Boris Savović
| Boris Savović | |||
|---|---|---|---|
 Boris u Crvenoj zvezdi | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Boris Savović | ||
| Datum rođenja | 18. jun 1987. | ||
| Mesto rođenja | Trebinje, SFRJ | ||
| Državljanstvo |
 Srbija  Crna Gora | ||
| Visina | 2,10 m | ||
| Informacije o karijeri | |||
| NBA draft | 2009. / nije izabran | ||
| Pro karijera | 2004— | ||
| Pozicija | krilni centar | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
| 2004—2009 2009—2010 2010—2012 2012 2012—2013 2013—2014 2014—2015 2015 2015 2015—2016 2016 2016—2017 2017—2018 2018—2019 2019—2020 2020—2021 2021 2022 2022— |
Hemofarm Budućnost Hemofarm Galatasaraj Crvena zvezda Bajern Minhen Ulm Budućnost Turk Telekom Mega Leks Rejer Venecija Mestre Budućnost Zjelona Gora Avtodor Saratov Gojan Orion Orionsi Parma Jenisej Krasnojarsk Mega Mocart OKK Beograd | ||
Boris Savović (Trebinje, 18. jun 1987) srpsko-crnogorski je košarkaš. Igra na poziciji krilnog centra.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Košarkom se bavi od sedme godine, a 2003. priključuje se vršačkom Hemofarmu - na početku igrom u mlađim kategorijama, ali već u osamnaestoj godini dobija priliku i u seniorskom timu ovog kluba. Sa prvim timom Hemofarma osvaja i titulu prvaka Jadranske lige 2004/05. i u njemu ostaje do 2009. godine.
Sezonu 2009/10. provodi u ekipi Budućnosti iz Podgorice, koja u tom periodu osvaja oba nacionalna trofeja. Nakon toga vraća se u Hemofarm, u kome ovoga puta beleži još zapaženije role. U januaru 2012. prelazi u turski Galatasaraj u kom se zadržava do kraja sezone.[1]
U julu 2012. je potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom.[2] U Zvezdi provodi čitavu narednu sezonu i sa njom osvaja Kup Radivoja Koraća za 2013. godinu, a zavređuje i epitet najboljeg skakača Jadranske lige 2012/13. sa prosekom od 8,29 skokova po meču.[3] U sezoni 2013/14. igra za minhenski Bajern i sa njima osvaja Bundesligu Nemačke. I nakon toga se zadržava u Nemačkoj, budući da u julu 2014. potpisuje za Ratiofarm Ulm.[4] Od februara 2015. do kraja te sezone ponovo je branio boje Budućnosti i spisku osvojenih trofeja pridodao još jedno crnogorsko prvenstvo.
Leta 2015. postaje igrač Turk Telekoma, ali u ovom klubu ostaje samo do decembra iste godine.[5] Dana 25. decembra 2015. je potpisao kratkoročni ugovor sa Mega Leksom.[6] U dresu Mege je nastupio na samo tri utakmice i već 15. januara 2016. je prešao u Veneciju do kraja sezone.[7] U julu 2016. po treći put je obukao dres Budućnosti,[8] i sa njom je u sezoni 2016/17. osvojio oba domaća trofeja. Sredinom jula 2017. je potpisao za Zjelona Goru.[9] U poljskoj ekipi je bio do 10. decembra 2018. kada prelazi u Avtodor Saratov do kraja sezone 2018/19.[10]
U novembru 2019. je potpisao za Gojang Orionse iz Južne Koreje.[11] U ovoj ekipi je bio do februara 2020. kada je zbog pandemije korona virusa odlučio da napusti klub.[12] Početkom marta 2020. je potpisao ugovor sa ruskom Parmom.[13] U septembru 2021. je potpisao ugovor sa ekipom Jeniseja iz Krasnojarska.[14] Početkom januara 2022. se vratio u srpsku košarku i potpisao kratkoročni ugovor sa Megom.[15]
Uspesi[uredi | uredi izvor]
Klupski[uredi | uredi izvor]
- Hemofarm:
- Jadranska liga (1): 2004/05.
- Budućnost:
- Prvenstvo Crne Gore (3): 2009/10, 2014/15, 2016/17.
- Kup Crne Gore (2): 2010, 2017.
- Bajern Minhen:
- Prvenstvo Nemačke (1): 2013/14.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Savović potpisao za Galatasaraj!”. novosti.rs. 15. 1. 2012. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Boris Savović u Crvenoj zvezdi”. kkcrvenazvezda.rs. 26. 7. 2012. Arhivirano iz originala 29. 07. 2012. g. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Savović mašina za skokove”. pressonline.rs. 30. 5. 2013. Arhivirano iz originala 04. 03. 2020. g. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Boris Savović prešao u Ulm”. b92.net. 18. 7. 2014. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Savović napustio Tursku, vraća li se u ABA ligu?”. sportske.net. 14. 12. 2015. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Savović pojačao Mega Leks”. novosti.rs. 25. 12. 2015. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Tri nastupa za Megu i - ciao!”. mondo.rs. 14. 1. 2016. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Boris Savović treći put u Budućnosti”. vijesti.me. 5. 7. 2017. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Savović napustio Budućnost, seli se u Poljsku”. sportske.net. 13. 7. 2017. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Boris Savovic Joins Avtodor” (na jeziku: engleski). avtodor.ru. 10. 12. 2018. Arhivirano iz originala 04. 03. 2020. g. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Savović u Koreji”. basketballsphere.com. 3. 11. 2019. Arhivirano iz originala 04. 03. 2020. g. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Bivši igrač Zvezde napustio Južnu Koreju zbog korona virusa”. novosti.rs. 28. 2. 2020. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Kraj epizode u Koreji: Savović ponovo u VTB ligi”. sportklub.rs. 3. 3. 2020. Pristupljeno 4. 3. 2020.
- ^ „Boris Savović u novom klubu”. sportske.net. 4. 9. 2021. Pristupljeno 5. 9. 2021.
- ^ „SAVOVIĆ POTPISAO KRATKOTRAJNI UGOVOR SA MEGOM”. bcmegabasket.net. 5. 1. 2022. Pristupljeno 6. 1. 2022.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Boris Savović na sajtu Euroleague (jezik: engleski)
- Boris Savović na sajtu Proballers (jezik: engleski)
- Boris Savović na sajtu RealGM (jezik: engleski)