Гимназија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гимназија је средња школа за опште образовање која припрема ученике за факултет. Назив потиче од античке грчке речи „γυμνάσιον“ која представља физичко и интелектуално образовање младих. У немачком језику и у већем делу Европе је данашња реч „гимназија“ задржала значење интелектуалног образовања а у енглеској речи „gym“ је остало значење физичког.

Врсте гимназија[уреди]

У Србији су постојале или постоје следећи типови гимназија:

  • Класична гимназија (школа у којој се 2 године учио старогрчки језик и 4 године латински)
  • Реална гимназија (старогрчки се није учио, латински две године са два смера: друштвени и природно-математички, са акцентом на друштвене или природне науке). Оваква гимназија се још називала и Реалка.
  • Математичка (Физичка) гимназија - са акцентом на математици (физици)(за посебно талентоване за математику, физику)
  • Гимназија где је доминирало учење страних језика (енглески, француски, шпански, кинески...)

У Европи се на основу искустава из Индије и других бивших колонија, где се образовање изводило на страном језику дошло до закључака да ученици, који су осим саме наставе страног језика и неке или све предмете учили на страном језику, поседују изузетно квалитетно и употребљиво знање страног језика. Извођењем наставе на страном језику ученици добијају могућност да размишљају на страном језику и тиме је њихово знање практичније. Тренутно је у Европу у току процес ширења језичких гимназија у којима се на страном језику учи неки од нејезичких предмета. У Србији се кренуло са експерименталним разредима.

Структура школе у Србији[уреди]

У Републици Србији Гимназија је четворогодишња школа у коју се уписују ученици узраста 14-15 година, након завршене основне школе. У првом разреду ученик бира смер (општи, друштвено-језички, природно-математички), од чега зависи избор и обим наставних предмета. Седмично, ученик има 30-ак часова, по 45 минута, од чега из једног предмета има око 2-4 часа. Дневно, ученик има до 7 часова у истој смени, јутарњој или поподневној.

Зависно од смера и разреда, предмети могу бити: српски језик и књижевност, први и други страни језик (енглески, немачки, француски, шпански или руски), латински језик, устав и права грађана, социологија, психологија, филозофија, логика, историја, географија, биологија, математика, физика, хемија, рачунарство и информатика, музичка култура, ликовна култура, физичко васпитање.

За сваки од предмета ученик добија оцену током целе године од 1 до 5, док се на крају полугодишта (почетак јануара и јуна) изводи закључна оцена. На крају школске године (почетак јуна) изводи се и закључна оцена предмета и разреда. Ученик прелази у виши разред уколико на крају школске године ни једна од закључних предметних оцена није недовољна (1). Средња вредност, аритметичка средина пролазних оцена 2-5 предмета је оцена успеха ученика.

Државе са гимазијским системом образовања[уреди]

  • Албанија: 3 године, након 9 година основног образовања.
  • Аргентина: 6 година, након 7 година основног образовања.
  • Аустрија: 8 година, након 4 године основног образовања.
  • Босна и Херцеговина: 4 године, након 9 година основног образовања.
  • Бугарска: 5 година, након 7 година основног образовања.
  • Грчка: 3 године, након 6 година основног образовања.
  • Естонија: 3 године, након 9 година основног образовања.
  • Кипар: 3 године, након 6 година основног образовања.
  • Летонија: 3 године, након 9 година основног образовања.
  • Литванија: 4 године, након 4 године основног и 4 године средњег образовања.
  • Луксембург: 7 година, након 6 година основног образовања.
  • Мађарска: 4/6/8 година, након 8/6/4 година основног образовања.
  • Македонија: 4 године, након 8 година основног образовања.
  • Немачка: 8 година, након 4 године основног образовања.
  • Пољска: 3 године, након 9 година основног образовања.
  • Румунија: 4 године.
  • Русија: 6-7 година.
  • Словачка: 4 године, након 8 година основног образовања.
  • Словенија: 4 године, након 8 година основног образовања.
  • Србија: 4 године, након 8 година основног образовања.
  • Финска: 2,5–4 године након 9 година основног образовања.
  • Холандија: 6 година, након 8 година основног образовања.
  • Хрватска: 4 године, након 8 година основног образовања.
  • Црна Гора: 4 године, након 9 година основног образовања.
  • Швајцарска: 6/4 године, након 6 година основног или 6 + 2 године основног и средњег образовања.
  • Шведска: 3 године, након 9 година основног образовања.

Спољашње везе[уреди]