Aragonski građanski rat

Aragonski građanski rat
Papir potpisan u Kaspi, koji je označio kraj rata
Vreme (31. maj 1410 - 28. jun 1412) Mesto Na teritoriji današnjih Španskih regiona Aragona, Katalonije i Valensije Uzrok Smrt kralja Martina bez muških potpmaka Ishod Sporazum iz Kaspe Teritorijalne promene Kruna Aragona je bila podeljena na tri kraljevine Aragon, Kataloniju i Valensiju, sporazumom iz Kaspe Fernando je ujedinio sve te posede i ponovo stvorio Krunu Aragona
Sukobljene strane
Kraljevina Aragon	Kneževina Katalonija	Kraljevina Valensija
Komandanti i vođe
Đaume II od Urđela, Antonio de Luna, Fadrike de Luna, Porodica Urea, Fernando, infant Kastilje, Nadbiskup Saragose †	Luis od Kalabrije, Huan de Prades	Alfonso I od Gandije †, Alfonso II od Gandije, Porodica Sentelas, Porodica Vilaregut
Jačina
Ogromna	Mala	Mala
Žrtve i gubici
Vrlo veliki	Mali	Veliki

Aragonski građanski rat (31. maj 1410 — 28. jun 1412) bio je sukob koji se dogodio zbog toga što je aragonski kralj Martin umro bez legitimnih muških naslednika. Tada se javilo mnogo pretendenata na presto. Za vreme rata Kruna Aragona na Iberijskom poluostrvu je bila je podeljena na tri tabora, iako su oni bili u međusobnom sukobu. Rat se završio sporazumom iz Kaspe i dolaskom Fernanda, infanta od Kastilje na vlast u Kruni Aragona.

Spisak kandidata

Slika	Ime	Život	Pravo na presto	Titula
	Alfonso I od Gandije	(1332-5. mart 1412)	Unuk Đaumea II od Aragona	Vojvoda od Gandije, Grof od Ribagorse
	Alfonso II od Gandije	(1358-31. avgust 1422)	Praunuk Đaumea II od Aragona	Vojvoda od Gandije, Grof od Ribagorse
	Đaume II od Urđela	(1380- 1. jun 1433)	Njegova supruga Izabela je bila kćerka Perea IV od Aragona iz njegovog braka sa Sibelom od Fortije. Đaume je bio praunuk Alfonsa IV od Aragona	Grof Urđela
	Antonio de Luna	(† 1419)	Ne legitimni potomak Đaumea I od Aragona i Ruđera de Ljurije	Grof Urđela (savladar Đaumea II od Urđela)
	Luj III Anžujski	(25. septembar 1403- 12. novembar 1434)	Unuk po majci Đoana I od Aragona	Vojvoda Kalabrije
	Fernando od Atekere	(27. novembar 1380- 2. april 1416)	Unuk po majci Perea IV od Aragona	de facto kralj južne Kastilje i infant od Atekere
	Fadrike de Luna	(1401- 29. maj 1438)	Vanbračni sin Martina I od Sicilije, koji je bio sin Martina I od Aragona	Uzurpator Antonia de Lune
	Huan de Prades	(1335—1414)	Brat Alfonsa I od Gandije	Grof od Pradesa

Uspon Fernanda, infanta Kastilje, kao kandidata za aragonski presto

Fernando je bio jedan od pretendenata za aragonski presto, jer je njegova majka bila kćerka aragonskog kralja Perea IV Svečanog. Bio je jedan od najslabijih pretendenata, ali moćniji pretendenti su se borili međusobno, pa je Fernando ojačao. Fernandovim pristalicama se pridružio uticanog nadbiskup Saragose, koji je u savez sa Fernandom uvukao mnoge moćne plemiće Aragona. Novi grof Urgela Antonio de Luna je ubio nadbiskupa i pokušao da osvoji Saragosu, ali nije doživeo ponižavajući poraz. Taj poraz je izazvao jačanje Fernanda u Aragonu. Od septembra 1411. godine Fernando je bio najmoćniji pretendent za aragonski presto, Fernando nije postigao nikakve uspehe u provinciji Valensiji. U januaru 1412. u bici kod Morvedrea Antonio de Luna je poražen od strane Fernandovih snaga.

Sporazum iz Kaspe

Avinjonski antipapa Benedikt XIII (papa 1393-1423) je odlučio da donese mir Aragonu pa je naredio da se sva tri kraljevstva: Aragon, Valensija i Katalonija, koja su tih godina nastala na tlu Aragona izaberu po tri svoja predsavnika. Predstavnici Aragona su bili:

• Domingo Ram, biskop Ueske,
• Fransisko de Aranda, kartuzijanski monah,
• Berenger de Barafi, jedan od najuglednijih pravnika tog doba.

Predstavnici Katalonije su bili:

• Pedro Zagariga, nadbiskup Taragone,
• Guljelmo de Velseka, jedan od najuglednijih advokata,
• Bernando de Gualbes, pravnik.

Predstavnici Valensije su bili:

• Bonifacio Ferer, veliki majstor Kartuzijanaca i Dominikanaca,
• Visente Ferer, veoma rečit i pobožan monah,
• Hines Rabasa, advokat.

29. maja svih devet predstavnika se sastalo u Kaspi i do 28. juna odlučili u Fernandovu korist, za šta je najviše bio zaslužan Vensente Ferera.

Literatura

• Chaytor, H. J. A History of Aragon and Catalonia. London: Methuen, 1933.