Грдобина мркуља
| Morski đavo (Lophius piscatorius) | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | Hordati (Chordata)
|
| Klasa: | Zrakoperke (Actinopterygii)
|
| Red: | Udičarke (Lophiiformes)
|
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | L. piscatorius
|
| Binomno ime | |
| Lophius piscatorius Linnaeus, 1758
| |
| |
| Sinonimi | |
| |
Morski đavo, grdobina mrkulja ili pecač (lat. Lophius piscatorius) je vrsta morske ribe iz reda Udičarki. Ove ribe se najviše odlikuju po velikim zakrivljenim zubima.[2]
Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]
Morski đavo je široko rasprostranjen u vodama sveta, najveća zastupljenost ove ribe je u severnoj oblasti Atlantika i širom Mediterana, takođe su u nekom delu naseljene i u vodama Grenlanda. Ove morske ribe obitavaju i u vodama Norveške, Velike Britanije, Turske, njihova rasprosranjenost se nastavlja sve do oblasti zapadne Afrike i do juga tog kontinenta u vodama Namibije.[3] Morski đavo uglavnom živi na velikim dubinama većim od 550 m, ovu vrstu morskih riba je neobično videti u plitkim vodama mada tokom sezone za polaganje jaja ženke migriraju u priobalne vode kako bi se mrestile i polagale jaja. Naseljava uglavnom peskovita morska dna ali je takođe prisutan i u šljunkovitim dnima.[4]
Opis[uredi | uredi izvor]
Odrasle jedinke su prosečno duge između 35 i 60 cm, ženke su obično puno veće od mužjaka i mogu da dostignu dužinu od 73 cm. Najveći zabeležen primerak ove vrste bio je dug neverovatnih 200 cm, a najteži zabeležen primerak težio je 57,7 kg. Prosečni životni vek kod ženki je oko 25 godina dok je kod mužjaka 21 godina.[3] Prosečna težina ovih riba je oko 30 kg. Ove ribe se naročito odlikuju po svom specifičnom izgledu, imaju veliku i spljoštenu glavu, polukružna usta sa velikim zakrivljenim šiljatim zubima. Na leđima imaju niz izduženih peraja, prvo od tih peraja je najduže i koriste kao mamac za plen zbog te posebne karakteristike ove ribe su svrstane u red udičarki. Morski đavo takođe ima velika grudna peraja, dok su im karlična peraja manja i nalaze se ispod glave.[2] Morski đavo se odlikuje i po raznovrsnim bojama obično su to smeđa ili zelena sa crvenim ili tamnosmeđim mrljama dok im je donja strana tela bela, boja tela im najviše zavisi od toga u kakvoj se vodenoj sredini nalaze.[4]
Ponašanje[uredi | uredi izvor]
Ove ribe imaju jedinstvenu osobinu po kojoj se razlikuju od mnogih drugih vrsta, a to su njihova peraja na glavi nalik antenama koje koriste da bi namamili svoj plen i lakše ga ulovili. Aktivnije su tokom dana. Naučnici i istraživači koji su proučavali život ovih riba su došli do zaključka da neki pripadnici ove vrste mogu da putuju na velike razdaljine, primera radi utvrđeno je da se mladunci ove vrste riba mogu kretati i do 876 km. Ova vrsta je takođe u stanju da se konstantno kreće od dna do površine vode, razlog ovakvom ponašanju ovih riba nije poznat ali se predpostavlja da je to zbog toga što se ženke obično mreste u priobalnim vodama, takođe postoji i još jedna teorija da se konstantno kreću u potrazi za hranom.[3]
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Ove morske ribe pri lovu svog plena primenjuju posebnu strategiju tako što sačekaju plen iz zasede i namame ga perajima na glavi a kada se plen približi dovoljno blizu ulove ga i pojedu. Mlade jedinke se isključivo hrane rakovima i nekim manjim glavonošcima kako postepeno stare sve se više fokusiraju na veće ribe, odrasle jedinke morskog đavola se uglavnom hrane raznovrsno. Glavni neprijatelji ovih riba su ljudi, na mnogim mestima se love komercijalno a kada se ulove idu dalje na prodajno tržište u mnogim evropskim zemljama gde se prodaju sveže ili zamrznute.[3]
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Sistemi parenja ovih morskih riba nisu puno poznati naučnicima jer se ženke morskog đavola mreste u različito vreme u zavisnosti od toga gde su geografski rasprostranjene. Ženke se pare samo jednom u sezoni. Ženke ove ribe reproduktivno su zrele u dobi od 14 godina, dok su mužjaci reproduktivno zreli već u 6. godini, zbog razlike u godinama reproduktivne zrelosti ženke imaju veću masu od mužjaka tokom sezone parenja. Ženka za jednu sezonu prosečno položi između 300 000 i 2 800 000 jaja, za to koliko će se brzo jaja izleći zavisi u najvećoj meri od temperature vode, ženke se uglavnom mreste u priobalnim vodama.[3]
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Zanimljivo je to da se ova morska riba prema nezvaničnim informacijama nekada upotrebljavala u medicinske svrhe u lečenju dijabetesa.[5]
Galerija[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Fernandes, P., Cook, R., Florin, A., Lorance, P., Nielsen, J. & Dickey-Collas, M. (2015). „Lophius piscatorius”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 16. 5. 2020. Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
- ^ a b „Lophius piscatorius (Linnaeus, 1758) Angler Fish, Frogfish or Fishing Frog” (na jeziku: engleski). 2016. Pristupljeno 12. 5. 2020.
- ^ a b v g d „Lophius piscatorius Monkfish” (na jeziku: engleski). 25. 1. 2018. Pristupljeno 12. 5. 2020.
- ^ a b „Angler fish (Lophius piscatorius)” (na jeziku: engleski). 17. 4. 2008. Pristupljeno 12. 5. 2020.
- ^ „Angler fish (Lophius piscatorius)” (na jeziku: engleski). 17. 4. 2008. Pristupljeno 16. 5. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
