18. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
18. јун (18.6.) је 169. дан године по грегоријанском календару (170. у преступној години). До краја године има још 196 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 18. јун
- 1429. — Одиграла се Битка код Патаја, једна од битака Стогодишњег рата. Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке и војводе од Аленсона, напала и потукла енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана.
- 1155. — Папа Хадријан IV крунисао немачког краља Фридриха I Барбаросу за римско-немачког цара.
- 1583. — У Лондону издата прва полиса животног осигурања у свету.
- 1812. — Конгрес САД усвојио декларацију о објави рата Великој Британији.
- 1815. — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту.
- 1817. — У Лондону отворен мост Ватерло преко реке Темзе.
- 1839. — основана Прва београдска гимназија
- 1881. — Русија, Аустрија и Немачка потписале тајни савез „Лига три цара“ на три године.
- 1940. —
- Француски генерал Шарл де Гол из Лондона упутио чувену радио-поруку Французима у којој је себе прогласио лидером Слободне Француске, а Французе позвао на отпор немачкој окупацији.
- Немци у Другом светском рату заузели француску луку Шербур.
- 1953. — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мохамед Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук.
- 1968. — Британски Дом лордова одбацио одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији.
- 1975. — Принц Фејсал Мусаид јавно погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала, у марту 1975.
- 1979. — Лидер СССР Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер у Бечу потписали споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, САЛТ 2.
- 1983. — Сели Рајд прва Американка која је полетела у свемир, као члан посаде шатла Челенџер.
- 1993. — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање 7.600 припадника мировних снага у шест градова у Босни и Херцеговини.
- 1995. — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала.
- 1996. —
- Бењамин Нетанјаху постао најмлађи премијер у историји Израела, после изборне победе десне коалиције.
- Савет безбедности УН укинуо забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз уведен у септембру 1991.
- 1997. — Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила.
- 2000. -
- 2001. — Око 30.000 припадника сиријске војске напустило Бејрут, после 25 година присуства у Либану. Сирија позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи.
- 2002. -
- Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио Југославију, као први функционер те државе у посети Југославији после распада СФРЈ.
- У експлозији бомбе коју је активирао палестински бомбаш-самоубица, у препуном аутобусу у Јерусалиму, погинуло 19, повређено више од 50 особа.
- 2004. — Европски савет одлучио да Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.
Рођења [уреди]
- 1769. — Роберт Стјуарт, виконт Каслреј, британски политичар.
- 1812. — Иван Александрович Гончаров, руски писац, аутор романа „Обломов“.
- 1868. — Миклош Хорти де Нађбања, мађарски адмирал и државник.
- 1882. — Георги Димитров, бугарски револуционар и државник.
- 1884. — Едуар Даладје, француски политичар. (†1970).
- 1942. — Пол Макартни, британски певач, музичар и текстописац, члан групе Битлс.
- 1946. — Фабио Капело, италијански фудбалски тренер.
- 1969. — Милка Форцан, пословна жена
- 1978. — Снежана Перић, српска каратискиња.
Смрти [уреди]
- 1629. — Пит Питерзон Хајн, холандски морнарски официр (* 1577.)
- 1817. — Баба Вишња родоначелник династије Обреновића, мајка кнеза Милоша.
- 1853. — Бранко Радичевић, песник романтичар.
- 1916. — Хелмут фон Молтке Млађи, немачки генерал, начелник немачког генералштаба
- 1928. — Роалд Амундсен, норвешки истраживач. (* 1872.)
- 1936. — Алексеј Максимович Пјешков, Максим Горки, руски писац, утемељивач социјалистичког реализма
- 1974. — Георгиј Жуков је био совјетски војсковођа, маршал Совјетског Савеза и министар одбране СССР-а од 1955. до 1957. године
- 2010. — Жозе Сарамаго, португалски књижевник, добитник Нобелове награде за 1998. годину (* 1922)
- 2010. — Драго Ћупић, српски лингвиста.
- 2010. — Лех Качињски, пољски председник
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
- Свештеномученика Доротеја - епископа Тирског
- Преподобног Теодора пустињака
- Преподобног Анувија
- Блаженог Игора - кнеза черниговског и кијевског
- Преподобног Петра Коришког
- Блаженог Константина - митрополита кијевског