Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/36

Вишечлана имена

Видех у правопису да стоји да се код вишечланих назива држава, федералних и аутономних јединица све речи пишу великим словом. И између осталог наведени су примери попут Фарска Острва, Сједињене Америчке Државе (што код нас није спорно), али наведен је и пример Северна Територија (у Аустралији).

Онда видех да је наш чланак Северна Територија преименован у Северна територија, Острво Принца Едварда у Острво принца Едварда, Северозападне Територије у Северозападне територије. Мислио сам то да одмах вратим али пошто видех да је Слаја радио те измене, а познавајући његов карактер радије би себи руку одсекао него то враћао, волео бих појашњење било ког од лингвиста. --НиколаБ (разговор) 22:00, 8. октобар 2012. (CEST)

Pa očigledno je da je pogrešio, barem što se tog Ostrva Princa Edvarda tiče, jer u članku lepo piše da se radi o pokrajini. Meni ove teritorije nisu jasne. Da li su to geografski pojmovi ili se takođe radi o federalnim, autonomnimi sl. jedinicama? Pitam jer u članku piše da su to "teritorije", što je poprilično neodređeno, barem kad je pravopis u pitanju. --Јагода испеци па реци 22:49, 8. октобар 2012. (CEST)

У поменутим случајевима реч је о федералним јединицама у рангу нижем од покрајине, али у сваком случају у питању су административне јединице. --НиколаБ (разговор) 23:27, 8. октобар 2012. (CEST)

Pa ako se radi o administrativnim jedinicama a ne o geog. pojmovima, Pravopis je sasvim jasan. --Јагода испеци па реци 23:47, 8. октобар 2012. (CEST)

S tim što bih napomenula da se gradske opštine ipak pišu s velikim slovom samo u prvoj reči višesložnih imena (Savski venac, npr.). Ne pada mi na pamet više nijedna admin. jedinica koja bi se tako pisala. --Јагода испеци па реци 23:49, 8. октобар 2012. (CEST)

Фреквенција

Зашто фреквенција, када постоји адекватна српска реч учестаност, рус. Частота? -- Сахараразговор 23:51, 10. октобар 2012. (CEST)

To nije pitanje za jezičare, nego za fizičare. --Јагода испеци па реци 00:07, 11. октобар 2012. (CEST)

И зашто синус кад је адекватна српска реч њедриште, као што је писало и у првом српском уџбенику из тригонометрије (скраћено нѣд)? --В. Бургић (реци...) 07:58, 11. октобар 2012. (CEST)

Manhigh

Молим за помоћ око превода речи Manhigh (Project Manhigh), са енглеског. Хвала--Mile MD (разговор) 17:33, 13. октобар 2012. (CEST)

Било би то оригинално истраживање ако немаш референце за превод, јер бисмо морали измислити нешто врло креативно. Ако не нађете референце, предлажем Пројекат менхај. --Појнт Дред (разговор) 17:59, 13. октобар 2012. (CEST)

Зар није „ман“. /mæn/, а /æ/ се преноси као А. Једино ако ТП не каже другачије. --Павлица причај 18:04, 13. октобар 2012. (CEST)

Тако је по правилима, али Мен као лично име је укоријењено, онда имамо Менхетн, Менсфилд, разне суперјунаке да не спомињем. Зато бих радије писао мен, али се нећу жалити ако ставите манхај. --Појнт Дред (разговор) 18:14, 13. октобар 2012. (CEST)

Референца: Encyclopedia Astronautica --Mile MD (разговор) 20:03, 13. октобар 2012. (CEST)

Мислио сам на референцу за превод. --Појнт Дред (разговор) 20:10, 13. октобар 2012. (CEST)

Ниси пажљиво погледао референцу, у њој се наводи да је реч изведена из речи Man-high- Spacecraft: Man-high, па је твој превод Пројекат менхај по мом мишљењу сасвим коректан --Mile MD (разговор) 20:27, 13. октобар 2012. (CEST)

Јесам погледао, али рекох да би нам требала референца за превод као „Подухват Чов(ј)ек у висинама“, нешто креативније, а да без ње можемо транскрибовати и полупреводити. --Појнт Дред (разговор) 20:47, 13. октобар 2012. (CEST)

San Lorenzo

Како се транскрибује име овог аргентинског клуба, Сан Лоренсо, Сан Лорензо, Сан Лоренцо? --Марко235 (razgovor) 17:58, 15. октобар 2012. (CEST)

San Lorenzo. --Јагода испеци па реци 20:36, 15. октобар 2012. (CEST)

Цирил Кутљик

Шта је правилно Цирил Кутљик или Кирил Кутлик - да би били доследни у чланку. --Ђорђе Стакић (р) 12:10, 16. октобар 2012. (CEST)

Цирил је добро. У П10 нема конкретног правила за латинично слово C, али постоји пример — Cyprián — Ципријан. Дакле, Цирил. --Јагода испеци па реци 18:33, 28. октобар 2012. (CET)

У српској литератури је познат као Кирило Кутљик. --Lakisan97 (разговор) 18:44, 28. октобар 2012. (CET)

Pravopis ne daje izuzetak. Dakle, treba slediti pravilo. --Јагода испеци па реци 18:47, 28. октобар 2012. (CET)

Ствар је у томе да Кутлик по доласку у Србију (1895) користио облик свог имена по тадашњим граматичким правилима српског језика као Кирил (или Кирило) и овако су његово име после писали такође српски историчари уметности у 20. веку. Што се тиче презимена истина је да по словачким правилима - меког изговора и (такође е) после слова л (такође д, т, н) би требало да се на ћирилицу преведе као Кутљик али сам сликар се у Србији потписивао као Кутлик - и у том облику је његово презиме познато у српској историји уметности. Због тога је у називу његове биографије на српској Википедији грешка. Поздравља Ива (из породице Кутлик), Словачка. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.91.15.69 (разговор • доприноси) | 19:55, 7. децембар 2012.

Члан групâ: (у Подешавања)

У подешавањима ми пише „Члан групâ:“, што је очигледно неисправно (немогуће је да српска реч има акценат на последњем слогу). Мислим да треба гру̂па, евентуално гру́па (ја сам из Блаца, ми не користимо оволике акценте, али знамо да не би требало на последњи слог ). --В. Бургић (реци...) 23:05, 17. октобар 2012. (CEST)

Правилно је, јер то није акценат, него циркумфлекс, који се пише кад се два падежа исте речи пишу исто, али се другачије изговарају. Обично се то дешава са номинативом једнине где имамо краткоузлазни на У, и генитив множине, где имамо дугосилазни на У и дужину на А (ако се не варам, мене ти акценти увек умеју да преваре). Циркумфлекс (а не апостроф, као што то многи раде) такође се користи и кад уместо као, пишемо ко (леп ко слика), или уместо рекао, цркао, пекао, пишемо реко, црко, пеко и сл. Сори што ми примери не носе циркумфлекс, ја га немам на тастатури и не знам како се пише. Нешто више о томе овде.--Јагода испеци па реци 23:26, 17. октобар 2012. (CEST)

Па и мислио сам да је на а заправо постакценатска дужина, дакле најправилније би било гру̂па̄? --В. Бургић (реци...) 23:47, 17. октобар 2012. (CEST)

ПС. а то за циркумфлекс уместо апострофа, то сам научио од Богдана Поповића, то му пише у Предговору Антологији, да је тако боље зато што је због ритма битна и дужина . --В. Бургић (реци...) 23:50, 17. октобар 2012. (CEST)

Haida Gvai

Molio bih da neko iskristališe da li je Haida Gvai, Hajda Gvai, Hajda Gvaj i da li se druga reč piše velikim ili malim slovom. Iskreno Vaš...--Zrno (разговор) 12:49, 21. октобар 2012. (CEST)

Операција Ахзе/Аксе

Људи мислим да би требало преименовати чланак --Операција Ахзе-- у --Операција Аксе---!!! и то под ХИТНО!!....иначе Achse на немачком значи ОСОВИНА, али пошто се наравно ради о имену дате операције, име операције треба правилно транскрибовати са немачког.....а правилна транскрипција гласи АКСЕ а не АХЗЕ......

Молио бих да ово неко брзо уради!.....урадио бих иначе сам али сам до сад само 1 мењао име чланка и то баш одавно, а овај поменути чланак је на насловној ЈВуО портала па не бих да нешто случајно погрешим, пошто је порталски експониран.... --Иван92_VA (разговор) 00:01, 25. октобар 2012. (CEST)

Ахзе је правилна транскрипција. Еквивалент Аксе би био Acksse, Akße и слични, али Achse је без сумње Ахзе. Други примери — Museum (музеј) је музеум, не мусеум, а Achtung (пажња) је ахтунг, не актунг. За друге недоумице у вези са немачким, види правила транскрипције имена из немачког језика. --Lakisan97 (разговор) 00:23, 25. октобар 2012. (CEST)

Ивица Илиев

Чланак о фудбалеру Ивици Илиеву је постао предмет рата измена због презимена играча. У службеној биографији овог српског фудбалера (није Кинез, Рус, Могол, Марсовац) стоји да је његово презиме ИЛИЕВ што се види на страници ФСС [1]. Рођен у Београду. И слично као и код српског певача Влада Георгиева инсистира се на уметању тог несретног Ј јер наводно тако вели Клајн. Е како Клајн или било ко други може да одреди како ће неко да се зове и презива а при том је Србин рођен у овој земљи. Нема тог правопишЏије који ће некоме да одреди како да се зове, јер код промене једног слова у имену имамо другу особу (из неког разлога Светлана и Свјетлана су два различита имена). Дакле Слаја опет инсистира на нечему што баш и нема везе са стварношћу --НиколаБ (разговор) 18:21, 28. октобар 2012. (CET)

Аналогно томе томе, моја другарица са званично зове „**** ***ö*********“, како је и уписана у матичну књигу рођених и што јој и пише у српском пасошу. Међутим, она своје име пише као „**** *о*********“. Како би се звао чланак о њој? Изворно „**** ***ö*********“, по њеном „**** *о*********“ или правилно транскрибовано „**** *е*********“? Одговор би важио и за горе наведену недоумицу. --Lakisan97 (разговор) 18:29, 28. октобар 2012. (CET)

Да управо тако и ја мислим да се Илиев транскрибује у Илијев и ствар је рјешена, а поготово ако то каже врхунски стручњак за правопис Клајн.--Miut (разговор) 18:33, 28. октобар 2012. (CET)

Хајде онда да „транскрибујемо“ Диану Драгутиновић у Дијана Драгутиновић. Не транскрибује се ако је српско, а колико видимо, рођен је у Београду и игра за репрезентацију Србије, што значи да има пасош Србије. Колико год Клајн био врхунски стручњак, не може некоме да одреди како да се зове. Мада, иза овог премештања се крије нешто друго, а сви знамо шта. Поздравља вас и друг Ивица. --Павлица причај 18:43, 28. октобар 2012. (CET)

Лакисане поређење ти је као сланина и риба - нигде везе. За ту твоју је и слепцу јасно да нема српско презиме, док је Илиев Србин и нема ту дискусије. Чуј, транскрибовати име српског фудбалера (етнички српског) на српски - а из којег језика извршити транскрипцију и по којим правилима. Ако се ја зовем Диана нема ту тамо неког Клајна или светог Петра који ће да мења име. Илијев и Илиев су два различита презимена. Овакве егзибиције наменењене искључиво распиривању сукоба међу корисницима на википедији треба да се зауставе једном за свагда. Кад се само сетим да Влада Георгиева прогласише за Бугарина дође ми да повраћам --НиколаБ (разговор) 19:01, 28. октобар 2012. (CET)

Узгред волео би да видим ту референцу где Клајн то тврди, иако би то било његово лично виђење проблема, јер нико нема то право да одређује нечију националну припадност. Јел би могао и Виктор Троицки да постане Тројицки --НиколаБ (разговор) 19:33, 28. октобар 2012. (CET)

**** ***ö*********

Како бих назвао потенцијални чланак о другарици? Да поновим, она се званично зове „**** ***ö*********“, како је и уписана у матичну књигу рођених и што јој и пише у српском пасошу. Међутим, она своје име пише као „**** *о*********“. Како би се звао чланак о њој? Изворно, „**** ***ö*********“? По њеном, „**** *о*********“? Правилно транскрибовано, „**** *е*********“? Интересује ме већ дуже време, али никако да питам. --Lakisan97 (разговор) 18:48, 28. октобар 2012. (CET)

Онако како она пише. --Павлица причај 18:52, 28. октобар 2012. (CET)

Neće biti. Ako joj u pasošu piše ime napisano na nemačkom u originalu, a ne neki transkribovani oblik, onda će se transkribovati kao svako drugo strano prezime, jer to ono zapravo jeste. Da je napisano na srpskom, prilagođeno, onda bi to bila sasvim druga priča. --Јагода испеци па реци 18:54, 28. октобар 2012. (CET)

Slažem se s Jagodom.-- Марко Dic,amice! 18:55, 28. октобар 2012. (CET)

Значи, она се ништа не пита (сем ако не промени име)? --Lakisan97 (разговор) 18:57, 28. октобар 2012. (CET)

Подучи је онда транскрипционим правилима са немачког на српски језик. --Павлица причај 18:59, 28. октобар 2012. (CET)

Pa neka ga promjeni i pitaće se.-- Марко Dic,amice! 19:01, 28. октобар 2012. (CET)

Ako joj je ime Schönenberger (što je nemačko prezime, tu ćemo se svi složiti, zar ne?), onda je ona na srpskom jeziku Šenenberger, ne Šonenberger. Ona se ne može pitati o tome kako bi da se zove, jer joj prezime dolazi s porodicom u kojoj je rođena, a još manje se može određivati pravila transkripcije sa nemačkog na srpski. Ako hoće da sama odabere prezime, moraće da ga menja legalnim putem, kao što to svi rade kad žele da promene prezime. --Јагода испеци па реци 19:02, 28. октобар 2012. (CET)

Da samo dodam, ne znam koliko se ovo može porediti s Georgiev/Iliev, jer nije jasno da li su ta prezimena napisana na srpskom ili na bugarskom, što je kod tvoje drugarice poprilično jasno. --Јагода испеци па реци 19:04, 28. октобар 2012. (CET)

Моје недоумица постављена, иако у добро време, на погрешном месту и погрешан начин. Немају везе они. Лоше сам смислио како да поставим питање није у директној вези са Википедијом. --Lakisan97 (разговор) 19:12, 28. октобар 2012. (CET)

Nema veze. Ne smeta što si pitao nešto što nema direktne veze s Vikipedijom. Nećemo da budemo baš toliki formalisti... :) --Јагода испеци па реци 20:04, 28. октобар 2012. (CET)

Француски провера

Ако може неко да исправи евентуалне грешке у транскрипцији бројних француских имена на овој страници - Премијер Белгије. Хвала.--Авала (разговор) 19:29, 29. октобар 2012. (CET)

Jerzy Janowicz

Kako pravilno prevesti ovo ime i prezime sa poljskog jezika? --Kolega2357 (разговор) 22:39, 1. новембар 2012. (CET)

Можда Јержи Јанович? --Ф± 00:42, 2. новембар 2012. (CET)

Ja sam ovako napravio Jirži Janovič članak. Da li je tako u redu? --Kolega2357 (разговор) 00:47, 2. новембар 2012. (CET)

Ježi. RZ=Ž. Transkripcija sa poljskog. --Јагода испеци па реци 01:25, 2. новембар 2012. (CET)

Pa dobro. Zar se R gubi onda? --Kolega2357 (разговор) 01:29, 2. новембар 2012. (CET)

Očigledno. RZ = Ž. --Јагода испеци па реци 01:33, 2. новембар 2012. (CET)

Shvatio sam. Zašto na poljskoj Vikipediji imena nekih tenisera u originalu na primer Rodžer Federer? --Kolega2357 (разговор) 01:43, 2. новембар 2012. (CET)

To ćeš morati njih da pitaš. --Јагода испеци па реци 09:05, 2. новембар 2012. (CET)

Kolega jel to sada bacaš oko na poljski deo projekta? hehe --НиколаБ (разговор) 21:57, 2. новембар 2012. (CET)

Моћни ренџери

Да ли се у наслову р пише малим или великим словом?-- Марко Dic,amice! 14:58, 2. новембар 2012. (CET)

Малим. --Јагода испеци па реци 19:27, 2. новембар 2012. (CET)

Хари Стајлс

Ја никада до сад нисам чистио нешто(на Википедији, мислим, не уживо:-)). Да ли би неко могао да ми мало помогне или ме мало усмери у томе? Нисам сигуран да разумем то у потпуности. С поштовањем, Столица (разговор) 18:06, 10. новембар 2012. (CET)

Кратко и јасно: кад имаш нешто што изгледа као да је писано ногама са повезом преко очију то треба да претвориш у правописно, граматички и стислки привлачан чланак. --НиколаБ (разговор) 21:40, 10. новембар 2012. (CET)

Винер

Не треба ли Винер штетише уместо Винер Штетише? --Lakisan97 (разговор) 19:51, 15. новембар 2012. (CET)

  Урађено од стране Појнт Дреда. Lakisan97 (разговор) 22:34, 15. новембар 2012. (CET)

Две недоумице

• Како се транскрибује руско име Юля Атрощенко (Јуља Атрошченко?)
• Да ли се нелична имена на нелатиничним језицима транскрибују?
  • Пример — је ли Kaze wa Fuiteiru или Казе ва фуитеиру?

Ово су неке од недоумица чије би разрешење било корисно. Lakisan97 (разговор) 15:07, 18. новембар 2012. (CET)

1. Јесте Јуља Атрошченко, мада је могуће да је име Юлия, те се транскрибује као Јулија.
2. Колико видим, Kaze wa Fuiteiru је песма; хоћеш ли транскрибовати нпр. песму They Don't Care About Us као „деј донт кер абаут ас“ или оставити оригиналу? Нема везе да ли је песма на монголском, јапанском или енглеском, назив песме је једини назив и крај.

Надам се да сам помогао. --Павлица причај 19:31, 18. новембар 2012. (CET)

Јеси, али (упозорење: лично мишљење ) не свиђа ми се што за чланке о песмама, филмовима, албумима и чему све не користимо искључиво латинизоване називе. Стоји да треба да се зове у оригиналу, и то важи за енглески и друге, али овде је оригинал 風は吹いている. То такође значи да бисмо за нпр. Јуљину песму чланак назвали Glyane sontsa уместо Гляне сонца или Гљане сонца. Исто тако сматрам да, узимајући у обзир чињеницу да транскрипцију јапанског језика имамо у Правопису, нема разлога да чланак Јапан почиње овако — Јапан (日本 Nihon званично 日本国 Nihon-koku). Шта би фалило српској верзији — Јапан (日本 нихон званично 日本国 нихон коку)? --Lakisan97 (разговор) 19:48, 18. новембар 2012. (CET)

То није српска верзија, већ твоја верзија. Срећом па смо богат народ што се писма тиче, те умемо да прочитамо и латиницу и ћирилицу. Но, то нихон, како већ, сигурно нешто значи, те опет долазимо до They Don't Care About Us и „деј донт кер абаут ас“ (за то служи МФА кључ, зар не), ако ме разумеш. Лично сам против тоталне транскрипције, јер се у доста случаја изгуби смисао и изгледа глупо. Рецимо, ИМЕ Guns N' Roses је транскрибовано као Ганс ен' роузиз; мени је ружно, али то је мој субективни доживљај, а П каже да се имена транскрибују (додуше, мислим да није тачно дефинисан за групе). Међутим, овде је реч о песми, јел те, па ћемо се тога и држати. Мислим да је то више комерцијални назив, јер не верујем да би пуно људи пронашло песму под оригиналом 風は吹いている. Наравно, Гляне сонца ће остати Гляне сонца, јер је то назив песме и нема даље..--Павлица причај 20:03, 18. новембар 2012. (CET)

Добро, ако би се чланак звао Гляне сонца ја сам ту задовољан. А и ово за песме, филмове и албуме ми је сада савим у реду јер им је то најпознатији назив. Авај (реч коју не користим нигде сем на интернету), и даље остаје ово да нема потребе за ромаџијем, пинјином и осталима кад имамо своју транскрипцију. --Lakisan97 (разговор) 20:17, 18. новембар 2012. (CET)

Има, јер ћирилицу мораш читати као што је написано, док транслитерацију не мораш, јер она само пребацује један систем писања у други. Дакле, ако прочиташ нешто транскрибовано и зазвучиш као најгори ученик страног језика, онда то није зрело за ћирилицу. Наравно, можемо оставити само јапански без латиничке транслитерације, евентуално с неким преводом, али ја ипак мислим да нам треба латиница јер је ближа читаоцима Википедије него јапанско писмо. За руски нам је довољна руска ћирилица, не треба нам латиничка транслитерација. --Појнт Дред (разговор) 12:10, 19. новембар 2012. (CET)

Искрено речено, прилично ми је нејасно о чему се овде прича. Име песме је 風は吹いている, транскрипција на ромађи је Kaze wa Fuiteiru, транскрипција на српску ћирилицу је Казе ва фуитеиру (ваљда). Ако бисмо чланак писали ромађијем ваљда бисмо користили транскрипцију на ромађи, ал пошто је писан ћирилицом, ваљда бисмо требали да користимо транскрипцију на ћирилицу. Транскрипција са јапанског је једноставна и строго дефинисана, јапански је језик који је релативно сазвучан српском (за разлику од енглеског) и ја ту проблеме стварно не видим. Никола (разговор) 12:59, 19. новембар 2012. (CET)

Да би писао ћирилицом, мора бити уобичајен изговор нашим гласовима. Ако није или не знаш да ли је, онда не смијеш. Понављам, ромаџи се може читати и јапанским изговором, ћирилица не може. --Појнт Дред (разговор) 13:53, 19. новембар 2012. (CET)

Ето, ово је управо она врста коментара коју не разумем.

"Да би писао ћирилицом, мора бити уобичајен изговор нашим гласовима." - изговор чега? Зашто? Ко то каже и зашто каже?

"Ако није или не знаш да ли је, онда не смијеш." - и опет, шта ако није? И што не смем? Ко ће да ми забрани?

"Понављам, ромаџи се може читати и јапанским изговором, ћирилица не може." - како не може? Хоће ли ме нека космичка сила спречити? Зашто је то уопште битно? Никола (разговор) 14:03, 19. новембар 2012. (CET)

Рекао Вук Караџић. Ако пише „ауф видерзен“, читаш „ауф видерзен“, тако да се згрози сваки Нијемац. --Појнт Дред (разговор) 14:10, 19. новембар 2012. (CET)

Кад је он то рекао и где је то записано? Постоји ли неки извор који потврђује да се „ауф видерзен“ мора читати тако да се згрози сваки Немац? Зашто је то уопште битно? Какве све то има везе са јапанским? Никола (разговор) 14:58, 19. новембар 2012. (CET)

Је ли могуће да не знаш како слова српске ћирилице биљеже само наше гласове, нипошто њемачке? Како онда можеш написати „ауф видерзен“ и не читати то као што пише, нашим гласовима који се уче читати у првом разреду? Исто важи за било који језик. Ако напишеш „итс бин а хард дејз најт, анд ајв бин воркинг лајк а дог“, не можеш то пјевати на енглеском, као Битлси, јер је написано ћирилицом, која биљежи гласове нашег језика, не енглеског. Тако и јапански можеш читати по јапански само ако је написан јапанским писмом или њиховом транслитерацијом. Транскрипција није биљежење страног језика српском ћирилицом и латиницом, него писање једне апроксимације страног изговора, која се састоји од наших гласова. Прочитај већ једном Правопис ако желиш да учествујеш у овим дискусијама. --Појнт Дред (разговор) 17:57, 19. новембар 2012. (CET)

Никола, можда да ће Немци бити задовољни ако транскрибујемо као „ауф видазеен“? Потписујем све што је изрекао Појнт Дред. --Павлица причај 19:32, 19. новембар 2012. (CET)

Кад већ потписујеш, надам се да ти је јасно шта си потписао, па ћеш моћи и мени да објасниш, јер је мени и даље савршено нејасно. Наравно да могу да отпевам „итс бин а хард дејз најт, анд ајв бин воркинг лајк а дог“ на енглеском. Али и да не могу, какве везе то има са јапанским? Никола (разговор) 12:07, 20. новембар 2012. (CET)

Да се вратимо на тему: ако наслов неке пјесме прочитамо транскрибовано и околни слушаоци не прасну у смијех, онда може ћирилицом. Ако прасну у смијех, онда само јапанским писмом или транслитерацијом. Мање ће бити прасака у случају јапанског него енглеског, јер мање људи говори јапански, али пошто је ово Википедија и не можемо бити тако субјективни, ипак бих ишао на сигурно и не транскрибовао наслове пјесама. --Појнт Дред (разговор) 20:20, 19. новембар 2012. (CET)

Ромађи није јапанско писмо, а ни јапанска транслитерација, тако да си опет на почетку. Никола (разговор) 12:07, 20. новембар 2012. (CET)

Него шта је? Њиме се може писати јапански, ћирилицом не може. Прочитај, човјече, чланак о томе на енглеској Википедији. Користи се за уношење текста рачунаром! Оволику тврдоглавост још нисам видио. Ти заиста мислиш да ћирилицу можеш читати одличним енглеским изговором? Једно слово, један глас, наш, не енглески, не њемачки, не јапански. Деј се чита као Дејан, не као they. --Појнт Дред (разговор) 14:23, 20. новембар 2012. (CET)

Ромађи је општи назив за било који систем за записивање јапанског језика латиницом. Најкоришћенији систем, а који и ти овде гураш, је Хепбернов ромађи, који је направљен за потребе јапанско-енглеског речника и који прати фонологију енглеског језика. Више о томе можеш прочитати на en:Hepburn romanization.

Дакле, ако већ тврдиш да фонологију језика који користи писмо којим се транскрипција записује морамо поштовати приликом читања транскрипције, због чега је записивање јапанског језика латиничним писмом уз поштовање фонологије енглеског језика боље од записивања јапанског језика ћириличним писмом уз поштовање фонологије српског језика? Никола (разговор) 15:32, 20. новембар 2012. (CET)

Гдје ја гурам било који конкретан систем? У том чланку не видим ограничење да се романизоване ријечи морају по сваку цијену читати енглеским изговором, него само да је систем направљен тако да буде интуитиван говорницима енглеског. Српска ћирилица, са друге стране, мора се читати нашим гласовима. --Појнт Дред (разговор) 16:05, 20. новембар 2012. (CET)

Појнте, одустани. Одавно је познато да је дотичном Правопис (а можда и сам правопис) бољка, тачније аорист. --Павлица причај 21:15, 20. новембар 2012. (CET)

Употребу аориста не уређује правопис већ граматика. Никола (разговор) 08:38, 21. новембар 2012. (CET)

Не видиш ограничење да се речи које су романизоване системом заснованим на енглеској фонологији морају читати енглеским изговором, али видиш ограничење да се речи које су ћирилизоване системом заснованим на српској фонологији морају читати српским изговором? Реци ми више о томе Никола (разговор) 08:38, 21. новембар 2012. (CET)

Неки Холанђани

Како се транскрибују Pieter Dirkszoon Keyser, Frederick de Houtman и Willem Janszoon Blaeu? --В. Бургић (реци...) 14:39, 21. новембар 2012. (CET)

Питер Дирксон Кајсер, Фредерик де Хаутман и Вилем Јансон Блау.

--Sly-ah (разговор) 15:09, 21. новембар 2012. (CET)

Фала Слајо! --В. Бургић (реци...) 21:59, 21. новембар 2012. (CET)

Опет транскрипција

Да ли се пише Samsung Galaxy, Самсунг галакси или Самсунг Галакси? Ово више не знам ни да ли је име, ни шта је већ, а могло би се применити и овде. Такође, да ли постоји изузетак кад се имена група преводе? То питам због ових бакица. Јесте да су све време на Евровизији причали преведено, али ваљда је транкрипција релевантнија. --Lakisan97 (разговор) 21:01, 26. новембар 2012. (CET)

Регистрациони или регистарски?

Регистарске/регистрационе:

• дозволе
• таблице
• налепнице
• ...

поздрав, --Поки |разговор|

Дуплиран чланак

Које је наше име за ову царицу јер имамо два истовјетна чланка са различитим именима?-- Марко Dic,amice! 20:40, 17. децембар 2012. (CET)

Циши [tsʰɨɕi] јесте изговор, па самими тим и фонетска транскрипција. Међутим, фонетика овде не важи јер имамо правила транскрипције (која могу, али не морају бити различита од фонетске). Нажалост, сајт СЈА је у стању ажурирања, а Правопис не поседујем, па и нисам од неке (ма, бре, никакве ) помоћи. --Lakisan97 (разговор) 22:42, 17. децембар 2012. (CET)

Прем пинјину Ц'сји. Е сад не знам јел се треба писати и овај апостроф --НиколаБ (разговор) 22:52, 17. децембар 2012. (CET)

Вероватно. Имамо и Си'ан (фонетски Шијан). --Lakisan97 (разговор) 23:05, 17. децембар 2012. (CET)

Ни једно, ни друго — већ Циси. Но, од свих транскрипција најмање знам/схватам кинеску. Међутим, колико сам успео да протумачим правила, више се (за разлику од П60; који се, изгледа, водио енглеском транскрипцијом) не препоручује стављање апострофа уместо самогласника (заправо, не постоји неки стави, али није неправилно). Затим, када се XI налази испред самогласника у истом слогу онда се преноси као СЈ, што овде није случај. Стога, Циси (ваљда). Било би дивно када би неко знао/потврдио шта је исправно.

Никола, иначе, ни ти немаш неки став. Ако ставиш да је Ц'сји, онда мора и пин'јин. Рекох вам, не волем транскрипцију са кинеског. --Павлица причај 23:07, 17. децембар 2012. (CET)

То јесте логично, јер се поклапа са МФА записом, узимајучи у обзир да лингвисти понекад безвучни алвеоларно-предњонепчани струјни глас [ɕ] претворе у с, иако је, по мом слуку, у питању чисто ш. Исто тако, најпотпунија ћирилизација (било које ћириличко слово) овог имена је Цыщи. Макар је фонетски прикладно. --Lakisan97 (разговор) 23:50, 17. децембар 2012. (CET)

Ja се код ових транскрипција стриктно држим правила у вези са пинјином изузев уколико је реч о терминима са Тајвана који имају мало другачију транскрипцију. А колико видим пинјин су и сами кинези здрндали таквим какав је. --НиколаБ (разговор) 21:09, 18. децембар 2012. (CET)

На Б92 је емисија о Кини и сто пута досад су фонетски транскрибовали име као Циши. Мање-више, ово и нисам хтео да кажем, колико да питам зна ли се зашто се понекад безвучни алвеоларно-предњонепчани струјни глас [ɕ] у српски преноси као [s]. Мада, нисмо једини, јер је у руском та пракса стална, па су ту и Такеси, Такахаси и остали. Једна од малих броја укорењених израза је суши, али опет поред стоји правописна транскрипција суси. --Lakisan97 (разговор) 18:24, 23. децембар 2012. (CET)

Јако је, такорећи, привлачно — али исто тако и погрешно стално се ослањати на руске еквиваленте. Штавише, веома погрешно. Имамо ми своја правила, иако их баш све и не разумемо. --Павлица причај 18:44, 23. децембар 2012. (CET)

Приступљено?

Може ли „приступљено“ да постане „посећено“ у шаблону cite web? „Приступљено“ ми звучи страшно необично, не знам да ли још коме. --Појнт Дред (разговор) 18:40, 24. децембар 2012. (CET)

Слажем се прихватљивија ја реч посећено, а и краћа је.--Mile MD (разговор) 08:26, 26. децембар 2012. (CET)

Острво Reichenau

Молим за превод назива овог острва са немачког. Хвала--Mile MD (разговор) 08:26, 26. децембар 2012. (CET)

Сасвим сигурно Рајхенау.

--Sly-ah (разговор) 08:30, 26. децембар 2012. (CET)

Хангуга [ˈhaːnɡuɡʌ]

Корејски језик је један (можда чак и једини) од сложених језика (када се упоређују романизација и изговор) за које правила транскрипције немамо. Да ли би ико био заитересован да се удуби у разјашњавање дотичног језика? Било би веома пожељно, с обзиром на то да иначе влада анархија без икаквих правила. На то ме је подсетила Пак Кун Хе (Парк Гјин-хје). Ако ми не верујете да је то битно, видите тек Гим Ђан Ила [ɡim.dʑʌŋ.il], познатијег као Ким Џонг Ил. --Lakisan97 (разговор) 14:39, 28. децембар 2012. (CET)

То би било оригинално истраживање. --Појнт Дред (разговор) 16:36, 28. децембар 2012. (CET)

Не, нисам мислио да ми измишљамо овде објашњене неправилности, већ да једноставно имамо негде упуство, као на Енглеској Википедији, како измењену романизацију (енгл. revised romanization) претворити у српски да се не би опет правили чланци типа Парк Гјин-хје. Нешто као ова категорија. Како помену да би стварање неправилности било оригинално истраживање, у том случају Ким без икаквих поговора постаје Гим? --Lakisan97 (разговор) 16:57, 28. децембар 2012. (CET)

Зар онда оригинално истраживање није и транскрипција на литвански (погледати нпр. списак литванских градова), вијетнамски (одрађено пре неколико дана) ... односно, свака транскрипција за коју не постоје правила у Правопису?

--Sly-ah (разговор) 17:00, 28. децембар 2012. (CET)

Мислим да је Појнт Дред првенствено мислио на одређивање како шта транскрибовати, тј. измишљање правила небазираних на МФА запису. П.С. Знате ли ко је Пан Ки Мун (반기문 [pan.ki.mun]) --Lakisan97 (разговор) 17:12, 28. децембар 2012. (CET)

Пошто, наравно, нико не би желео да се уплиће у дуготрајну расправу око овога, морам питати само једно (можда глупо) питање — да ли смем да пребацујем Корејце на фонетска имена? --Lakisan97 (разговор) 17:37, 28. децембар 2012. (CET)

Не, мислио сам на било какво измишљање правила, према ИПА, по писму, по осјећају. Погледајте Увод у транскрипцију при врху странице; цитирао сам Правопис поводом необрађених језика. У принципу се можемо држати атласа, уџбеника, енциклопедија, новина, дакле свега онога на чему се овдје упорно истрајава и онда кад постоје правила. Разлика је само у томе што у овом случају немам основу да се жалим, као што је имам кад постоје правила у Правопису. --Појнт Дред (разговор) 17:46, 28. децембар 2012. (CET)

То већ разјашњава ситуацију. Дакле, остаје Бан Ки Мун (потребно је избрисати цртицу?), Ким Џонг Ил, Ким Џонг Ун и остали стари, али шта са новопридошлима као што су Па(р)к или Ивија? --Lakisan97 (разговор) 17:57, 28. децембар 2012. (CET)

Требало би да буде Парк као Ји Сунг Парк(ако је то исто).-- Марко Dic,amice! 18:03, 28. децембар 2012. (CET)

Фонетски је Пак Ћи Сан (박지성 [pak.tɕi.sʌŋ]). --Lakisan97 (разговор) 18:24, 28. децембар 2012. (CET)

Е, хајде ти то сад некоме објасни. Пошто нема правила, а увијек је било Парк (није он први), требало би да се држимо тога. Ја ово као лаик, само да се зна, да се неко не наљути. -- Марко Dic,amice! 18:27, 28. децембар 2012. (CET)

Знам и ја, стога тужан смајли. И сам си приметио како ова тема није без разглога постављена. Како рекох горе, и Ким Џонг Ил је према корејском изговору Гим Ђан Ил, а Бан Ки Мун је Пан Ки Мун. --Lakisan97 (разговор) 18:32, 28. децембар 2012. (CET)

"У принципу се можемо држати атласа, уџбеника, енциклопедија, новина, дакле свега онога на чему се овдје упорно истрајава и онда кад постоје правила".

Појнт, да ли то значи да ћемо морати да се придржавамо транскрипција које је смислио неки неуки новинар, а одобрио неки неуки уредник? Постоји могућност да у тим новинама постоји и лектор, али се поставља питање на основу којих правила је тај лектор одобрио неку транскрипцију са, рецимо, корејског или литванског? Мислим, ко даје за право новинама, уџбеницима, атласима да раде "оригинално истраживање" (јер је то, по мени, све оригинално истраживање, говорећи у википедијанским терминима), а овде на Википедији на српском то није дозвољено? И сарадници Википедије морају да поштују туђа оригинална истраживања, а не смеју да спроводе своја? Ја ту не видим никакве логике.

--Sly-ah (разговор) 18:19, 28. децембар 2012. (CET)

Требало би се придржавати устаљених транскрипција без обзира на њихов постанак. Ако их нађемо само у једном или два извора, могу бити привремене и сумњиве, али не ако сви медији почну користити мање-више исти облик, можда за предсједницу Јужне Кореје. То је оно што каже Правопис – не проводити корекције без правила над уобичајеним транскрипцијама, с тим што не дефинише прецизно како их препознати. Можда и није логично да новине могу измислити било шта, а да Википедија не може, али таква су правила Википедије. Уосталом, како би ти успоставио правила за корејски? Нису очигледна, и врло је вјероватно да не бисмо могли погодити евентуална званична правила. --Појнт Дред (разговор) 21:53, 28. децембар 2012. (CET)

Извињавам се што упадам у овај разговор, па ћу оставити места Слаји за одговор изнад. Правила нису очигледна само зато што је општеприхваћена измењена романизација. Маккјун-Рајшауерова, Јејлова и на њима базирана Концевичева много су устаљеније, мада и оне имају своје мане, јер корејски делови симбола могу бити читана и звучно и безвучно (зато и постоји б-п, к-г и остале разлике). Међутим, лако је наћи МФА записе сваког симбола ханкула [han.kɯl], као што сте и приметили. Само је битан део да ли је потребно транскрибовати према изговору или вестима. Иначе, (будућа) председница је у новинама и вестима Парк Геун Хје (само прочитано Park Geun-hye). Не знам одакле оно Гјин-хје. --Lakisan97 (разговор) 22:18, 28. децембар 2012. (CET)

Транскрипција се ријетко ради само према ИПА; углавном је то комбинација изговора са изворним писањем, уз разне компромисе и подешавања ради лакшег прилагођеног изговора, једноставности система, предвидљивости изворног облика итд. Рецимо да кренемо од овог руског система, у српском никако не можемо користити кх, кк, нити би ваљало изгубити разлику између њих и к. Шта онда? Да ставимо г умјесто к, онда к’ умјесто кх, а ово удвојено кк нека буде к? О таквим се стварима мора размишљати, осврнути се на досадашње примјере, и онда се успоставе правила. Не можемо одока погађати транскрипцију на основу ИПА. Ради се по званичним правилима или се не мијењају досадашње варијанте, ма како оне настале. --Појнт Дред (разговор) 22:51, 28. децембар 2012. (CET)

У реду. Остаје нам Бан Ки Мун, или Ки-мун, или Ки-Мун. --Lakisan97 (разговор) 23:01, 28. децембар 2012. (CET)

Ono što znam o korejskim imenima je da su uglavnom od tri reči. Prva reč označava prezime, a od preostale dve reči jedna je lično ime a druga obično neki epitet ili nešto slično. Tako da po mom shvatanju najpravilnije bi bilo Ban Ki-mun --НиколаБ (разговор) 23:23, 28. децембар 2012. (CET)

Превод са енглеског

Како се преводи Spin-off? Немам тако добар речник.--Тежава (разговор) 20:08, 30. децембар 2012. (CET)

Slučajna korist od nečega.-- Марко Dic,amice! 20:18, 30. децембар 2012. (CET)

Нешто што је изведено из нечега, нуспродукт, али све зависи од контекста. Да ли мислиш на употребу у овом контексту?--В и к и в и н д 20:30, 30. децембар 2012. (CET)

Треба ми за видео игрице, конкретно за овај шаблон.--Тежава (разговор) 20:43, 30. децембар 2012. (CET)

Ја бих то превео као изведене игре, тренутно ми ништа боље не пада на памет.--В и к и в и н д 21:01, 30. децембар 2012.

Како је реч англофона, а општеприсутна, требало би спин-оф. --Lakisan97 (разговор) 21:21, 30. децембар 2012. (CET)

Хвала идем са спин-оф пошто видим да се већ користи на википедији мада нисам нешто задовољан са тим решењем. Хвала.--Тежава (разговор) 22:20, 30. децембар 2012. (CET)

Па, овако, можда и успем мало ближе то да појасним. Јасно је да је спин-оф (spin-off) англицизам. Српски назив се преферира само онда када постоји. Измишњени називи ретко кад заживе, али има примера и за то (рачунар, што је заправо калкулатор, тј. рачунало, тј. дигитрон, користи се, али опет уз комјутер). У осталим случајевима као главни бирамо транскрибовани назив — транскрипција у биологији и лингвистици (не преписивање), било која фобија (а не страх од нечега), спин-оф (не изведени медиј), ток-шоу (не разговорна представа), кабаре (не забавно позориште) и остало што је српском језику у принципу непознато. Дакле, позајмљенице јесу прихватљиве, али не и варваризми (имаш своју реч — користиш туђу). --Lakisan97 (разговор) 22:55, 30. децембар 2012. (CET)

КиМ

Занима ме како се називају становници следећих места.

• Дечане/Дечани
• Зубин Поток
• Косовска Каменица
• Липљан

--ノワック・ウォッチメン 21:21, 31. децембар 2012. (CET)

• Дечанци
• (Зубин)поточани
• Каменичани
• Липљанци

--Владимир Нимчевић (разговор) 21:30, 31. децембар 2012. (CET)

Џонас Савимби

Овог Анголца тренутно имамо крштеног као Енглеза, али ако је веровати осталим ћириличним википедијама име му је на португалском а не на енглеском. Како би гласила транскрипција његовог пуног имена - „Jonas Malheiro Savimbi“. --ノワック・ウォッチメン 22:28, 1. јануар 2013. (CET)

У овом случају није као остале словенске — Жонаш Малејру Савимби. Из практичног разлога игноришемо европски и ослањамо се на бразилски. Дакле, Жонас Малеиро Савимби. Додај му и шаблон:јез-порт. --Lakisan97 (разговор) 22:39, 1. јануар 2013. (CET)

Не, него Жонас Маљеиро Савимби. LH се преноси са љ. --Појнт Дред (разговор) 22:42, 1. јануар 2013. (CET)

Да, потрчао сам пред руду. --Lakisan97 (разговор) 22:51, 1. јануар 2013. (CET)

Џафар Нимеири?

Намеравам да напишем чланак о суданском председнику Џафару Нимеирију (Gaafar Nimeiri), али сам на Википедији наишао на неколико верзија његовог имена: Џафер Нимеири, Џафар Нимеири, Џафар Нимејри и слично. Које је исправно? --Plamen (разговор) 15:35, 8. јануар 2013. (CET)

Овако, покушаћу да не истрчим пред руду као изнад. Поготову што је ово мало теже. Битно је арапско име арап. جعفر محمد النميري. Како немамо правила транскрипције одређена према арапском писму, узимамо прилагођену романизацију Jaafar Muhammad an-Numayri (насупрот сирове jʿfr mḥmd ạlnmyry). Према томе, он би требало да је Џафар Мухамед ел Нумејри. У принципу, све се поклапа, само што а-ипсилон овде преносимо као еј (еи јби било само ако је и део последњег или првог слова), и сваки члан као ел. Не знам како се ово друго и појавило, али требало би да је у. --Lakisan97 (разговор) 16:17, 8. јануар 2013. (CET)

У реду, хвала на помоћи!--Plamen (разговор) 18:12, 8. јануар 2013. (CET)

Слажем се с коначним рјешењем, само увијек треба поћи од транслитерације по систему ДМГ, који се користи у Правопису. У чланку на њемачком стоји Ǧaʿfar Muḥammad an-Numayrī. --Појнт Дред (разговор) 20:37, 8. јануар 2013. (CET)

Да, у праву си. Како је у питању немачки систем, одсад ћу гледати на њиховој Википедији. Нажалост, у овом случају Правопис користи мање присутну романизацију, коју нисам могао одмах да нађе, па сам искористио сирову и незваничну, али ипак довољно прилагођену. Тако је кад семитски записују само сугласнике и [ʔ]. --Lakisan97 (разговор) 21:01, 8. јануар 2013. (CET)

Ханју

Шта радити са чланком фенг шуи? --Lakisan97 (разговор) 21:42, 9. јануар 2013. (CET)

Проширити или избрисати. --Појнт Дред (разговор) 20:11, 10. јануар 2013. (CET)

Појнте, зар се то пита на тргу за правописна питања? :Д Мислио сам на транскрипцију која је у Правопису наведена према изворном изговору shui → шуеј, али закували су тачком 229. Ја сам за шуи јер је реч мање-више преузета из енглеског /ˌfɛŋ ˈʃuːi/.

Дати списак ових имена не треба сматрати коначним. Може се оставити и извесна слобода ауторима, јер нема знатније штете ако се неко време буду укрштала традиционална и нова стабилизована имена; штета долази од импровизација ни традиције ни услова да се прихвате као будућа норма.

Да ли сам ја ту тачку погрешно пратумачио и да ли овде транскрибујемо енглески? --Lakisan97 (разговор) 20:37, 10. јануар 2013.

Holandski

Kako glasi transkipcija sledećih naziva:

• Francina Elsje Koen - Франсина Ejлсjе Кун
• Lage Vuursche -
• Hoofddorp - Хофдорп

--ノワック・ウォッチメン 20:03, 14. јануар 2013. (CET)

Франсина Елше Кун, Лаге Вурсхе, Хофдорп. --Lakisan97 (разговор) 20:32, 14. јануар 2013. (CET)

Gruzini, Gruzijci i sl.

Kako se naziva većinski narod u Gruziji, a kako jednim imenom svi državljani Gruzije? Šta je s ostalim bivšim sovjetskim republikama? -- Марко Dic,amice! 23:14, 14. јануар 2013. (CET)

Да, то је класика. Руси, Белоруси, Украјинци, Летонци, Литванци и Естонци нису спорни. Ни Јермени немају алтернативу. По редоследу народ—држављани, иду: Азери—Азербејџанци, Узбеци—Узбекистанци, Туркмени—Туркменистанци, Казаси—Казахстанци, Грузини—Грузијци и Таџици—Таџикистанци. --Lakisan97 (разговор) 23:29, 14. јануар 2013. (CET)

У ствари, можда постоје Јерменци. --Lakisan97 (разговор) 23:30, 14. јануар 2013. (CET)

Na stranici za razgovor članka korisnik je citirao Klajna koji ne pominje Gruzijce.-- Марко Dic,amice! 23:33, 14. јануар 2013.

Ја сам и за ове чуо на Википедији. Заправо, самтрам да уопште није паметно то разликовати ван чланака о државама. Уосталом, не заборавите на Србијанце. И они би се морали избацити из Срба. Такође ми смешно звучи увек кад чујем Азербејџанци су у Милановцу!!! (представници Азвирта који тренутно праве ауто-пут). Свакаквих ствари има, па Правопис нам из 2010. каже да је Азијци исправно док су Азијати са негативним призвуком. --Lakisan97 (разговор) 23:42, 14. јануар 2013. (CET)

Te države su specifične zbog velikog broja Rusa. Ako Pravopis kaže da je pogrešno onda jeste, šta da radimo.-- Марко Dic,amice! 23:47, 14. јануар 2013. (CET)

Азия

Ево шта речник, као прилог Правописа, каже о овом континенту: Азија, азијски, Азијац, Азијка (дат. -ки); Азијат, Азијаткиња у експр. зн. (с нег. призвуком). Дакле, речи Азијат, -киња, -и су неприкладне?! --Lakisan97 (разговор) 00:58, 15. јануар 2013. (CET)

Koliko sam ja u toku termini Azijat i Azijatkinja se više odnose na pripadnika mongoloidne rase nego na stanovnika tog kontinenta. --НиколаБ (разговор) 17:53, 15. јануар 2013. (CET)

Lee Kuan Yew

Овако, у чланку о његовом сину, Ли Сјенлунгу, наишао сам на транскрипцију његова имена као Ли Гуенгјео. Да ли је то исправно? --Plamen (разговор) 11:24, 17. јануар 2013. (CET)

Ја нађох да је пинјин верзија Lǐ Guāngyào што је Ли Гуангјао --НиколаБ (разговор) 16:37, 17. јануар 2013. (CET)

У реду, држаћу се те верзије. Хвала. --Plamen (разговор) 00:56, 18. јануар 2013. (CET)

Словенски

Заборавих да ли се имена из словенских језика обезвучују — Радко и остали. --Lakisan97 (разговор) 00:22, 20. јануар 2013. (CET)

Вероватно не. --ノワック・ウォッチメン 00:26, 20. јануар 2013. (CET)

Ово је кључни доказ?

--Sly-ah (разговор) 09:55, 20. јануар 2013. (CET)

---

Други словенски језици имају једначење као и ми, мада га у писању обично не бележе. Стога у словенским именима треба писати Бупка, Дупчек, Ришков, Витепск, како се изговара (Правопис, тачке 20в и 200г), а не Бубка, Дубчек, Рижков, Витебск, као што пречесто виђамо у новинама.

[2] (болд мој)

Дакле, у случају "других словенских језика", при транскрипцији личних имена треба примењивати једначење, што значи да је правилно Ратко Полич, а не Радко, и Влатко Мачек, а не Владко.

--Sly-ah (разговор) 10:51, 20. јануар 2013. (CET)

Било ми је сасвим логично да настаје промена, али и чудно зашто је Мачек остао Владко, па сам морао да питам. Ипак, ово питање има и ширу верзију. Шта са удружењем Србска акција или театром Мадленианум (нисам знао да ово јесте исрправљено)? Они не смеју да скрнаве језик (кажем баш тако, јер ретко који језик има фонетско писмо као наш). И њих треба, на неки начин, транскрибовати. --Lakisan97 (разговор) 14:37, 20. јануар 2013. (CET)

И то је питање за Клајна, будући да се ради о званичним називима институција. Да ли ту смемо да ишта мењамо (као што смемо у називима филмова, опет према Клајновом мишљењу), или би то требало да остане у оригиналу, иако је правописно неисправно?

--Sly-ah (разговор) 15:06, 20. јануар 2013. (CET)

Энклитике

Време је и за ово. Иако је могуће да овако нешто постоји и на другим местима, главни проблем су прве реченице чланака. На пример: Википедија на српском језику (често погрешно називана Српска википедија) је верзија Википедије. Да ли је тако нешто сасвим исправно? О загради као интерпункцијском знаку, актуелни Правопис каже:

Заградом се издваја придодати део текста који има карактер допунског податка, објашњења или коментара који се умеће међу остале реченичне делове, односно домеће на крају. Са овом функцијом заграда може заменити запету и црту, а од њих се разликује тиме што се заградом више истиче карактер накнадне допуне...

Ништа друго нисам успео наћи, а што би могло поткрепити расправу. Вратимо се пример. Заграда у говору означава паузу. Тако би се горња реченица изговарала на следећи начин (где црта означава кратку паузу током изговора наглас):

Википедија на српском језику — често погрешно називана Српска википедија — је верзија Википедије.

Такав изговор се не уклапа у кључну особину глагола је, у пуном облику јесте. Према том изговору, ово је постаде проклитика са изговором [jeˈʋěrzija] (акценат као код речи дивѐрзија и претѐнзија) уместо енклитика са изговором [ˈʋěrzijaje].

Сад да се вратим Правопису. Он каже да заграда може заменити запету и црту. Дакле, ако је реченица Википедија на српском језику, често погрешно називана Српска википедија, је верзија Википедије. неправилна, зашто би она са заградом била правилна? Друго је појашњење заграде — она означава само виши степен, али не и потпуно одвајање, иако већина језичких приручника кажу да се садржај унутар заграде без проблема може не читати. Опет, главни услов је да након отклањања заграђеног текста, остатак буде граматички правилан. То укључује и не помињање ствари из заграде у остатку реченице.

За крај, како Правопис није екплицитно одредио решење овога, позваћу се и на интернет-расправу насловљену Енклитика после заграде, а вођену у јуну прошле године на добро нам познатом језичком веб-сајту Српски језички атеље. На првој и другој страници можете видети цео ток расправе, док се на последњој, тј. трећој може видети и закључак:

Čini mi se da ste sve malo iskomplikovali s ovim zagradama i enklitikama, pa ću podsetiti na pravilo da se enklitika u rečenici ne sme javiti iza interpunkcijskog znaka (tačka 405 u Stanojčićevoj gramatici) i da je tu sasvim nebitno o kom je znaku reč te da li se umetnuti deo rečenice može ili ne može izostaviti. --Dacko

После је дотато и да та Граматика знаке као што су наводници не убраја у интерпункцијске. Дакле, мој предлог је само замена места сам, си, је, смо, сте, су, се и речи која после следи (видите линк). --Lakisan97 (разговор) 02:44, 21. јануар 2013. (CET)

Ја ћу одговорити само по слуху. Мени лепше звучи „Википедија на српском језику (често погрешно називана Српском википедијом) је верзија...“ него то исто са „...верзија је...“. Чисто субјективно. Мада, можда има неке везе са тиме што сам из Блаца ;) --В. Бургић (реци...) 17:23, 21. јануар 2013. (CET)

А да прескочимо то што је очигледно и одмах пређемо на „настала је...“? Ако некоме није јасно чега је верзија, може се то споменути касније: „... као верзија ...“. Ја бих избјегавао „је“ иза те прве заграде, али не са „јесте“ или на неки други, мање природан начин. --Појнт Дред (разговор) 18:23, 21. јануар 2013. (CET)

Airlines

Како гласи правилна транскрипција овог појма? Приметио сам да се у чланцима појављују различити облици: ерлајнс и ерлајнз (са великим и малим почетним словом). Могуће да је у оптицају још неки облик. Уколико је правилан само један од њих, требало би исправити облике који нису правилни. micki 23:16, 26. јануар 2013. (CET)

Мислим да је ерлајнс (мало е). --Ф± 00:32, 27. јануар 2013. (CET)

Да, ерлајнс, јер се /z/ иза консонанта транскрибује са с када се пише са S. --Појнт Дред (разговор) 07:01, 27. јануар 2013. (CET)

С тим да је airways - ервејз.

--Sly-ah (разговор) 09:25, 27. јануар 2013. (CET)

Да, намеравао сам и то да исправим током дана. micki 09:54, 27. јануар 2013. (CET)

Ево, баш сада разговарам са Микијем... Да ли је правилно Џапан или Џапен ерлајнс (енгл. Japan Airlines).--Strower ^☎ 21:54, 30. јануар 2013. (CET)

Транскрипција од Japan /dʒəˈpæn/ је Џапан.

--Sly-ah (разговор) 22:05, 30. јануар 2013. (CET)

A zašto uopšte koristite engleske nazive za kompanije koje ne dolaze sa anglofonih područja? Zašto ne bi bio Japanski aerotransport --НиколаБ (разговор) 22:06, 30. јануар 2013. (CET)

Japan Airlines им је званични инострани назив. --Lakisan97 (разговор) 22:09, 30. јануар 2013. (CET)

Fehmiu

Ово презиме захтева још мишљења, а њих засад нема. --Lakisan97 (разговор) 00:32, 31. јануар 2013. (CET)

Да не губимо време, преносим „расправу“ овде. --Lakisan97 (разговор) 00:32, 31. јануар 2013. (CET)

Блиц, РТС, Већерње новости, Курир, Стори... Сви уредно кажу Фехмију. Заправо, постоје изузеци као Б92 и неки чланци Сторија, на пример, али не морају сви бити писмени. Без сумње, презиме је албанско па се тако и транскрибује (правила преноса у актуелном Правопису постоје). Није битно шта пише у изводу из Матичне књиге рођених. Ако неком Немцу пише презиме Schönenberger, нећемо писати Сцхоненбергер, него Шененбергер. --Lakisan97 (разговор) 00:52, 27. јануар 2013. (CET)

Слаја је баш човек од акције, не од приче. ;) Поздрави за њега. --Lakisan97 (разговор) 01:21, 27. јануар 2013. (CET)

Nije sigurno da se bez ikakvih poteskoca moze tvrditi da je nebitan podatak kako je necije ime ili prezime pribelezeno u MKR. No nije samo to, on je tako svoje ime pisao, a pise u clanku da je u pitanju srpski i jugoslovenski umetnik, sto bi valjda znacilo da tu cinjenicu ne mozemo olako odbaciti kada odlucujemo da li je prezime bas strano ili samo stranog porekla. Takodje oko prezimena gospodina Vlade Georgi(j)eva i njegove potencijalne transkripcije postojala su neslaganja pa je izgleda u jednom trenu preovladalo misljenje da prezime ne treba transkribovati, a sudeci prema komentarima na strani Википедија:Трг/Архива/Правописна_питања/24#Поправљати_„неправилне“_називе_или_не? cini se da je slican stav postojao i pre toga. --СлободанKovačevićбиблброKS 01:48, 27. јануар 2013. (CET)

То је зато што за Влада не можемо утврдити да је Бугарин/Македонац, док нема сумње да је Фехмију Албанац. И молио бих да престане шема коментар-премештање (некад и без првог). --Lakisan97 (разговор) 01:57, 27. јануар 2013. (CET)

Нпр, Српкиња може бити Миа, док су сви остали Мија. --Lakisan97 (разговор) 01:59, 27. јануар 2013. (CET)

По питању Влада Георгијева (и Ивице Илијева и осталих сличних имена) Клајн је био врло јасан, а његово мишљење сам окачио као аргумент у нареченој расправи. Очигледно да Клајново мишљење није имало довољну "тежину" (јбг, па у питању је само један обични лингвиста), па је "труст мозгова" на Википедији на српском језику одлучио да несрећни Владо МОРА да буде Георгиев (јер му тако, наводно, пише у крштеници). Такође, у прошлом НИН-у Клајн је јасно рекао своје мишљење о транскрипцији словенских имена, на што сам такође указао у једној рецентној расправи.

И да завршим са овом вештачки створеном, а у ствари бесмисленом и неаргументованом расправом, ако ништа друго, Беким Фехмију је био Албанац са Косова, тако да за његово презиме вреде иста правила транскрипције као и за, рецимо Fadilla Vokrri-ja или Abdurrahmana Shalu.

Паметноме доста.

--Sly-ah (разговор) 02:10, 27. јануар 2013. (CET)

Слажем се са претпоследњом реченицом. Ја прихватам „Георгиев“ само зато што је Владо Србин, па ваљда има право да се тако презива, ако то сматра српским презименом. Што се тиче Бекима, једино што би ме одвукло од става да је он искључиво Фехмију био би његов потпис Фехмиу (пуноправном српском ћирилицом). --Lakisan97 (разговор) 02:21, 27. јануар 2013. (CET)

Ниси разумео. Суштина Клајновог става је да се СВА имена из словенских језика (небитно да ли је у питању Србин, Македонац, Бугарин, Рус, Словенац ... )транскрибују, односно, да за њих вриједе иста правила транскрипције као и за енглеска, њемачка ... (једначење по звучности, међусамогласничко "ј" итд.). Дакле, Георгијев, Илијев, Ријалда, Ратко (не Радко), Влатко (не Владко) ...

--Sly-ah (разговор) 09:22, 27. јануар 2013. (CET)

Ма, јесам, али сам више у том фазону да можеш да се зовеш и презиваш како хоћеш ако је твој језик... Наравно, искључиво ако си човек, а не организација (Србска акција, Мадленианум и остале). --Lakisan97 (разговор) 13:21, 27. јануар 2013. (CET)

Дакле, не слажеш се с Клајном. Врло добро, али у том случају мораш допустити и Библброксу да се не слаже с тобом, а богуми ни са Правописом. И он може рећи "више сам у том фазону да буде Фехмиу зато што тако пише у његовој крштеници ...". Мислим, аргумент "више сам у том фазону..." у односу на аргумент из Правописа или у односу на мишљење познатог лингвисте - и није неки аргумент. У том случају изволи па се сам бори са нереференцираним изменама и са ликовима којима је мало досадно, па би да мењају нешто.

--Sly-ah (разговор) 14:19, 27. јануар 2013. (CET)

Правопис — постоји транскрипција албанског, не и српског; Георгиев — српски језик; Fehmiu — албански језик; спрско Георгиев не транкрибујемо, албанско Fehmiu да; све из Правописа. Како не помиње транскрипцију српског, „у том фазону“ је и дотична књига, с тим што она дозвољава и Србску акцију и остале. --Lakisan97 (разговор) 14:36, 27. јануар 2013. (CET)

У филмовима пише Беким Фехмиу. --Mstudiodf (разговор) 00:53, 31. јануар 2013. (CET)

Како транскрибовати српско презиме са српског на српски. Ако се неко зове на пример Владко и тако му пише у мкр како било који лингвиста може дођи и рећи то није добро, треба Влатко. Мија и Миа није исто име, Снежана и Сњежана такође, па према томе Георгијев и Георгиев су два различита презимена. Расправа је скроз беспредметна, и уопште чуди ме да се неко попут Клајна ухватио баш за дотичне примере (да су у питању странци па хајде). А за Бекима ваљда вреде правила транскрипције са албанског, мада уколико би желели да будемо прецизни морали би да пишемо онако како му пише у званичним документима које му је издала ова држава (а несумњиво је да су нам документи на српском језику) --НиколаБ (разговор) 17:46, 31. јануар 2013. (CET)

Ako bismo želeli da budemo precizni kada transkribujemo Fehmiu, onda bismo valjda pre svega ostalog morali da budemo sigurni da je prezime iz albanskog jezika a izgleda da za sada imamo samo podatak (i to u članku) da je Bekim Fehmiu bio albanske narodnosti. No imamo i, doduše napisan pa povučen, komentar korisnika Pojnt Dred, gde se kaže: "Ali Pravopis ne kaže ni da se naša imena mogu pisati bez J, samo prezimena i uporni izuzeci tipa Mia". Ako ne grešim, iz ovoga se može zaključivati da su oblici bez J i to baš u prezimenima dozvoljeni po Pravopisu. Inače to na kom su nam jeziku dokumenti koje je izdala ova država je pitanje za lingviste. Neki lingvistički stručniji ljudi (barem su neke od njih čini mi se mnogi ovde doživljavali kao lingvistički stručnije ljude) sa ovog projekta su koliko se sećam pominjali da je to isti jezik kao i onaj što se ponekad zove srpskohrvatski... hrvatskosrpski... kako ono beše? --СлободанKovačevićбиблброKS 23:15, 31. јануар 2013. (CET)

По обичају: концизно, прецизно и аргументовано.

--Sly-ah (разговор) 23:25, 31. јануар 2013. (CET)

Хјаде, да ја као лаик поставим једно питање да би ми све ово било јасније: Да ли је Беким имао неки званични ћирилични документ у коме је стајало Фехмиу? Ако јесте то би ваљда значило да је тако и он сам себе потписивао, а често смо се у транскрипцијама водили оним "како сам себе зове"?-- Марко Dic,amice! 23:31, 31. јануар 2013. (CET)

Повукао сам коментар јер сам био сметнуо с ума да говоримо о презимену, не о имену. Немам мишљење о овоме. --Појнт Дред (разговор) 23:52, 31. јануар 2013. (CET)

Ево како изгледају корице аутобиографије Бекимa Фехмиуа „Блиставо и страшно“ која изашла из штампе пре три месеца.[3]--Drazetad (разговор) 07:56, 10. фебруар 2013. (CET)

Transkripcija sa italijanskog

molim da mi neko pomogne da naziv ovog ital. gradića [4] 'prevedem' na srpski! U jednom svom članku moram da ga pomenem ali nemam ni elementarno znanje italijanskog dok članak na srpskoj wiki o ovom gradu ne postoji. Hvala! Mladjowie (разговор) 00:25, 7. februar 2013. (CET)

Казалекио ди Рено.

Не треба ти неко велико знање италијанског да би радио транскрипцију са италијанског. У Правопису 2010 (који се може и скинути са интернета и то у пдф. формату, имаш, међу осталим, и правила за транскрипцију са италијанског. Све што треба да урадиш је да пратиш та правила.

--Sly-ah (разговор) 00:48, 7. фебруар 2013. (CET)

Џван

Хтео сам да средим ову и повезане странице, ал баш и не могу јер нисам сигуран како се овај народ зове на српском. Џвани? Никола (разговор) 07:26, 10. фебруар 2013. (CET)

Транскрипција

Молим за трескрипцију презимена ове финске биатлонке Kaisa Mäkäräinen Хвала--Drazetad (разговор) 09:30, 10. фебруар 2013. (CET)

Кајса Мекерејнен.

--Sly-ah (разговор) 09:44, 10. фебруар 2013. (CET)

Нинослав

Нинославов или Нинослављев? --Поки |разговор| 13:13, 22. фебруар 2013. (CET)

Sly-ah će ti odgovoriti. --Zrno (разговор) 15:21, 22. фебруар 2013. (CET)

A da, zaboravio sam da je blokiran. Ninoslavov naravno. --Zrno (разговор) 15:21, 22. фебруар 2013. (CET)

Правопис у речнику за -љев, а у делу о присвојним придевима насталим од именице која се завршава на -слав, наводи Мирослављев, Родослављев, Томислављев. У продужетку пише од неких имена и -ов, са примером Томиславов. Дакле, како ми се чини, могу оба, док је боље Нинослављев. --Lakisan97 (разговор) 20:02, 22. фебруар 2013. (CET)

Хвала. --Поки |разговор| 08:35, 26. фебруар 2013. (CET)

Монк или Манк

Како је правилно да се зове серија Монк? Желим коментар а да то не буде Sly-ah? --Марко Станојевић (разговор) 20:51, 28. фебруар 2013. (CET)

Назив чланка треба да буде како се серија зове, уколико је емитована у србији треба написати назив како се овде звала уколико није онда остаје у оригиналу. --Mstudiodf (разговор) 20:58, 28. фебруар 2013. (CET)

У целој Србији, у било којим информативним емисијама и новинама серија се зове Монк, али познато је да се на википедији увек нађе неко ко ће пажњу да скреће на себе тиме што ће да убацује неке само њему познате називе.--Марко Станојевић (разговор) 21:05, 28. фебруар 2013. (CET)

Nešto je slično urađeno i ovde. I meni se čini da pojedinci ubacuju samo neke njima poznate nazive.--Soundwaweserb (разговор) 21:11, 28. фебруар 2013. (CET)

По Прћићу, лично име се транскрибује као Манк. Но, не знам која су правописна правила, али мени би било логично да назив буде онај који је серија имала док се приказивала у Србији. Тачније, онај који је имала када је преведена на српски језик. Мислим, ако је неко купио лиценцу за серију, на њему је и да бира како ће се иста звати на језику на који је преводи. --Павлица причај 21:12, 28. фебруар 2013. (CET)

Каква правописна правила и Прћић? ако се серија у србији зове Монк онда је то назив, без обзира дали је правилно или не, јер су је тако назвали --Mstudiodf (разговор) 21:18, 28. фебруар 2013. (CET)

А како ћемо звати лика? Такође Монк, као да Прћић није рекао НЕ? Ако изузмемо њега, хоћемо ли имена осталих ликова транскрибовати по титловима или по Прћићу? Ја бих ставио Манк, уз напомену да се у Србији серија зове Монк. --Појнт Дред (разговор) 21:25, 28. фебруар 2013. (CET)

Имена ликова треба написати по титлу (превод). --Mstudiodf (разговор) 21:46, 28. фебруар 2013. (CET)

Kad već potenciraš imena pojedinaca, a šta ćemo sa ovim ovde? Da, znači negde važe pravila da je nešto ukorenjeno a evo vidimo ovde ne važi? Pa o čemu se radi? Da se i ja pozovem na mog komšiju Peru, ko što se neki pozivaju na Prćića, Janka, Marka i ne znam ti ni ja koga sve ne. Kad će više da se uvede red u tu oblast pa da znamo šta je ispravno a šta ne?--Soundwaweserb (разговор) 21:30, 28. фебруар 2013. (CET)

Требало би разграничити шта је погрешна транскрипција, а шта прилагођавање. На пример, зашто сте одлучили да може Хермиона Грејнџер, док не може Монк или Индијана Џонс (добро, за њега мислим да има екплицитан навод)? Ситуација би била јасна да нема превода. --Lakisan97 (разговор) 21:34, 28. фебруар 2013. (CET)

Pa suština je da se svi koji se bave pravopisom i transkripcijom imena ovde, pozivaju na jedan pravopis i tu literaturu, a ne da svaki pojedinac radi kako mu se prohte i poziva na sto drugih likova i knjiga, a neretko imamo savete sa jutjuba i eurosporta kad se transkribuju imena!? Da znamo više šta je ispravno a šta ne onda se uskladite među sobom. Ovako se samo pravi zbrka i onda dolazi do nesklada.--Soundwaweserb (разговор) 21:40, 28. фебруар 2013. (CET)

На Википедији се може наћи одговор Ивана Клајна на питање да ли су дозвољене мање интервенције у преведеним насловима филмова када је очигледно да транскрипција није урађена по Прћићевим (односно Правописним) правилим, при чему је наведен Индијана Џоунса као пример. Не видим разлога због којих и серија Манк не би спадала у ту групу. Да неки неписмени преводилац у наслову серије напише Сиетл или Адриан (без међусамогласничког "ј"), да ли бисмо ми морали да чланак на википедији насловимо управо такко (јер се серија у Србији емитује под тим насловом) или имамо право да наслов прилагодимо норми? Мислим да је одговор на то питање јасан. Монк је неправилна траанскрипција, Манк је једина исправна и као таква би требало да стоји у наслову чланка (а у тексту се може додати под којим се насловом емитује у Србији).

Саундвосербу, опет лупеташ и изврћеш чињенице. Јагодина изјава да је Сталоне по Прћићу укорењено - напросто није тачна, будући да постоји и објашњење за ту и такве одреднице и то у предговору речника. Ја сам то објашњење навео, али теби се изгледа више свиђа да слепо верујеш полутачним и тенденциозним изјавама свје менторке (и да на тај смешни начин покушаш да са мном изравнаш неке рачуне), него да детаљније проучиш материју.

Станојевићу, не би било лоше да мало снизиш реторику, да се оканеш подметања и прозивања и да уместо тога уређујеш Википедију, а у расправамаа овоквог типа покушаш да изнесеш барем један аргумент..Кад смо већ код скретања пажње на себе, ово ти је изгледа, богомдана прилика, да преко мојих леђа дођеш до неких јефтиних поена. Само немој заборавити да се допринос мери бројем измена, а не инсинуацијама и ироничним примедбама. И ко си ти да "желиш коментар, а да то не буде Злаја"? Ето, доио си неколико "коментара" који нису Злајини (и сви врве "аргументима") па се одлучи који ти се више свиђа.

Толико. Има ли питања?

--Sly-ah (разговор) 22:11, 28. фебруар 2013. (CET)

Opet prelaziš na lični nivo, alo bre prestani više da se obraćaš korisnicima tim tonom i nemoj meni da spočitavaš bilo šta kao da si popio svu pamet ovog sveta. Svojom retorikom obezbedićeš sebi duži odmor od prethodnog na kom si nedavno bio, zato se pokrij ušima i zabij u rupu iz koje si izmileo. Niko te nije spomenuo, ovde se ne radi o tebi ili meni, već generalno o problemu koji postoji i dugo je aktuelan, ovde se iznose mišljenja o datoj temi a ne tvoje analize korisnika.--Soundwaweserb (разговор) 22:19, 28. фебруар 2013. (CET)

Одговор на питање

Да неки неписмени преводилац у наслову серије напише Сиетл или Адриан (без међусамогласничког "ј"), да ли бисмо ми морали да чланак на википедији насловимо управо такко (јер се серија у Србији емитује под тим насловом) или имамо право да наслов прилагодимо норми?

Да, прво зато што је то назив, а друго зато што неко ко тражи чланак о филму или серији ће укуцати тај назив а не онако како смо га прилагодили. --Mstudiodf (разговор) 22:23, 28. фебруар 2013. (CET)

Не, прво зато што је то правописно неправилан назив, друго, зато што лингвисти допуштају мање измене тог типа и треће, постоје преусмерења за оне који у претраживач укуцају тј неправилни назив.

--Sly-ah (разговор) 22:27, 28. фебруар 2013. (CET)

Пошто видим да ме горе прозиваш да ти одговорим. Као прво за више од 2,5 године колико овде нешто радим имао сам само једну препирку са једном особом око хокеја. Као друго познат сам као човек који углавном ћути и ради, што може да потврде још неки корисници. То што ви од википедије правите циркус треба да вам служи на част. Довољно је поменути онај циркус око Ивице Илиева када си ти упорно покушавао да убациш слово Ј и ако се човек зове тако. Тада се нисам мешао. Не мора Прћић кога стално потенцирате да буде увек у праву. И још нешто, не знам о каквим поенима причаш? Ви овде имате силне кланове, а ја нисам у ниједном, нити ме интересује. Ето толико. А колико ко ради може да се погледа.--Марко Станојевић (разговор) 00:19, 1. март 2013.

Потврдио бих да да је Марко човек који углавном ћути и ради. --Lakisan97 (разговор) 00:26, 1. март 2013. (CET)

Прво, "прозвао" сам те након што си ти мене ПРВИ "прозвао": У целој Србији, у било којим информативним емисијама и новинама серија се зове Монк, али познато је да се на википедији увек нађе неко ко ће пажњу да скреће на себе тиме што ће да убацује неке само њему познате називе.

Друго, не бараташ аргументима, већ мишљењима типа "тако је мени познато", "мени тај назив није познат", "сви тако говоре" ... што, признаћеш, и нису неки аргументи.

Треће, та препирка око хокеја је вероватно завршила онако како ниси планирао, па би твој ултиматум "Желим коментар, али да није Злајин" могао да значи једино да се нечега бојиш.

Четврто, ако неко прави циркус на Википедији, онда је то пар усијаних глава који неће да схвате да су аргументи којима располажу, а који се углавном своде на горенаведена образложења, танки и неуверљиви и да се косе са правописном нормом прописаном у П10. Ти уредници одбацују мишљења лингвиста (Клајн и остали) и терају по своме и не желе да читају савете и сугестије истих тих лингвиста. Јер да није тако, онда би ти већ давно схватио да нисам ја тај који "упорно убацује "ј" у Илиев, иако се човек тако зове", већ да је то мишљење И. Клајна које сам ја неколико пута постовао на разним местима.

Уосталом, једно од "мишљења које није Злајино" аргументовано потврђује све што сам и ја аргументовано навео, тако да си заправо, добио што си тражио.

--Sly-ah (разговор) 06:34, 1. март 2013. (CET)

Као прво та препирка охо хокеја се завршила онако како и треба да се заврши. Као дrуго зашто мислиш да ти овде једини држиш „монопол“ на правопису. Не схватам ако на нету нигде не можеш да нађеш да се зове Монк зашто мора само на википедији? А ко си ти да Ивици Илиеву мењаш презиме. Не одведи га у МУП и тражи да му се промени име у личној карти. Ма радите шта хоћете, због тих „правила“ се људи исмеју википедији. Еј погледај само име овог великог кошаркаша Лари Берд. Знате шта, немам ја времена за ово. До сад сам могао да урадим нешто, за разлику од вас „беспосличара“ који само желите да будете у центру пажње. Слободно ме блокирајте, када сте већ избацили све вредне кориснике--Марко Станојевић (разговор) 10:43, 1. март 2013. (CET)

Остави Или(ј)ева по страни. Зашто на Википедији? Зато што је натпросјечно обавијештена. Зато што је натпросјечно лако исправљати грешке. Зато што читаоци то знају и очекују да овдје пронађу најтачнију варијанту. --Појнт Дред (разговор) 11:28, 1. март 2013. (CET)

Пето,

Зашто би била трагедија аргументовано исправити наслов серије? Можда Фокс преправи Монк у Манк након што наиђе на тај чланак и напомену о правопису. Можда спријечимо понављање исте грешке у другим именима. Форсирањем Прћића и прије него што је био озваничен 2010, Википедија је увела много реда у транскрипцију, и тако треба да настави јер нема свако Прћићеве рјечнике. Не могу се у 21. вијеку толерисати такве очигледне грешке. --Појнт Дред (разговор) 09:55, 1. март 2013. (CET)l

Ја се више не оглашавам. Рекао сам шта сам мислио, али такође знам да ја ту не могу ништа да променим. Хвала свима који су учествовали у „конструктивној“ расправи --Марко Станојевић (разговор) 12:07, 1. март 2013. (CET)

Захваљујем. --Појнт Дред (разговор) 12:14, 1. март 2013. (CET)

И ја такође. И захваљујем на "конструктивним" аргументима типа "нигде на интернету не можеш да нађеш Манк, сем на Википедији". А за обарање и тог и таквог "шупљег аргумента", довољно је у претраживач укуцати Телонијус Манк (то је Thelonius Monk у оригиналу) и сачекати коју саекундицу.

Паметноме доста.

--Sly-ah (разговор) 16:21, 1. март 2013. (CET)