Ait Ben Hadou

Koordinate: 31° 2′ 50″ S 7° 7′ 44″ W / 31.04722° J; 7.12889° Z / -31.04722; -7.12889
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ait Ben Hadou
Svetska baština Uneska
Zvanično ime
  • Ksar of Ait-Ben-Haddou Edit this on Wikidata
Mesto Maroko
Koordinate31° 2′ 50″ S 7° 7′ 44″ W / 31.04722° J; 7.12889° Z / -31.04722; -7.12889
Površina303, 1.632 ha (32.600.000, 175.700.000 sq ft)
Kriterijumikulturno dobro: IV, V
Referenca444
Upis1987 (-1976. sednica)
Ugroženost-
Veb-sajtwww.ait-ben-haddou.net:80

Ait Ben Hadou (ber. ⴰⵢⵜ ⴱⴻⵏⵃⴰⴷⴷⵓ; arap. آيت بن حدّو) je ksar, utvrđeni grad, na nekadašnjem karavanskom putu između Sahare i Marakeša, u današnjem Maroku. Većina stanovništva danas ne živi u tvrđavi, već u modernom naselju sa druge strane reke. Zbog svoje arhitekture koja podseća na drevne gradove, tvrđava je popularna turistička destinacija u kojoj su snimljeni brojni popularni filmovi i serije.

Ait Ben Hadou je pravi primer kazbe, naselja sa citadelom. Takođe, predstavlja sjajan primer marokanske peščane arhitekture, zbog čega je 1987. upisan u Uneskov Spisak mesta Svetske baštine u Africi.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Džamija u modernom selu u kojem sada živi većina stanovnika, preko puta doline starog ksara

Lokacija ksara je bila utvrđena od 11. veka tokom almoravidskog perioda.[2][3] Veruje se da nijedna od sadašnjih zgrada nije nastala pre 17. veka, ali su verovatno građene istim metodama i dizajnom kao što su korišćene vekovima ranije.[1] Strateški značaj ovog lokaliteta je bio zbog njegove lokacije u dolini Aunila duž jednog od glavnih transsaharskih trgovačkih puteva.[1] Prevoj Tizi n'Tička, do kojeg se dolazilo ovim putem, bio je jedan od retkih puteva preko planine Atlas, prelazeći između Marakeša i doline reke Dra na ivici Sahare.[3][1] Druge kazbe i ksarovi su se nalazile duž ove rute, kao što je obližnji Tamda na severu.[2]

Danas je sam ksar samo retko naseljen sa nekoliko porodica.[3] Depopulacija tokom vremena je rezultat gubitka strateškog značaja doline u 20. veku. Većina lokalnog stanovništva danas živi u modernim stanovima u selu sa druge strane reke, i živi od poljoprivrede, a posebno od turizma.[3][4] Godine 2011, završen je novi pešački most koji povezuje stari ksar sa modernim selom, sa ciljem da se Ksar učini pristupačnijim i da potencijalno podstakne stanovnike da se vrate u svoje istorijske kuće.[5]

Opis[uredi | uredi izvor]

Tvrđava je sagrađena od zbijene zemlje i glinene opeke na uzvišenju iznad oaze. Njegova prvobitna gradnja bila je starija od islamizacije doline Džebel 757. godine, ali najstarija građevina u današnjem Ait Ben Hadouu vodi poreklo iz 17. veka. Građevina je veoma raznolika, a većinom su to velike kuće skupljene oko kvadratnih dvoršita, dok 4 visoka tornja na uglovima, čine citadelu. Oko tvrđave nalaze se odbrambene zidine sa ukrašenim tornjevima i cik-cak postavljenim vratima. Jedinstvena odbrambena odlika Ait Ben Hadoua su potkrovlja kuća, koja su bila povezana i služila su kao poslednji bastion u slučaju opsade.

Izgled sajta[uredi | uredi izvor]

Kazba (utvrđeni objekat) u donjem delu sela

Ksar se nalazi na padinama brda pored reke Aunila (Asif Aunila). Zgrade u naselju su grupisane unutar odbrambenog zida koji uključuje ugaone kule i kapiju.[1]] One obuhvataju stanove različitih veličina, od skromnih kuća do visokih građevina sa kulama. Neki od objekata su u gornjem delu ukrašeni geometrijskim motivima. Naselje takođe ima brojne javne ili društvene zgrade kao što su džamija, karavan-saraj, kasba (utvrđenje nalik zamku) i Marabut Sidi Alija ili Amera. Na vrhu brda, sa pogledom na ksar, nalaze se ostaci velike utvrđene žitnice (agadir).[3][6] Tu je i javni trg, muslimansko groblje i jevrejsko groblje.[1] Izvan ksarskih zidina nalazio se prostor gde se uzgajalo i vršilo žito.[1]

Građevinski materijal[uredi | uredi izvor]

Ksarove konstrukcije su u potpunosti napravljene od nabijene zemlje, ćerpića, glinenih cigli i drveta.[1] Nabijena zemlja (takođe poznata kao pise, tabija ili el-luh) bila je veoma praktičan i isplativ materijal, ali je zahtevao dosledno održavanje.[7][8] Napravljena je od sabijene zemlje i blata, obično pomešanog sa drugim materijalima da bi se pomoglo prijanjanju. Strukture Ait Benhada i drugih kazbi i ksarova širom ovog regiona Maroka obično su koristile mešavinu zemlje i slame, koja je bila relativno propusna i lako erodirana kišom tokom vremena.[7] Kao rezultat toga, naselja ovog tipa mogu početi da se urušavaju samo nekoliko decenija nakon što su napuštena.[9][4] U Ait Ben Hadou, više strukture su napravljene od nabijene zemlje do njihovog prvog sprata, dok su gornji spratovi napravljeni od lakšeg ćerpića kako bi se smanjilo opterećenje zidova.[6]

Filmovi[uredi | uredi izvor]

U Ait Ben Hadouu snimljeni su sledeći popularni filmovi:[10][11][4]

Osim navedenih filmova u tvrđavi su snimljene i serije Igra prestola[13] i Zabranjena ljubav.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž „Ksar of Ait-Ben-Haddou”. whc.unesco.org (na jeziku: engleski). UNESCO World Heritage Centre. Pristupljeno 2018-02-16. 
  2. ^ a b „Ait Ben Haddou travel”. Lonely Planet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-16. 
  3. ^ a b v g d „Rough Guides - Aït Benhaddou and around”. Rough Guides (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 10. 2019. g. Pristupljeno 2020-04-16. 
  4. ^ a b v Jacobs, Harrison. „One of the most famous places in the world is a tiny desert town in Morocco where everything from 'Game of Thrones' to 'Gladiator' was filmed”. Business Insider. Pristupljeno 2020-04-16. 
  5. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „UNESCO World Heritage Centre - State of Conservation (SOC 2014) Ksar of Ait-Ben-Haddou (Morocco)”. UNESCO World Heritage Centre (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-10. 
  6. ^ a b Correia, Mariana (2016). Conservation in Earthen Heritage: Assessment and Significance of Failure, Criteria, Conservation Theory, and Strategies. Cambridge Scholars Publishing. str. 149—167. ISBN 9781443889292. 
  7. ^ a b Parker, Richard (1981). A practical guide to Islamic Monuments in Morocco. Charlottesville, VA: The Baraka Press. str. 40. 
  8. ^ Futura. „Pisé”. Futura (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2020-01-08. 
  9. ^ The Rough Guide to Morocco (11 izd.). London: Rough Guides. 2016. str. 390. ISBN 9780241236680. 
  10. ^ „Movies Filmed at Ait Benhaddou in Morocco”. Mosaic North Africa Tours (na jeziku: engleski). 2017-01-06. Pristupljeno 2020-04-16. 
  11. ^ Jon Jensen; Alex Court. „Moroccan backdrop for Game of Thrones and Gladiator”. CNN. Pristupljeno 2020-04-16. 
  12. ^ „Ksar Ait Benhaddou | History and Travel Guide - Moroccan Zest”. Moroccan Zest (na jeziku: engleski). 2018-09-28. Pristupljeno 2018-09-28. 
  13. ^ Jon Jensen; Alex Court. „Moroccan backdrop for Game of Thrones and Gladiator”. CNN. Pristupljeno 2017-11-23. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Marçais, Georges (1954). L'architecture musulmane d'Occident. Paris: Arts et métiers graphiques. 
  • Parker, Richard (1981). A practical guide to Islamic Monuments in Morocco. Charlottesville, VA: The Baraka Press. 
  • Gaudio, Attilio (1982). Fès: Joyau de la civilisation islamique. Paris: Les Presse de l'UNESCO: Nouvelles Éditions Latines. ISBN 2723301591. 
  • Touri, Abdelaziz; Benaboud, Mhammad; Boujibar El-Khatib, Naïma; Lakhdar, Kamal; Mezzine, Mohamed (2010). Le Maroc andalou : à la découverte d'un art de vivre (2 izd.). Ministère des Affaires Culturelles du Royaume du Maroc & Museum With No Frontiers. ISBN 978-3902782311. 
  • Barrucand, Marianne; Bednorz, Achim (1992). Moorish architecture in Andalusia. Taschen. ISBN 3822876348. 
  • Bennison, Amira K. (2016). „'The most wondrous artifice': The Art and Architecture of the Berber Empires”. The Almoravid and Almohad Empires. Edinburgh University Press. str. 276—328. ISBN 9780748646821. 
  • Golvin, Lucien (1989). „Architecture berbère”. l'Encyclopédie berbère (na jeziku: francuski). Pristupljeno 13. 12. 2022. 
  • Centre, UNESCO World Heritage. „Ksar of Ait-Ben-Haddou”. UNESCO World Heritage Centre (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-16. 
  • Becker, Cynthia (2010). „Deconstructing the History of Berber Arts: Tribalism, Matriarchy, and a Primitive Neolithic Past”. Ur.: Hoffman, Katherine E.; Miller, Susan Gilson. Berbers and Others: Beyond Tribe and Nation in the Maghrib (na jeziku: engleski). Indiana University Press. str. 200. ISBN 978-0-253-35480-8. 
  • M. Bloom, Jonathan; S. Blair, Sheila, ur. (2009). „Morocco, Kingdom of”. The Grove Encyclopedia of Islamic Art and Architecture (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 9780195309911. 
  • „Hassan II Mosque”. Archnet. Pristupljeno 2020-06-09. 
  • „Desert Blooms: The Contemporary Architecture of Morocco - Architizer Journal”. Journal (na jeziku: engleski). 2019-07-02. Pristupljeno 2020-06-09. 
  • „Modern Morocco: Building a New Vernacular”. ArchDaily (na jeziku: engleski). 2019-11-26. Pristupljeno 2020-06-09. 
  • Brett, Michael; Fentress, Elizabeth (1996). The Berbers. Blackwell. ISBN 0631168524. 
  • Gascó, Carmen Aranegui (2012). „Lixus”. The Encyclopedia of Ancient History. Wiley. ISBN 9781405179355. 
  • MacDonald, Eve (2012). „Volubilis”. The Encyclopedia of Ancient History. Wiley. ISBN 9781405179355. doi:10.1002/9781444338386.wbeah16179. 
  • Gascó, Carmen Aranegui (2012). „Lixus”. The Encyclopedia of Ancient History. Wiley. ISBN 9781405179355. 
  • Rivet, Daniel (2012). Histoire du Maroc: de Moulay Idrîs à Mohammed VI. Paris: Fayard. ISBN 9782213638478. 
  • „Volubilis | ancient city, Morocco”. Encyclopaedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-13. 
  • Fentress, Elizabeth; Limane, Hassan, ur. (2018). Volubilis après Rome (na jeziku: francuski). Brill. ISBN 978-90-04-37158-3. 
  • Abun-Nasr, Jamil (1987). A history of the Maghrib in the Islamic period. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521337674. 
  • Richard Ettinghausen, Richard; Grabar, Oleg; Jenkins-Madina, Marilyn (2003). The Art and Architecture of Islam: 650-1250 (2nd izd.). Yale University Press. 
  • Keshani, Hussein (2008). „Art”. Ur.: Rippin, Andrew. The Islamic World. London: Routledge. str. 421—443. 
  • Bierman, Irene A.; al‐Asad, Mohammad (2009). „Architecture”. Ur.: Bloom, Jonathan M.; Blair, Sheila S. The Grove Encyclopedia of Islamic Art and Architecture. New York: Oxford University Press. 
  • Le Tourneau, Roger (1949). Fès avant le protectorat: étude économique et sociale d'une ville de l'occident musulman. Casablanca: Société Marocaine de Librairie et d'Édition. 
  • Terrasse, Henri (1968). La Mosquée al-Qaraouiyin à Fès; avec une étude de Gaston Deverdun sur les inscriptions historiques de la mosquée. Paris: Librairie C. Klincksieck. 
  • Bennison, Amira K. (2016). The Almoravid and Almohad Empires. Edinburgh University Press. ISBN 9780748646821. 
  • Salmon, Xavier (2018). Maroc Almoravide et Almohade: Architecture et décors au temps des conquérants, 1055-1269. Paris: LienArt. 
  • Basset, Henri; Terrasse, Henri (1932). Sanctuaires et forteresses almohades. Paris: Larose. 
  • Tabbaa, Yasser (2008). „Andalusian roots and Abbasid homage in the Qubbat al-Barudiyyin in Marrakesh”. Muqarnas. 25: 133—146. doi:10.1163/22118993_02501006. 
  • Deverdun, Gaston (1959). Marrakech: Des origines à 1912. Rabat: Éditions Techniques Nord-Africaines. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ait Ben Hadou na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аит_Бен_Хадоу&oldid=27676460”