Gestacijske trofoblastne bolesti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gestacijske trofoblastne bolesti
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostonkologija

Gestacijske trofoblastne bolesti (GTB) su neoplazme trofoblasta i stanja u kojima postoji predispozicija za neoplazmu. U ovu grupu bolesti spadaju hidatiformna mola, invazivna mola, gestacijski horiokarcinom i trofoblastni tumori plecentnog ležišta.[1][2][3][4]

Etiologiju GTB neki autori pripisuju prekomernom rastu viloznog trofoblasta, čija sekrecija vodi daljem bubrenju resica, vaskularnoj obliteraciji i oštećenju jajne ćelije[5] Druga autori, kao što su Hertig ja Edmonds,[6] tvrde da je inicijalni proces u nastanku GTB rana smrt embriona, i nemogućnost razvoja fetalne cirkulacije što dovodi do prekomernog bujanja horionskih resica kod hidatiformne mole (HM).[7]

Klinički znaci i simptomi gestacijske trofoblastne bolesti često su nedovoljni za postavljanje dijagnoze i prognozu težine i toka bolesti. Tek nakon razvoja i primene novih tehnika iz oblasti citogenetike, stvoreni su uslovi za razumevanje posebnih molarnih entiteta.[8] Mada i dalje patogeneza ovih bolesti, posebno hidatiformne mole, ostaje kontroverzna tema za mnoge ginekologe i akušere, u svim slučajevima gestacijske trofoblastne bolesti, prisustvo i tok bolesti može se pratiti kroz kvantitativno određivanje nivoa humanog horionskog gonadotropina.[8]

Zahvaljujući savremenoj tehnologija, danas gestacijske trofoblastne bolesti spadaju u grupu najbolje lečenih ginekoloških maligniteta.[8][9][10][11]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Hipokrat je u 4. v.p.n.e, hidatiformnu molu, proglasio za vodenu bolest materice

Prvi opisi gestacijske trofoblastne bolesti datiraju još od davnih vremena pre rođenja Hrista:

  • Hipokrat je, u 4. veku pre nove ere, opisao hidatiformnu molu (HM), kao vodenu bolest materice. Njen nastanak pripisao je nezdravoj vodi.[12]
  • U 6. veku, Ecije iz Amida, prvi je upotrebio izraz hydatid.
  • Grofica od Heneberga, Margaret, 1276. godine rodila je;
  • Sve do srednjeg veka, vrlo se malo znalo o gestacijskim trofoblastnim bolestima (GTB).
  • Jedna od Pariskih babica, Anne Victoire Boivin (1773—1841), prva je ukazala na mogućnost da je hidatiformna mola horionskog porekla.
  • Bečki lekar Hans Chiari, 1871. godine prvi je opisaoslučaj sa horiokarcinoma, za koji se do tada mislilo da je neuobičajeni oblik primarog karcinoma materice kod mlađih žena, udruženi sa skorašnjom trudnoćom. Hans Chiari je promene kod horiokarcinoma prepozna kao epitelijalni tumor, drugojačiji od sarkoma, ali nije znao da je poreklom od trofoblasta.[12]
  • Tek 1898. godine, Feliks Maršan, profesor patologije iz Marburga, je opisao i dokazao poreklo ovih tumora, tvrdeći da oni ne nastaju iz decidue, već iz trofoblasta.[14] Maršanovo misljenje brzo je prihvaćeno u celoj Evropi.
  • Nakon otkrića gonadotropnih hormona, 1920. godine, postalo je jasno da pituitarni gonadotropini nisu sasvim isti kao horionski. Tako je ubrzo uveden čuveni Ascheim-Zondek- test za utvrđivanje Zondekove trudnoće, za koji se kasnije pokazalo da je i prvi test za prisustvo tumorskog markera - humanog horionskog gonadotropina (hCG), u gestacijskim trofoblastnim bolestima (GTB).
  • Uvođenje 1972. godine, tehnike merenja beta subjedinice hCG, dovelo je do napretka u dijagnostici i lečenju GTB.
  • Godine 1976. poseban doprinos izučavanju morfologiji trofoblastnih bolesti dao je Kurman sa svojim saradnicima, koji je otkrio trofoblastni tumora placentnog ležišta.
  • Krajem sedamdesetih godina,Szulman i Surtia definisali su dva oblika hidatiformne mole: parcijalnu, u kojoj postoji Fetus i triploidni kariotip i kompletnu molu bez embriona ili fetusa, sa diploidnim kariotipom.[12]
  • Sve do sredine pedesetih godina 20. veka, Kada je Li sa saradnicima opisao prvu kompletnu i produženu remisiju kod pacijentkinje sa horiokarcinomom, lečene metotreksatom, prognoza bolesti bila je loša, čak i smrtonosna kod 90-95% slučajeva.
  • Iskustva i stečena saznanja kroz mnogo vekova istraživanja sazlužna su što se danas gestacijske trofoblastne bolesti svrstavaju među najuspešnije lečene maligne bolesti u ginekologiji.[12][14].

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Gestacijske trofoblastne bolesti dugo nisu privlačile pažnju epidemiologa, pa je tek s kraja 20. veka sproveden veći broj studija, što je, značajno doprineo utvrđivanju globalne i geografska distribucija ovih bolesti, i istovremeno sgledan veliki broj potencijalnih faktora rizika. Otkrića mehanizma nastanka gestacijskih trofoblastnih bolesti, dalo je još veći potsticaj za nova istraživanja.[12][15]

Epidemiološka slika gestacijskih trofoblastnih bolesti ni danas nije potpuna, kao i za ostale retke bolesti, jer mnogi slučajevi nisu prijavljeni, a neki neće biti prepoznati. Pored toga, kod gestacijskih trofoblastnih bolesti, ovo je posebno teško, jer je ne postoji validni podaci o svim gestacijske događajim u ukupnom stanovništvu.[16][17][18][19]

Incidencija na gobalnom nivou
  • Učestalost hidatidiform mole na globalnom nivou kreće se od 23 do 1.299 slučajeva na 100.000 trudnoća. Učestalost malignih oblika GTD je mnogo manji, i kreće se oko 10%.[21]
  • Incidencija hidatiformne mole (HM) najviša je u Jugoistočnoj Aziji i kreće se od 1-2/1.000 trudnoća u Japanu i Kini, do 12/1.000 trudnoća u Indoneziji, Indiji i Turskoj.
  • Incidencija horiokarcinoma ( izražena je kao procenat incidencije HM i varira od 19,1/1.000 trudnoća u Indiji, do 0,2-0,7/1.000 trudnoća u Severnoj Americi, Evropi i Aziji.[22]
Incidencija po regionima
  • Incidencija HM u Severnoj Americi,[23] Evropi i Okeaniji približno se kreće 0,5-1/1.000 trudnoća.[24]
  • Podaci iz Južne Amerike i Afrike, osim Nigerije prilično su oskudni .
  • Nedavne studije su pokazale značajan pad incidencije GTB u Koreji, sa 4,4/1.000 trudnoća u šezdesetim, na 1,6/1.000 u devedesetim godinama prošlog veka.[25]
  • Podaci iz Japana su slični, incidencija je sa 4,9/1.000.000 stanovnika 1974. godine opala na 1,9/1.000.000 u 1993. godini. Tendencija opadanja broja obolelih približna je i u susednom Tajvanu.[26]
Morbiditet i mortalitet
  • Slično kao i HM, incidencija horiokarcinoma ima opadajući kataktera, što se pripisuje poboljšanju socijalno-ekonomskih uslova života.
  • Nakon primene odgovarajućij protokola, stepen preživljavanja je 100% u grupi pacijentica sa niskim skorom, odnosno 80% sa visoko rizičnim skorom.[27]

Klasifikacija gestacijskih trofoblastnih bolesti[uredi | uredi izvor]

Zadnjih decenija 20. veka u ginekologiji i akušerstvu, na globalnom nivou, stvarani su različiti sistemi klasifikacija gestacijskih trofoblastnih bolesti (GTB), a sve u cilju uspešnijjeg lečenja obolelih pacijentkinja:[28][29]

Prva klasifikacija SZO

Prema klasifikaciji koju je 1983. godine dala Svetska zdravstvena organizacija (SZO), pod terminom GTB podrazumevaju se četiri kliničko-patološka oblika poremećaja rasta humanog trofoblasta:

  • hidatiformna mola (kompletna i delimična),
  • invazivna mola,
  • gestacijski horiokarcinom,
  • trofoblastni tumor ležišta placente.[27]
Druga klasifikacija SZO

Svetska zdravstvena organizacija u saradnji sa sa međunarodnim udruženjem za ginekološku patologiju, 1994. godine revidirala je gorenavedenu klasifikaciju na:

1. Hidatiformna mola
  • a) Parcijalna hidatiformna mola,
  • b) Kompletna hidatiformna mola;
2. Invazivna mola;
3. Horiokarcinom;
4. Epiteloidni trofoblastni tumora;
5. Trofoblastni tumora ležišta placente;
6 Trofoblastne lezija
  • a) Prenaglašena reakcija placentnog ležišta,
  • b) nodus ili plak placentnog ležišta;
  • c) neklasifikovane trofoblastne lezije.
Anatomska (FIGO) klasifikacija gestacijskih trofoblastnih bolesti

Sistem klasifikacije Međunarodna federacija za ginekologiju i akušerstvo (FIGO) (stadijuma), koji datira iz 1982. godine, zasnovan je na anatomskim kriterijumima i prilagođen je sistemima klasifikacije koji se koriste za sve ostale maligne tumore ginekološke lokalizacije. Praksa je pokazala, pre nekim studijama da stadijum FIGO klasifikacije u oko 13% slučajeva nije odgovarao kategoriji rizika bolesti prema prognostičkom skoru.

Anatomska (FIGO) klasifikacija gestacijskih trofoblastnih bolesti

Stadijumi Definicija
I
 Bolest ograničena striktno na telo materice
II
 Bolest proširena na genitalne strukture
III
 Metastaze u plućima, sa ili bez zahvaćenosti genitalnog sistema
IV
 Udaljene metastaze

Na osnovu ove podele i propisanih protokola sprovodi se terapija, koja je kod benignih (dobroćudnih) formi hirurška, a kod malignih, konzervativna – hemioterapija (jedan hemioterapeutik kod nemetastatskog oblika bolesti sa niskim rizikom ili kombinacija više hemioterapeutika kod visoko rizičnih metastatskih oblika).[27]

Etiologija i patogeneza[uredi | uredi izvor]

Pojedini istraživači etiologiju gestacijske trofoblastne bolesti (GTB) pripisuju prekomernom rastua viloznog trofoblasta, čija sekrecija vodi daljem bubrenju resica, vaskularne obliteracije i oštećenju jajne ćelije (ovuma). Drugi istraživači tvrde da je inicijalni proces u nastanku GTB prerana smrt embriona i nemogućnost razvoja fetalne cirkulacije što dovodi do prekomernog bujanja horionskih resica kod HM.

Analiza kariotipa HM otkrila je očevo poreklo lezije što je omogućilo klasifikaciji molarnih trudnoća na kompletne i parcijalne. Osnovna razlika između kompletne i parcijalne mole je perzistencija majčinog hromozomskog seta u interstcijalnoj moli, koji verovatno sa kliničkog i morfološkog aspekta, dovodi do nastanka „blažeg oblika“ molarne trudnoće.

Kompletna hidatiformna mola

Ova vrsta mole je začetak bez embriona ili fetusa, sa generalizovanim edemom placentalnih resica i izraženom trofoblastnom hiperplazijom. Najverovatnija nastaje kao posledica složene greške u vreme fertilizacije (jedno „prazno jajašce“ koje je izgubilo maternalni haploidni skup hromozoma, oplođeno je normalnim spermatozoidom koji nosi „23 X se“t hromozoma). Ovaj set očevih hromozoma udvostručuje se bez udružene ćelijske citokineze, kako bi se obezbedio zigot od neophodnih 46 hromozoma. Tako formiran genom potpuno je homozigotan, a sastav hromozoma u njemu je isključivo „XX“, jer fertilizacija sa jednim „Y“ hromozomom daje ćeliju „YY“ koja ne može da opstane. Kod oko 4-8% kompletnih mola utvrđeno je - da poseduju kariotip „46 XY“, koji je nastao kada su „prazno jajašce“ oplodila dva spermatozoida (​​dispermija) koji nose „X“ odnosno „Y“ . Jako retko, oplođenje mogu izvršiti tri spermatozoida (trispermija), kada će kariotip ovakve mole biti 69 „XXY“.

Parcijalna hidatiformna mola

Ova vrsta mole je začetak sa utvrđenim fetusom, delimičnom hidatiformnom promenom i blagom fokalnom trofoblastnom hiperplazijom. Kao i kod kompletne mole, genetska greška se javlja u fertilizaciji. Jajašce koje sadrži uobičajen maternalni haploidni skup hromozoma 23 „X“, oplodila su dva, umesto jednog spermatozoida, što čini ukupno 69 hromozoma. Tipične parcijalne mole, imaju triploidni kariotip

  • „XXY“ u 59% slučajeva,
  • „XXY“ u 40% i
  • „XYY“ u 2% slučajeva.

U literaturi su opisani slučajeva nekoliko tetraploidnih začetaka (92 hromozoma) sa morfologijom parcijalne mole, koji su bili triandrični, odnosno imali su tri očeva i jedan majčin haploidni set hromozoma. Pretpostavlja se da je mehanizam nastanka ovih mola trispermija.

Gestacijski horiokarcinom

Patogeneza gestacijski horiokarcinom je raznovrsna. Horiokarcinom se najčešće razvija nakon:[30]

Prethodne kompletne horioidne mole (HM)
U oko 50% slučajeva hidatiformna mola, kao veoma česta preteča gestacijski horiokarcinoma, javlja se najčešće pre dvadesete i posle četrdesete godine života, i obično joj prethodi spontani pobačaj. Isto tako, žene koje su prethodno bolovale od HM, pod većim su rizikom za ponovljenu molarnu trudnoću, za razliku od onih sa terminskom trudnoćom sa živorođenim detetom. Ova činjenica podržava hipotezu da je HM zapravo trudnoća sa hromozomskim anomalijama.

Nakon abortusa
To je zapravo terminske ili ektopična trudnoća, koja se karakteriše pojavom horiokarcinoma u ostalih 50% slučajeva.

Za uzroke postmolarnog horiokarcinoma navode se dve faktora:[31]

  • Metastaze neprepoznatog intramolarnog žarišnog horiokarcinoma,
  • Direktnim razvojem iz maligne promene u implantiranom trofoblastu oplođenog ovuma.

Horiokarcinom histološki karakteriše anaplastični citotrofoblast i sinciciotrofoblast, bez horionskih resica.[32]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Mada postoje velike sličnosti kliničke slike mešu gestacijskim trofoblastnim bolestima, ipak ove bolesti imaju i svoje posebne (specifične) kliničke znake i simptome. Kod najvećeg broja bolesnica, parcijalna mola se manifestuje se kliničkom slikom spontanog pobačaja. Do pobačaja dolazi između 9 i 22 nedelje (prosečno nakon 14,5 nedelja). U oko 45% slučajeva parcijalna mola (sem onih utvrđenih na selektivnim pobačajima) prolazi nedijagnostifikovano sve du drugog trimestra trudnoće, jer je krvarenje iz materice slabo ili se javlja kasno. Sonografski ovakva trudnoće se najčešće dijagnostikuju kao „missed abortion“.[33]

Vodeći klinički znak kompletne mole je krvarenje iz materice koke se javlja između 6 i 16 nedelje gestacije, u više od 95% bolesnica. Materica je uvećana, značajnije nego što se očekuje u amenoreji. Samo jedna trećina bolesnica ima spontani pobačaj, jer se dijagnoza jednostavno postavljanje ultrazvučnim pregledom što omogućava ranu intervenciju. Kod 1/4 bolesnica javlja se toksemija i hiperemezau prvom i drugom trimestru.[34][35]

Gestacijski horiokarcinom može nastati iz bilo kog tipa trudnoće;

  • molarna trudnoća, u 50% slučajeva
  • abortus u 25% slučajeva,
  • terminska trudnoća u 23% slučajeva
  • ektopična trudnoća u 3% slučajeva.[36]

Klinička prezentacija horiokarcinoma može varirati od slučaja do slučaja, ali u većini slučajeva povezana je sa destrukcijom tkiva ili krvarenjem. Stoga je osnovni znak i simptom horiokarcinoma u 64% slučajeva, nenormalno krvarenje iz matarice, posle bilo koje trudnoće. Nekada su simptomi povezani sa metastazama, jer tumorske ćelije iz primarne lezije materice lako ulaze u venske kanale miometrijuma i kreću se materičnim ovarijalnim venama. Pluća su najčešće mesto lezija nakon hematogene diseminacije. Smrt kod horiokarcinoma najčešće nastaje zbog krvarenja i/ili plućne insuficijencije. Smrtonosna iskrvarenja obično nastaju u centralnom nervnom sistemu ili plućima (43%) , jetri (94%), gastrointestinalnom traktu (4%) i peritoneumu (3%) . Plućna insuficijencija može biti izazvana velikom masom tumora, kao i učincima iradijacije i citotoksične hemioterapije.[36][37][38]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ngan S, Seckl MJ. Gestational trophoblastic neoplasia management: an update. Curr Opin Oncol 2007;19(5): 486-91.
  2. ^ Matsuura Y, Kashimura M, Shinohara M, Baba S, Kondo M, Kashimura Y. The follow-up of trophoblastic disease by using an hCG-CTP enzyme immunoassay. Gan No Rinsho 1990; 36(15): 2559-62.
  3. ^ Ng TY, Wong LC. Diagnosis and management of gestational trophoblastic neoplasia. Best Pract Res Clin Obstet Gynaecol 2003; 17(6): 893-903.
  4. ^ Bower M, Newlands ES, Holden L, Short D, Brock C, Rustin GJ, et al. EMA/CO for high-risk gestational trophoblastic tumors: results from a cohort of 272 patients. J Clin Oncol 1997; 15(7): 2636-43
  5. ^ Park WW, Lees JC. Choriocarcinoma. A general review with an analysis of 516 cases. Arch Pathol 1936;160:205-41.
  6. ^ Hertig AT, Edmonds HW. Genesis of hydatidiform mole. Arch Patholo 1940;30:260-1.
  7. ^ Reynolds SR. Hydatidiform mole: a vascular congenital anomaly. Obstet Gynecol 1976;47:244-50.
  8. ^ a b v Soper JT. Gestational trophoblastic disease. Obstet Gynecol 2006;108:176-87.
  9. ^ Goldstein DP, Berkowitz RS. Gestational trophoblastic disease. In: Abeloff MD, Armitage JO, Niederhuber JE, Kastan MB, McKenna WG, eds. Abeloff’s Clinical Oncology. 4th ed. Philadelphia, Pa: Elsevier Churchill Livingstone; 2008:chap 94.
  10. ^ McGee J, Covens A. Gestational trophoblastic disease: hydatidiform mole, nonmetastatic and metastatic gestational trophoblastic tumor: diagnosis and management. In: Lentz GM, Lobo RA, Gershenson DM, Katz VL, eds. Comprehensive Gynecology. 6th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier; 2012:chap 35.
  11. ^ Braunstein GD. Endocrine changes in pregnancy. In: Melmed S, Polonsky KS, Larsen PR, Kronenberg HM, eds. Williams Textbook of Endocrinology, 12th ed. Philadelphia, Pa: Saunders Elsevier; 2011:chap 21.
  12. ^ a b v g d Di Saia JP, Creasman TW. Clinical gynecologic oncology. 3rd ed. St Louis: C.V. Mosby Co; 1989.
  13. ^ Marchand F. Uber die sogenanntem ‘deciduelen geschwulste’ in anscbluss an normale beburten. Gynaekologe 1895;1:419-38, 531-62.
  14. ^ a b Kohorn EI. Dynamic staging and risk factor scoring for gestational trophoblastic disease. Int J Gynecol Cancer 2007;17 (5):1124-30.
  15. ^ Palmer, JR (mart 1994). „Advances in the epidemiology of gestational trophoblastic disease”. J Reprod Med. 39 (3): 155—62. PMID 8035370. 
  16. ^ Savage, P; Williams J; Wong, SL (2010). „The demographics of molar pregnancies in England and Wales from 2000-2009”. J Reprod Med. 55 (7–8): 341—5. PMID 20795349. 
  17. ^ Soares PD, Maestá I, Costa OL, Charry RC, Dias A, Rudge MV (2010). „Geographical distribution and demographic characteristics of gestational trophoblastic disease”. J Reprod Med. 55 (7–8): 305—10. PMID 20795343. 
  18. ^ Chauhan A, Dave K, Desai A, Mankad M, Patel S, Dave P (2010). „High-risk gestational trophoblastic neoplasia at Gujarat Cancer and Research Institute: thirteen years of experience”. J Reprod Med. 55 (7–8): 333—40. PMID 20795348. 
  19. ^ Kashanian M, Baradaran HR, Teimoori N (oktobar 2009). „Risk factors for complete molar pregnancy: a study in Iran”. J Reprod Med. 54 (10): 621—4. PMID 20677481. 
  20. ^ Berkowitz RS, Cramer DW, Bernstein MR, Cassells S, Driscoll SG, Goldstein DP (avgust 1985). „Risk factors for complete molar pregnancy from a case-control study”. Am. J. Obstet. Gynecol. 152 (8): 1016—20. PMID 4025447. doi:10.1016/0002-9378(85)90550-2. 
  21. ^ Altieri A, Franceschi S, Ferlay J, Smith J, La Vecchia C (novembar 2003). „Epidemiology and aetiology of gestational trophoblastic diseases”. Lancet Oncol. 4 (11): 670—8. PMID 14602247. doi:10.1016/S1470-2045(03)01245-2. 
  22. ^ Baykal C, Tulunay G, Bulbul D, Boran N, Kose MF. Primary choriocarcinoma of the uterine cervix in a postmenopausal patient: a case report. Gynecol Oncol 2003;90:667-9.
  23. ^ Rolon PA, Lopez BH. Epidemiological aspects of hydatidiform mole in the Republic of Paraguay (South America). Br J Obstet Gynaecol 1977;84:862-4.
  24. ^ Duff GB. Gestational trophoblastic disease in New Zealand, 1980–1986. Aust N Z J Obstet Gynaecol 1989;29:139-42.
  25. ^ Martin BH, Kim JH. Changes in gestational trophoblastic tumours over four decades: a Korean experience. J Reprod Med 1998;43:60-8.
  26. ^ Hando T, Ohno M, Kurose T. Recent aspects of gestational trophoblastic disease in Japan. Int J Gynaecol Obstet 1998;60(1): 71-6
  27. ^ a b v Biljana Lazović i Vera Milenković, Lečenje gestacijskih trofoblastnih bolesti, Acta Medica Medianae 2010,Vol.49(1), Pregledni rad UDK:618.14-006
  28. ^ Behtash N, Ghaemmaghami F, Hasanzadeh M. Long term remission of metastatic placental site trophoblastic tumor (PSTT): case report and review of literature. World J Surg Oncol. 2005;3(1): 34.
  29. ^ Milenković V, i sar. Gestacijske trofoblastne bolesti, Med Pregl 2011; LXIV (3—4): 188-193. Novi Sad: mart-april. Pregledni članak UDK 618.1/.3-006.2-092 Milenkovic, Vera; Lazovic, Biljana (2011). „Gestational trophoblastic disease: Literature review”. Medicinski Pregled. 64 (3–4): 188—193. PMID 21905598. doi:10.2298/MPNS1104188M. 
  30. ^ Palmer JR. Advances in the epidemiology of gestational trophoblastic disease. J Reprod Med 1994;39:55-162.
  31. ^ Fukunaga M, Nomura K, Ushigome S, et al. Choriocarcinoma in situ at a first trimester: report of two cases indicating an origin of trophoblast of a stem villus. Virchows Arch. 1996;429: 185-8.
  32. ^ Mao TL, Kurman RJ, Huang CC, Lin MC, Shih IM. Immunohistochemistry of choriocarcinoma: an aid in differential diagnosis and in elucidating pathogenesis. Am J Surg Pathol. 2007;31 (11):1726-32.
  33. ^ Szulman AE, Surti U. The clinicopathologic profile of the partial hydatiform mole. Obstet Gynecol 1982;59:597-602.
  34. ^ Szulman AE, Buchbaum JH. Gestational trophoblastic disease: clinical perspectives in obstetrics and gynecology. New York: Springer-Verlag; 1987.
  35. ^ Milenković V, i sar. Ginekologija i akušerstvo: udžbenik za studente medicine. Beograd: CIBID; 2005. str. 432.
  36. ^ a b Wells M. The pathology of gestational trophoblastic disease: recent advances. Pathology 2007;39(1):88-96.
  37. ^ Shih LM, Mazur MT, Kurman RJ. Gestational trophoblastic disease and related lesions. In: Kurman RJ, ed. Blaustein’s pathology of the female genital tract. 5th ed. New York: Sringer; 2002. pp. 1193-247.
  38. ^ Jeremic K, Gojnic M, Milenkovic V, Boskovic V, Berisavac M, Zecević N. Placental site trophoblastic tumor: a case report. Eur J Gynaecol Oncol 2006;27(1):98-100.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Milenković V, i sar. Ginekologija i akušerstvo: udžbenik za studente medicine. Beograd: CIBID; 2005.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гестацијске_трофобластне_болести&oldid=27441410”