Viktor Hensen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Viktor Hensen
Lični podaci
Datum rođenja(1835-02-10)10. februar 1835.
Mesto rođenjaŠlezvig Kraljevina Danska,
Datum smrti5. april 1924.(1924-04-05) (89 god.)
Mesto smrtiKil Nemačka,
ObrazovanjeMedicina u Vircburgu, Berlinu, Kilu
Porodica
SupružnikAndrea Katarina Frederika Sestern-Pauli
Deca2 sina, 2 ćerke
RoditeljiHans Hensen
Henrijeta Karolina Amalija Suadicani
Naučni rad
PoljeMedicina
Fiziologija
Okeanografija
UčeniciPaul Hober
Hans Vinterštajn
Hans Piper
Poznat podefinicija planktona
Konusna mreža, jedan od Hensenovih izuma za prikupljanje planktona.

Kristijan Andreas Viktor Hensen (10. februara 1835, Šlezvig, Kraljevina Danska - 5. aprila 1924, Kil, Šlezvig-Holštajn, Nemačka) bio je nemački zoolog (planktolog), okeanograf, pronalazač, biolog, ekolog. Osmislio je termin plankton i postavio temelje biološkoj okeanografiji.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Hensen je bio sin Hansa Hensena, direktora škole gluvih i nemih u Šlezvigu, i njegove druge supruge, Henrijete Karoline Amalije Suadicani, ćerke dvorskog lekara Karla Ferdinanda Suadicanija. Iz dva braka svog oca Hensen je imao osam sestara i šestoro braće. Od 1845. do 1850. Hensen je pohađao školu pri katedrali u Šlezvigu, zatim gimnaziju u Glikštatu (Holštajn), gde je 1854. godine položio završni ispit. Zatim je studirao medicinu pet semestra u Vircburgu (kod Šerera, Kolikera, Virčova) od 1854. do 1856. godine. U Šererovoj laboratoriji Hensen je verifikovao podatke Kloda Bernara o sadržaju glikogena u jetri. Pronašao je metodu za ekstrakciju čistog glikogena iz životinjskog tkiva. Studirao je i dva semestra u Berlinu, a zatim 1857-1858. u Kilu, gde je položio završni ispit. Njegova teza na šesnaest stranica, napisana dok je radio kao doktor u neuro-psihijatrijskoj bolnici u Šlezvigu, bavi se mogućom dijagnostičkom vezom između epilepsije i urinarne sekrecije (1859). Ubrzo nakon toga, Hensen je postao prosektor na Institutu za anatomiju u Kilu. 1859. godine kvalifikovao se kao predavač anatomije i histologije. 1864. godine imenovan je za naslednika Petera Ludviga Panuma kao vanredni profesor fiziologije i direktor fiziološke laboratorije u Kilu. 1868. postao je redovni profesor fiziologije. Hensen se 1870. oženio Andreom Katarinom Frederikom Sestern-Pauli. Imali su dva sina i dve ćerke. Hensen se povukao sa sedamdeset šest godina. Najistaknutiji od njegovih studenata fiziologije bili su Paul Hober, Hans Vinterštajn i Hans Piper.

Fiziologija[uredi | uredi izvor]

Hensen je uglavnom radio u oblasti fiziologije i oblasti biologije mora. U fiziologiji je preferirao histofiziološku metodu i pomoću nje postavljao suštinska pitanja u vezi sa osnovama sluha i vida. 1863. istraživao je organ sluha dekapoda (desetonožaca) i morfologiju ljudskog unutrašnjeg uva, opisujući ono što se danas naziva Hensenovim potpornim ćelijama i Hensenovim kanalom. On je identifikovao vlakna bazalne membrane u unutrašnjem kanalu uva kao rezonantne korpuskule sposobne da vibriraju. Takođe je dokazao da se ta vlakna, umesto da se smanjuju, povećavaju u dužini od baze do vrha kanala untrašnjeg uva. Hensen je istražio organ sluha u prednjim nogama skakavaca, a takođe i u ribama (1904). Pored toga, proučavao je i strukturu oka glavonožaca (1865) i disperziju konusa u centru ljudske mrežnjače. Opisao je „Hensenovu zonu“ u Q delu skeletnih mišićnih vlakana. U polju embriologije, između ostalog, uočio je formiranje torusa na početku primitivne brazde, ili Hensenov čvor(1876). Napisao je radove o fiziologiji sluha (1880, 1902) i o prostiranju zvuka(1881).

Morska biologija[uredi | uredi izvor]

Hensenovo drugo veliko područje u kojem je radio kao amater od 1863. godine bila je morska biologija, odnosno istraživanje faune okeana, i mikroskopski plankton - pojam koji je skovao - i ribe. Spoznaja da se životinje iz okeana hrane tankom čorbom od sitnih algi - fitoplanktona - nije nastala postepeno, već je bila inspiracija jednog čoveka, Viktora Hensena, koji je 1887. objavio svoje revolucionarne misli. Naučnici su verovali da je snabdevanje hranom za sve okeanske životinje obezbeđeno rekama i obalnom vegetacijom. Hensenovo je mišljenje bilo revolucionarno u oba smisla reči: mislio je na planktonsku populaciju kao vezu u lancu ishrane koji vodi od vrlo malog do velikog i primenio je ovaj konceptualni okvir, koji je nazvao „metabolizmom mora“. Njegova prva publikacija o ovoj temi bila je monografija na 105 stranica namenjena prezentaciji metoda i preliminarnih rezultata. U njemu je skovan izraz plankton - izveden iz Homerove Odiseje i podrazumeva besciljno lebdenje. Razvio je kvantitativne metode za određivanje količine komercijalno korisne ribe duž obala, postavljajući tako osnovu za izračunavanje profitabilnosti ribolova. Oko 1887. godine započeo je opsežna ispitivanja planktona, posebno kvantitativna istraživanja, koristeći mrežu koju je izmislio. Izračunao je količinu planktona na različitim dubinama i u različitim okeanima. U tu svrhu Hensen je organizovao i vodio velike planktonske ekspedicije. 1867. postao je član predstavničkog doma Pruske kako bi se upustio u proučavanje okeana. Na njegovu inicijativu osnovana je Kraljevska pruska komisija za istraživanje okeana. Bio je član, a kasnije i predsednik Pruske komisije za istraživanje nemačkih voda u Kilu. Može se smatrati začetnikom kvantitativnih morskih istraživanja. Bio je voditelj pet morskih bioloških ekspedicija na Baltičko i Severno more, kao i Atlantski okean.[1][2][3][4]

Pipeta za određivanje količine planktona u datoj zapremini vode

Biktor Hensen je definisao da se plankton sastoji od svih čestica i materijala koji se nalaze u zoni vode, bez obzira da li se javljaju u gornjim ili dubljim slojevima vodenog stuba ili da li su žive ili mrtve. Njegove okeanografske studije utvrdile su disciplinu „Biološka okeanografija“. Hensen je takođe utvrdio da ovi ekosistemi imaju ograničenu sposobnost za održavanje života. U zemaljskim sistemima proizvodnja trave i žita povezana je sa brojem ljudi i životinja koje se mogu održati po jedinici površine. Isto tako, Hensen je tvrdio da slične procene koncentracije hranljivih materija i raspoložive biomase planktona mogu predvideti količinu riba koju neka zapremina okeana može da podrži.

Prvo je istraživao lokalne prinose riba uz obale Nemačke. Zatim je pregledao istorijske podatke o prinosima različitih primorskih područja. I na kraju, pokušao je da utvrdi na osnovu broja plutajućih ribljih jaja gustoću populacije riba po nekom području. Ovaj poslednji korak u potpunosti ga je uverio da će biti moguće i da je čak neophodno istražiti primarnu (i sekundarnu) proizvodnju, koja je osnovna hrana za životinje okeana. Razvio je kvantitativne metode za određivanje količine komercijalno dostupne ribe i na osnovu toga je izračunata profitabilnost ribolova. Hensenova upotreba termina ciklus hranljivih materija i mnogi drugi njegovi spisi zvuče izvanredno slično savremenim raspravama o globalnim problemima zaštite životne sredine.[5][6][7]

Proučavanje kišnih glista[uredi | uredi izvor]

Viktor Hensen je proučavao biologiju glista u bašti svog instituta u Kilu, pa je u praksi bio i zoolog. Otkrio je da se gliste spuštaju u zemlju do dubine od preko jednog metra i da tuneli koje ostavljaju koriste kao vodeće staze korenu biljke. Hensenove kontraverzne publikacije o koristi zemljišnih glista donele su mu veliku reputaciju u poljoprivrednim krugovima. Hensena je čak citirao Čarls Darvin u svojoj poslednjoj knjizi "Formiranje plesni povrća dejstvom glista".[8]

Istraživački brod "Viktor Hensen"

Viktor Hensen je bio razvojni i reproduktivni biolog, biološki oceanograf, ekolog, pronalazač i političar i dao je značajan doprinos u svakoj oblasti.

Istraživački brod "Viktor Hensen"[uredi | uredi izvor]

VIKTOR HENSEN je istraživački brod nazvan u njegovu čast. Plovi pod zastavom Malte. Izgrađen je 1975. godine, veličine 40x10m.[9]

Podvodni brežuljak "Viktor Hensen"[uredi | uredi izvor]

Podvodni brežuljak "Viktor Hensen" (Victor Hensen Hills), definisan je kao podvodna struktura, i nalazi se u Sredozemnom moru, između Malte i Grčke, na koordinatama: 35°47'00.0"N 18°29'00.0"E.[10]

Radovi[uredi | uredi izvor]

  • Zur Morphologie der Schnecke des Menschen und der Säugethiere (1863)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ K. E. Rothschuh. „Hensen, (Christian Andreas) Victor”. encyclopedia.com. Pristupljeno 5. 6. 2020. 
  2. ^ „Viktor Hensen GERMAN PHYSIOLOGIST”. britannica.com. Pristupljeno 5. 6. 2020. 
  3. ^ Smetacek, Victor. „Revolution in the ocean”. nature.com. Pristupljeno 5. 6. 2020. 
  4. ^ „Christian Andreas Victor Hensen”. cau.gelehrtenverzeichnis.de. Pristupljeno 5. 6. 2020. 
  5. ^ M. Wessel, Gary. „On the Shoulders of Giants Thanks – but I’ll keep my day job(s)”. onlinelibrary.wiley.com. Pristupljeno 5. 6. 2020. 
  6. ^ „A short story of Victor Hensen and a cell of the internal ear” (PDF). pdfs.semanticscholar.org. Pristupljeno 5. 6. 2020. 
  7. ^ „DEAD SCIENTIST OF THE WEEK”. deadscientistoftheweek. Pristupljeno 5. 6. 2020. 
  8. ^ „Famous scholars from Kiel: Victor Hensen”. uni-kiel.de. Pristupljeno 5. 6. 2020. 
  9. ^ „VICTOR HENSEN”. myshiptracking.com. Pristupljeno 5. 6. 2020. 
  10. ^ „Victor Hensen Hills: Undersea Features”. geographic.org. Pristupljeno 5. 6. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виктор_Хенсен&oldid=26840500”