0	0
Sunčani sati — dnevni prosek	10	10	10	10	11	11	11	11	10	10	10	10	10,3
Izvor #1: Climate-Data.org
Izvor #2: Weather to Travel for sunshine and rainy days

Galerija

• 
  Mapa Abu Simbel (dole)
• 
  Hram Ramzesa II
• 
  Nefrrtarin hram boginje Hator
• 
  Hram Ramzesa II
• 
  Hram Ramzesa II
• 
  Hram Ramzesa II
• 
  Hram Ramzesa II
• 
  Hram Ramzesa II
• 
  Hram Ramzesa II
• 
  Hram Ramzesa II
• 
  Hram kraljice Nefertari
• 
  Jezero kod Asunaske brane

Literatura

• Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 9. ISBN 86-331-2075-5. 
• Berg, Lennart (1978). „The Salvage of the Abu Simbel Temples” (PDF). International Council on Monuments and Sites. Pristupljeno 7. 3. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza) - Highly detailed article describing the process of saving and creating a new location for the temples.
• A Common trust: the preservation of the ancient monuments of Nubia, 1960, UNESCO CUA.60/D.22/A
• Save the treasures of Nubia: UNESCO launches a world appeal, 1960, UNESCO Courier
• Abu Simbel: now or never, 1961, UNESCO Courier
• Nubia's sands reveal their last secrets, 1964, UNESCO Courier
• Victory in Nubia: the greatest archaeological rescue operation of all time, 1980, UNESCO Courier
• Säve-Söderbergh, Torgny (1987). Temples and Tombs of Ancient Nubia: The International Rescue Campaign at Abu Simbel, Philae and Other Sites. Thames and Hudson. ISBN 978-92-3-102383-5. Pristupljeno 12. 10. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Success stories, 2019, UNESCO
• Desroches-Noblecourt, Christiane (1993). La Grande Nubiade ou Le parcours d'une égyptologue. Le Livre de poche (na jeziku: francuski). Stock. ISBN 978-2-253-06366-7. Pristupljeno 2022-11-11. 
• Larson, J.A. (2006). Lost Nubia: A Centennial Exhibit of Photographs from the 1905-1907 Egyptian Expedition of the University of Chicago (PDF). Oriental Institute Museum publications. Oriental Institute. ISBN 978-1-885923-45-5. Pristupljeno 2022-11-11. 
• Zurinaga Fernández-Toribio, Salomé (2017-01-06). „Rescue Archaeology and Spanish Journalism: The Abu Simbel Operation”. AP: Online Journal in Public Archaeology. JAS Arqueologia. 3: 46. ISSN 2171-6315. doi:10.23914/ap.v3i0.29 . 
• Allais, Lucia (2012). „The Design of the Nubian Desert: Monuments, Mobility, and the Space of Global Culture”. Governing by Design: Architecture, Economy, and Politics in the Twentieth Century. The Aggregate Architectural History Collaborative. University of Pittsburgh Press. str. 179ff. ISBN 978-0-8229-7789-6. Pristupljeno 12. 10. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza) See also: [1]

Spoljašnje veze

• Abu Simbel - Archaeowiki.org
• Planovi hrama Abu Simbel
• Google (20. 2. 2016). „Abu Simbel archeological site” (Mapa). Google Maps. Google. Pristupljeno 20. 2. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Abu Simbel at the website of Egypt State Information Service