Agregat za pokretanje motora

Izduvna cev APU na repu Erbasa A380.

Agregat za pokretanje motora (APM) je uređaj na prevoznim sredstvima koji obezbeđuje energiju koja se ne koristi za pogon već u druge svrhe. Zadatak APM kod većine vozila obavlja pogonski motor, ali to je slučaj samo kod manjih prevoznih sredstava. Uglavnom se mogu naći na velikim letelicama, ali i na nekim velikim kopnenim vozilima.

Transportne letelice

Funkcija

APM model TA-6A koji koristi Tupoljev Tu-154

Glavna uloga APM kod letelice je da obezbedi energiju za pokretanje glavnih motora. Mlazni motori moraju prvo postići veliku brzinu rotacije da bi se obezbedio dovoljan nivo kompresije kako bi mogli da rade samostalno. Manji mlazni motori se obično pokreću elektromotorima, dok se veći pokreću vazdušnim kompresorima. Pre pokretanja motora startuje se APM, uglavnom pomoću akumulatora. Kada je APM pokrenut on obezbeđuje energiju (električnu, pneumatsku ili hidrauličnu, zavisno od dizajna) za pokretanje glavnih motora letelice.

APM se takođe koristi za pokretanje drugih sistema dok ne rade glavni motori, kao na primer za stvaranje optimalnih uslova u putničkoj kabini da bi se putnici ukrcali i smestili. Električna energija se koristi za proveru svih sistema pred poletanje. Neke verzije APM su povezane i sa hidrauličnim sistemom letelice tako da posada može da obavi proveru hidrauličnih sistema (rad upravljačkih površina) pre pokretanja motora. Ova opcija se može iskoristiti u sličaju nužde tokom leta kada otkažu hidraulični sistemi i motori. Letelice sa APMom takođe mogu da prespoje električnu energiju sa opreme na zemlji ukoliko je APM u kvaru ili se ne koristi.

Agregati za pokretanje motora ugrađeni na letelice sa dva motora koje lete daleke linije (ETOPS) su veoma bitan sigurnosni faktor jer obezbeđuju rezervu električne energije i kompresovanog vazduha u sličaju otkazivanja motora ili električnog generatora na glavnom motoru. Po skorašnjim propisima, APM mora da podrži pokretanje na visini od 13 000 m bez prethodnog zagrevanja. Ukoliko APM nije u funkciji, letelica mora da leti dužu putanju jer joj se ne odobrava let kraćim ETOPS linijama.

Istorija

Prva upotreba APM je bila na vojnom avionu Daglas C-74.

Boing 727 je 1963. godine postao prvi mlazni putnički avion koji je koristio APM sa gasnom turbinom, što mu je omogućavalo da opslužuje manje aerodrome koji nemaju veliku tehničku podršku. APM se može videti kod većine modernih aviona kao izduvna grana kod repa letelice.

Glavne sekcije

Glavne sekcije modela TA-6A

Tipičan APM sa gasnom turbinom koji se koristi kod putničkih aviona ima tri sekcije:

Pogonska sekcija je deo sa generatorom gasne turbine i on proizvodi svu snagu za osovinu gasne turbine.

Kompresorska sekcija je u većini slučajeva kompresor montiran na osovini koji obezbeđuje pneumatsku energiju za letelicu. Sastoji se iz dva dela: lopatica za kontrolu dovoda vazduha u kompresor i ventila za kontrolu koji održava konstantan protok i sprečava nalete vazduha u turbo mašinu.

Menjačka sekcija prenosi energiju sa osovine na generator koji je pretvara u električnu. Unutar menjača energija se takođe koristi za pokretanje uređaja za kontrolu dotoka goriva, modula za podmazivanje i ventilatora za hlađenje. Na Boingu 787 koji je novija genercija letelice, APM pretvara svu energiju u električnu što pojednostavljuje dizajn ali veća potražnja za električnom energijom zahteva veće generatore.

Drugi vidovi transporta

U vozilima kod kojih je veoma bitno da se smanje izduvni gasovi i buka (kao što su jahte ili kamp prikolice), gorivne ćelije ili solarni moduli se koriste za pokretanje APMa.

Spoljašnje veze

• Zvuk APMa iz kabine Boinga 737
• [https://web.archive.org/web/20110605121711/http://spaceflight.nasa.gov/shuttle/reference/shutref/orbiter/apu/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. jun 2011) APM Spejs šatla]