Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/27

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Pažnja!!! Pažnja: Ova strana je arhiva. Na njoj se nalaze ranije rasprave, koje su sklonjene radi olakšavanja praćenja aktuelnih tema. Molimo vas da ovde ne postavljate svoje komentare. Ako baš želite da date komentar na neku od tema, možete to da uradite na aktuelnoj strani, uz citiranje bitnog dela odavde. Imajte, međutim, u vidu da se ove teme više ne smatraju aktuelnim.
Završeni razgovori (arhiva)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75

Dumbbell nebula i priključenija[uredi]

Imamo određene nedoumice oko prevođenja ovog naziva, Dumbbell nebula. Dumbbell inače znači uteg (teg) za vježbanje. Dakle maglina tega, maglina utega, Teg maglina...

Postoji još čitav niz nedoumica, na strani Korisnik:Miroslav Ćika/NGC projekt. Neki prijevodi su zaista nejasni ili sumnjivi. Uključite se u prijevod, ili će neko morati da ispravlja 14000 članaka. Ajoj :=(. Dakle, govorite sada, ili zauvijek ćutite o tome. Prijevod će biti otvoren još oko 7 dana.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:07, 23. jul 2009. (CEST)

Mislim da nije u redu pokretati masovni unos pre nego što se osigura kvalitet teksta koji će biti unesen. Tako da, ako za 7 dana ne budeš imao odgovore na sve nejasnoće, moje lično mišljenje je da ne pokrećeš unos da zaista ne bi bilo, kako ti reče:

Vikicitati „ili će neko morati da ispravlja 14000 članaka.“
({{{2}}})

Dakle, ako bi se uneo tekst sa greškama, to bi bila pre medveđa nego prava usluga njikipediji. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 16:16, 23. jul 2009. (CEST)

Upravo tako. Zato je ovo i izneseno pred naše stručnjake za pravopis.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:21, 23. jul 2009. (CEST)

Za ovo ti pre treba neko ko je strucan za te satelite i zna dobro engleski, kako bi se to dobro prevelo. Pravopis tek dolazi kasnije... Nego, ne yzuri s tim, mnogo ljudi je na odmoru, pa ce i pomoc biti smanjena na minimum. Mozda bi bilo bolje da to odlozis za septembar (mislim na konkretno pokretanje unosa, ne rad na njemu)...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 16:37, 23. jul 2009. (CEST)

Kakve sad satelite? Ćiko ajde prelistaću ja ovih dana moje literature da vidim piše li nešto na tu temu, a i čini mi se da videh neki sajt o astronomiji koji zbori o ovome al' moram da ga potražim opet. Nego, šta bi sa Sičom gde smo ga zagubili??--Metju (razgovor) 16:43, 23. jul 2009. (CEST)


Ovo je Dumbbell Nebula. Taj naziv može da se prevde na više načina, pa i kao „budaletina". Ja ipak više volim da ovu maglinu zovem „Nemo zvono" (dumb bell). Njena numerička oznaka u NGC katalogu je 6853, a u Mesijeovom 27. Zašto je astronomi ipak zovu Dumbbell? Eh, objašnjenje ima čitavu malu istoriju, ali uzmite da je bilo ovako. Astronomi vole da nebeskim objektima daju opisna imena, a Džonu Heršelu je ova maglina ličila na dumb-bell kako Englezi zovu onaj mali teg za vežbanje koji se sastoji od dve kugle povezane rukohvatom.

Ne znam koliko ovo pomaže.

Rade --80.242.115.232 (razgovor) 16:59, 23. jul 2009. (CEST)


bučica fisk, v. tegovi, gimnastička sprava koja se sastoji od dve kugle povezane drškom.

Rečnik srpskog jezika SANU, knjiga 2, str. 330

--Sly-ah (razgovor) 17:49, 23. jul 2009. (CEST)

Dakle izgleda da bi moglo Bučica, Teg ili Uteg. Bučica mi ružno zvuči ali ako je u rječniku kako je Sliah naveo onda bi moglo. Hvala na savjetima. Za galaksije i objekte za koje ne nađemo srpske nazive ćemo samo koristiti brojeve, pa ih može i kasnije prekrstiti kako ko hoće. A mogli bi i da izmislimo nove nazive ako sada ne postoje. Neko mora i to jednom da uradi.

Inače unos 2400 satelita Kosmos je završen 17. jula, za one koji nisu bili ovdje. Sada će biti uneseni NGC objekti dubokog neba, ukupno oko 14000. Ovo bi moglo biti spremno već za nekoliko dana, ali prijevod je tačka spoticanja. --Miroslav Ćika (razgovor) 20:02, 23. jul 2009. (CEST)

Vikicitati „A mogli bi i da izmislimo nove nazive ako sada ne postoje. Neko mora i to jednom da uradi.“
({{{2}}})

Ne bismo mogli. Jeste, treba to neko da uradi, ali NE Vikipedija. Jer kako neko ovde već napomenu, to bi bilo originalno istraživanje, a to je no-no na njiki. Stvarno mi je baš mrsko što uvek nekako ja ispadnem parti brejker, ali što ne može, ne može. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:21, 23. jul 2009. (CEST)

Onda ostaju brojevi.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:14, 23. jul 2009. (CEST)

Prevod sa engleskog jezika[uredi]

Molim prevod ovih engleskih pravnih izraza. Sve su ovo imena sudija sa različitim stepenom starešinstva i nadležnosti.

Dao sam u zagradama neka svoja mišljenja o prevodima, ali ukoliko neko poznaje bolji prevod neka napiše.

  1. Law Lord = Pravni lord
  2. Lord of Appeal in Ordinary = Stalni apelacioni lord
  3. Senior Lord of Appeal in Ordinary = Stariji stalni apelacioni lord
  4. Master of the Rolls = Čuvar arhiva

Potpis: --Imperator.rs (razgovor) 13:00, 24. jul 2009. (CEST)

Ako su to sudije, onda umesto lord stavi sudija. Evnetualno bi ovde mogao Grof najbolje da pomogne... --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 14:08, 24. jul 2009. (CEST)

Lord se ne prevodi. Mene zanimaju ove ostale reči! --Imperator.rs (razgovor) 15:12, 24. jul 2009. (CEST)

Lord je neophodno prevesti kao sudija, jer u srpskom ima drugačije značenje.--Jakša (razgovor) 15:45, 24. jul 2009. (CEST)

Lord se ne prevodi u ovim terminima! Za skoro svakog sudiju u britanskom pravnom sistemu ima neko ime. Tako da postoji i Lord Chief Justice = lord glavni sudija, a ne sudija glavni sudija. Kod ovih drugih se ne prevodi imenica lord, nego druge reči. Ja ne tražim da vi pišete kojim bi ove reči odgovarale sudijskim dužnostima u našem pravnom sistemu, nego tačan prevod britanske sudijske dužnosti. --Imperator.rs (razgovor) 15:57, 24. jul 2009. (CEST)

Npr. Law Lord se prevodi kao pravni lord, a ne pravni sudija. On je istovremeno član Doma lordova (gornjeg doma Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva) i jedan od vrhovnih sudija. On zaseda u Apelacionom odboru Doma lordova, a taj odbor je ustvari vrhovni sud poslednje instance. Znači da učestvuje istovremeno u zakonodavstvu i sudstvu, i ne može reč sudija. Tako da i sve ove druge funkcije moraju imati odgovarajući prevod. --Imperator.rs (razgovor) 16:02, 24. jul 2009. (CEST)

A imas li ti referencu za to sto tvrdis? Izgleda suludo zvati sudije lordovima. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 18:36, 24. jul 2009. (CEST)

U Velikoj Britaniji uz plemiće, visoke sudije su jedini ljudi koji nose titulu lorda koja im se ugrađuje u sam naziv sudske dužnosti. --Imperator.rs (razgovor) 18:46, 24. jul 2009. (CEST)

U to ne sumnjam, nego nisam to pitala. Pitala sam, imas li referencu, tj. kako si siguran da se lord u tim slucajima kod nas ne prevodi kao sudija? U srpskom kazi bilo kome lord i ni na kraj pameti mu nece biti da govoris o nekom vrsti sudije. Stoga, bolje je prevesti kao sudija. Sve ostalo je bukvalan prevod, koji nikad nije dobro resenje.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:58, 24. jul 2009. (CEST)

Da pojasnim malo. U našim sudovima npr. nekog od sudija imenuju za predsednika krivičnog odeljenja tog suda. Znači on je istovremeno i sudija i predsednik krivičnog odeljenja.

Tako je i u Engleskoj. Sudija visokog suda se imenuje za lorda glavnog sudiju (to je engleska titula za predsednika krivičnog odeljenja). Oni nemaju funkcije predsednika krivičnog odeljenja, građanskog odeljenja, predsednika upravnog suda nego imaju ove izraze koji su se koristili još od 19. veka. Ovi izrazi označavju dužnosti u sudovima. Oni su sami po sebi sudije, ali vrše određene dužnosti u sudu (predsednik građanskog, krivičnog, porodičnog, upravnog, trgovinskog, privrednog odeljenja i još mnoge druge). Ovi izrazi za koje trebam prevod su ekvivalenti tim funkcijama. --Imperator.rs (razgovor) 00:02, 25. jul 2009. (CEST)

Ako je to posebna titula koja ne postoji u drugim zemljama, onda treba ostaviti lord (koliko god nam to izgledalo cudno). Kao plemicke titule erla na primer. To ne prevodimo za razliku od npr. duke ili count za sta imamo srpske reci vojvoda i grof. Da predjemo onda na tvoja pitanja:

  1. Law Lord (moj prevod: Pravni lord) >>>> Lord prava
  2. Lord of Appeal in Ordinary (moj prevod: Redovni apelacioni lord) >>>>> Lord Redovnog apelacionog suda
  3. Senior Lord of Appeal in Ordinary (moj prevod: Stariji (ili viši) redovni apelacioni lord) Stariji lord Redovnog apelacionog suda
  4. Master of the Rolls (moj prevod: Majstor spisa (arhive)) >>>>> Arhivar????

Nisam sigurna, i trebalo bi da mi prvo objasnis sta svaki radi, tj kakva je to funkcija da bih mogla da pokusam da dam tacniji prevod. Pravni, apelacioni lord nikako ne ide. Barem meni. Ne znam. Mozda bi ipak trebalo da pitas Grofa, on je pravnik i mozda bi mogao da pomogne.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:11, 25. jul 2009. (CEST)

Pojašnjenje[uredi]

  • Law Lord je isto što i Lord of Appeal in Ordinary. Tih lordova ima 12 i oni su članovi Doma lordova. Svi oni čine Apelacioni odbor Doma lordova koji igra ulogu vrhovnog suda u konačnoj instanci, pošto Ujedinjeno Kraljevstvo još nema jedinstveni Vrhovni sud, kao npr. što je u SAD-u (imaće ga od oktobra ove godine). To je isto kao što bi npr. kod nas sudije Vrhovnog suda bili članovi Narodne skupštine i u njoj bi činili posebni odbor koji bi bio vrhovni sud. Pošto su u Domu lordova i oni su lordovi ali sa posebnim imenom budući da se radi o sudskoj, a ne o zakonodavnoj vlasti.
  • Senior Lord of Appeal in Ordinary je prvi među Law Lord-ovima, ekvivalent našoj funkciji predsednika Vrhovnog suda,
  • Master of the Rolls je takoreći predsednik građanskog odeljenja Visokog suda Engleske i Velsa. Naziv je glup jer bukvalno znači arhivar, čuvar spisa, majstor spisa ili tako nešto, što nema veze sa sudstvom, ali pošto je naziv isto iz možda 19. veka, zadržao se i do danas.

Hrvatska vikipedija je prevela Law Lord kao pravni lord, što smatram da je ispravno, jer bi bilo neispravno lord prava, jer niko ne kaže savetnik prava nego pravni savetnik.

I ne može se prevesti kao lord redovnog apelacionog suda jer ne postoji takav sud u engleskom pravu sa takvim imenom.

Potpis: --Imperator.rs (razgovor) 00:27, 25. jul 2009. (CEST) s.r.


Ali, pa pogledaj kako si ti to objasnio! Imas vec sve termine. Face-grin.svg Ako je Law lord isto sto i Lord of Appeal in Ordinary, a 12 takvih cine Apelacioni odbor Doma lordova, onda bi ti isti bili clanovi Apelacionog odbora doma lordova, a Senor bi bio Predsednik Apelacionog odbora Doma lordova. Sto se pravnog lorda i savetnika tice, ovaj drugi ima smisla dok prve nema ama bas nikakvog. Pravni savetnik je savetnik koji savetuje u pitanjima prava, a pravni lord je koji... sta u oblasti prava? Lorduje? Ja bih izbegla te bukvalne prevode i lepo ovu prvu dvojicu prevela kao clan Apelacionog odbora Doma lordova, a Seniora kao Predsednika ili Predsedavajuceg Apelacionog odbora Doma lordova. Ima i imenica LORD u imenu (jer clan AO Doma lordova ne moz viti neko ko nije lord, logicno!), i tacno i pre svega jasno definise funkciju.

A ovaj arhivar... Pa eto sam s napisao; Predsednik gradjanskog odeljenja Visokog suda Engleske i Velsa. Nego taj Visoki sud... Da to nije Savezni sud? Onaj najvisi sud u drzavi?--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 01:05, 25. jul 2009. (CEST)

Pogrešio sam. Nije reč o Visokom sudu, nego o Apelacionom sudu koji mu je pretpostavljen.

Upravo sam saznao da se zaista mogu prevesti kao pravni lordovi, redovni apelacioni lordovi i stariji redovni apelacioni lord. A za Master of the Rolls još ne znam. --Imperator.rs (razgovor) 01:37, 25. jul 2009. (CEST) s.r.

A reci mi (ako nije tajna) gde (od koga) si saznao? Mislim da je bitno da znamo relevantnost tvog izvora...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 11:04, 25. jul 2009. (CEST)

Lord je lord (gospodar), a ako ima pravno-sudijsku nadležnost, to se opisuje dodatnim atributima.--Jakša (razgovor) 03:33, 25. jul 2009. (CEST)

Jaksa, reci u bilo kom jeziku OBICNO imaju vise znacenja, i veoma cest su ista potpuno suprotna u zavisnosti od konteksta... Jedna rec jedno znacenje je prilicno neuobicajena stvar, u bilo kom jeziku, a pogotovu u engleskom...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 11:04, 25. jul 2009. (CEST)
Saznao sam od bivšeg studenta prava koji kaže da se sretao sa izrazima pravni lord i redovni apelacioni lord, što upućuje da se može tako prevesti! --Imperator.rs (razgovor) 14:42, 25. jul 2009. (CEST) s.r.
Hm, ok... Mada, lično nisam baš ubeđena da je to najispravnije, ali pošto ne znam bolje, neću da insistiram. Ti piši tako, a ako se pojavi neko ko zaista bude znao, promenićemo...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 14:48, 25. jul 2009. (CEST)
Iskren da budem, meni je ta anglosaksonska pravna terminologija strana, al ono što mogu reći jeste da su mi takvi bukvalni prevodi smešni, trebalo bi to proveriti.--Grofazzo (razgovor) 19:08, 25. jul 2009. (CEST)

Evo ima još bolji prevod Lord od Appeal in Ordinary = stalni apelacioni lord. In Ordinary znači da se dužnost obavlja puno vreme odnosno stalno do penzije. Taj izraz je vezan i za to da su ti lordovi stalni članovi Doma lordova i vezuje se za sudijsku stalnost. To sam pročitao iz nekih pravnih spisa ruskih pravnika. --Imperator.rs (razgovor) 19:31, 25. jul 2009. (CEST)

Ne dopada mi se Stalni umesto Redovni, jer je za nekog ko ima stalno zaposlenje negde uobicajeno na srpeskom reci Redovni a ne stalni. Profesori koji imaju stalno zaposlenje na faksu nazivaju se redovnim, a ne stalnim profesorima. Tako i ti tvoji lordovi, bolje da budu Redovni nego Stalni, kao i Sud, bolje Redobvan nego Stalan. Mislim da su ti tvoji prevodi previse bukvalni i ne vidim zasto ne uzmes moje predloge kao validne. Pogotovu taj Stariji redovni je tako bukvalan da je totalno nerazumljivo ko je to u stvati i kakvu funkciju vrsi.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:06, 25. jul 2009. (CEST)

Imaju oba preusmerenja na pravni lord, i redovni i stalni apelacioni lord, tako da je to nebitno.

Sada je pitanje kako da se prevede Master of the Rolls? Pogledaću ponovo u ruske pravne spise, možda imaju i za to prevod. --Imperator.rs (razgovor) 21:11, 25. jul 2009. (CEST) s.r.

Prevod za Master of the Rolls je čuvar arhiva. Drugo ime za Master of the Rolls je Keeper of the Rolls. Ruski spisi navode da je to stara dužnost i prvobitno je označavala lice koje je čuvalo sudsku i kraljevsku arhivu pa otud naziv čuvar arhiva u množini. Slične dužnosti vrši i danas a pošto je engleski pravni sistem konzervativan naziv se zadržao i do danas, pa ga valja tako i prevoditi --Imperator.rs (razgovor) 21:33, 25. jul 2009. (CEST) s.r.

Donji dom Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva[uredi]

Kako se prevodi House of Commons? Da li je Dom običnih, Dom komuna, Dom opština ili nešto četvrto? --Imperator.rs (razgovor) 17:11, 24. jul 2009. (CEST)

Ja ne znam zasto pitas, kad bolje znas od onih koji bi ti odgovorili. Kad znas da je lord lord a ne sudija, pa valjda znas i kako se kaze prevodi House of Commons... (Napisao si prevod u samom naslovu ovog pitanja).--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 18:34, 24. jul 2009. (CEST)

Treba mi za članak ime na srpskom jeziku. Ono su samo varijante imena, a neprecizno je napisati Donji dom kada u svim drugim jezicima imaju prevedene tačne nazive. --Imperator.rs (razgovor) 18:44, 24. jul 2009. (CEST)

U srpskom se kaze Donji dom i Gornji dom. Sad... Ovaj Gornji, takodje sam vidjala i kao Dom lordova, ali uglavnom sam vidjala Donji i Gornji dom. Pogledacu, raspitacu se da li se to moze reci na neki drugaciji nacin, ali cisto sumnjam.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:01, 24. jul 2009. (CEST)

Elem, sad mi pade na pamet, mozda Dom gradjana, ali nesto mi ne zvuci to bas najbolje... Pitala sam, ako budem imala neki zadovoljavajuci odgovor, javicu.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:05, 24. jul 2009. (CEST)

Ja znam za Gornji i Donji dom. Da li imaju neke specijalne nazive, ne znam. Pera Kojot Šta je, bre??? 20:22, 24. jul 2009. (CEST)

Ovo je Gornji i Donji dom. Gornji se još može nazvati i Dom lordova, ali Donji nema nijedan drugi naziv. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 14:49, 25. jul 2009. (CEST)

Ujedinjeno Kraljevstvo ima Parlament iz dva doma: House of lords (Dom lordova) i House of Commons. Pitanje je kako da prevedemo House of Commons?

Srpskohrvatska vikipedija ga prevodi kao Dom komuna, a negde se govori da se nepravilno tako prevodi nego da treba Dom običnih. Ruska vikipedija ga prevodi kao Palata obщin, što bi značilo isto Dom komuna ili opština. --Imperator.rs (razgovor) 17:28, 25. jul 2009. (CEST)

Sad sam proverio u Maloj Prosvetinoj, pod Velika Britanija se pominje Donji dom. --V. Burgić (reci...) 20:59, 25. jul 2009. (CEST)

Da. I ja sam pročitao da je najbolje prevesti kao Donji dom Ujedinjenog Kraljevstva, jer se onaj izraz ne može adekvatno prevesti! Znači onda biće Donji dom kao u naslovu! --Imperator.rs (razgovor) 21:03, 25. jul 2009. (CEST)

E, ovo mi je već poznato. Britanski parlament je dvodoman, tako da postoji Gornji dom ili Dom lordova i Donji dom ili Dom komuna. Ustaljeno je Dom lordova i dom komuna.--Grofazzo (razgovor) 21:17, 25. jul 2009. (CEST)

Jesi siguran za ovo Dom komuna? Negde sam pročitao da je takav prevod netačan. --Imperator.rs (razgovor) 21:24, 25. jul 2009. (CEST) s.r.

Voleo bih da čujem za neku referencu u ozbiljnoj enciklopediji za ovakav prevod. Npr., u Britanici na srpskom. --V. Burgić (reci...) 21:37, 25. jul 2009. (CEST)

Naravno, Dom komuna je ispravno, tako i piše u svim pravničkim udžbenicima, nema drugog prevoda sem Donji dom. (kod nas je postojao Gornji Dom (Beće građana) i Donji dom (Veće republika). --Grofazzo (razgovor) 21:53, 25. jul 2009. (CEST)

Daj Grofe neku referencu, molim te. Neku od tih tvojih pravnickih knjiga. A sto se tice Britanike na sprskom... Ne znam ja bas koliko je to dobra raferenca. Cula sam samo najgore stvari o tom prevodu. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:54, 25. jul 2009. (CEST)

Ma, prevod je očajan, kao i papir, ali opet, ja pogledah Malu Prosvetiinu, pa rekoh dajte da vidimo Veliku vojnu, prevod Britanike, bilo šta što je recenzirano, da bismo mogli da donesemo zaključak. --V. Burgić (reci...) 21:59, 25. jul 2009. (CEST)
Na kraju krajeva, što ne napravimo preusmerenje sa Dom komuna na Donji dom, i stavimo oba u prvoj rečenici, umesto da bijemo glavom. --V. Burgić (reci...) 21:59, 25. jul 2009. (CEST)


Pa ja ne mogu sad da kopam po knjigama sa faksa i tražim gde se pominje (dobra deo knjiga sam i prodao), ali sam ubeđen da recimo u udžbeniku za Opštu pravnu istoriju za prvu godinu pravnog stoji Dom lordova i Dom komuna, kao i u Ustavnom pravu za Drugu godinu.Nijedna druga podela meni nije znana, a to se uči još u srednjoj školi iz istorije. Srpskohrvatska viki ima zaseban članak Donji Dom, a i u članku o Ujedinjenom kraljevstvu piše da je zakonodavna nadležnost podeljena između Doma lordova i Doma komuna. Evo i jedan članak izmaja ove godine gde se pominje. Ne vidim šta u tome ima sporno. Ako neko nije čuo taj termin ili mu je neobičan to je njegov problem. Zašto bi umesto Doma komuna stavili Donji dom kad je to opšta ustavna kategorija, dok je Dom komuna ime tog Donjeg doma. (kao što je to bilo Veće građana, naš bivši Donji dom, ili recimo Bundesrat-Donji dom Nemačkog parlamenta).--Grofazzo (razgovor) 22:10, 25. jul 2009. (CEST)
I ja mislim da bi preusmerenje bilo najbolje resenje, a clanci da se zovu Gornji i Donji dom sa ovim drugim nazivom navedenim takodje u clanku, jer su ipak Gornji i Donji dom pòznatiji u srpskom jeziku.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:14, 25. jul 2009. (CEST)

Drsgi Grofe, pa u tom clanku se kaze da je Dom komuna netacan prevod!!!!!

Vikicitati „Često se u domaćoj nauci može uočiti jedan sumnjiv i ne baš sasvim tačan prevod engleskog izraza House of Commons kao Dom komuna (prisutan je npr. u radovima Slobodana Jovanovića, Miodraga Jovičića i Dragoljuba Popovića). Mišljenja smo da je mnogo precizniji prevod ove grupe reči termin Dom narodnog predstavništva. Ovaj problem zapravo ima etimološku prirodu. On proističe iz činjenice što engleska reč common(s) ima više značenja. Ona može da označava deo zemljišta u državini opštine (komune) ali i sasvim obične ljude. Čini se da je ova prva varijanta uticala na pomenute moderne pisce da upotrebe izraz Dom komuna. Međutim, čini se da je u kontekstu ustavnog sistema Engleske prihvatljiviji prevod – Dom narodnog predstavništva ili Predstavnički dom. Jer, zaista, Donji dom engleskog parlamenta je vazda bio predstavničko telo, čak i u srednjem veku. U veku izbornih reformi, kada je došlo do proširenja biračkog tela, ta parlamentarna kuća je postepeno postala predstavništvo najvećeg broja engleskih građana, tako da je to istinski argument koji ide u prilog izrazu Dom narodnog predstavništva. “
({{{2}}})

Stoga, napraviti preusmerenja sa Doma komuna i Doma narodnog predstavnistva na clanak koji se zove Donji dom, jer je to najrasprostrwsnjeniji i najuobicajeniji naziv na srpskom.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:18, 25. jul 2009. (CEST)

Ti očigledno nisi pročitala ono što iznad napisah. Gornji i Donji Dom su opšte ustavne kategorije, koje u različitim državama zavisno od toga da li je konkretna država federalna ili konfederalna, a samim tim i jednodomna ili sa dvodomnim predstavništvom ti domovi imaju svoje ime. To bi isto bilo kao za parlament, svaka ga država ima, ali se različito zovu, tako Španija ima Kortes, Izrael Kneset, Iran- Medžlis itd. I šta sad, to što u članku piše je zapravo refernca? Al ste smešni, pa ima li većeg autoriteta u oblasti pravne nauke od Slobodana Jovanovića? Pa ako on u svojim knjigama pominje taj naziv, a prihvataju ga Jovičić, Sima Avramović, sad će mo opet da izmišljamo neke srpske neologizme. A ocenu o samom terminu iznosi Miroslav Svirčević-politikolog, čovek koji nije ni pravnik raspravlja o opravdanosti upotrebe jednog ustaljenog pravnog pojma.--Grofazzo (razgovor) 22:26, 25. jul 2009. (CEST)
Grofe, mislim da si postigao autogol, pozvavši se sam na tekst u kome kažu da je (i zašto je) Jovanović pogrešio. A i voleo bih da znam šta je to u srpskom jeziku komuna. U piatanju je Donji ili Predstavnički dom, ili Dom običnih (plebsa), kao suprotnost lordovima. --V. Burgić (reci...) 22:27, 25. jul 2009. (CEST)

Jesam procitala sta si ti napisao, Grofe, ali ti nisi ono sto ssm ja napisala. Spanija ima Kortes, koji opet ima Donji i gornji dom, koji se zovu Senat i Poslanicki kongres, i oba naziva su sasvim uobicajena kod nas. Tako i Donji i Gornji dom britanskog Parlamenta su najpoznatiji kao Donji i Gornji dom, te ih tako treba i prevoditi. I ime predsednika baskijske vlade je lendakari, pa ga necemo tako zvati jer je taj naziv kojd nas sasvim nepoznat. Meni je svejedno, pisite kako hocete, samo napravite preusmerenja i pomenite sve nazive u clanku.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:31, 25. jul 2009. (CEST)

E, ovo dalje ne mogu da čitam, zaista vas molim da me ubuduće ne konsultujete u vezi tematike vezane za pravo, jer zašto me nešto pitate kad i sami znate šta je zapravo ispravno, niste pravnici, al imate taj osećaj,da procenite, očigledno, tako mi je svejedno kako ćete ga nazvati. Neka se zove "Veće umoljenih" recimo kao u srednjevekovnom Dubrovniku.--Grofazzo (razgovor) 22:35, 25. jul 2009. (CEST)

Zvali smo te zbog onih lordova gore, ne zbog Domova. To smo vec znali Face-wink.svg Ne budi na kraj srca, Grofe, pa meni se to desava svakodnevno. Prvo te pitaju za savet a onda te uce kako to treba u stvari... Face-grin.svg...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:41, 25. jul 2009. (CEST)

Dom komuna ili Donji dom[uredi]

Meni je jedan ruski pravnik isto rekao da je ispravno Dom komuna. Uostalom taj naziv se pominje u svim istorijama od 5. razreda pa do 4. srednje škole. Reč Commons ne dolazi od reči commoners - prosti ljudi (ljudi koji nisu perovi) nego od reči komuna koja je označavala zajednicu poslanika u Parlamentu. Prosti ljudi u ovom domu nisu suprotnost perovima u Domu lordova kao što neki misle.

Za teoriju da Commons dolazi od reči za proste ljude nema nigde dokaza, a zna se pouzdano da su se zajednice poslanika nazivale komune. --Imperator.rs (razgovor) 22:41, 25. jul 2009. (CEST) s.r.

Izvini, ali kakve veze ima ruski i kako se nesto kaze u ruskom sa tima kako se to isto kaze u srpskom? --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:43, 25. jul 2009. (CEST)

Ova reč Commons je predmet sporenja na svim jezicima a ne samo na srpskom. Svi hoće da utvrde da li ova reč označavala komunu ili obične ljude, što nije lingvistički problem. Kada bi se utvrdilo lako je za prevesti. A pošto je ruska vikipedija prevela Dom komuna i srpskohrvatska i mnoge druge zašto ne bi i mi. Uostalo, ako se pokaže suprotno članak se može lako preimenovati. --Imperator.rs (razgovor) 22:47, 25. jul 2009. (CEST) s.r.


Znas sta, Imperatore? Sto si ti uopste postavljao ovde pitanja kad si vec sve unapred znao i neces da slusas nista sto ti drugi kazu? To je stvatno gubljenje i tvog i naseg vremena. A za tvoje obavestenje, ono sto rade drugi jezici apsolutno nemna nikakav uticaj na srpski jezik kad je prevod u pitanju. Svaki jezik je prica za sebe i ima sboje specificnosti, i jedna stvar u jednom jeziku moze imati dosta smisla ali u drugom ama bas nikakvog. A cak i da nije tako, Vikipedija nije nikakav uzor niti se treba ugledati niti uzimati Vikipediju kao referencu, na cijem god da je jeziku, jer sve vikipedije rade amateri, pa i ti Rusi su amateri, nista strucniji od nas Srba ovde, stoga ne vidim zasto bismo se mi ugledali na Ruse i kako su Rusi nesto preveli. Radi sta oces, samo drugi put ne postavljaj pitanja ako zaista ne zelis da saznas sta drugi misle, jer to si upravo sad uradio sa oba pitanja: i sa onim lordovima i sa ovim domovima, jer je to samo gubljenje vremena i zivaca na raspravu s nekim ko je unapred odlucio kako ce da bude i boga pitaj zasto je uopste i pitao. Nek ti je uzdravlje i srecan ti dalji rad.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:53, 25. jul 2009. (CEST)

Nemoj da budeš neprijateljski raspoložena prema meni! Nisam ja znao unapred kakav je prevod. Ja sam se naknadno konsultovao i saznao ono o lordovina i o ovome. Uostalom vezano za jezik, ruska vikipedija je prevela Palata obщin i ja nisam na to gledao. Meni je pravnik objasnio da Komons znači ustvari komuna a ne obični ljudi. Nisam ja gledao kako drugi jezici prevode na svoj jer kao si rekla nešto što ima smisla u drugim jezicima nema u našem. Ovde je glavno da se utvrdi da li Komons znači komuna ili obični ljudi i to je sve. A ukoliko je ovde na Vikipediji neko pravnik on onda sigurno zna odgovor na to pitanje. --Imperator.rs (razgovor) 23:00, 25. jul 2009. (CEST) s.r.

Evo ovaj citat je sa engleske vikipedije u članku o donjem domu Parlamenta Kanade koji se takođe zove House of Commons.

Vikicitati „It is widely thought that "Commons" is a shortening of the word "commoners". However, the term derives from the Anglo-Norman word communes, referring to the geographic and collective "communities" of their parliamentary representatives and not the third estate, the commonality.[citation needed] This distinction is made clear in the official French name of the body, la Chambre des communes. Canada remains the only country besides the United Kingdom to use the name "House of Commons" for the Lower House of Parliament.“
({{{2}}})

--Imperator.rs (razgovor) 23:22, 25. jul 2009. (CEST) s.r.

Nisam ja neprijateljski raspoložena prema tebi, nego prema sebi, jer sam dozvolila da me uvučeš u ovaj cirkulus viciosus. Kako nisi gledo kako drugi jezici prevode, kad "je tebi rekao ruski pravinik" i kad si "video kako su to na ruskoj vikipediji preveli". A ni pravnici ti nisu neke siguracije, eto Grof je pravnik, pa je dao link navodno da podupre svoju tvrdnju, kad ono ispade da link pobija ono što je on tvrdio. Mislim da ne treba mi da sad smišljamo neke nove prevode za te pojmove jer su to veoma dobro poznati pojmovi u srpskom društvu (hoću reći, nije neka tunguzijska titula za koju se u Srbiji nikad nije čulo), i o tim Domovima se govorilo odvajkada u srpskim novinama i javnosti uopšte, stoga isti već imaju ukorenjene nazive u srpskom jeziku (Gornji dom ili Dom lordova i Donji dom, ali ne i neki drugi naziv) i ne treba ihz sad na silu menjati. Šta oni tačno znače, možeš objasniti u članku, a ne da po svaku cenu izmišljaš sad novo ime za neki pojam koji već vekovima u srpskom jeziku ima svoje ime. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:15, 26. jul 2009. (CEST)

Taj ruski pravnik zna odlično srpski jezik i nije mi pričao na ruskom. A spomenuo sam druge vikipedije da su tako prevele jer su i one sigurno imale nedoumice oko toga ali su ipak napisale Dom komuna. Nedge sam pročitao da pošto je Francuska tada bila najbliže Engleskoj ona je sačuvala originalni francuski naziv za dom iz tog vremena i zove ga Chambre des communes, što bi se prevelo kao Dom komuna (to je spomenuto i u citatu iznad). I ja sam pročitao naziv Donji dom u novinama, ali sam u knjigama stalno čitao Dom komuna. Ali nećemo se više svađati. Neću ja počinjati da pišem članak o tome dok god se ovo ne razjasni, i dok svi ne budu zadovoljni, bar delimično. --Imperator.rs (razgovor) 00:43, 26. jul 2009. (CEST) s.r.
Ko se svadja? Ako se neko ne slaze s tobom, to ne znaci da se svadja s tobom. Barem se ja ne svadjam s tobom. A da li se ti svadjas sa mnom, to je vec drugo pitanje... Pisi clanak, i imenuj ga kako ti mislis da je najbolje. Ja eto, obecavam, da ti se necu mesatiFace-wink.svg. Samo naprai preusmerenja sa svih naziva koje smo ovde pomenuli.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 09:39, 26. jul 2009. (CEST)
Neću da pišem članak! Možda ću kasnije kada dobijem ponovo volju za pisanjem. A za svađanje nisam mislio bukvalno, mislio sam na raspravu povodom teme. Ali, nema veze. Ako još neko ima da ponudi odgovor koji daje pravni prevod ovog doma parlamenta neka ga napiše! --Imperator.rs (razgovor) 00:10, 27. jul 2009. (CEST) s.r.

Uh čitao sam nešto o ovome, baš je bilo eksplicitno navedeno da je jedan oblik pogrešan i zašto je to tako ali uopšte ne mogu da se setim gde da bih se tome sada vratio i proverio. U svakom slučaju tema je obrađena u našoj literaturi samo treba iskopati.--Avala (razgovor) 15:23, 29. jul 2009. (CEST)

Pa ima, evo u clanku koji je linkovao Grof. Sve lepo pise.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:32, 29. jul 2009. (CEST)

Po čemu je pisac tog članka tako važan da može oboriti mišljenja tri uvažena pravnika. Kao što i u samom članku piše problem je etimološki. Pa on kaže onda da je donji dom suprotnost Domu lordova, pa mora biti dom običnih ljudi. Ne mora! Kao što sam rekao ja više verujem u izraz Dom komuna zato što Francuzi prevode taj izraz Chambre des communes, a tako ga prevode još od kako je Dom osnovan, znači još od pre nekoliko vekova. Znači oni znaju da su to komune a ne obični ljudi. To je ono što mene više vuče na Dom komuna, ali još ništa ne znamo. Dok neko ne kaže jasno i glasno kako je prevod ništa od članka. --Imperator.rs (razgovor) 21:54, 29. jul 2009. (CEST) s.r.

Ne mora ni jedno ni drugo. Najbolje je zaista Predstavnički dom jer to u suštini i jeste.--Avala (razgovor) 22:17, 29. jul 2009. (CEST)

U Kanadi se isto donji dom Parlamenta naziva House of commons. Pošto je i francuski jezik zvaničan u Kanadi, oni zovu ovaj dom - Dom komuna odnosno Chambre des communes. Ako ga oni zovu tako onda mora da mu je to pravo ime. Nemoguće da su svi u pravu osim njih. To ime se odnosi i na engleski parlament pošto je kanadski kopija engleskog. Ja se odlučujem za ime Dom komuna! --Imperator.rs (razgovor) 12:36, 30. jul 2009. (CEST) s.r.

To je prilicno bukvalan prevod koji nema veze sa stvarnoscu. Medjutim, vidim da ti mislis da tako treba (dokaz je i taj sto trazis opet bukvalan prevod Domovima nemackog parlamenta), stoga... Samo napred, nemam nameru da se natezem. Ja samo zelim da ukazem na ono sto sam vec rekla: prevodi su ti bukvalni, i nema potrebe svim tim telima posto poto nalaziti prevode, kad se oni u srpskom ne koriste. Sasvim je dovoljno reci Gornji i Donji dom britanskog (nemackog, francuskog ili cijeg vec) parlamenta. No, kako ti neces da slusas (a nisam jedina koja kaze da Dom komuna ne ide, a dati su ti i dokazi koje ti odbacujes), samo napred. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 12:42, 30. jul 2009. (CEST)

Domovi se moraju prevoditi! Prevode se neki domovi kao što su Bundestag, Bundesrat, ruska Duma i odmah svi znaju kakve su to institucije jer se uvek i vestima naglasi. A drugo je što kod nas nema nikada vesti o engleskom parlamentu. Ja se ne sećam da sam ikada na vestima video neku reportažu o engleskom parlamentu. Nedovoljno je napisati gornji i donji dom. Kao da smo zaostali pa ne možemo napisati pravo ime, pa onda samo napišemo koji je dom. Ako neko ne zna pravo ime doći će do članka preko preusmerenja samo neka ukuca Donji dom Ujedinjenog Kraljevstva. I u Srbiji je bilo Veće građana i Veće republika pa se tim imenom pišu. U Srbiji skoro niko ne zna šta je to Vijeće naroda Republike Srpske ili Dom naroda BiH. Onda bi samo bilo dovoljno da se napiše gornji dom parlamenta Bih i tačka pa da nikad ne nauče. --Imperator.rs (razgovor) 12:56, 30. jul 2009. (CEST) s.r.
Ko kaže da moraju da se prevode? I Bundestag Bundesrat i Duma nisu prevodi, nego transkripcije. A ovo što ti radiš - izmišljanje novih imena za te institucije na srpskom - je originalno istraživanje.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 13:37, 30. jul 2009. (CEST)
Slažem se, ovo je originalno istraživanje. Ako postoji srpski naziv onda ga slobodno koristi ali ako ne postoji onda ne možeš da izmišljaš ti i da prevodiš jer nemaš spoljnu referencu da to potkrepiš. Inače ti Nemački domovi imaju prevode, ne znam ih sve ali znam da je Bundesversammlung na srpskom jeziku Savezna skupština ali kada prevoda nema onda ih nema i imaš dve opcije - transkripcija ili uopšten naziv poput Gornji ili Donji dom.--Avala (razgovor) 14:01, 30. jul 2009. (CEST)

Dom komuna[uredi]

Nije izmišljotina Dom komuna. Taj izraz upotrebljava pravnik Slobodan Jovanović i takvi nazivi stoje u svim istorijama od četvrtog razreda pa do četvrtog srednje. --Imperator.rs (razgovor) 15:12, 30. jul 2009. (CEST) s.r.

E, a ko ti kaže da je g. Jovanović reper za (ne)postojanje neke reči u srpskom jeziku? A što se udžbenika tiče: koji predmet je u pitanju? Istorija sigurno nije, a neki drugi osnovno/srednjoškolski predmet koji bi govorio o raznoraznim parlamentima mi ne pada na pamet... --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:30, 30. jul 2009. (CEST)

Jeste istorija! --Imperator.rs (razgovor) 19:44, 30. jul 2009. (CEST) s.r.

Je l'? A koje to lekcije konkretno govore o Bundestagu i "Domu komuna"? Imamo mi ovde i istoričare, pa će nam oni potvrditi/odreći validnost izraza. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:51, 30. jul 2009. (CEST)

Ne govore o Bundestagu! To je bio primer, ali govore o Rajhstagu koji je tada bio parlament. Ali to nije bitno. Vezano za Dom komuna - ne znam tačno koja je lekcija tačno u istoriji ali znam da sam učio da se za dom kaže Dom komuna. Mislim da se u šestom razredu osnovne škole uči o srednjevekovnoj Engleskoj, i možda u drugom razredu srednje. --Imperator.rs (razgovor) 22:09, 30. jul 2009. (CEST) s.r.

Pa dobro, govore o Rajhstagu, a to je opet transkripcija, a ne prevod. S tim u vezi, i Bundestag ostaje Bundestag a ne kako si ti ono beše hteo da ga prevodiš. A što se tiče lekcije, kao što rekoh, imamo mi ovde i profe istorije koji rade po školama, pa će da pitamo. Ako se zaista tamo pojavljuje i ako oni kažu da se to poklapa i sa njihovim studentskim knjigama, onda neka bude Dom komuna. Ponavljam, ne možemo mi izmišljati nove prevode za pojmove koji se decenijama u srpskom jeziku zovu ne jedan način, koliko god taj način tebi izgledao nelogičan. S tim u vezi, takođe ne bi bilo loše da još jednom prođeš i sve one lordove i budeš siguran da se u nekoj literaturi, bilo pravničkoj bilo istorijskoj, oni baš tako nazivaju. Da ne bude zabune, referenca NIJE to što tamo neki pravnik to tako zove, nego samo ako se to tako pojavljuje u više stručnih knjiga i cela struka tako koristi taj termin. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 23:09, 30. jul 2009. (CEST)

Transkripcija sa holandskog jezika[uredi]

Bartel Leendert van der Waerden, ukoliko pomaže, evo kako su to uradili Rusi, i strana koja možda pomogne. —Lampica 09:50, 26. jul 2009. (CEST)

Nema potrebe za drugim jezicima, srpski ima svoja pravila transkripcije sa holandskogFace-wink.svg. Ovaj je lak: Bartel Lendert van der Varden.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 10:03, 26. jul 2009. (CEST)

Hvala puno! Face-smile.svgLampica 11:27, 26. jul 2009. (CEST)

international[uredi]

international /ɪntər'næʃənl/. Džonaja je mislio internašonal, ali Zlaja kaže internešonal. Po običaju sve je ovo bez navođenja izvora. U srpskom se upotrebljava i internacional. Na Vikipediji imamo i internešnal.

Na osnovu Pravopisnih pravila, objavljenih npr. na Vokabularu, transkripcija ide ovako. Inter je jasno. Drugi deo ide teže. Prvo n je OK. Naglašeno /æ/ predstavljeno sa a, treba kao a. Možda i kao e. Dalje ide tional, izgovor /ʃənl/. Š je jasno. Nenaglašeno /ə/ treba prema slovu kojim je predstavljeno. Ovde su to dva slova io. Možda samo i, možda samo o, a neki pišu i bez ikakvog slova. Na primer u reči plejstešn, po Prćiću, /ə/ ide bez ikakvog slova u srpskoj transkripciji. Na kraju idu dva suglasnika nl. Mada neki ubacuju a.

Nešto od ovog jeste: našinal, našonal, našional, našnal, našinl, našonl, našionl, našnl, nešinal, nešonal, nešional, nešnal, nešinl, nešonl, nešionl, nešnl. Na veb stranicama na srpskom jeziku ja sam našao u upotrebi čak 9 različitih oblika!

E sada, ja ne želim tumačenja od raznih korisnika. Da li je igde u relevantnim izvorima objavljeno kako je pravilna transkripcija engleske reči international?

--Irić Igor (razgovor) 11:37, 26. jul 2009. (CEST)

Pravilno je internašonal. Ostalo su pogrešne transkripcije. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:12, 26. jul 2009. (CEST)

Dakle 2:1 za našonal. Samo, da li imamo neki izvor da to potvrdi? --Irić Igor (razgovor) 00:28, 27. jul 2009. (CEST)

Pa imaš Prćićeve tabele koje si ti veoma lepo analizirao, i sam došao do ispravnog zaključka.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:16, 27. jul 2009. (CEST)

Transkripcija sa francuskog jezika[uredi]

A sada jedan Francuz: Claude Gaspard Bachet de Méziriac? —--Lampica 14:04, 26. jul 2009. (CEST)



Klod Gaspar Baše de Mezirjak.

--Sly-ah (razgovor) 14:12, 26. jul 2009. (CEST)

Opet, hvala puno! Face-smile.svgLampica 14:23, 26. jul 2009. (CEST)

Hiljada i tisuća[uredi]

Da li je reč tisuća standardna reč srpskog jezika? U rečniku uz pravopis stoji pored hiljade u zagradi tisuća a imaju i primeri gde pored hiljade stoji tisuća kao npr. Zemlja hiljadu (tisuću) jezera. --Imperator.rs (razgovor) 20:08, 27. jul 2009. (CEST) s.r.

Sada nije, tisuća više nije dio srpskog jezika ali sam ja čitao da se ta riječ koristila još za vrijeme cara Dušana. Vjerovatno smo se vremenom nje odrekli i prepisali Hrvatima što i dan danas radimo. --80.242.119.22 (razgovor) 20:12, 27. jul 2009. (CEST)

Tisuća je svakako srpska reč, međutim, danas malo ko je koristi i vezuje se uglavnom za zapadnu varijantu, tj. hrvatski jezik. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:15, 27. jul 2009. (CEST)

Znam i ja da je niko više danas ne koristi, ali pošto ta reč piše u pravopisu da li to znači da je i ona standardna reč kao hiljada i da se može koristiti u pisanju? --Imperator.rs (razgovor) 20:17, 27. jul 2009. (CEST) s.r.

Pa može, što da ne, mada bih ja lično pre koristila reči koje su običnije u srpskom jeziku. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 20:34, 27. jul 2009. (CEST)

Ne nameravam ja koristiti reč tisuća. Ako od rođenja govorim hiljada što bih sada koristio tisuđa. Nego samo sam hteo da znam. Hvala na odgovoru! --Imperator.rs (razgovor) 20:54, 27. jul 2009. (CEST) s.r.

Tisuća nije ni srpska ni hrvatska nego prava slovenska reč a što se reči hiljada ona potiče direktno iz grčkog. Ipak iako bi možda bilo lepše da koristimo slovensku umesto grčke reči to nije slučaj tako da preporučujem da koristimo hiljada.--Avala (razgovor) 15:20, 29. jul 2009. (CEST)

Nije dobro sputavati naš jezik. Ako je riječ slavenskog porijekla, treba da bude dozvoljena i normalna za upotrebu. Nema razloga da je zabranjujemo zato što je koriste neki naši susjedi (turcizam komšije). Srpski jezik treba širiti sa slavenskim riječima, a ne uvoditi ombdusmane, spikere, džet-setove i slične grozote.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:48, 30. jul 2009. (CEST)

Naravno ali to je priča za život ali ne i za Vikipediju jer tisuća sigurno neće biti uvedena u srpski preko nje.--Avala (razgovor) 01:59, 31. jul 2009. (CEST)

Preußisches Herrenhaus[uredi]

Kako da prevedem reči Preußisches Herrenhaus? Ovo je gornji dom narodnog predstavništva Kraljevine Pruske (Prusije). Uređen je po uzoru na britanski Dom lordova.

Nemačka reč Herr znači gospodin, što znači i Lord na engleskom. Ali, kod nas se ne prevodi tutula lord pa možemo reći Dom lordova, a ne možemo reći Dom herova pošto se Herr mora prevesti.

Kako bi bilo najbolje: Dom gospodina, Dom gospode ili nekako drugačije? --Imperator.rs (razgovor) 22:22, 27. jul 2009. (CEST) s.r.

Ja sam za Dom gospode.--Miroslav Ćika (razgovor) 20:32, 29. jul 2009. (CEST)
Prusišes herenhaus ili Gornji dom (Pruska). Nema tu šta bi ko hteo ili kako se kome više sviđa. Ako nema spoljnih referenci za prevod onda se ovo ne prevodi jer je to originalno istraživanje.--Avala (razgovor) 15:07, 30. jul 2009. (CEST)
Kakvi crni herenhausi na srpskom :)))? A herenhaus ne znači gornji dom, već dom gospode. Prijevod kao gornji dom tek onda jest originalno istraživanje.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:37, 6. avgust 2009. (CEST)
Nije to na srpskom, to je nešto što se zove transkripcija a ovo drugo je jedan više opisni naziv koji se koristi u većem broju slučajeva da opiše istu stvar bez obzira na lokalno ime. Recimo u novinama ćeš često pročitati Britiš ervejz (u ovom slučaju ekvivalent transkripciji je Prusišes herenhaus) ili nacionalni avio prevoznik Velike Britanije (ekvivalent u ovom slučaju je Gornji dom) a ne Britanske aviolinije. Pevod koji bi se prvi put pojavio ovde na Vikipediji bi bio originalno istraživanje jer ne postoji spoljašnja referenca koja bi to potvrdila. --Avala (razgovor) 15:41, 16. avgust 2009. (CEST)

Gornji dom nije prevod, vec je genericko ime svih takvih domova, tj. svaki parlament manje vise ima gornji i donji dom. Stoga kad god ne znamo kako imenovati neki od tih gornjih/donjih domova, treba ostaviti jednostavno: Gornji/Donji dom (pa onda cega, ovde konkretno, Pruske). SVE ostalo je originalno istrazivanje, ali to nasem Imperatoru, kao sto smo vec videli, nije nikakva prepreka. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 16:25, 6. avgust 2009. (CEST)

Pruski dom Gospode i tačka. --93.86.56.151 (razgovor) 17:59, 6. avgust 2009. (CEST)

Spiker[uredi]

Je li se reč speaker prevodi u srpskom jeziku ili ostaje spiker? Pošto sam napravio članak Lord spiker, a nisam siguran da li se treba prevoditi. --Imperator.rs (razgovor) 17:46, 29. jul 2009. (CEST) s.r.

Govornik, glasnogovornik :)--Miroslav Ćika (razgovor) 20:30, 29. jul 2009. (CEST)
I meni se čini da bi lord govornik bilo bolje. Glasnogovornik mi ne odgovara jer je to portparol a to je nešto drugo. Znači onda biće lord govornik. Ionako nam je jezik prepun anglicizama a za sve te reči imamo prevod! --Imperator.rs (razgovor) 21:19, 29. jul 2009. (CEST) s.r.

NGC na latinici ili može ćirilica?[uredi]

NGC je skraćenica od New General Catalogue. Da li mogu skraćenicu NGC da pišem na ćirilici ili treba da stavim transkripcione zagrade? Ili možda da je prekrstimo u NGK?

Isto tako, da li članci treba da budu u kategoriji Novi generalni katalog ili New General Catalogue? Хвала. --Мирослав Ћика (разговор) 20:30, 29. јул 2009. (CEST)

Na slovenačkom NGC prevodimo u "Novi splošni katalog", ali upotrebljavamo originalnu skračenicu "NGC" (i ne slučajno "NSK" - pošto je to više nego ne takav naziv.). Tako da je kategorija "Novi splošni katalog" (nije još aktivna). Ako ti to nešto pomaže. --xJaM (разговор) 00:33, 31. јул 2009. (CEST)
Хвала. То значи да би требало NGC na latinici, a kategorija Novi generalni katalog. Riješili smo problem za slovenski. Nadam se da će se i srpski pravopisci javiti :))) jer mi smo uvijek posebni u nečemu :) Ako se ne jave radiću kako sam napisao ovdje. Pozdrav.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:23, 31. jul 2009. (CEST)
Još nikad nisam video NGK, čak ni u Vasioni, koja se štampa na ćirilici. --V. Burgić (reci...) 21:20, 6. avgust 2009. (CEST)
Super onda, NGC na latinici. Novi generalni katalog ili Novi opšti katalog za kategorije?--Miroslav Ćika (razgovor) 21:23, 6. avgust 2009. (CEST)

Ako ne NGC New General Catalogue, onda Novi opsti katalog (ne treba ono za kategorije)... I da, skracenica NGC. Latinicom. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 23:54, 6. avgust 2009. (CEST)

Dobro je. Tako će i biti urađeno, NGC latinicom i Novi opšti katalog za kategorije. Ovo zato što će kategorije izgleda biti podjeljene po sazvježđima. Hvala.--Miroslav Ćika (razgovor) 01:37, 7. avgust 2009. (CEST)

Transkripcija za imena[uredi]

Potrebna transkripcija za ove ljepotane:

  • Guillaume Bigourdan Gijom Bigurdan
  • John Bevis Džon Bevis
  • Jean Chacornac Žan Šakornak
  • Jean Phillippe Loys de Cheseaux Žan Filip Lojs de Šezo
  • Sherbourne Wesley Burnham Šerburn Vesli Bernam
  • Antoine de Pellepoix Darquier Antoan de Pejepo Darkije
  • John Macon Thome Džon Mejkon Tom
  • Robert Thorburn Ayton Innes Robert Tornbern Ajton Inis

Hvala.--Miroslav Ćika (razgovor) 21:17, 6. avgust 2009. (CEST)

Eto. Valjda je sve ok. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 00:01, 7. avgust 2009. (CEST)

Hvala. Ovi su mi falili za članke.--Miroslav Ćika (razgovor) 01:37, 7. avgust 2009. (CEST)



Nekoliko ispravki:


  • John Bevis Džon Bevis или Бивис
  • Jean Phillippe Loys de Cheseaux Žan Filip Loа de Šezo
  • Sherbourne Wesley Burnham Šerbеrn Vesli Bernam
  • Antoine de Pellepoix Darquier Antoan de Pelpoa Darkje
  • John Macon Thome Džon Mejkon Tome
  • Robert Thorburn Ayton Innes Robert Torbern Ejton Ines

--Sly-ah (razgovor) 06:43, 7. avgust 2009. (CEST)

Hvala. Promijenio sam imena po ovome. --Miroslav Ćika (razgovor) 20:10, 7. avgust 2009. (CEST)

Opet po pravilima baba Kurane. Ako je Guinness - Ginis, onda je Innes - Inis. Thome je Toumi.--Jakša (razgovor) 01:20, 11. avgust 2009. (CEST)

Da, ako je babi Kurani srednje ime Jakša.

1. Kod transkripcije sa engleskog nema analogija. Svako ime je slučaj za sebe. Ako to neki do sad nisu shvatili, verovatno objašnjenje leži u intelektualnoj insuficijenciji dotičnih.

2. A, ako baš hoćemo da baratamo analogijama - Guinness i jest Gines, ali su lingvisti odlučili da je Ginis već ukorenjena varijanta, a da je "Gines bliže sistemu".

3. John Macon Thome ne može nikako biti Toumi, kako to zagovaraju neznalice i mediokriteti, i to iz dva razloga:

Prvi razlog je da je pravilna transkripcija Tome (zato što se radi o američko-argentinskom naučniku), a drugi razlog zašto nije Toumi je što se glas /ou/ u višesložnim rečima prenosi kao "o", a ne kao "ou" (osim nekih izuzetaka). Dakle, moglo bi biti ILI Tomi ili Tome, a kako je već rečeno, pravilno je Tome.

--Sly-ah (razgovor) 07:22, 11. avgust 2009. (CEST)

Dosta, marvo bezobrazna i nepismena! Ne želim više da mirno trpim ponižavanja od idiota i budala. Juče sam se vratio iz Srbije gde sam se ponovo uverio da su bezobrazluk, kriminal i dominacija neznalica (osveta ponovaca) dominantni oblici društvenog ponašanja u mojoj nekadašnjoj zemlji. Posebno zlo ste vi nabeđeni eksperti koji svoje neznanje prodajete kao kompetentnost. O mojoj intelektualnoj insuficijenciji mogu da posvedoče moji profesori sa ETF-a (prosek 9,14 1994).--Jakša (razgovor) 04:07, 17. avgust 2009. (CEST)

Geografima i ostalim strukama...[uredi]

Pravopis, tračka 103a.

U prilagođenom pisanju imena najvažniji je cilj postojanost oblika svih važnijih imena, da bi se pouzdano znalo kako kod nas glase i da se bez dvoumica i domišljanja mogu tražiti i nalaziti u azbučno obrađenim priručnicima. Zato u ovoj materiji nema mesta uspostavljanju dvojstava, niti se može autorima školskih i opštih priručnika priznavati pravo da tuđa imena uobličuju prema svojim transkripcionim shvatanjima. Posebno je važno da svi udžbenici i priručnici koji obrađuju geografsku građu i sve geografske karte transkribuju imena saglasno pravopisnim pravilima. To treba da bude obaveza i drugih delatnosti koje često uobličavaju tuđa imena -- u novinarstvu, u prevođenju filmova, knjiga i dr. U primeni transkripcionih pravila Institut za srpski jezik (SANU, Beograd), pružaće stručnu pomoć onima koji se za nju obrate.


Bold moj. Nadam se da je sad sve jasno. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:31, 10. avgust 2009. (CEST)

U primeni transkripcionih pravila Institut za srpski jezik (SANU, Beograd), pružaće stručnu pomoć onima koji se za nju obrate.

Super. Kad će da osnuju stručni odbor na vikipediji? I malo da se uključe u rad na primjeni tih pravila. Ili makar da objave na internetu listu sa transkripcijama stranih imena, kad već žele da poštujemo pravila. Da bi ih poštovali, prvo moramo znati koja su pravila.--Miroslav Ćika (razgovor) 05:09, 11. avgust 2009. (CEST)

Pravila transkripcije za nekoliko najvažnijih svetskih jezika imaš u Pravopisu. Nisu ti potrebni lingvisti da bi primenio ta precizna pravila. Što se tiče engleskog jezika, Prćićeva pravila transkripcije na osnovu IPA-zapisa imaš na nekoliko mesta na Internetu, samo se moraš potruditi da ih pronađeš.

"Da bi ih poštovali, prvo moramo znati koja su pravila".

Na Internetu imaš i Pravopis sa rečnikom i to u PDF-formatu. Preko njega možeš saznati o kakvim pravilima je reč.

--Sly-ah (razgovor) 07:29, 11. avgust 2009. (CEST)

Kao sto rece Slaj, sve lepo pise u Pravopisu i ostaloj strucnoj literaturi. A ne treba nama ovde SANU da se angazuje kako bi se postovala pravopisna pravila. Samo oni koji se ne razumeju toliko u pravopis ne treba da se prave pametni i da izmisljaju neka svoja pravila i navodne ukorenjenosti, vec da slede ono sta pise u merodavnim knjigama. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:55, 11. avgust 2009. (CEST)

Gdje ima pravopis u pdf formatu?--Miroslav Ćika (razgovor) 05:43, 12. avgust 2009. (CEST)

Poslaću ti link na mejl, pošto njiki de dozvoljava širenje piraterije. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 09:23, 12. avgust 2009. (CEST)

Hm, GDE nestade opcija Pošalji E-poštu? --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 09:26, 12. avgust 2009. (CEST)

Tu opciju nema svako... Crystal 128 galeon.pngBojan razgovor 09:29, 12. avgust 2009. (CEST)

Kako nema? Pa ranije je svako imao, a ako neko nije ostavio mejl, to ti kaže ako pokušaš da pošalješ isti... Pa ništa onda. Ćiko, ako hoćeš Pravopis u PDF, nađi način da me kontaktiraš a da to ne bude njikipedija. Ili omogući mejl na njikipediji...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 09:31, 12. avgust 2009. (CEST)

Znači, poštovani stručnjaci za Pravopis sa Vikipedije na srpskom jeziku predlažu pirateriju za nabavku stručne literature... --filip ██ 12:02, 12. avgust 2009. (CEST)

Da, baš kako je Filip rekao. Pravopis nam treba koji je svima dostupan, ne samo meni ili Jagodi. Naši veleuvaženi stručnjaci iz SANU se dakle nisu potrudili ni oko ovoga. Surprajz, surprajz. A od toga, važnijeg projekta za srpski jezik nema. :=(((

Jel ima negdje na netu da se skine, svima dostupno?--Miroslav Ćika (razgovor) 14:14, 12. avgust 2009. (CEST)

Prevod imena sudova[uredi]

Za sljedeće sudove trebam prevod:

  1. Circuit Court
  2. District Court

Oba slučaja po mom mišljenju znače okružni sudovi ali kako da napravim razliku među njima? Ili možda neko ima bolji prevod! --Imperator.rs (razgovor) 14:19, 11. avgust 2009. (CEST) s.r.

Predlog tehničke prirode[uredi]

Već duže vreme mislim o ovome, ali sada nešto i činim povodom toga. Otkako je formiran ovaj odeljak trga, ovde su se pored pravopisnih nedoumica nalazila i pitanja vezana za gramatiku, leksiku i jezik uopšte. Kako je "Jezik" najopštija reč, predlažem da se ovaj deo Trga preimenuje u Vikipedija:Trg/Jezik. --filip ██ 16:52, 11. avgust 2009. (CEST)

A ja predlazem da bude Jezicke nedoumice. Jer, zapravo o tome se radi, bilo da neko pita za pravopis, stil, gramatiku ili prevod. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:52, 11. avgust 2009. (CEST)
Radije bih neko kraće ime. Još kad smo se odlučili za pravljenje ovog odeljka Trga sam u sebi negodovao što je tako dugačko ime, ali Trg/Pravopis nekako može da bude sputavajuće. Sada, kada možemo da promenimo ime, mislim da Trg/Jezik zvuči dovoljno jasno, a i kratko je. --filip ██ 22:45, 11. avgust 2009. (CEST)

hehehe... Meni nije jasno što pitaš, kad si već odlučio kako će trg da se zove? Svašta. I Jezičke nedoumice nije dugačko. Samo se tebi ne dopada. Face-wink.svg--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:52, 11. avgust 2009. (CEST)

Trik je da pitanjem pokušava ostvariti to što je naumio. Pošto si rekla ne on nema pravo da to radi, ali znajući Filipa on će to ipak pokušati da čini. On poštuje pravila kad mu idu na ruku, a kad mu ne idu pokušava da ih zaobiđe. Da bi ostvario promenu imena on mora imati kompromis, tj 80% onij koji se jave moraju biti za, a sad je 50% protiv. Kapisko? --ItsMeLeclerk (razgovor) 23:37, 11. avgust 2009. (CEST)

Sa tim da jedan čovek čini tih 50%. Matematika je čudo.Face-grin.svg--Metodičar zgovor2a 12:26, 12. avgust 2009. (CEST)
kao i dotični korisnik :) --Wlodzimierz (razgovor) 12:54, 12. avgust 2009. (CEST)

Umesto da peckate, mogli ste da se vas dvojica i izjasnite sta mislite o Dungovom predlogu, pa onda ne bi bio jedan korisnik 50%. Uostalom, taj jedan korisnik nikad nije rekao da je protiv, samo je dao jos jedan predlog, a Dungo je, kao sefica moje mame, "dosao da se dogovorimo pa da bude kako on kaze"Face-wink.svg. Svejedno mi je kako ce se zvati Trg, ali nemojte dolaziti s predlogom a da vas u sustini uopste ne interesuje sta drugi misle i znate unapred da ce biti kako ste vi odlucili. To ipak pomalo vredja inteligenciju ostalih korisnika.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:46, 13. avgust 2009. (CEST)

Odakle tebi pravo da prosipaš tako otrovne komentare poput "već si odlučio kako će trg da se zove"?? Da sam odlučio, promenio bih to bez ijedne reči ovde. Ali pošto ipak želim da čujem šta zajednica misli, došao sam ovde, a eto kako sam dočekan. A o Verlorovim trovačkim komentarima ne vredi raspravljati. --filip ██ 20:05, 13. avgust 2009. (CEST)
uuu... Što si me uplašiJo...Face-grin.svg Od tebe se drugo osim vređanja i ne mere očekivati. Bilo bi čudo da si se na primer, izvinio. Da ne'š da me možda blokiraš? A, ne, to nikad ne radiš ti lično, već samo naručiš blokadu, a drugi obavlja prljav posao... --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 23:22, 13. avgust 2009. (CEST)
Vikicitati „Da sam odlučio, promenio bih to bez ijedne reči ovde.“
({{{2}}})

A ovo dovoljno govori o tvojoj samovolji. Odakle tebi pravo da umišljaš da možeš da promeniš bilo šta ovde a da ne pitaš druge za mišljenje? Big Dungo je odlučio da umilostivi obične viki smrtnike pa da ih kao pita šta oni misle, a onda očekuje da svi aminuju ono što je on odlučio... Stvarno, mislim, šta reći, osim, „Prosto nemam reči“... Face-grin.svg--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 23:26, 13. avgust 2009. (CEST)

Mislim da je kolega Filip imao najbolju nameru, kada je postavljao svoj predlog. Svako ko ima svoj predlog neka ga iznese, zainteresovani neka se izjasne glasovima i predlog koji dobije najviše glasova podrške u skladu sa pravilima o glasanju imaće potrebni legitimitet i postaće validan. Svako ko želi da doprinosi cilju (a predpostavljam da učesnici debate znaju o čemu je reč) neka se suzdrži od nepotrebnih komentara, da ne bi došlo do neželjenih reakcija.--Ja samBabyTuxAlpha.png kaži 01:10, 14. avgust 2009. (CEST)

Vikicitati „Mislim da je kolega Filip imao najbolju nameru, kada je postavljao svoj predlog.“
({{{2}}})

hehehe... Samo ću se lahko nasmešiti na ovaj komentar. No, ko ne poznaje Dunga, skupo bi ga platiJo. Mile, očigledno je da ga ti ne poznaješ.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 16:48, 14. avgust 2009. (CEST)


Neko ko četiri godine pomaže srpskoj vikipediji je za svaku pohvalu. Ako išta, treba da ga „platimo“ i hvalimo više.

Priča je jeftina, djela se broje.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:53, 14. avgust 2009. (CEST)

Pa šta misliš, da ga ne plaćaš? A i koja to Dungova dela imamo da brojimo? Masovne unose francuskih sela od kojih i dan danas ima na hiljade neprevedenih? He... Opet ću se samo lahko nasmešiti. I dodati: ko Dunga ne poznaje, skupo bi ga platio. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 17:12, 14. avgust 2009. (CEST)

Pravo da odgovorim, mislim da ne poznajem (šta podrazumeva poznavati nekog) u opšte ni jednu osobu na Vikipediji, jer niti mi je bila želja niti potreba za tim. Svaka čast svakom na doprinosu, i Maduixi na 300 i nešto članaka i na Filipovim francuskim selima.--Ja samBabyTuxAlpha.png kaži 17:25, 14. avgust 2009. (CEST)

Nije Filip unosio franc. sela. On je vršio transkripciju botom i ostale popravke. Crystal 128 galeon.pngBojan razgovor 17:30, 14. avgust 2009. (CEST)


Pogledajte ovo: Tokom septembra i oktobra 2007. uneti su podaci o više od 4300 naseljenih mesta u Srbiji i 1250 u Crnoj Gori putem bota korisnika Filipa Maljkovića, prema podacima Republičkih zavoda za statistiku iz Beograda i Podgorice. Već postojeći članci o naseljima (oko 1600 u Srbiji i oko 80 u Crnoj Gori) su proširivani podacima iz automatski generisanih članaka.

To je iz članka srpska vikipedija.

Filip je zaslužio spomenik, a ne blaćenje. Djela se broje.--Miroslav Ćika (razgovor) 17:46, 14. avgust 2009. (CEST)

Naravno da je Filip zaslužio sve pohvale. Međutim, ova rasprava je otišla u svakom drugom pravcu; ako se sećate počela je od predloga za naziv ovog dela trga. Mi ne raspravljamo i nemamo pravo da raspravljamo o Filipovom doprinosu. Zato je moj savet da je najbolje vratiti se na staru temu ili prekinuti sa raspravom.--Metodičar zgovor2a 17:57, 14. avgust 2009. (CEST)

Stari dobri Metodije, opet je glas razuma naše njikice, s obzirom da je opet počeo da puši, pa više nije nervozan ko leptir. Ako je VAMA masovni unos francuskih sela od jedne i po rečenice čiji naslovi plus stoje i dalje netranskribovani nego u originalu značajan doprinos, onda svaka VAMA čast. Takođe, navođenje teksta iz članka o Vikipediji na Vikipediji kao reference za nešto što se reklo o Vikipediji je u najmanju ruku smešno, jer se zna da će Ciga hvaliti (naravno!) svog konja. Dajte malo navoda iz nekih drugih NEZAVISNNIH medija, i tu ne mislim na B92, na primer, gde određeni Vikipedijini elementi imaju veze i vezice, pa se svaka kritika na račun iste briše po viđenju... Što se imena Trga tiče, ja ne videh da je iko od ovih koji su se javili u odbranu našeg Dunga rekao bilo šta u vezi sa predlogom, što dovoljno govori (tj. potvrđuje) ono što sam ja već rekla... Dungo pita reda radi, a ako on odluči, on će to i da uradi, bez obzira šta drugi kažu ili misle. S tim u vezi, svaka rasprava o bilo kakvom Dungovom predlogu je bespredmetna. Jer Dungo radi po principu: Došao sam da se dogovorimo pa da bude kako ja kažem. A i može mu se. Obožavan je "od strane" svih (kako to vole da kažu vikipedisti).Face-wink.svg --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 11:19, 17. avgust 2009. (CEST)

Dakle, smaraš. To je bar svima jasno. Reći ću ovde ono što sam rekao Dejanu u kolima: ako zajednica (na kakav god način) odluči da ime bude "jezičke nedoumice", lično ću premestiti. Isto i za bilo koju drugu varijantu. Iskreno, i to je OK predlog, samo nije kratak koliko moj. I zbog toga ja mislim da je moj predlog bolji. Ali očigledno je da zajednicu ne interesuje naziv, tako da od svega ovoga neće biti ništa. I da, drugi su ti već rekli: ja nisam unosio francuska sela i prestani da mi imputiraš stvari koje nisam radio. Istorija članka bilo kog francuskog sela će ti reći šta je ko zapravo radio u tim člancima. Ako imaš problema sa mojim korisničkim, administratorskim i/ili birokratskim radom, slobodno traži moj opoziv/blokiranje/štagod, ali nemoj više da troluješ ovde na Trgu. --filip ██ 11:35, 17. avgust 2009. (CEST)
Vikicitati „Dakle, smaraš.“
({{{2}}})

Kao što rekoh već Miksajlu, zabole me leva štikla.

Vikicitati „ja nisam unosio francuska sela“
({{{2}}})

Svejedno. Ubacivao si neka druga. Zar ima neke razlike? Masovni unos je sam po sebi obična budalaština i služi samo za veštačko napumpavanje broja za kojim posežu samo oni dovoljno lenji da bilo šta sami ručno napišu.

Vikicitati „Ako imaš problema sa mojim korisničkim, administratorskim i/ili birokratskim radom, slobodno traži moj opoziv/blokiranje/štagod,“
({{{2}}})

Kako velikodušno nudiš svoj opoziv kad znaš da te ni sam Bog otac ne može skinuti odatle gde se sad nalaziš. Imaj dovoljno herca pa daj ostavku, kao što je to Bokica uradio. Verujem da za to nisi sposoban, jer ti se previše dopada tamo gde si se lepo ugnezdio.

Vikicitati „ali nemoj više da troluješ ovde na Trgu.“
({{{2}}})

Pa nemoj više da mi odgovaraš. Znaš da moja mora da bude zadnja. Face-wink.svg--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 16:03, 17. avgust 2009. (CEST)

Evo nakon nekog razmišljanja, došao sam do zaključka da naziv „jezik“ mnogo bolje zvuči.--Metodičar zgovor2a 19:49, 17. avgust 2009. (CEST)

S obzirom da konsenzus ne postoji, naziv stranice će ostati isti. --filip ██ 02:14, 2. septembar 2009. (CEST)

Pomoć oko transkripcije imena[uredi]

Pozdrav svima. Napisao sam stranu Spisak biciklista, i naišao sam na problem oko transkripcije imena. Dosta imena je već prevedeno. Ja bih sav posao odradio sam da su u pitanju imena engleza, dok su ovde uglavnom imena Belgijanaca, Francuza i Italijana. Stavio sam zastavu sa strane pored imena, kako bi znali o kom jeziku je reč. Mislim da će ova lista dobro doći onom ko bude pisao članak o nekom biciklisti, a isto tako i pri pisanju članaka o pojedinim trkama kada se navodi spisak pobednika (onaj ok uređuje članak bi mogao naći transkribovano ime u ovoj listi). Mala napomena, pri transkripciji nemojte se ugledati na imena u člancima:

Članke sam skoro napisao i otprilike izvršio transkripciju imena. Unapred hvala. SmirnofLeary (razgovor) 19:35, 13. avgust 2009. (CEST)

Kuiper[uredi]

Kako transkribujemo ovog čoveka, imajući u vidu da je Holanđanin? Problem je kod Kajperovog pojasa koji je imanovan prema engleskom čitanju, koje je sa svoje strane prilično proizvoljno. --V. Burgić (reci...) 10:03, 14. avgust 2009. (CEST)

On je američki naučnik holandskog porekla. Na holandskom bi izgovor najpribližniji bio sa Kojper (mada postoji sličan primer sa transkribciojom sa a, a to je Hajgens). Posle osnovnih akademskih studija se preselio u Ameriku, prvo u Kaliforniju, a posle u Ilionis gde je preveo veći deo svog života. On sam je amerikanizovao svoje ime i predstavljao kao Džerard Kajper (i tako se potpisivao - sa Gerard, a ime pre dolaska u ameriku mu je bilo Geritt). Otuda većina izvora za izgovor njegovog prezimena daju Kajper (pogotovo američki izvori). Jedan izvor je recimo "Pronouncing Dictionary of Proper Name" Džona Bolarda.--Sič (Cosa dici?) 17:11, 14. avgust 2009. (CEST)

Pa ako neko zna o ovom pojasu i naučniku, to je Sič :) a vas dvojica se ne poznajete? --Wlodzimierz (razgovor) 17:29, 14. avgust 2009. (CEST)

Deep Space Commuication Complex[uredi]

Treba mi transkr. ovog...--Ja samBabyTuxAlpha.png kaži 23:12, 14. avgust 2009. (CEST)

Dip spejs komjunikejšn kompleks? --XZ (razgovor) 23:57, 14. avgust 2009. (CEST)
Hvala!--Ja samBabyTuxAlpha.png kaži 04:36, 17. avgust 2009. (CEST)

KomjunikejšOn. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 11:05, 17. avgust 2009. (CEST)

Hvala!--Ja samBabyTuxAlpha.png kaži

U Banjoj Luci[uredi]

Video sam da se upotrebljava padež „u Banjoj Luci“ (link, link). Po kom je to pravilu? Da li isto važi i za druge banje, npr. u Banjoj Vrujci, u Banjoj Vrućici?--Irić Igor (razgovor) 18:58, 18. avgust 2009. (CEST)

Po pravopisnom pravilu. Evo ti ovde pa citaj. A druge banje se ne menjaju kao Banja Luka, jer se radi o pravim banjama, dok se kod Banje Luke radi o prisvojnom pridevu od titule ban. Imas i u clanku o Banji Luci objasnjenje.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:25, 18. avgust 2009. (CEST)

Hvala. --Irić Igor (razgovor) 21:11, 18. avgust 2009. (CEST)

Nema na čemu. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:17, 18. avgust 2009. (CEST)

Obeležavanja mernih jedinica[uredi]

Da li je prema pravopisu skraćeno obeležavanje mernih jedinica dozvoljeno na oba pisma? Ako jeste (mislim da jeste) onda da li je ispravno da mi bot u ćirilčnom tekstu ove oznake napisane ćirilicom prepravlja na latinične. Hvala na odgovoru.--Drazetad (razgovor) 07:43, 19. avgust 2009. (CEST)

po Pravopisu merne jedinice koje se pišu malim slovom (m, km, dm i sl) pišu se na oba pisma, osim onih koje se pišu velikim slovom i nose ime nekog naučnika V, W, Pa...--Metju (razgovor) 10:42, 19. avgust 2009. (CEST)
Ispravka, one koje su pisana malim slovom mogu na oba pisma. -- Bojan  Razgovor  10:49, 19. avgust 2009. (CEST)

Velika slova i poebni znaci, tipa omega pi, i sl. Uobičajene merne jedinice tipa težina, visina, dužina, mogu i jednim i drugim pismom. Međutim, matematičari i ostali prirodnjaci na njikipediji, kad je o tome bilo govora, sablaznili su se na tu tvrdnju pa su napravili interno pravilo da se IPAK sve piše samo i isključivo latinicom, stoga vam Dražeta, bot menja ćirilične u latinične oznake. Radi se o internom dogovoru njikipedijanaca, iako generalno gledano, ne bi trebalo da se radi, ali ako su njikipedijanci napravili takav dogovor (doduše, usmen, jer nigde nije to pravilo zapisano, ako se ne varam), onda bi trebalo da je to ok. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 11:49, 19. avgust 2009. (CEST)

Kad napišem Beograd ili Beograd, ispravno je i jedno i drugo, ali ako napišem Beograd u latiničnom tekstu onda se prebacuje na latinicu zbog mešanja ćirilice u latiničnom tekstu. Tako i ako napišem u ćiriličnom oznaku za metar m onda bez obizra na nepoznati dogovor vikipedijanaca ispravka m na m je takođe mešanja ćirilice i latinice jer su obe oznake dozvoljene prema pravopisu bez komentara ovo je bolje od ovog drugog. PS Sve moje prepravljene oznake su pisane malim slovom.--Drazetad (razgovor) 14:07, 19. avgust 2009. (CEST)

Bar kod mernih jedinica stvar je vrlo rešiva. Ukoliko neko piše tekst ćirilicom, piše i njih tim pismom, te će se one prebacivati u latinicu sa ostalim tekstom. Isti slučaj i sa latinicom. Ukoliko neko baš želi da one budu napisane latinicom, staviće odgovarajuće zagrade. Iako sam prirodnjak, nisam sablažnjen ovim pravopisnim pravilom, ali problema sa njim ipak ima. Sve je ok kada treba napisati ćirilicom skraćenicu za metar, ali kako razlikovati mili i mikro i kako zapisati jota? Uglavnom, ako neko može da reši sve te sitne probleme i još plus da trpi da u tekstu neke jedinice budu latinične, a druge ćirilične, samo napred. Nepoznatih dogovora nema (šta može da bude bilo kome nepoznato na vikipediji, kad svi mogu da pročitaju sve?), tako da ako postoje primedbe na rad bota, trebalo bi ih reći jasno i glasno i da vlasnika bota zamolimo da slične ispravke ne radi.--Metodičar zgovor2a 18:48, 19. avgust 2009. (CEST)

Nisi ti bio tu kad je doslo do tog sablaznjivanja, pa ni do kasnijeg usmenog dogovora [1]. Onda su matematicari i informaticari odlucili da menjaju to po clancima (iako je pravilno!), zbog, navodno, jednoobraznosti (svasta!), pa sad ispravljaju svuda, kao sto su to uradili kod Drazetinog teksta. No, ja licno (a verujem i drugi kojima je stalo do postovanja pravopisa) nisam htela da trosim energiju na to kad se ovde prave mnogo gore greske, a to sto je odluceno, i nije nikakva greska, vec samo tvrdoglavost. Pa nek im bude, kad toliko padaju u nesvest kad vide jedinice za metar, litar i kilogram napisane cirilicom... Ukoliko bi sad zajednica zelela da stvori neko pravilo, ja preporucujem da pustite ljude da pisu kako hoce, i da ne ispravljate. No, to svakako nije jedno od pitanja oko kojih bih ja lomila koplja, jer kao sto rekoh, ima stvarnih gresaka koje se provlace i za koje treba cuvati snagu i zivce...


Vikicitati „Sve je ok kada treba napisati ćirilicom skraćenicu za metar, ali kako razlikovati mili i mikro i kako zapisati jota?“
({{{2}}})

Ako se ne varam, te merne jedinice obelezavaju se sa onim mi? To je grcko slovo i tako ostaje, kao sto bi ostala omega ili pi. U svakom slucaju, pravopis govori o uobicajenim mernim jedinicama kao npr. za tezinu, duzinu, zapreminu, i sl. NE sve jedinice koje se pisu malim slovom [2].


Vikicitati „Uglavnom, ako neko može da reši sve te sitne probleme i još plus da trpi da u tekstu neke jedinice budu latinične, a druge ćirilične,“
({{{2}}})

Nema nikakvih problema, barem ne sa pravopisne strane, da u istom tekstu stoji 10 km, 20 cl, 30 kg i 10 V ili 120 W, 3 Ω ili 3 μ.... Stavise, znakovi za transliteraciju treba da idu samo oko onih latinicnih jedinica, oko cirilicnih ne, jer je ispravno i jedno i drugo...--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:11, 19. avgust 2009. (CEST)

  1. ^ (a i pod prirodnjacima podrazumevam vise matematicare, informaticare i ostale tehnicare, smetnula sam s uma da su tu i biologicari, koji zapravo od svih prirodnjaka imaju najmanje problema s pravopisnim pravilima, sto jest, jest)
  2. ^ (zapravo, nema takvog pravila, vec pise da sve jedinice koje se pisu velikim slovom pisu se samo latinicom, sto ne podrazumeva da se sve jedinice koje se pisu malim slovom, mogu menjati)

--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:01, 19. avgust 2009. (CEST)

E pa drago mi je da po prvi put biolozi na vikipediji nisu proglašeni zagovornicima protiv pravopisa. Moram da priznam da je ovo lepa promena. (Ja lično matematičare i informatičare nikada ne bih svrstao u prirodnjake, ali bože moj.Face-grin.svg) Mikro i jota nisu konkretne jedinice za dužinu ili šta li već, već se odnose na vrednosti datih jedinica (jota se obeležava sa ipsilon, zato me i zbunjuje). Uglavnom, nevažno, nekako ću se već snaći ako naletim na to. I dalje mislim da bi trebalo reći koji bot to radi kako bismo vlasniku bota rekli da ne vrši dalje izmene i to je to. Ne vidim razlog da se gube živci oko tako jednostavno rešivog problema.--Metodičar zgovor2a 19:14, 19. avgust 2009. (CEST)

Pa evo ovako: U pravopisu stoje navedene sledeće jedinice, kao kurentne jedinice (kurentan = uobičajen, svakodnevan. RMS) kao primeri za jednice koje mogu da se pišu i ćirilicom: g, kg, l, dl, m, km, cm, sm - g, kg, l, dl, m, km, cm, sm (ovo sm je od santimetar, koji je takodje validan, čisto da napomenem). Ovo bi se moglo proširiti i na površinu, dakle km² m² = km² m² ili zapreminu m³ = m³, jer se zapravo radi o istim slovima. Dalje, takođe piše i sledeće:

h, kWh -- č. č (s tačkom ili bez), i kvč. kvč (s tačkom ili bez).

Sve ostalo onako kako je u sistemu SI. Hemijski elementi, of kors, samo latinicom. Dakle, radi se o jedinicama koje srećemo u svakodnevnom životu, i koje koriste svi smrtnici, pa čak i oni polupismeni (zato se i zovu kurentne, tj. svakodnevne), dok sve te ostale za koje vi pitate svakako nisu tako uobičajene niti su jedinice za koje je neki obični smrtnik koji se ne bavi matematikom/tehnikom/i sl. ikada čuo u svom životu (ja za tu jotu nikad čula, npr. plus pošto je ipsilon, naravno da se piše latnicom, jer tog slova nema u ćirilici).

Neka to bude pravilo koje bismo mogli slediti. Mislim da nije previše teško. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:24, 19. avgust 2009. (CEST)

A koji je bot, neka kaže Dražeta, ili neka nam kaže u kojim to člancima je taj bot izmenjao jedinice, pa možemo i sami da vidimo. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:25, 19. avgust 2009. (CEST)

Otkad je Beograd merna jedinica? -- Bojan  Razgovor  19:30, 19. август 2009. (CEST)

Ја знам Бојане да си ти увек у праву јер неможе бити другачије, али ова горња примедба незнам како да је назовен да не будем груб је по мом мишљењу била немогућа до данас. Просто немогу да верујем, да ниси сватио просту ствар, да Београд није наведен као мерна јединица него пример два различита аршина за исправљање латиничних слова у ћириличном тексту. Примери су идентични, а решења различита. Ако треба могу ти и детаљније објаснити, али мислим да је ово просто. „Свега овога не би било да је Пера одма отишо у полицију“. Фино сам ти указао на понашање бота, али ти си га почео правдати, па сам као што сам ти у разговору на твојој страници за разговор и рекао питање поставио на тргу, тако да не видим што се љутиш. Прве три реченице су само одговор на твоје горње питање. Какво питање такав и одговор.--Drazetad (разговор) 19:52, 19. август 2009. (CEST)

Ja ne znam u čemu je proble, Do sada ste sve sportske članke pisali sa latiničnim jedinicama. Primer - Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 100 m за мушкарце. Činjenica je da neko u ćiriličnim člancima piše jedinice latinicom, neko ćirilicom. Zbog toga smo imali bućkuriš. Ja sam sa Autobotom već jednom prešao Vikipediju, tako da su članci sa latiničnim jedinicama i oznakama za sprečavanje preslovljavanja u većini, tako daje ovu raspravu sada kasno započinjati, posebno što nećete naći nikoga ko će sada pet noći da ispravlja jedinice, da gleda da li je to članak sa velikim i malim jedinicama, da li je tehnički ili ne, da li će pokvariti (inter)viki link ili neku sliku jer se nekom ne sviđa ovako. I Autobot ne greši. -- Bojan  Razgovor  20:40, 19. август 2009. (CEST)

I meni je žao, ali šta da se radi. Ja sam ovde prvi predstavljen kao neki terorista koji radi šta hoće. -- Bojan  Razgovor  21:13, 19. avgust 2009. (CEST)
Izvini, a da ne preterujes malo? Gde, i kada te je i ko nazvao teroristom? Fakat je da ispravljate nesto sto je ispravno, i to sto je "buckuris" nije nikakvo opravdanje. Realno gledano, ne bi trebalo to da radite, jer je fakat da je sasvim ispravno pisati uobicajenije merne jedinice i jednim i drugim pismom, i samo treba voditi racuna da u jednom te istom tekstu bude uvek isto, a sad sto nije isto na celoj Vikipediji,pa boze moj... Ta opsednutost za uniformnoscu je vrlo losa, i samo sto donosi njikipediji jeste zla krv i svadje. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:35, 19. avgust 2009. (CEST)

Čovek se uči dok je živ. Kada sam počeo da pišem kao početnik za sve sam pitao tadaše administratore (neki su danas manje aktivni) i rekli su mi kao i ti danas da se oznake bez obzira na pismo kojim je napisan članak pišu latinicom, pa sam tako i pisao u svim tekstovima do pre pola godine. (svi su napisani ćirilicom više od 2.000 i imaju oznake latinicom).Ništa nisam proveravao i pisao sam kako ste rekli. Pre nekolko meseci jedan novi korisnik je pitao kako se pišu oznake mernih jedinica i stručnjaci su mu odgovorili da su oznake na oba pisma dozvoljene po pravopisu. Na osnovu toga sam zaključio da u mojim ćiriličnim tekstovima pišem ćirilicom, misleći da će to u ranijim tekstovima zbog velikog broja ispraviti bot. Međutim desilo se suprotno da su ispravne ćirilične oznale u ćiriličnim tekstovima prebacivane na latinicu. Žao mi je što je jedno banalno pitanje izazvalo ovakve polemike. Taj koji ti je rekao da si terorista i meni je rekao nešto slično, a drugi deo izjave neću da komentarišem. Ti znaš da si zbog toga vratio administratorska prava i nekoliko dana nisi bio na viki, a da sam te između ostalih i ja pozivao da se vratiš, tako da tome nije bilo mesto u ovom razgovoru. To je problem druge vrste. Ja se više neću javljati a pisaću kako mislim da je pravilno.--Drazetad (razgovor) 22:59, 19. avgust 2009. (CEST)

Ja nisam u toku, vidim sad. KO je nazvao Bokicu teroristom?????? I zasto????--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 23:06, 19. avgust 2009. (CEST)

Ja se, kao kroz maglu, srećam nekog dogovora da se jedinice pišu isključivo latinicom u stručnim člancima, a latinicom ili ćirilicom u nestručnim (što M. kaže, kurentnim) člancima (naravno, možda grešim i loše se sećam). Mislim da je zaista neprofesionalno u članku o zapremini koristiti ćirilično l za označavanje litra i slično. --filip ██ 02:10, 20. avgust 2009. (CEST)

Ja bih (opet!) podsetila da to nije bio dogovor, nego jednostrana i, uslovno rečeno, usmena odluka matematičara i ostalih tehničkih struka jer im jednostavno nije bilo prihvatljivo da se bilo gde pišu merne jedinice ćirilicom u bilo kakvom tipu teksta. Ja nisam insistirala, a već sam objasnila zašto i nemam nameru ni sad da insistiram na tome, jer je i to (iako se meni lično ne dopada) ispravno, pa samim tim nemam osnova da se bunim, iako oni ipak idu protiv pravopisa pa uklanjaju čirilične oznake iz tekstova tamo gde su tako napisani. Međutim, molim da se ne zamenjuju teze i da se nalaze opravdanja za takvu jednostranu odluku, tipa, neprofesionalno, jednoobraznost itd. Sedite krivo, ali govorite pravo i kao jedini razlog toga navedite onaj pravi: ne dopada vam se, pa ste odlučili da proterate ćirilične merne jedinice sa ove Vikipedije. Uostalom, da je istina da je dogovor bio da se u nestručnim člancima piše ćirilicom, ne bi se sad ispravljali Dražetini tekstovi o sportu. Takođe, "kurentan" ne kažem ja, i ne kažem da su članci kurentni, već to kaže pravopis (a ja ga citirala), i odnosi se na merne jedinice, a ne na tekstove. Dakle, kurentne ili svakodnevne merne jedinice (kg, km, dl, č, kvč), ne članci. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 02:24, 20. avgust 2009. (CEST)

I opet apelujem, izglasajte pravilo o ovome i zapišite ga crno na belo, pa da više ne bude ovakvih nesporazuma.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 02:25, 20. avgust 2009. (CEST)

Ja sam mislio da imamo konsensus da sve pišemo latinicom. Sad, šta ćete da radite sa tim da polovina korisnika piše ćirilične članke sa latiničnim jedinicama? Da li ćemo imati bućkuriš ili se držati jednog načina? Ima li dokonog koji će 5 dana da radi onaj posao gore? -- Bojan  Razgovor  08:46, 20. avgust 2009. (CEST)

Pa imamo ga, koji je donesen pomalo na silu. Neka piše kako ko hoće, sve dok je pravopisno pravilno, dobro je. Nema potrebe išta menjati. Ali bi bilo dobro (opet, znam da sam dosadna) imati nešto i crno na belo, kako se više ne bi stvarale kilometarske rasprave ni oko čega.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 10:26, 20. avgust 2009. (CEST)

Po zilioniti put:

  1. Ne mogu oznake za sve merne jedinice da se pišu na ćirilici: vat, veber, luks, bekerel itd.
  2. Ne mislim da je šareniš, pri kome bi neke pisali ćirilicom a neke latinicom iole ozbiljan. Ne samo na nivou jednog članka, nego i na nivou cele Vikipedije.

Mihajlo [ talk ] 11:00, 20. avgust 2009. (CEST)

Rizikujući da opet budem izvređana uzduž i popreko bez razloga, moram reći:

  1. Mihajlo, zašto ne pročitaš sve što je do sad napisano? Niko nije rekao da se sve merne jedinice mogu pisati ćirilicom. Samo neke.
  2. Šareniš nije problem, ni na nivou članka, a pogotovu ne na nivou Vikipedije. To je tvoj lični utisak, kao i drugih matematičara, šrto je sasvim ok, ali ga nemojte nametati dugima koji ne misle tako, pogotovu što je i ovaj drugi način ispravan.
  3. Lično nemam ništa protiv da sve merne jedinice budu latinične, ali za tako nešto je neophodno izglasati to pravilo i staviti ga crno na belo, kao i sva druga pravila koja se izglasavaju. Neka pravilo koje je izglasano kao "politika kuće" bude razlog pisanja isključivo latinicom, a ne kojekakvi izgovori tipa "neozbiljno je" ili "uniformnost je potrebna" koji apsolutno ne drže vodu.

--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 11:14, 20. avgust 2009. (CEST)

  1. Ovde nije poenta u tome da li je neko nešto pročitao, već u tome da li se iznosi konzistentna teza. Ti, kad odlučiš da iznosiš nepotpune teze (verovatno si na takvim i diplomirala, čim si profi ingliš štaliveć, a ovamo te ispravljaju "kojekakvi"), slobodno to radi, ali ne smaraj druge zato što to ne rade.
  2. Ovaj, a na osnovu čega "vi" tvrdite da šareniš nije problem? Ja nisam video da se u nekoj knjizi, ma koliko velikoj, neki njeni delovi pišu na ovaj a neki na onaj način. Takav primer u praksi lekture nećeš naći. Nema. Izmišljotina bez korena. Smeće-tvrdnja.
  3. Sa tog aspekta, treba pokazati i dokazati da šareniš neće da smeta, ne obrnuto.

Mihajlo [ talk ] 11:44, 20. avgust 2009. (CEST)

  1. O kakvim to nepotpunim tezama pričaš? Da si pročitao šta sam pisala, ne bi sad sipao žuč (što se i očekivalo od tebe, jer obično kad ostaneš bez argumenata, ospeš najprostiju bujicu apsolutno besmislenih uvreda na svog sagovornika, to je svima ovde i te kako poznato, tako da me ovo apsolutno ne čudi, štaviše, OČEKIVALA SAM nešto ovako), nego bi otvorio glasanje kao što sam ja to predložila.
  2. Vikipedija nije knjiga, prema tome, ne treba da se tretira kao takva.
  3. S obzirom da Vikipedija nije knjiga, a pošto pravopsina pravila to dozvoljavaju, nema nikakvog razloga BRANITI ljudima da pišu određene merne jedinice ćirilicom u okviru jednog te istog teksta.
  4. Opet nisi čitao: lično nemam ništa protiv da se svuda na njiki pišu latinične merne jedinice bez izuzetka, samo mislim da treba da to bude izglasano pravilo, s obzirom da pravopis dopušta i jedno i drugo.

--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 13:39, 20. avgust 2009. (CEST)

Zaista pravimo problem gde ga nema. Naše je da poštujemo pravopis. Ako isti pravopis kaže da je svejedno, onda je svejedno. Šareniš ne možemo da izbegnemo nikako, jer imamo dva ravnopravna pisma, te isto toliko dijalekata. Na njikipediji postoji toliko pravila i caka da novim korisnicima treba i te kako fore da se uhodaju i da zlo bude veće, dešava se da zbog nesnalaženja napuštaju vikipediju. Nemojmo ih još opterećivati i pravilom koje (uzgred budi rečeno) nema veze sa pravopisom. I plus rizikujemo svađe, jer će svako sa punim pravom da se ljuti što ga teramo da poštuje norme koje nisu pravopisno date. Izneo sam argumente i dajem predlog da ne izglasavamo ništa mimo pravopisa i da pustimo ljude da pišu merne jedinice kako žele. Botove treba zaustaviti u tim promenama, ima mnogo korisnijih stvari koje bi mogli da odrade.--Metodičar zgovor2a 14:52, 20. avgust 2009. (CEST)
Pored pravopisa treba primenjivati i komon sens, što je u ovom slučaju oličenje unifikacije na latinicu. 本 Mihajlo [ talk ] 15:16, 20. avgust 2009. (CEST)

Metodicar, ti baš voliš aljkavost? -- Bojan  Razgovor  14:54, 20. avgust 2009. (CEST)

Pa, zapravo Bokice samo želim da budem praktičan. Uostalom, mislim da merne jedinice ne utiču na aljkavost članka, već kako je pisan, da li poštuje pravopis, da li je stil u redu, ima li reference, pravilno obeležene slike, da li sistematično (da ne kažem metodično) prezentuje informacije...--Metodičar zgovor2a 15:06, 20. avgust 2009. (CEST)
  1. Ne sipam ja žuč, već ti lupam ćuške, koje ti roditelji nisu dovoljno lupali. Šta ćeš, izašla si iz njihovih ruku takva kakva si, dade ti Bog internet, pa sad trebaju drugi ljudi da te unormaljuju. Mislim da onomad nisi dobila indef. ban samo zašto što si laprdala (i naravno, pregazila reč) da se više nećeš vraćati. Sad si se vratila, i i dalje sereš po Vikipediji uzduž i popreko, što ćeš verovatno raditi do svog poslednjeg daha. Taj problem ćemo, nadam se, pre tog daha rešiti, tvojoim upristojavanjem ili indef blokom.
  2. Vikipedija mora na normama nečega da se bazira. A po svojoj formi jeste najbliža knjizi, tačnije zbirci knjiga.
  3. Prema tome, dok ne ubediš narod da to nije najadekvatnije moguće poređenje koje postoji, teze koje ne postoje u praksi vezanoj za izdavanje knjiga su ništa drugo do lupanje gluposti i privlačenje pažnje na sebe kontroverznim izjavama. One trebaju da se dokazuju i opravdavaju naspram već poznate prakse.

Mihajlo [ talk ] 15:16, 20. avgust 2009. (CEST)


Pročitao sam dosadašnji razgovor na ovu temu i hteo bih da dam svoje mišljenje. Koliko vidim rapravama između „informatičara i matematičara“ (ja bih rekao prirodnjaka i inženjera) sa lingvistima nikad kraja. Biću kratak, potrudiću se da iznesem stavove u nekoliko tačaka:

  • Kako sam razumeo, ćirilicom se mogu pisati samo pojedine jedinice (ne sve), i to „kurentne jedinice“ (g, kg, l, dl, m, km, cm, sm) tj. jedinice koje srećemo svakodnevno u štampi, u ne stručnoj literaturi i književnim delima. Nemam ništa protiv da u biografijama i člancima slične sadržine stoji da se npr. nešto desilo u 13:20č. Mislim da se u takvim „ne stručnim člancima“ i ne pojavljuju nesvakidašnje jedinice tako da je time „šareniš“ izbegnut.
  • Što se tiče stručne literature, (podržavam Filipa) mislim da nema nikakvog govora da se ovih par jedinica pišu ćirilicom, a ostale latinicom. U istim člancima postoje i formule f(x)= .. koje ne mogu da se zapišu drugačije, kao f(dž) , neminovno su pisane latinicom, pa ne vidim nikakvu smetnju da se tako pišu i jedinice.
  • Za razliku od kolege Metodičara mislim da je ovo pravilo i niz drugih pravila neophodno doneti i izglasati. Što se tiče opaske za nove korisnike, mislim da je i njima lakše da se vode prostim pravilima koja su dostupna i postoje. Ne samo njima, nego i starijim korisnicima: Ja se više neću javljati, a pisaću kako mislim da je pravilno.--Drazetad. Uz to sam da u donošenju istih učestvuje cela zajednica, tj. 5 glasova za/1 protiv po meni ne bi bilo dovoljno.

Pozdrav. -SmirnofLeary (razgovor) 18:00, 20. avgust 2009. (CEST)

Nikako mi ne polazi za rukom da shvatim zašto neko hoće da spreči korisnike da pišu (pravo)pismeno. Ako Pravopis kaže (a kaže) da može i č i č. i s. i h kojom će logikom sad neko da dođe i krene da sve ovo prepravlja u h ili č.? Sa kojim opravdanjem - »Ja mislim da je ovo bolje«? Pa šta mene briga šta Metodije, Jagoda, Dražeta, Boki ili Burga misle da je bolje? (Uzeo sam imena samo kao primere, bez nekog posebnog razloga.) Ako je u skladu sa Pravopisom, jednako je dobro, i kraj diskusije. Ako ne dozvoljavamo promenu narečja ili pisma, jer su u skladu sa Pravopisom srpskoga jezika, zašto bismo ovo dopuštali? --V. Burgić (reci...) 08:44, 24. avgust 2009. (CEST)

Ko prepravlja č u h? -- Bojan  Razgovor  08:47, 24. avgust 2009. (CEST)

Jagoda misli isto što i ti. Može i č i h. Iako je ime uzeto nasumice, ipak ne bih da budem protumačena kao neko ko zastupa "samo latinične oznake" struju. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 21:44, 21. septembar 2009. (CEST)

Palestinska imena na engleskom[uredi]

Da li bi neko bio ljubazan da mi pomogne u transk. ovih imena. Reč je o palestinskim političarima čija su imena na engleskom. Hvala!--Miky|Write me

Jamal Abu Mohsin
Candidate name
Jamal Abu Mohsin
Ahmad al-Masa'eed
Jamal Dbabat
Independent
Khaled Sawafta
Mujahid Sawafta
Ahmad Mslamani
Izat Khalil Sawafta
Zayad Sawafta
Iman Abdullah Daraghmeh
Majli Jamil Sawafta
Ahmad Dababat
Hasan Abu al-Ailah
Iqab Daraghmeh
Ahmad Fayez Sawafta
Iman Mustafa Daraghmeh

Botovi[uredi]

Dva bota menjaju 1. januara 2008. napisano 1. januara 2008. u ovo 1. januara 2008. napisano 1. januar|1. januara 2008|2008. . Zašto kad je rezultat isti. Zašto treba kucati duplo više znakova za isti ispravan rezultat. Bez obzira što kao i uvek neću biti u pravu molio bi odgovor.--Drazetad (razgovor) 10:12, 22. avgust 2009. (CEST)

Sporedan efekat kad se radi nešto ozbiljnije. -- Bojan  Razgovor  10:16, 22. avgust 2009. (CEST)

Ne treba tako da se radi, i kad to rade botovi koji rade ozbiljne (je l` te) poslove, to je razlog više da se posumnja u kompetentnost onoga ko ih vodi. To ne sme da se dešava. Koji botovi to rade? 本 Mihajlo [ talk ] 22:06, 23. avgust 2009. (CEST)

Nema tu nikakve reči o nekakvoj nekompetentnosti, radi se o meni i Saši Stefanoviću. Nas dvojica sa vremena na vreme preko skripte fixing_redirects.py popravljamo veze u člancima da one pokazuju na prave članke, a ne na preusmerenja. Time otkrivamo da li članci vode na pogrešno trankribovane pojmove, višeznačne odrednice i, što je najgore, članke koje uopšte nisu povezani sa temom članka. Tako smo otkrili da nemamo opšti članak petrohemija, već preusmerenje na istoimenu pančevačku fabriku, da nam je arapsko pismo preusmeravalo na jedan esej u korisničkom prostoru, da tamo gde očekuješ članak o reci, dobiješ ručnu testeru... -- Bojan  Razgovor  10:51, 24. август 2009. (CEST)

Dakle, Dražeta nije mislio na Sašinog nego na mog bota. Ja se ne krijem i ne stidim da sam to radio. Primjetio sam možda prije Bokice da neki članci vode na Domatriosov korisnički prostor i to sam vraćao ili delinkovao. Tako sam i otkrio da neke veze vode na vieznačne i počeo da koristim solve_disambiguation.py (rješavanje veza ka višeznačnim odrednicama u člancima= da se ljudi ne zbune šta tačno traže). Crystal 128 galeon.pngБојан разговор 11:01, 24. август 2009. (CEST)

Наставак транскрипције француских села[uredi]

Обавештавам све којима то може бити интересантно да је настављен поступак транскрипције имена француских села. Завршена су два департмана, и за пар дана ће бити покренут бот да испремешта чланке под транскрибоване наслове. Уколико неко жели да одради додатну лектуру транскрипција, сад је добро време, јер је исправљање једноставније пре него што бот буде пуштен у погон. Табеле са транскрипцијама за та два департмана су овде и овде. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:36, 27. avgust 2009. (CEST)

Ovo je sad odrađeno. --filip ██ 15:48, 2. septembar 2009. (CEST)

Dostojnik / dostojanstvenik[uredi]

Kada se šta koristi! Uobičajeno je da se za crkvene poglavare kaže velikodostojnik, ali kako se koristi za ostale? --Željko Todorović (razgovor) 17:08, 27. avgust 2009. (CEST) s.r.



Pitanje je interesantno. Veliki rečnik srpskog književnog i narodnog jezika SANU sa odrednice dostojnik upućuje na odrednicu dostojanstvenik, što znači da se radi o sinonimima, ali isto tako i da je dostojanstvenik češće u upotrebi, odnosno da je "ispravnija". Inače, u tom rečniku dostojanstvenik se definiše kao onaj koji ima visok položaj u svetovnoj ili crkvenoj hijerarhiji. Ali, u istom tom rečniku sa odrednice velikodostojanstvenik upućuje se na odrednicu velikodostojnik što bi, analogno gore navedenom, trebalo da znači da je oblik velikodostojnik u jezičkoj praksi češće u upotrebi.

--Sly-ah (razgovor) 17:39, 27. avgust 2009. (CEST)

Hvala! --Željko Todorović (razgovor) 17:44, 27. avgust 2009. (CEST) s.r.

Computation[uredi]

Informatičari sa naših fakulteta... Kako je kod nas preveden/standardizovan pojam Computation? Računarska obrada, računarska izračunavanja, komputacija, obrada, ili nešto peto? Pojam se često sreće u računarskoj terminologiji, pa valjda bi trebalo da je već standardizovan... Hvala. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:35, 29. avgust 2009. (CEST)

Mislim da se ne može govoriti o prevodu jedan na jedan. Computation je izračunavanje, a ako ga vrši računar, onda je računarska obrada, automatska obrada podataka (informacija) i slično. Komputacija kao reč ne pripada našem jeziku.--Jakša (razgovor) 02:09, 29. avgust 2009. (CEST)
Meni je svejedno koji, samo da se radi o prevodu koji je kod nas standardizovan ili možda više njih, mislim prevoda, za različite situacije. --Slaven Kosanović {razgovor} 02:24, 29. avgust 2009. (CEST)
Teško ćeš naći usklađene prevode u domaćoj (oskudnoj) literaturi vezanoj za datu temu. Ali mislim da bi najbolji prevod bio izračunavanje. Eventualno obrada [čegaveć] u pojedinim kontekstima. --filip ██ 03:43, 29. avgust 2009. (CEST)

Parsi ili Persijanci...[uredi]

Kako je po srpskom pravopisu oznaka za taj narod ? --Mile (razgovor) 21:00, 29. avgust 2009. (CEST)

Persijanci, Parsi je naziv za jezik kojim govore, tj. to je drugo ime za perzijsi jezik. :-) --XZ (razgovor) 21:15, 29. avgust 2009. (CEST)
Greška. Jezik je farsi ili persijski jezik. Parsi znači isto što i Persijanci, ali taj termin se isključivo koristi za grupu Persijanaca koja je davno stigla u Indiju i danas tamo čini malu zajednicu (njihov najpoznatiji pripadnik je Zubin Mehta).--Jakša (razgovor) 21:41, 29. avgust 2009. (CEST)
Nije greška. Parsi - staro ime, farsi se danas upotrebljava, kao i perzijski i naziv dari jezik (u Afganistanu). Četiri različita imena za isiti jezik. --XZ (razgovor) 22:06, 29. avgust 2009. (CEST)

Znam da je farsi jezik Parsa,Iranaca (Persijca), ja sam čitao negde da su ih tako imenovali-Parsi. Pošto je prsijanci nekako arhaično. No ovo sam sada našao na Wiki engleskoj. Znači označuju ljudstvo- Parsi. Neku versku zajednicu.--Mile (razgovor) 22:24, 29. avgust 2009. (CEST)

Parsi je naziv i za perzijski jezik, koji je potisnut iz upotrebe, jer u arapskom ne postoji simbol za slovo p, pa se korsiti naziv farsi. Drugo značenje pojma parsi, s velikim početnim slovom P je za Perzijance koji su iselili iz drevne Perzije u Indiju ne želeći se odreći zoroastrizma i prihvatiti islam. --XZ (razgovor) 22:31, 29. avgust 2009. (CEST)

Transkripcija[uredi]

Znali neko da transkribuje ovo sa portugalskog - Ponta do Chão de Mangrade? Hvala, unapred.--Metju (razgovor) 00:20, 2. septembar 2009. (CEST)

Prema Portuguese phonology - Ponte du Šau di Mangradi. Bogorm (razgovor) 12:10, 3. septembar 2009. (CEST)

portugalski[uredi]

Molim da se vrati članak Vasko da Gama na Vašku da Gama i Ilja do Sul na Ilja du Sul prema pravilama u en:Portuguese phonology. Precrtano znači grešno. Bogorm (razgovor) 12:05, 3. septembar 2009. (CEST)

Izvorna fonologija je apsolutno nerelevantna. Tu teoriju guraju neki nazovi poštovaoci pravopisa. Lisabon, naravno, a ne Ližboa.--Jakša (razgovor) 17:39, 3. septembar 2009. (CEST)

Iako je tako ispravn ovo su već ustaljeni nazivi i potpadaju pod tu posebnu kategoriju tako da ih nećemo menjati.--Avala (razgovor) 00:37, 5. septembar 2009. (CEST)

Transkripcija sa portugalskog je jasna. Pravopis srpskoga jezika nalaže Vasko da Gama i Ilja do Sul. To je zato što se uzima brazilski, a ne portugalski izgovor kao osnova za transkripciju portugalskih imena u srpski. Pretpostavljam da bi Vaško du Gama bila transkripcija na bugarskom, ali podsetila bih da je ovo Viki na srpskom, a ne na bugarskom, pa samim tim važe pravila srpskog, a ne bugarskog pravopisa. Takodje bih molila g. Jakšu da razjasni koji to „nazovi poštovaoci pravopisa pokušavaju da proture tu teoriju“, jer poštovaoci srpskog pravopisa svakako nisu. Ili smo opet bey ikakve osnove ni reference otrovno zajedljivi, pošto drugacije ne umemo? --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 11:49, 11. septembar 2009. (CEST)

Jakša vjerovatno misli na to da g. T. Prćić predlaže transkripciju po izgovoru. Onda dobijamo Vaške :)--Miroslav Ćika (razgovor) 17:07, 15. septembar 2009. (CEST)
Ne znam sta je Jaksa mislio, ali Prcic nema nikakve veze sa transkripcijom sa portugalskog. Samo sa engleskog. Pravila transkripcije sa portugalskog stoje u Pravopisu. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 15:50, 16. septembar 2009. (CEST)
Stoje i pravila transkripcije sa engleskog u pravopisu, ali ti se ne sviđaju, pa iz rukava izvučeš Prćića. Ovde se njegovi principi pokušavaju primeniti i na portugalski.--Jakša (razgovor) 10:50, 21. septembar 2009. (CEST)

Naravno da stoje, ali sve mi se cini da NAMERNO previdjas odluku Odbora za standardizaciju o kojoj sam govorila sto puta a barem duplo vise je citirala. A sta se meni svidja ili ne svidja, uopste nije bitno. Bitno je sta je pravilno, a to je Prcic za engleski i Pravopis za sve ostalo. Nadam se da ces sad upamtiti, jer me stvarno vise mrzi da ponavljam jedno te istoFace-wink.svg. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 13:13, 21. septembar 2009. (CEST)

I mene mrzi, ali: odluke Odbora za standardizaciju nisu obavezujuće niti se pravopis može menjati ad hok odlukama.--Jakša (razgovor) 19:23, 21. septembar 2009. (CEST)
Vikicitati „odluke Odbora za standardizaciju nisu obavezujuće“
({{{2}}})

Ko to kaze? Ti? Face-grin.svg --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 19:46, 21. septembar 2009. (CEST)

Pravopis srpskog jezika izdaje Matica srpska i niko drugi. Teret dokaza je na tebi: nađi gde se navodi da stavovi pomenutog Odbora imaju veću težinu od od pravopisne norme. Evo šta kaže sekretar tog odbora: „Nastojali smo da susret zakažemo za septembar, ali nam je neophodno prisustvo Pižurice kako bismo imali uvid u to dokle je stigao sa retuširanjem Pravopisa i da li će ga zaista završiti do kraja godine - objasnio nam je Jovo Vuksanović, sekretar Odbora za standardizaciju“[1]. Oni se, dakle, informišu o radu na pravopisu, ali ga ne pišu. Pametnom dosta.--Jakša (razgovor) 20:17, 21. septembar 2009. (CEST)

Ijekavske i druge nedoumice[uredi]

Već sam zaboravio ovo, pa molim za odgovor.

Na ijekavici se piše: Zvijezda.

  1. Da li treba odatle polazeći da se piše Sazviježđe ili Sazvježđe?
  1. Isto tako, da li je u srpskom dozvoljen oblik opće ili mora opšte?
  1. Također i za toplina i toplota? Da li su oba dozvoljeni oblici?

Hvala.--Miroslav Ćika (razgovor) 13:06, 7. septembar 2009. (CEST)

Biće da je sazviježđe, opšte (opće možda u nekom konktekstu, mada nisam siguran). Toplina i toplota..., zavisi od konteksta. „Toplina u srcu, ali toplota ili toplotna energija.“--Slaven Kosanović {razgovor} 13:12, 7. septembar 2009. (CEST)

Definitivno je Savježđe, pošto je tu kratko e. Kod Zvijezde je dugo e. Naime, kad je dugo e onda je ije, a kad je kratko e onda je je. Isto tako je riječ-rječnik, --Zrno (razgovor) 13:18, 7. septembar 2009. (CEST) Zrno

U pravu si, moj previd. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:24, 7. septembar 2009. (CEST)

Što se tiče općeg i sličnog, to je i meni nedoumica, zato što Srbi u Hrvatskoj koriste neke riječi koje ne koriste Srbi u Srbiji, ali te riječi iako se smatraju hrvatskim, u stvari su srpske.--Zrno (razgovor) 13:25, 7. septembar 2009. (CEST)Zrno

Dobro. Dakle sazvježđe, može i toplina i toplota. Opće sam našao i u Istoriji Srba od srpskog pisca od prije Drugog SR (Ćorović), pa to isto smatram dozvoljenom srpskom riječi. Hvala vam.

Čućemo još i šta drugi kažu.--Miroslav Ćika (razgovor) 13:40, 7. septembar 2009. (CEST)



U Pravopisnom rečniku stoji sazvježđe (sazviježđe, zviježđe), što ukazuje na to da pravopisci oblik sazvježđe smatraju boljim. S druge strane, u šestotomnom Rečniku srpskog jezika MS i jedan i drugi oblik navedeni su kao ravnopravni.

Toplota i toplina su sinonima, ali, recimo, Milorad Telebak, banjolučki lingvista, u svojoj knjizi Govorimo srpski pravi jasnu razliku između ta dva pojma, pri čemu za toplotnu energiju preporučuje oblik toplota, a za opisivanje izvesne emocije preporučuje oblik toplina (recimo, toplina u glasu itd.).

Opšte i opće su takođe sinonimi, ali u savremenom srpskom književnom jeziku gotovo u potpunosti preovladao je oblik opšti. Isti je slučaj sa, recimo, rečju tisuća, koju je nekidan neko pomenuo kao ravnopravnu sa hiljadom u srpskom jeziku. Tačno je da su neki srpski pisci koristili tu reč (npr. Milica Stojadinović Srpkinja u nekim svojim pesmama pre 2. sv. rata), ali u savremenom srpskom književnom jeziku tisuća je u potpunosti prepustila mesto hiljadi.

--Sly-ah (razgovor) 14:14, 7. septembar 2009. (CEST)

Hvala. To zasad razjašnjava sve upite.--Miroslav Ćika (razgovor) 14:36, 7. septembar 2009. (CEST)

Podklasa ili potklasa[uredi]

Da li se ovde vrši jednačenje po zvučnosti? Po jednoj strani dolazi do glasovne promene, a po drugoj do promene ne dolazi jer pri tome reč gubi značenje. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:00, 10. septembar 2009. (CEST)

Ma potklasa definitivno i potporodica--Zrno (razgovor) 00:14, 11. septembar 2009. (CEST)Zrno

Pravopis kaže sledeće: ako nakon jednačenja po zvučnosti ostaje jasno značenje, jednači se (potklasa, potfamilija, potporodica) a ne jednači se tamo gde bi se izgupio smisao, a to je samo u slučaju „t“ gde bi došlo do elizije (tako je ispravno „podtip“, a ne „potip“ gde imamo „dt“→„tt“→„t“). --V. Burgić (reci...) 11:19, 11. septembar 2009. (CEST)

Hvala vam. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:07, 11. septembar 2009. (CEST)

Spisak naseljenih mesta u Francuskoj:_K[uredi]

Otkud nam ovoliko netranskribovanih imena i netranskribovanih članaka? Sa sve umlautima i ostalim začinima? --V. Burgić (reci...) 09:18, 14. septembar 2009. (CEST)

Kolateralna šteta trapavo odrađenog masovnog unosa francuskih sela..Face-grin.svg--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 09:20, 14. septembar 2009. (CEST)

Plus u svim tim člancima stoji Spisak Francuskih sela, umesto Spisak francuskih sela... --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 09:21, 14. septembar 2009. (CEST)

Dobro, ali šta da im činimo? --V. Burgić (reci...) 09:27, 14. septembar 2009. (CEST)

Pa isto što i do sada: transkripcioni entuzijasti da malo pomalo transkribuju u skladu sa svojim vremenom i voljom (posle izvesnog vremena to postane dosadno, a sela ima ko pleve, broj im se ne zna), pa jednog dana i tome će doći kraj. A ovo za veliko slovo, to može i bot, ako je neko voljan da to odradi. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 09:30, 14. septembar 2009. (CEST)

Američki sateliti, transkripcija potrebna[uredi]

Zasad ovo. To su sve razni američki vještački sateliti.

  • Explorer - Eksplorer
  • Vanguard - Vangard
  • Discoverer - Diskaverer
  • Pioneer - Pajonir (Pionir, "krivac" je Milivoj Jugin, sto nas vec preko 30 godina "truje" ovim nazivom, pa smo svi poceli tako da ga zovemo. --Sič (Cosa dici?) 21:03, 21. septembar 2009. (CEST))
  • Altair - Olter (Altair, projekat je nazvan po zvezdi alfa Orla, a ne ponekoj cudnoj engleskoj reci koju treba transkribovati --Sič (Cosa dici?) 21:03, 21. septembar 2009. (CEST))
  • Ablestar - Ejblstar
  • Tiros - Tajros
  • Transit - Tranzit
  • Midas - Majdas
  • Courier - Kurijer
  • Samos - Samos
  • Ranger - Rejndžer (u literaturi - Rendžer) (u kojoj literaturi? - astronomskoj) (Zasto astronosmkoj? Literatura je recimo Milivoj Jugin ili Grujica Ivanovic --Sič (Cosa dici?) 21:03, 21. septembar 2009. (CEST))
  • Mercury - Merkjuri
  • Agena - Adžina
  • Aurora - Orora (u literaturi - Aurora) (u kojoj literaturi? - astronomskoj). (Zasto astronosmkoj? Literatura je recimo Milivoj Jugin ili Grujica Ivanovic. A i ovo nije engleska rec koju treba transkribovati. --Sič (Cosa dici?) 21:03, 21. septembar 2009. (CEST))
  • Relay - Rilej
  • Voyager - Vojadžer
  • Syncom - Sinkom

Hvala.--Miroslav Ćika (razgovor) 21:33, 14. septembar 2009. (CEST)

Mislim da je ovako ispravno. --XZ (razgovor) 22:18, 14. septembar 2009. (CEST)

Nešto dodato, a nešto i ispravljeno.

--Sly-ah (razgovor) 23:15, 14. septembar 2009. (CEST)

Za ove druge ne znam, ali satelit Pioneer se na srpskom naziva u prevedenom obliku Pionir. -- Loshmi (razgovor) 23:36, 14. septembar 2009. (CEST)

Hvala. Bio sam u dvojbi za one izvedene iz latinskog pogotovo. Pričekaću još koji dan, da se vidi da li su svi za ovakva imena. Biće naravno i preusmjerenja sa originalnih na tr. za sve satelite.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:37, 15. septembar 2009. (CEST)

Da nije Agena=Ejdžina možda?--Miroslav Ćika (razgovor) 03:51, 16. septembar 2009. (CEST)


Dokaz da nije [2]:

/əˈdʒinə/

Mogu li se koristiti udomaćene varijante imena za neke satelite ili se baš moraa napraviti transkripcija? Primjer Aurora i Agena. --XZ (razgovor) 15:44, 16. septembar 2009. (CEST)



Što se mene tiče, može, samo da mi još kažeš ko je to propisao da su odomaćene varijante Aurora i Agena?

--Sly-ah (razgovor) 18:15, 16. septembar 2009. (CEST)

Nisu to transkripcije, već prevodi (noje nije zabranjeno koristiti). I aurora i pionir i Merkur i Altair (u pitanju su astronomski pojmovi koji već postoje na srpskom). --V. Burgić (reci...) 19:37, 16. septembar 2009. (CEST)
Hvala Burga, to i ja pokušavam da ukažem... :-)--IvanM. (razgovor) 19:48, 16. septembar 2009. (CEST)

Dakle ne prevoditi Pionir, Altair i Aurora? Mercury može biti i živa (Hg), ko zna šta su mislili :)--Miroslav Ćika (razgovor) 02:46, 20. septembar 2009. (CEST)



Može biti i Merkur. Ćika, ovde se ne radi o prevodu. Ovde se radi o transkripciji i o tome šta je uobičajeno, a šta ne (još samo kad bi mi neko objasnio kriterijume po kojima se određuje šta je uobičajeno "u srpskoj literaturi", a šta ne i da mi dodatno objasni o kojoj se to "literaturi na srpskom radi"). A ako već razgovaramo o prevodima, onda bi Vojadžer trebalo da bude Putnik, Eksplorer Otkrivač, Majdas bi bio Mida, itd.

--Sly-ah (razgovor) 11:47, 20. septembar 2009. (CEST)

Slajo, ako si ikada u životu držao literaturu iz astronimije, bilo koju (našu naravno), onda ti jasno odakle potiču ti odomaćeni nazivi koje tako žustro napadaš. Lepo je to što je transkripcija takva i takva (super, taman prigodno za zagradu), ali situacija je ovakva. Merkur, Agena, Aurora, Pionir, Rendžer itd.--IvanM. (razgovor) 12:33, 20. septembar 2009. (CEST)

I šta onda? Ako si ti ikada držao Pravopis srpskog jezika u rukama (i još neke pravopisne knjige), onda ti je jasno odakle ova transkripcija. Vidiš, i ja mogu reći da je "situacija ovakva". A nadam se da ti je do sada postalo jasno (kao i u slučaju "raznorazni atlasi i ina geografska literatura vs pravopis i ina pravopisna literatura") da nemaš nikakvih šansi, osim da kukaš okolo kako te maltretiram.

--Sly-ah (razgovor) 12:45, 20. septembar 2009. (CEST)

Moš' ti mene da maltretiraš koliko hoćeš, a to ti dobro ide uvek, a da ti niko ni a ne kaže. Vidiš zbog vas i vaših transkripcionih papazjanija se ljudi smeju, a čestu i padaju sa stolice kada čitaju nešto na našoj viki. Krenimo od Angvile - Pali ljudi s Marsa i kažu ehej pa to je Angvila, a ne Angilja. A zašto? Jer se tako transkribuje sa engleskog. Kog, bre engelskog, ko god iole ima pojma (a vi ga nemate očito) zna da Angilja nema veze sa Englezima, osim što su njihov prekomorski posed (ne kolonija). Što se mene tiče radite sa ovim satelitima šta hoćete, ja znam pravo lice svega, a vama u podsmeh nek ide vaš ispravan naziv. Pa ljudi koji čitaju njiki - parola snađi se, možda je to što tražiš baš tamo gde nikad ne bi pomislio - Hm, treba mi nešto o Pioniru ako ima na viki, nema, ali ima Pajonir, šta li je sad to...? A, da pravila transkripcije, kako sam to propustio... Pozdrav--IvanM. (razgovor) 12:58, 20. septembar 2009. (CEST)

@Za Miroslava - Miroslave, ja bih rado dao doprinos uređenju ovih satelita i sl. Međutim, kako su neki upućeniji u astronomiju, a po svojoj prilici u svaku oblast ljudskog postojanja, ipak ne bih da se mešam...--IvanM. (razgovor) 12:58, 20. septembar 2009. (CEST)

Možda odgovor profesora Klajna može pomoći:

Citat: "Nisam gledao Vikipediju na srpskom, ali Vaše pitanje je sasvim opravdano. "Pajonir" bi još i moglo da se brani, kao što ja opravdavam Majkrosoft (a ne Mikrosoft, kako su neki hteli, jer je to engleska složenica a ne jedan od internacionalizama na mikro-). "Orora", medjutim, očigledno pišu neki nekulturni prevodioci koji nikada u životu nisu čuli za Auroru, rimsku boginju zore: slično kao što katkad pišu "Holokost", jer ne znaju da je holokaust grčka reč. Pozdravlja Vas Ivan Klajn". --Grofazzo (razgovor) 00:57, 21. septembar 2009. (CEST)

Hvala, Aco najzad neki konkretni dokazi:-)--IvanM. (razgovor) 10:21, 21. septembar 2009. (CEST)

Hvala svima na trudu. Sad mogu da uprogramiram ove nazive koje smo usaglasili u kod za stvaranje članaka.--Miroslav Ćika (razgovor) 04:15, 22. septembar 2009. (CEST)

Rezime i zaključak[uredi]

Jedna zanimljivost. U Vojnoj Enciklopediji piše Mercury, Gemini, Apollo itd. Izdata je 1970., Beograd, latinica, ekavica. Transkribovani oblici nisu ni navedeni. Inače na VE je radila grupa izuzetno obrazovanih ljudi, sa listom doktora većom od one u KBC-u.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:02, 22. septembar 2009. (CEST)

Pošto je već teško za snaći se u ovoj gunguli, krenimo u podnaslov. Mislim, ako ne grešim da je u to vreme bilo uobičajeno da se pišu nazivi u originalu, dok se nije pristupilo prevodima i transkripcije, mislim, nisma siguran, budući da i ja imam neka starija izdanja knjiga gde su pojmovi u originalu, a zatim se u narednih godinama pojavljuju u prevedenim i transkribovanim oblicima... :-)--IvanM. (razgovor) 15:06, 22. septembar 2009. (CEST)

Niko nikad nije ni tvrdio da je zabranjeno ostaviti original. Medjutim, specificnost Vikipedije da se moze citati i u cirilici i u latinici zahteva iskljucivo transkribovane oblike, jer koliko god je ok ostavljati originale u latinicnom tekstu, toliko je nepreporucljivo isto raditi u cirilicnom tekstu. Da bi tekst izgledao dobro i u jednom i u drugom pismu, ovde se mora sve sto je moguce, transkribovati. Ta enciklopeidja je stampana latinicom, i sasvim je ok da su imena u originalu. Isto su mogla biti i transkribovana, ali izdavac (pisac, sastavljac) se odlucio za orignale. Medjutim, staticna knjiga je jedno, a dinamicne stranice Vikipedije su nesto sasvim drugo. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 16:13, 22. septembar 2009. (CEST)

P. n. e.[uredi]

Kako je pravilno: (oko 200. p. n. e.) ili (oko 200. p. n. e)? Da li zagrada zamjenjuje interpunkcijski znak (tačku), kao što zamjenjuje kod pisanja godina u zagradi (oko 900), a ne (oko 900.)? --Željko Todorović (razgovor) 18:05, 15. septembar 2009. (CEST) s.r.

Skraćenice ne gube tačku zagradom, samo brojevi (ovo najčešće imaš kod nabrajanja (... i sl.) ili (... itd.)). Ovo se piše sa razmacima posle tačaka: p. n. e. (t. 225a Pravopisa) --V. Burgić (reci...) 20:24, 15. septembar 2009. (CEST)

Hvala na odgovoru. Sretao sam oblike u nekim člancima gdje nije bilo tačke pre zagrade pa sam se dvoumio. --Željko Todorović (razgovor) 20:51, 15. septembar 2009. (CEST) s.r.

Samo da napomenem (mozda je tipo, ali ipak) da iza 200 ide tacka. Dakle 200. p. n. e. Ako se godina nadje u zagradi, nema tacku. Sve ostale skracenice je zadrzavaju, kako je to Burga objasnio. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 15:52, 16. septembar 2009. (CEST)

rumunski[uredi]

Kornelije Zela Kodreanu ili Kornelije Zelja Kodrjanu? Vidi Korneliu Zelя Kodrяnu na ruskoj Vikipediji. Da li zna neko rumunski? Bogorm (razgovor) 20:27, 15. septembar 2009. (CEST)



Po Pravopisu srpskog jezika (manite se Rusa, ovo je enciklopedija na srpskom), pravilna transkripcija bi bila Korneliju (Zelja) Kodreanu.

--Sly-ah (razgovor) 11:39, 20. septembar 2009. (CEST)

pisano G[uredi]

Kako se pise latinicno,pisano,veliko slovo G? Molim vas,odmah odgovorite!

Vidi G ovde: mini--Jakša (razgovor) 08:27, 20. septembar 2009. (CEST)

Nađđerđfalva[uredi]

U članku Skorenovac. Proveriti ovu reč. 本 Mihajlo [ talk ] 11:24, 17. septembar 2009. (CEST)

razlika između ć i č[uredi]

Pošto sam se rodijo u Nemačkoj i živim tamo, nikako ne mogu da razlikujem ć i č kad pišem. Znam da se ć tvrđe izgovori, ali ima li tu neko pravilo tako da ne mogu pogrešiti? Stvarno bi vam ovde hteo pomoći. --Bukephalos (razgovor) 21:45, 23. septembar 2009. (CEST)

Nema pravila. Ovaj problem je naročito izražen među Hrvatima koji govore čakavski i kajkavski kao maternji jezik (ovo pišem iz iskustva). Šta da se radi? Čitajte literaturu i govorite na srpskom, i vremenom će vam ući u uho kako i kada treba da se govori i piše.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:03, 23. septembar 2009. (CEST)

Pozdrav, za početak rodio ( ne treba ti j) :-). Pa ovako ć je mekše od č. Ć se koristi u rečima poput ćurka, ćilim, ćelavost i slično (znači izgovaraš mekše). Č je tvrđe u rečima poput - Nemačka (to ti je zapravo TSCH u nemačkom), češalj, čekati, Čičavica, i sl. Konkretno ne postoji pravilo, sve je u osećaju, tj. potrebna je vežba. Ovde postoje ljudi koji imaju problema što mešaju Č i Ć, jer ne znaju kad koje treba (npr. moja baba) pa često permutuje umesto č kaže ć i obrnuto. Stoga nemoj se brinuti za to, piši slobodno i evo ja na prvom mestu ću ti pomoći time što ću ispravljati gde pogrešiš pa ćeš vremeno sve polako shvatiti....--IvanM. (razgovor) 22:10, 23. septembar 2009. (CEST)

PS. Evo i Miroslav ti kaže dobre stvari...--IvanM. (razgovor) 22:10, 23. septembar 2009. (CEST)

Hvala vam na odgovoru. Dobro trudiću se. Uredio sam svoju prvu temu na srpskoj vikipediji ;-) --Bukephalos (razgovor) 22:18, 23. septembar 2009. (CEST)

Ć je ustvari nastalo kao umekšano T. Zato je u azbuci odmah posle T. Ć je slično nemačkom tj, Č je tsch.--Jakša (razgovor) 22:33, 23. septembar 2009. (CEST)

Nemačkom tj?! Možda si hteo reći danskom tj (gde to se koristi)? Ja ne znam nemačke reči, gde se nalazi tj kao jedan zvuk. Bogorm (razgovor) 07:31, 24. septembar 2009. (CEST)

tja (uzrečica u značenju „šta ćeš“)--Jakša (razgovor) 07:46, 24. septembar 2009. (CEST)

Glasanje u toku (Matica srpska ili Matica srpska i g. T. Prćić)[uredi]

Glasanje je u toku do 8. oktobra 2009 da se utvrdi preporučeni oblik pravopisnih pravila transkripcije koje treba da poštujemo na vikipediji. Pošto je bilo dosta nesuglasica povodom korištenja ili nekorištenja preporuka gospodina T. Prćića, sad je vrijeme da se donese odluka. Nadam se da će biti donesena većinska (preko 70%) odluka. Glasati ovdje: Vikipedija:Glasanje/Predlog/Matica ili Matica i g. T. Prćić. Hvala svima.--Miroslav Ćika (razgovor) 18:51, 25. septembar 2009. (CEST)

Ovo glasanje je totalno protiv svih pravila. Prvo sto se otvorilo mimo druge diskusije koja je bila u toku i koja je govorila o ISTOM (zaprvo, bila je mnogo detaljnija, i kao rezultat je imala tekst celokupnih pravila postovanja pravopisa uopste, a ne samo sto se tice engleske transkripcija, nije bila stihijska i ishitrena kao ova, no, valjda je otvarac glasanja morao da pozuri da iskoristi blokadu jednog pro-prcicevca), drugo, OTKAD TO GLASANJA TRAJU 16 DANA???? Trece, zasto je glasanje otvoreno BAS kad je Sly-ah blokiran? Zapravo, prethodno je bio lepo isprovociran kako bi izazvao sopstvenu blokadu, pa onda odmah brze bolje daj da izglasamo dok on nije tu, zaboga, mogao bi da nam ponudi valjane argumente pa sta cemo onda???? Ciko, mozes sam sebi da kupis knjigu za verno sluzenje Vikipediji. Ovo si majstorski obavio. S druge strane, ne znam kako uopste administratori dozvoljavaju ovu smejuriju od glasanja. Zapravo, vidim da su vrlo hitri kad treba blokirati pro-prcicevce, a kad izvesni administrator deli uvrede i sakom i kapom, svi okrecu glavu, jer navodno, nece da se kace... Svaka cast, administratori. Mislim... Prosto nemam reci, sto bi reko neko... --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:14, 25. septembar 2009. (CEST)

Prvo, Jagoda, nemoj da dramiš. Ako imaš nešta da kažeš, kaži lepo, bez petnaest upitnika, kaps-lokova, nepravdi, zavera i čega sve ne. Forumaški nastup sačuvaj za forume, Vikipedija to nije.
Drugo, Miroslave, hajde prekini ovo, i pokreni normalno glasanje u skladu sa procedurama. Nema potrebe da se svađamo oko toga da li treba da bude glasanja ili ne ako postoji već politika po kojoj može da se sprovede glasanje pa da sve bude čisto, i da ne trošimo energiju na jalova prepucavanja. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:42, 25. septembar 2009. (CEST)

Jagodina intervencija sa viškom interpunkcijskih znakova i upadljivim manjkom argumentacije upravo je usmerena na poništavanje svih glasanja. Rečeno je i da će Sliah i Zrno imati mogućnost da glasaju kada im istekne blokada, mada ne vidim da nečije odsustvo utiče na ukupnu regularnost. Ne razumem zašto se korisnici maltretiraju (glasanje blokirano, pa nije validno dok druga strana ne stavi komentare, pa sad opet nešto novo).--Jakša (razgovor) 04:13, 26. septembar 2009. (CEST)

Birokratizacija Vikipedije načelno nije dobra (u smislu pravljenja sve složenijih i složeniji skupova pravila i onda insistiranja na njihovom sprovođenju). i u samoj politici koju sam naveo stoji da proceduralna greška ne treba da prekine glasanje koje će se i onako održati. Ali isto tako ne vidim žurbu za rešavanjem ovog pitanja - ne radi se o nečem hitnom. Ukoliko imamo politiku glasanja, i ukoliko imamo korisnike koji su jasno spremni da prave buku ukoliko se glasanje ne sprovodi striktno po tim propisima, pa hajde da uštedimo malo vremena na te rasprave i da se koncentrišemo na korisnije ili zabavnije stvari. Koliko vidim po politici, to što glasanje traje 16 dana nije problem. Problem je jedino da li je pre 10 dana bio pokrenut predlog za glasanje. Ako nije, pa hajde da rešimo to. Zaboga, ljudi, preimenujte glasanje u predlog za glasanje, sačekajte 10 dana i onda pokrenite glasanje koje će trajati 7 dana. Umesto za 16 dana imaćete (ili ne) izglasanu politiku za 17 dana.
Ukoliko ja nešta nisam debelo neshvatio (što je moguće), problema uopšte nema. Neslaganja i svađa može da bude samo ako su obe (da, obe!) strane aktivno zlonamerne i hoće da se svađaju. -- Обрадовић Горан (разговор) 04:47, 26. septembar 2009. (CEST)

Sve je upravo i počelo zbog toga što je Jagodina grupa agresivno nipodaštavala svako mišljenje koje se nije slagalo sa njihovim. Moja strana tvrdi da Prćićeva pravila nisu pravopisna, njihova strana tvrdi da jesu. Ja navedem 4 reference, oni uklone moje i stave referencu Prćić. U znak kompromisa složio sam se da se Prćićeva verzija imena pomene kao jedna od mogućih, oni to nisu hteli da prihvate. Insistiraju da napišu „NEPRAVILNO“ za ono što im se ne sviđa. Ovako više ne ide.--Jakša (razgovor) 05:17, 26. septembar 2009. (CEST)

Kakve ovo veze ima sa temom? Tema je da li je glasanje regularno ili ne. To da li je Jagodina grupa agresivno ili kako nipodaštavala tvoju grupu nije tema ni za ovu diskusiju ni za glasanje. Ovde se priča o tome kako ćemo da sprovedemo glasanje. Na glasanju se priča o tome da li Prćić ili MS. Držite se teme. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:28, 26. septembar 2009. (CEST)

U interesu druge strane je da večno opstruira glasanje (vidi se iz „diskusije u toku“ na koju se Jagoda poziva). Postoji grupa administratora koja im stalno daje za pravo po pitanju Prćićevih transkripcija, tako da im odgovara status kvo.--Jakša (razgovor) 05:37, 26. septembar 2009. (CEST)

Šta je lek za opstrukcije? Striktno držanje propisa. Dakle:
  1. Pokreni predlog za glasanje.
  2. Pokreni glasanje.
  3. Vidi rezultat glasanja. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:42, 26. septembar 2009. (CEST)

Glasanje je pokrenuto u najboljoj namjeri, naime da se riješi problem dvostruke interpretacije pravopisnih pravila. Tekst glasanja i prijedloga je jasan i neutralan, i rasprava o problemu je vođena mnogo puta na Trgu ranije.

Opstrukcije, podmetanja, revertiranje, ućutkivanje i podmetanje klipova u točkove su nedopustive ako želimo rješenje problema. Nadam se da želimo.

Ako je glasanje neregularno zbog tehnikalnosti, molim Gorana kao administratora da preuredi sve tako da bi bilo tehnički regularno, pokretanjem neke stranice za Prijedlog ili šta već. Zatim po isteku predviđenog roka, da Goran pokrene glasanje.

Ako želimo ići naprijed, ne možemo stalno trčati u krug oko drveta i pokušavati sebe da opalimo šibom po g...ci. To je definicija vrtnje u krug.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:08, 26. septembar 2009. (CEST)

Uradio sam tako. Zatvorio sam prethodno glasanje i postavio predlog za glasanje. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:03, 26. septembar 2009. (CEST)
Hvala.--Miroslav Ćika (razgovor) 02:26, 27. septembar 2009. (CEST)

Šta tačno znači Pravopis iz 1993?[uredi]

Često se ponavlja da je iako je izdato dosta pravopisnih knjiga od 1993, još uvek na snazi Pravopis iz te godine. Ali šta se tačno misli kada se kaže Pravopis iz 1993. Pretpostavljam da je taj pravopis doživeo preštampavanja. Ono šta me zanima jeste da li su u tim novim izdanjima vršene ikakve izmene što se tiče sadržaja (pravopisnih pravila).

Primera radi, imamo ovu odluku Odbora za standardizaciju iz 2001. gde najavljuju da će 2004. biti izdat novi Pravopis, koji će se smatrati izmenjenim i dopunjenim izdanjem Pravopisa srpskoga jezika iz 1993. godine. Da li se to zaista i dogodilo (bilo u tom konkretnom slučaju, bilo nekom zgodom pre ili kasnije)?

Ili najprostije rečeno. Ako sam ja 1993. godine otišao u knjižaru, i rekao: Daćete mi jedan Pravopis, i tu konkretnu knjigu sačuvao do danas, i ako je ja danas otvorim i pročitam neko pravilo, da li može da se desi da to pravilo više ne važi, ili je sve šta tamo pročitam i dalje na snazi.

(Ovo pitanje je nevezano za prethodnu temu i glasanje, ne zanima me ova priča oko Prćića, već me zanima šta se dešavalo u periodu recimo 1993-2005). Hvala unapred. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:57, 26. септембар 2009. (CEST)

Викицитати

„Od svih ortografskih priručnika dva su u službenoj upotrebi (imaju odobrenje resornih ministarstava),

Pravopis srpskoga jezika Matice srpske, koji kao priredjivači potpisuju Mitar Pešikan, Jovan Jerković i Mato Pižurica i autorski Pravopis srpskog jezika Milorada Dešića.“
({{{2}}})
Викицитати „uskoro (se) može očekivati i preradjen i prestilizovan priručnik, bez znatnijih normativnih izmena, kako se ne bi doveo u pitanje postojeći autoritet norme.“
({{{2}}})

Ceo tekst na: Veljko Brborić:Srpski pravopis u XX veku--Јакша (разговор) 04:28, 26. септембар 2009. (CEST)

Хвала! сад ћу да прочитам. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:30, 26. septembar 2009. (CEST)

Dakle, sudeći po ovom naučnom radu, Pravopis iz 1993. je (u vreme pisanja rada) bio aktuelan upravo u svom originalnom obliku iz 1993. Jedino postoji ta u vreme pisanja rada još uvek nezavršena izmena i dopuna o kojoj govori i link koji sam gore naveo. Pre nje nije bilo sličnih zvaničnih poduhvata. Da li sam to dobro razumeo? -- Обрадовић Горан (разговор) 06:01, 26. septembar 2009. (CEST)

Vikicitati „šta se dešavalo u periodu recimo 1993-2005)“
({{{2}}})

Ti si, Gorane, student matematike, je l' tako? Kao i u matematici ili bilo kojoj drugoj nauci, tako i u srpskoj lingvistici postoje ljudi koji su vrhunski i priznati strucnjaci koji objavljuju svoje radove na osnovu kojih nauka napreduje. Ako gresim, i ako nije tako u npr. matematici, reci, ali meni se cini da je tako u svakoj nauci. Lingvistika nije izuzetak. Pravopis iz 1993. jeste najbitnija knjiga srpskog pravopisa, ali nije Biblija i nije bez gresaka i propusta. Tipican primer jeste transkripcija sa engleskog, mada ima i drugih tema koje nisu jasne i na kojima ce u novom pravopisu da se detaljnije radi (jedan od primera je npr. pisanje reci sveti u imenima crkava i manastira, koji ce, nadam se, resiti u novom pravopisu, ukoliko neko od lingvista ne bude pre njegovog izdavanja dao neko dobro resenje). Sad, od 1993. do danas proslo je mnogo vremena, pojedini vrlo istaknuti lingvisti clanovi MS, SANU i drugih vrlo visokih lingvistickih institucija uocili su neke probleme i nejasnoce i o tome pisali u uglednim lingvistickim casopisima, kao sto su Jezik danas, ili Zbornik Matice srpske, a poneki napisu i knjigu, koja, opet da bi vazila, mora ili da se zasniva na postojecem Pravopisu ili da bude odobrena od strane MS ili Odbora ili da je napise neko ko je nesumnjivo autoritet u lingvistici[1]. Svako resenje dato nakon izdavanja Pravopisa za nedorecene ili lose uradjene teme u Pravopisu iz 1993. godine, ukoliko ga prihvati vecina istaknutih lingvista, moze se slobodno smatrati novim pravilom koje ponistava ono sto pise u Pravopisu. Prciceva pravila transkripcije, mozda su nekad, kad se pojavio neke 1992. godine, mogla da se okarakterisu samo kao razmisljanja jednog usamljenog lingviste, ali od tada pa do danas, njegova resenja su odobrili mnogi ugledni srpski lingvisti, a sam Odbor za standardizaciju jezika je istima dao prednost nad onima u Pravopisu, tako da zaista nema ama bas ni jednog jedinog valjanog razloga da se sumnja u validnost istih. PLUS sto je covek angazovan na novom Pravopisu da pise BAS deo o engleskoj transkripciji. Ja ne znam sta bi se moglo vise zahtevati. Ako pazljivo procitas Odluku br. 44, videces da se u par navrata napominju i finansijske teskoce u kojima su se nalazili (i jos uvek se nalaze) autori Pravopisa, tako da to kasnjenje sa izdavanjem novog, najavljenog za 2004, pa posle za 2005. pa opet za ne znam kad, delimicno ima vrlo valjano opravdanje u tako prozaicnom razlogu kao sto su -- pare. Medjutim, to ne znaci da je srpska lingvistika stala -- naprotiv. Lingvisti rade, i svoje radove objavljuju po doticnim casopisima, a svako kome je stalo da ostane u toku da dogadjanjima u srpskoj lingvistici, prati te casopise, a sam Odbor za standardizaciju takodje radi i donosi odluke koje se takodje redovno objavljuju. Jos jedna stvar: Odbor za standardizaciju je osnovan radi bolje saradnje svih uglednih lingvistickih institucija, sto se da videti i iz odluke o njegovom osnivanju -- osnovali su ga MS, SANU, CANU,Filoloski fakulteti u Bgd itd. (ne secam se sad svih, pise tamo), dakle sve merodavne institucije koje bi bile odgovorne za razvoj srpskog jezika. Umesto da rade svaka odvojeno pa da se posle usaglasavaju oko razlicitih pitanja, jednostavnije i mnogo efikasnije je bilo osnovati jedno zajednicko telo, a to je taj Odbor. O samom znacaju Odbora u odnosu na Pravopis, moze se videti i iz te njihove odluke br. 44 -- Odbor je doneo odluku o tome ko ce biti urednik, ko ce sta pisati i ko ce s kim saradjivati. Budite sigurni da Matica srpska stoji cvrsto iza svake odluke Odbora, tako da argumenti tipa, "samo Matica ili nista" jednostavno ne piju vodu. Iz sveg ovog mog pisanija moze se zakljuciti samo jedno: glasanje "za ili protiv Prcica" jednako je glasanju "za ili protiv Pravopisa". Da li cete glasati protiv?

Sto se "dramljenja" i velikih slova i uzvicnika tice, izgleda da je to jedini nacin da se privuce paznja administratora na neku neregularnost (od mnogih) koja se odvija na Vikipediji. Pa ponekad cak ni to ne uspeva, nego moras da ih cimas licno za rukav. A to vec pocinje smara, pravo da ti kazem. I ajde, budi u duhu onoga sto si napisao kad si blokirao Slaja i Zrno, pa upozori g. Jaksu da prestane da me proziva u svakom svom javljanju, jer stvarno nema smisla. Ni ja, ni Slaj, ni ranije Delija, ni Basic ni Oli, ni bilo ko drugi ko je ovde ikada pokusao da se zalaze za doslodno postovanje pravopisa (obratiti paznju da sam napisala malim slovom!) nikad se nije zalagao za ono "sto se NAMA dopada". To uglavnom radi druga strana, dok se "nasa" strana samo zalaze za postovanje vazecih pravila. Ih, da se ja pitam, pa ja bih svojski prvo izmenjala transkripciju sa spanskog. Ali, ne mogu to ja da uradim. Kao sto ni Jaksa ne moze da odluci koja ce pravila postovati a koja nece, bez obzira da li su ista zastarela ili nisu. Pravopis (malm slovom!) se postuje ili se ne postuje. Nema treceg. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:00, 26. septembar 2009. (CEST)

  1. ^ Npr. Recnik jezickih nedoumica I. Klajna, dokazano uglednog lingviste, pisan je na osnovu Pravopisa iz 1993, medjutim, zanimljivo je da i tu ima nekih gresaka, pogotovu kad se radi o transkripciji sa engleskog, to smo vec govorili, kad dodje do nepoklapanja u jednako validnim referencama (NE novinskim clancima, to nikako ne moze biti validan izvor za pravopisna pitanja), onda biramo onaj koji je jaci, a kad je engl. transkripcija u pitanju, Prcic uvek pobedjuje. S druge strane, kad je u pitanju neki drugi jezik (Prcic daje i neka resenja za imena gradova koji nisu na angofonon podrucju) Prcic gubi, a Pravopis pobedjuje. Tipican primer je onaj sa Rio de Zaneirom. Prcic navodi transkripciju prema engl. izgovoru, Rio de Zanejro. Medjutim, SVAKAKO da ako Klajn kaze Nju Dzersi, a Prcic Nju Dzerzi, zna se koga treba slusati.

Prćić uvek pobeđuje!? Neki ljudi prevazilaze sebe u gluposti. Prćić nije Pravopis ni pravopisac (ako se ne računa Ljubica Prćić koja je napravila Pravopis slikovnicu). --Jakša (razgovor) 22:09, 26. septembar 2009. (CEST)

Budi ljubazan i procitaj kontekst u kom je to receno. Naravno da nepobedjuje uvek. Ali kad je engleska transkripcija u pitanju, svakako.


Jos nesto. Ovaj citat koji je Jaksa dao, nikako se ne odnosi na Prciceve recnike, vec na gomilu drugih "Pravopisa" koje su napisali autori daleko (neuporedivo) slabiji i od Klajna, Prcica, Pizurice i sl. i koji nastoje da zarade na tome pa guraju svoje brljotine u skole, a nastavnici im za procenat u tome pomazu silujuci decu da ih kupe. Brboric dize glas protiv takvih lesinara, a NIKAKO protiv Prcica. Stavise, bilo bi zanimljivo pitati prof. Brborica na koga je konkretno mislio kad je to rekao, i da li je mislio na Prcica. Mislim da bi odgovor ovde mnoge iznenadio (mene i malobrojne moje istomisljenike sigurno ne bi). --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:10, 26. septembar 2009. (CEST)

Vikicitati „Neki ljudi prevazilaze sebe u gluposti.“
({{{2}}})

Zar ne mislis da si malo preterao i da sebi previse dozvoljavas? Ocekujem od administratora da adekvatno reaguju, kako su reagovali i u slucaju Zrna i Slaja. Ili i dalje postoje dupli arsini, pa je nekima sve dozvoljeno a nekima nista? --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:12, 26. septembar 2009. (CEST)

Ja se vise necu javljati po ovom pitanju. Odluka je na vama, pa kakva god ona bila, na vasoj savesti je. Dugo sam se razmisljala da li uopste da OPET, po ko zna koji put objasnjavam nesto sto je do sada, onaj koji je citao sve ranije diskusije, sigurno napamet naucio, medjutim, ipak sam to uradila, jer ovde ima dosta novih ljudi koji mozda (ipak!) i nisu procitali bas sve sto se pisalo o ovoj temi. Ja sam svoje obavila, a sad je red na vas, gospodo. --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 22:19, 26. septembar 2009. (CEST)

Vikicitati

„Od svih ortografskih priručnika dva su u službenoj upotrebi (imaju odobrenje resornih ministarstava), Pravopis srpskoga jezika Matice srpske, koji kao priredjivači potpisuju Mitar Pešikan, Jovan Jerković i Mato Pižurica i autorski

Pravopis srpskog jezika Milorada Dešića. Vredi pomenuti i priručnike koje kao (ko)autor potpisuje Radoje Simić, dok su kvalitet i doprinos preostalih priručnika više nego skromni.“
({{{2}}})
Vrlo zanimljivo izlaganje i po makar jednoj tački netačno. Ne mogu nastavnici da odlučuju koji će udžbenik ući u škole, to radi Ministarstvo prosvete. Zakon obavezuje nastavnike da koriste odobrene udžbenike, a ova moja tvrdnja može vrlo lako da se proveri. Ukoliko je Brborić protiv toga digao svoj glas, onda se zalud trudi. Međutim, skloniji sam da mislim da ovde nije u pitanju on, već Jagoda, kao po običaju priča napamet bez da je prethodno proverila svoju tvrdnju. Zato ja ne volim ovo vikipedijansko prepucavanje bez referenci koje se zasniva na „ispoštuj me, brate“, odnosno svako zahteva da mu se bezrezervno veruje. To naprosto nije prihvatljivo.--Metodičar zgovor2a 15:51, 27. septembar 2009. (CEST)

Za nekog ko se svesrdno zalaze za kaznjavanje svake vrste vredjanja na Vikipediji, vrlo si pustio jezik, Metodicare. Ili, zalazes se da se DRUGI kaznjavaju, a kad ti pustis malo vise jezik, da ti se progleda kroz prste? Mislim, nista novo na Njikipediji (pa ti si prvi covek njikipedije, zar ne? Ko tebi moze bilo sta), tako da me tvoj diskurs apsolutno ne iznenadjuje. Pogotovu kad se uzme u obzir koliko ti je moja persona draga.

A sto se tice toga da li ja "lupetam ili ne", ja JESAM prethodno proverila svoju tvrdnju i veoma veliki broj roditelja mi je rekao kako im je nastavnica rekla da kupe ovaj ili onaj pravopis koji naravno NIJE Pravopis MS. Takodje mi je vise nastavnika reklo za iste pokusaje koje rade cak sami direktori skola po Beogradu. Ako si nastavnik u jednoj beogradskoj skoli, to ne znaci da znas sa sigurnoscu sta se desava u svim skolama po Beogradu, a jos manje po Srbiji. To sto zakon obavezuje... Heh... Pa svi znamo kolikose u Srbiji postuje zakon, tako da nemoj da si naivan. Mozda se to ne desava u tvojoj skoli, ali se nazalost, desava, a ti, po obicaju, samo gledas zgodnu priliku da me izvredjas i isprozivas, i da NARAVNO prekrsis obecanje koje si onomad dao na Goranovoj stranici za razgovor. E, sad bih bas volela da vidim sta ce Goran da uradi, s obzirom da je rekao da ce blokirati prvog koji prekrsi obecanje. Nazalost, ipak mislim da do toga NARAVNO, nece doci, tako da, budi miran, i slobodno nastavi da mi delis uvrede kad god za to nadjes priliku a i kad je nema, kakve to veze ima, pa to je samo Jagoda, koja je navikla da je svi vredjaju kako stignu i da prodju nekaznjeno.

S druge strane, ovi poslednji citati koje je Jaksa ostavio u tolikoj zurbi da se cak nije ni potpisao, kao i ceo tekst, paradoksalno, dokazuju upravo ono sto ja tvrdim.

Vikicitati

„Od svih ortografskih priručnika dva su u službenoj upotrebi (imaju odobrenje resornih ministarstava), Pravopis srpskoga jezika Matice srpske, koji kao priredjivači potpisuju Mitar Pešikan, Jovan Jerković i Mato Pižurica i autorski

Pravopis srpskog jezika Milorada Dešića. Vredi pomenuti i priručnike koje kao (ko)autor potpisuje Radoje Simić, dok su kvalitet i doprinos preostalih priručnika više nego skromni.“
({{{2}}})

Eto, bas slucajno imam Pravopis ovog g. Simica, i zamisli sta pise na pocetku knjige: Odobrila Pravopisna komisija, za razliku od mnogih drugih koji nemaju tako nesto na pocetku, a koje nastavnici i autori uporno pokusavaju da proguraju u skole. Znam sta ce mnogi sad reci: ali ni Prcicevi recnici nemaju odobrenje. P nemaju. Ali imaju preporuku Obora za standardizaciju jezika, sto je sasvim dovoljno za bilo koga ko iole prati desavanja u srpskoj lingvistici.

No, vidim ja da sam ja ovde dzaba trosila (OPET!, kad li cu se dozvati pameti!) svoje dragoceno vreme, jer naravno, iz svega onoga sto sam ja napisala, Metodije je naravno nasao da se uhvati za najnebitniju stvar i da je pretvori u glavni argument protiv svega onog sto sam prethodno napisala (ako je uopste i procitao sta sam napisala, u sta cisto sumnjam). Ne verujem da je bilo ko drugi postupio drugacije, tako da... Samo napred: proterajte Prcica. A kad se jednog dana budete pojavili u novinama kao glavna smehotresna olimpijada cele Srbije, nemojte onda za to druge da krivite (kako to inace radite). --JagodaGaim.svg ispeci pa reci 17:51, 27. septembar 2009. (CEST)

Ta „najnebitnija stvar“ je kleveta Jagoda i to kleveta bez ikakvih materijalnih dokaza; to što pričaju pojedini roditelji nije ama baš nikakav dokaz. Kada bi me Goran blokirao kao što tražiš, napravio bi ne mali prekršaj jer ja tebe nisam uvredio ni jednom rečju. Međutim, hajde da vidimo kako si ti izvređala moje kolege, bez, ponavljam, ijednog materijalnog dokaza - citiram te (bold je moj):

Ovaj citat koji je Jaksa dao, nikako se ne odnosi na Prciceve recnike, vec na gomilu drugih "Pravopisa" koje su napisali autori daleko (neuporedivo) slabiji i od Klajna, Prcica, Pizurice i sl. i koji nastoje da zarade na tome pa guraju svoje brljotine u skole, a nastavnici im za procenat u tome pomazu silujuci decu da ih kupe. Brboric dize glas protiv takvih lesinara, a NIKAKO protiv Prcica.

I što je najgore, ti i dalje furaš istu priču, bez obzira što ponavljam zakon obavezuje nastavnike da to ne smeju da rade. Čak daješ novu klevetu:

Pa svi znamo kolikose u Srbiji postuje zakon, tako da nemoj da si naivan.

Meni je jako žao što ti imaš takvo mišljenje, posebno o celoj jednoj profesiji koja radi veoma odgovoran posao, ali to ću prepustiti tvojoj savesti, mada nisam baš ubeđen da je imaš. I još nešto: vidim da si me citirala da sam rekao da „lupetaš“. Molim te, pronađi mi u mom tekstu te reči (bukvalno tako napisane) i poverovaću da znaš šta znači citirati nekoga. Jagoda, ne možeš da manipulišeš tekstom koji stoji odmah iznad tvog, prosto ljudi vide šta je ko pisao. I nije istina da sam protiv Prćića, ali ono što mi smeta kod tebe je da bukvalno ne biraš sredstva da izguraš ono što želiš, pa čak ni da blatiš sve nastavnike. Te iste nastavnike je blatila vlast Slobodana Miloševića nazivajući ih „stranim plaćenicima“. Ti vidi gde te to svrstava.--Metodičar zgovor2a 18:30, 27. septembar 2009. (CEST)

Ljudi, u potpunosti ste skrenuli sa teme! Ovde se rasprava Jagode sa Jakšom i Dejanom završava! Veći deo gornjeg teksta predstavlja trolovanje, neosnovane tvrdnje i optužbe, lične (polu)napade i cinične vapaje. Upozoravam sve učesnike prethodne rasprave da smire strasti i da prekinu sa daljom diskusijom, jer trenutno ne doprinosi poboljšanju kvaliteta Vikipedije! --filip ██ 18:42, 27. septembar 2009. (CEST)

Ne može se glasati o svemu[uredi]

Postoji dosta stvari kada nije logično da se o nečemu glasa, tj da se glasanje i pokreće zbog slučajeva poput sledećih

  1. Ne može se glasati da li se zemlja okreće oko Sunca
  2. Ne može se glasati da li je za srpski jezik nadležen pravopis hrvatskog jezika

Zamislite da se sada dešava baš nešto tako, opet bi se ljudi javili i rekli pa regularno smo pokrenuli glasanje. Glasanje jeste pokrenuto regularno, ali je pokrenuto na sličnim premisama kao dva gore spomenuta primera.--Naval (razgovor) 00:48, 27. septembar 2009. (CEST)

Mislim ozbiljno. Vikipedija kao projekt stvarno na ovom pitanju zakazuje. Zamislimo situaciju da neko od Miloševih filologa anarhista nižeg ranga objavi pravopis, koji nema veze sa službenim pravopisem. Nakon toga ga npr. stave i na vikiizvornik. Onda pokrenu predlog da se izglasa da to bude službeni pravopis i pošto ima glasačku mašinu uspeva da to izglasa. To je sve moguće nakon ovakvih situacija. --Idiodan (razgovor) 02:50, 27. septembar 2009. (CEST)

Ili zamislimo da izglasamo da na vikipediji na srpskom slobodno pišemo članke i na dijalektima. Neko može da pokrene glasanje, a onda se isto može desiti da većina prihvati. Na ovim primerima vidi se da je samo pokretanje glasanja o bilo čemu pogrešno, ili je cela vikipedija takva kakva je pogrešna. Stvarno tu nešto ne valja, tu nešto smrdi, moguće od samih početaka.--Idiodan (razgovor) 02:53, 27. septembar 2009. (CEST)

Ako dogovor nije moguće drugačije postići, glasanje je jedino ispravno rješenje. Nećemo se tući toljagama po glavi. Ili slati viruse e-poštom :)--Miroslav Ćika (razgovor) 03:00, 27. septembar 2009. (CEST)
Kakvi bre Milošovi filolozi anarhisti, o čemu se sad radi?--IvanM. (razgovor) 10:31, 27. septembar 2009. (CEST)
To je nesto iz proslosti, a ovaj koji pise je Verlor. Mada, iako je Verlor, pravo zbori.--JagodaGaim.svg ispeci pa reci 17:31, 27. septembar 2009. (CEST)
Koji 3p. Dva lutka u kratkom intervalu??? Face-grin.svg Pera Kojot Šta je, bre??? 21:36, 27. septembar 2009. (CEST)


Vilovnjaci ili Vilenjaci[uredi]

Koliko ja znam Vilovnjaci je po pravilu, ali je Vilenjaci po rasprosnjenije...Kako treba da pišem?--VuXman talk 23:04, 28. septembar 2009. (CEST)

Vilovnjak je prema srpskom prevodu Gospodara prstenova biće koje se na engleskom zove elf. Neko mi je čak rekao da reč vilovnjak u srpskom jeziku nije ni postojala pre ovog prevoda. Nemam validnu referencu, ali me ne bi čudilo jer Englezi imaju dosta mitoloških bića koja nemaju svoj pandan u srpskom jeziku. Moj predlog je da kada misliš na elfove koristiš reč vilovnjaci, a za ona mala bića sa krilima (fairy) koristiš reč vilenjaci. -- Loshmi (razgovor) 23:28, 28. septembar 2009. (CEST)



Reč vilovnjak je uredno zabeležena i u velikom Rečniku SANU i u šestotomnom rečniku Matice srpske i to u značenju vilenjak. Dakle, vilovnjak i vilenjak su sinonimi, odnosno, može i jedno i drugo.

--Sly-ah (razgovor) 23:48, 28. septembar 2009. (CEST)

Ali mene buni, ovo je vezano za Silamrilon, Stajlos izdavačka kuća je prevela ove reči sa vilenjak, pa ne znam da li pravilno ili kako je prevedeno. Inače koliko ja znam [:en:Fairy|fairy]] se prevodi sa Vile?--VuXman talk 23:55, 28. septembar 2009. (CEST)

Slovenske vile su na engleskom stavljene pod odrednicu Slavic fairies. Možda sam nešto pobrkao, ali mislim da fairy može da bude i žensko i muško, pa bi u tom slučaju to bili vila i vilenjak. Ali ako su vilenjak i vilovnjak sinonimi za ono što je na engleskom elf, kako onda zvati biće koje se na engleskom zove fairy? S druge strane, na Vikipedijama ne ruskom i bugarskom je naziv za fairy Feя (ru:Feя, bg:Feя), a vila je vila, odnosno Vila i Viliя. Našao sam ovaj forum gde se baš raspravlja o tome — Vilovnjaci ili Vilenjaci. Spominje se i taj prevod Silmariliona, kao i Gospodar prstenova. U prvom su elfovi prevedeni kao vilenjaci, a u drugom vilovnjaci. -- Loshmi (razgovor) 02:36, 29. septembar 2009. (CEST)

Ne znam dva imena slično ili isto značenje, ne znam :)..ja sma prevodio sa vilovnjaci i tako planiram da ga sredim i kandidujem...sad ako se neko žali onda ću da promenim...--VuXman talk 23:53, 30. septembar 2009. (CEST)

Lj ili L[uredi]

Da li se albansko Sali prenosi kao Salji ili kao Sali? Naši mediji koriste i jedno i drugo.--Avala (razgovor) 15:54, 24. maj 2009. (CEST)


Po Pravopisu bi trebalo Sali.

--Sly-ah (razgovor) 08:08, 5. oktobar 2009. (CEST)

Hvala.--Avala (razgovor) 22:11, 5. oktobar 2009. (CEST)

Gradovi u Gabonu[uredi]

Da li je Libervil ili Libervij (u Gabonu se govori francuski). Libervil je možda i ustaljeno, ali ono šta mene više zanima je kako se transkribuju ostala slična imena gradova u Gabonu (Lastoursville, Franceville..). -- Обрадовић Горан (разговор) 00:19, 8. oktobar 2009. (CEST)

U imenu grada LL se prenosi kao L. -- Bojan  Razgovor  05:55, 8. oktobar 2009. (CEST)

Krčma / taverna[uredi]

Da li su oba izraza pravilna u standardnom srpskom jeziku? --Željko Todorović (razgovor) 21:57, 15. oktobar 2009. (CEST) s.r.

Ovako. U srpskom jeziku se često koriste turcizmi (kapija, tefter, džezva...), pa ne vidim što ne bi mogli i „italijanizmi“. Za pijacu su mi svojevremeno tvrdili da je srpski izraz (od piazza) a tržnica (trg, trgovina, trženje) hrvatski :) Pa ti sad vidi.--Miroslav Ćika (razgovor) 04:55, 19. oktobar 2009. (CEST)

Oba izraza se javljaju u Rečniku matice srpske, taverna uz oznaku pokr. (pokrajinski). Moje mišljenje je da svi ti izrazi (taverna, bistro, pab..) imaju nekih tananih finesa u značenju. A ovo što kažeš Miroslave, ne slažem se sa zaključivanjem. Da ilustrujem kontraprimerom: kuća je srpska reč, ali kućanica nije. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:35, 19. oktobar 2009. (CEST)

Dobro :) U Rumuniji postoji mjesto po imenu Targoviste ili tsl. To gotovo sigurno potiče od Trgovište, nesumnjivo slavenske riječi za mjesto trgovanja. Slažem se da nisu sve izvedene riječi srpske ali ... ako ih razumijemo, ništa nas ne sprečava da ih proglasimo srpskim. Naročito ako je korijen riječi srpski. Te riječi su nam mnogo bliže nego italijanske, njemačke i turske. Ovo je mojih 2 centa, no ofens :)--Miroslav Ćika (razgovor) 21:01, 19. oktobar 2009. (CEST)
Kada sam ja bio mali, pijaca se odnosilo na prodaju na tezgama, ali na otvorenom prostoru, a tržnice prodaju na tezgama ali u zatvorenom prostoru. Pa vi sad vidite... :) --Slaven Kosanović {razgovor} 21:14, 19. oktobar 2009. (CEST)
Ovo će biti jubilarni prvi put da se Slaven u nečemu slaže sa mnom :)--Miroslav Ćika (razgovor) 21:17, 19. oktobar 2009. (CEST)
Face-smile.svg Evo vam i ovdje, novinski članak na temu „pretvaranja pijace Skadarlija u tržnicu“... [3] (nisam mogao direktno otvoriti, pa za svaki slučaj ovako...) --Slaven Kosanović {razgovor} 21:25, 19. oktobar 2009. (CEST)

Tačka pa zarez[uredi]

Jel pravilno npr. Kosovska bitka je bila 1389., kada je bla bla bla... ili ne treba ova tačka ispred zareza...jel ovako kako je napisano ispravno ?

Ne treba tačka. RJN: Tačka se izostavlja ako neposredno posle rednog broja dolazi još neki znak interpunkcije (zarez, crta, zagrada), npr. rat za špansko nasleđe (1701—1714), primedbe na 3, 9, 15, 22. i 31. strani; to ne važi za početnu zagradu, npr. „1983. (godina naftne krize)“, jer je ona od broja odvojena belinom. -- Loshmi (razgovor) 02:33, 20. oktobar 2009. (CEST)
Hvala--Zrno (razgovor) 09:58, 20. oktobar 2009. (CEST)Zrno

Prevod sa poljskog[uredi]

Da li bi mogao neko ko je upućen u poljski jezik da prevede sledeća dva pasusa?:

Dziordzie cierpiał na silne zaburzenia psychiczne (w napadzie szału skopał na śmierć jednego ze służących) i po sześciu latach jako następca tronu zrzekł się dobrowolnie (?) praw do tronu (15 marca 1909) na rzecz młodszego brata Aleksandra, ale pozostawiono mu tytuł książęcy i apanaże. Brał udział jako oficer armii serbskiej w wojnach bałkańskich i w I wojnie światowej. W roku 1925 brat Aleksander, wówczas już król SHS, nakazał go zamknąć w szpitalu dla umysłowo chorych. Po zabójstwie brata w Marsylii w roku 1934 ks. Dziordzie miał nadzieję na uwolnienie ze stałej kurateli, ale nowy regent Jugosławii, kuzyn Paweł oraz królowa-wdowa Maria wtrącili go do więzienia, gdzie przebywał do inwazji niemieckiej w roku 1941.

Nieco światła na stosunki w serbskiej rodzinie królewskiej i wzajemne uczucia Dziordzia, Aleksandra i Pawła rzucają wspomnienia szwedzkiego (właściwie: papieskiego) dyplomaty, markiza Lagergrena, który na wiosnę roku 1908 spędził parę miesięcy w Belgradzie i zapoznał się z konfliktami w rodzinie Karadziordziewiciów: "w serbskiej rodzinie królewskiej panowała nienawiść i niezgoda. Książęta Dziordzie i Aleksander nienawidzili się nawzajem z całego serca, ale obaj zgodnie i szczerze, szczególnie Dziordzie, nienawidzili swego kuzyna, małego księcia Pawła, którego Dziordzie tłukł, gdy tylko nadarzała się okazja. [...] Paweł bał się swego kuzyna następcy tronu i bladł, gdy tylko była o nim mowa. Te rodziny panujące w Serbii i Czarnogórze przypominały mi książęce rody Italii w czasach renesansu, takie jak Medyceusze, Sforza czy Malatesta - te same przywary, ta sama nienawiść wewnętrzna, te same nieograniczone ambicje, które prowadzić mogły do bratobójstwa ." (tłum.: AvF].

--FMILB (tr) Fekete Fruzi! 09:42, 21. oktobar 2009. (CEST)

Evo šta je izbacio Guglov prevodilac :))) Ispravke možeš uraditi sam uz malo razmišljanja.--Miroslav Ćika (razgovor) 14:18, 25. oktobar 2009. (CET)

Dziordzie patila od ozbiljnih mentalnih poremećaja (u nastupu besa šutirao do smrti jednog od službenika), a nakon šest godina, kao naslednik prestola nije se predao dobrovoljno () prava? Na presto (15. marta 1909) u korist svog mlađeg brata Aleksandra, ali je ostavio mu titulu kneza i apanage. Je učestvovao kao oficir srpske vojske u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu Godine 1925, brat Aleksandar, već kralj SHS, naredio mu je zatvoren u mentalnu bolnicu. Nakon ubistva njegovog brata u Marseju, u 1934, o.. Dziordzie nadao za trajno oslobađanje od starateljstva, ali je novi regent Jugoslavije, rođak Pavle i kraljica Marija, udovica ga baci u tamnicu, gde je ostao sve do nemačke invazije 1941.

Neke svetlo na odnos srpske kraljevske porodice i međusobne osećanja Dziordzia, Aleksandar i Pavle baciti uspomene Švedski (u stvari: papa) diplomata, markiz Lagergren, koji je u proleće 1908 je proveo nekoliko meseci u Beogradu je svestan sukoba u porodici Karađorđevići "u Srpska kraljevska porodica je bilo mrznje i razdora Dziordzie Duksi. i Aleksandar mrze jedni druge sa svim našim srcem, ali su oba i iskreno, posebno Dziordzie, mrzeo svog rođaka, malo kneza Pavla, čija Dziordzie tłukł uskoro nadarzała priliku [. ... ] Pavle se uplaši svog rođaka, naslednik prestola, i odrasla bledo kad god je to pitanje dominantna porodice u Srbija i Crna Gora. podsetio me kneževske porodice u Italiji za vreme renesanse, kao što su Mediči, Sforza i Malateste - isti poroka, mržnja unutar istog , isto neograničene ambicije, što bi moglo dovesti do bratoubistvo. "

Ukrajinska imena[uredi]

Kako se transkribuju ukrajinska imena Olexandr da li ostaje isto ili je Aleksandr ili Aleksandar. i Oxana da li Oksana ili Aksana Pošto postoje sve tri varijante koja je prava. Dok je bio u reprezentaciji SSSR bio je Aleksandar (Aleksandr), a posle razdvajanja takmiči se za Ukrajinu i zove se Oleksandr. Hvala--Drazetad (razgovor) 15:06, 23. oktobar 2009. (CEST)

Prevod sa ruskog[uredi]

Potreban mi je prevod nekoliko izraza sa ruskog, vezanih za nemanu aviona.

  • (rus. топливовоз)
  • (rus. постановщик помех)
  • (rus. топливозаправщик)
  • (rus. ретранслятор)

Hvala. -- SmirnofLeary (razgovor) 12:25, 1. novembar 2009.

toplivovoz - kamion za gorivo --Nadina (razgovor) 18:29, 1. novembar 2009. (CET)
Cisterna? Pretpostavljam da se radi o avio-cisterni u kontekstu aviona. Hvala puno. -- SmirnofLeary (razgovor) 18:45, 1. novembar 2009.


retranslяtor - odašiljac, emitor. A oni gornji su neki rezervari. --Mile (razgovor) 19:06, 1. novembar 2009. (CET)

toplivozapravщik - toplivo=gorivo zapravщik=tanker --Nadina (razgovor) 20:31, 1. novembar 2009. (CET)

Hvala vam, toplivovoz se odnosi na transportne avione i tankere, a retranslяtor na avione za elektronsko ratovanje. Hvala puno. -- SmirnofLeary (razgovor) 21:15, 1. novembar 2009.

Postanovщik pomeh je nekakav uređaj za postavljanje smetnji. Postanovщik, logično - neko ko postavlja, uređuje (takođe - reditelj, režiser), a pomeha (gen. mn. je pomeh) je - prepreka, smetnja. Znači, ako u avio-terminologiji postoji nešto što služi za postavljanje smetnji i prepreka, to je to. :) Za retranslяtor moj super-kul ABBYY rječnik kaže: „Ustroйstvo, nebesnoe telo ili iskusstvennaя эlektroprovodящaя sreda, prednaznačennыe dlя retranslяcii radiosignalov.“ - u prevodu: Uređaj, nebesko tijelo ili vještačka elektroprovodna sredina, namijenjeni za prosljeđivanje radiosignala. Ovo „toplivozapravщik“ takođe nisam znao, ali rječnik kaže: „Specialьno oborudovannoe transportnoe sredstvo, osuщestvlяющee zapravku toplivom drugih mašin i mehanizmov.“ - u prevodu: specijalno opremljeno transportno sredstvo, koje služi za snabdjevanje drugim mašina i mehanizama gorivom. Nadam se da će ovi opisi pomoći da cijenjene kolege avijatičari shvate na šta se mislilo i kako se to kaže na srpskom... --Darko Maksimović (razg.) 01:26, 5. novembar 2009. (CET)

Hvala Darko. Moraću i ja da nabavim jedan ABBYY super-kul rječnik Face-smile.svg. -- SmirnofLeary (razgovor) 10:50, 5. novembar 2009. (CET)

  • Toplivovoz je avion cisterna za gorivo, odnosi se za napajanje drugih aviona u letu
  • Retranslяtor je avion za elektronsko ometanje neprijateljskih aviona i zemaljskih uređaja--Sahara (razgovor) 17:15, 5. novembar 2009. (CET)