Grudni koš
| Grudni koš | |
|---|---|
 Rendgenski snimak grudnog koša koji pokazuje unutrašnju anatomiju grudnog koša, pluća i srca, kao i donju torakalnu ivicu – koju čini dijafragma. | |
 Površinske projekcije organa trupa, pri čemu se grudni koš protežu otprilike do kraja kose plućne pukotine napred, ali dublje njena donja granica više odgovara gornjoj granici jetre. | |
| Detalji | |
| Identifikatori | |
| Latinski | thorax |
| Grčki | θώραξ |
| MeSH | D000070602 |
| TA | A02.3.04.001 |
| FMA | 7480 |
| Anatomska terminologija | |
Grudni koš je anatomska regija prisutna kod kičmenjaka koja se nalazi u predelu prsa.[1][2] Njegova glavna uloga je držanje na mestu i zaštita vitalnih organa.[3][4]
Anatomija[uredi | uredi izvor]
Kod čoveka i primata, grudni koš je sačinjen od kostiju koji stvara:[5][6]
- Kičmu: podeljenu na 12 leđnih pršljenova.
- Rebra: 12 para rebara, tačnije 24 rebra.
- Grudnu kost
Zajedno svi delovi čine prsnu šuplju koja štiti vitalne organe od kojih su:
Kako bi imao dodatnu izdržljivost i stabilnost, gruni koš je povezan sa okolnim kostima od kojih su rame i vratni pršljenovi.[7]
Ljudski grudni koš[uredi | uredi izvor]
Struktura[uredi | uredi izvor]
Kod ljudi i drugih hominida, grudni koš je grudni deo tela između vrata i abdomena, zajedno sa unutrašnjim organima i drugim sadržajem. Uglavnom je zaštićena i podržana grudnim košem, kičmom i ramenim pojasom.
Sadržaji[uredi | uredi izvor]
Sadržaj grudnog koša uključuje srce i pluća (i timusnu žlezdu); (veliki i mali grudni mišići, trapezni mišići i vratni mišići); i unutrašnje strukture kao što su dijafragma, jednjak, traheja i deo grudne kosti poznat kao metasternum). Grudni koš takođe sadrži arterije i vene – (aorta, gornja šuplja vena, donja šuplja vena i plućna arterija); kosti (ramena utičnica koja sadrži gornji deo humerusa, lopaticu, grudnu kost, torakalni deo kičme, ključnu kost, grudni koš i plutajuća rebra).
Spoljašnje strukture su koža i bradavice.
Grudi[uredi | uredi izvor]
U ljudskom telu, oblast grudnog koša između vrata i dijafragme u prednjem delu tela naziva se grudi. Odgovarajuće područje kod životinje može se takođe nazvati i grudima.
Oblik grudnog koša ne odgovara onom delu torakalnog skeleta koji obuhvata srce i pluća. Sva širina ramena je zahvaljujući ramenom pojasu, a sadrži pazušne kosti i glave humere. U srednjoj liniji iznad se vidi suprasternalni zarez, dok se na oko tri prsta ispod njega oseća poprečni greben, koji je poznat kao sternalni ugao i označava spoj između manubrijuma i tela grudne kosti. Poravnati sa ovom linijom su druga rebra koja se spajaju sa grudnom kosti, a kada se ona pronađu, često se mogu izbrojati donja rebra. Na donjem delu grudne kosti, gde se spajaju sedmo ili poslednje pravo rebro, počinje enziformna hrskavica, a iznad nje se često nalazi udubljenje poznato kao trbušna jama.
Kosti[uredi | uredi izvor]
Kosti grudnog koša, nazvane „grudni skelet” su komponenta aksijalnog skeleta.
Sastoji se od rebara i grudne kosti. Rebra grudnog koša su numerisana u rastućem redosledu od 1-12. Rebra 11 i 12 su poznata kao plutajuća rebra, jer nemaju prednju tačku vezivanja, posebno hrskavicu pričvršćenu za grudnu kost, kao što su 1-7, i stoga se nazivaju „plutajuća”. Dok se rebra 8-10 nazivaju lažnim rebrima, jer se njihova rebarska hrskavica spaja sa rebrnom hrskavicom rebra iznad. Kosti grudnog koša takođe imaju glavnu funkciju zaštite srca, pluća i glavnih krvnih sudova u predelu grudnog koša, kao što je aorta.
Anatomske obeležja[uredi | uredi izvor]
Anatomija grudnog koša se takođe može opisati korišćenjem anatomskih obeležja. Bradavica kod mužjaka se nalazi ispred četvrtog rebra ili malo ispod; vertikalno leži malo spolja od linije povučene od sredine ključne kosti; kod ženki nije tako konstantna. Malo ispod nje vidi se donja granica velikog prsnog mišića kako ide nagore i ka spolja ka aksili; kod ženki ovo je zaklonjeno dojkom, koja se pruža od drugog do šestog rebra vertikalno i od ivice grudne kosti do srednje aksilarne linije bočno. Ženska bradavica je sa oko pola inča okružena manje ili više pigmentiranim diskom, areolom. Vrh normalnog srca je u petom levom interkostalnom prostoru, tri i po inča od srednje linije.
Klinički značaj[uredi | uredi izvor]
Različite vrste bolesti ili stanja koja utiču na grudni koš uključuju pleuritis, grudni kapak, atelektazu i najčešće stanje, bol u grudima. Ova stanja mogu biti nasledna ili uzrokovana urođenim defektima ili traumom. Svako stanje koje smanjuje sposobnost dubokog disanja ili uzrokuje kašljanje smatra se bolešću ili stanjem grudnog koša.
Povreda[uredi | uredi izvor]
Povreda grudnog koša (koja se takođe naziva trauma grudnog koša, povreda grudnog koša ili torakalna trauma) rezultira do ¼ svih smrtnih slučajeva usled traume u Sjedinjenim Državama.[8]
Glavne patofiziologije koje se susreću kod tupe traume grudnog koša uključuju poremećaje u protoku vazduha, krvi ili oboje u kombinaciji. Takođe se mora uzeti u obzir sepsa zbog curenja sadržaja iz probavnog trakta, kao kod perforacija jednjaka. Tupa trauma obično dovodi do povreda zida grudnog koša (npr. frakture rebara). Bol povezan sa ovim povredama može otežati disanje, a to može ugroziti ventilaciju. Direktne povrede pluća, kao što su kontuzije pluća (pogledajte sliku ispod), često su povezane sa velikom traumom grudnog koša i mogu oštetiti ventilaciju sličnim mehanizmom.
Bol[uredi | uredi izvor]
Bol u grudima može biti rezultat višestrukih problema, uključujući respiratorne probleme, probleme sa varenjem i mišićno-skeletne komplikacije. Bol takođe može izazvati probleme sa srcem. Nije sav bol koji se oseća povezan sa srcem, ali ni njega ne treba olako shvatati. Simptomi mogu biti različiti u zavisnosti od uzroka bola.[9] Dok srčani problemi izazivaju osećaj iznenadnog pritiska u grudima ili slamajući bol u leđima, vratu i rukama, bol koji se oseća zbog nesrčanih problema daje osećaj peckanja duž digestivnog trakta ili bol kada se pokuša duboko udahnuti. Različiti ljudi različito osećaju bolove za isto stanje. Samo pacijent zaista zna da li su simptomi blagi ili ozbiljni.
Bol u grudima može biti simptom infarkta miokarda ('srčani udar'). Ako je ovo stanje prisutno u telu, osećaće se nelagodnost u grudima koja je slična velikoj težini na telu. Može se javiti i znojenje, kratak dah, vrtoglavica i nepravilan rad srca. Ako dođe do srčanog udara, najveći deo oštećenja nastaje tokom prvih šest sati, tako da je važno da se dobije odgovarajući tretman što je pre moguće. Neki ljudi, posebno oni koji su stariji ili imaju dijabetes, možda nemaju tipičan bol u grudima, ali mogu imati mnoge druge simptome srčanog udara. Važno je da ovi pacijenti i njihovi negovatelji dobro razumeju simptome srčanog udara.
Nekardijalni uzroci bola u grudima[uredi | uredi izvor]
Baš kao i kod srčanog udara, ne trpi sav bol u grudima zbog stanja koje uključuje srce. Bol u zidu grudnog koša može se osetiti nakon povećanja aktivnosti. Osobe koje dodaju vežbu svojoj svakodnevnoj rutini uglavnom osećaju ovu vrstu bola na početku. Važno je pratiti bol kako biste bili sigurni da nije znak nečeg ozbiljnijeg. Bol se može osetiti i kod osoba koje imaju infekciju gornjih disajnih puteva. Ovaj virus je takođe praćen temperaturom i kašljem. Zoster su još jedna virusna infekcija koja može dati simptome bolova u grudima ili rebrima pre nego što se razvije osip. Povrede grudnog koša ili grudne kosti takođe su čest uzrok bolova u grudima. Obično se oseća kada se duboko udahne ili tokom kašlja.
Atelektaza[uredi | uredi izvor]
Još jedan nesrčani uzrok bola u grudima je atelektaza. To je stanje koje se javlja kada deo pluća kolapsira zbog toga što nema vazduha. Kada su bronhijalne cevi blokirane, ovo stanje se razvija i uzrokuje da pacijenti osećaju kratak dah. Najčešći uzrok atelektaze je kada se bronhije koje se protežu od dušnika blokirane i zadržavaju vazduh. Blokada može biti uzrokovana nečim unutar bronhija, kao što je čep sluzi, tumor ili udahnuti strani predmet kao što je novčić, komad hrane ili igračka.[10] Moguće je da nešto izvan bronhija izazove blokadu.
Pneumotoraks[uredi | uredi izvor]
Pneumotoraks je stanje u kome se vazduh ili gas mogu nakupiti u pleuralnom prostoru. Može se javiti bez poznatog uzroka ili kao rezultat plućne bolesti ili akutne povrede pluća.[11] Veličina pneumotoraksa se menja kako se vazduh ili gas nagomilavaju, tako da medicinska procedura može da oslobodi pritisak iglom. Ako se ne leči, protok krvi može biti prekinut i izazvati pad krvnog pritiska poznat kao tenzioni pneumotoraks. Moguće je da se manji slučajevi sami razjasne. Simptomi ovog stanja se često osećaju samo na jednoj strani pluća ili kao kratak dah.
Druge životinje[uredi | uredi izvor]
Kod tetrapoda[uredi | uredi izvor]
Kod sisara, grudni koš je deo tela formiran od sternuma, torakalnih pršljenova i rebara. Proteže se od vrata do dijafragme i ne uključuje gornje udove. Srce i pluća nalaze se u grudnoj duplji, kao i mnogi krvni sudovi. Unutrašnji organi su zaštićeni grudnim košom i grudnim kostima. Torakalni pršljenovi se takođe razlikuju kod ptica, ali ne i kod gmizavaca.
Kod zglavkara[uredi | uredi izvor]
Kod insekata, rakova i izumrlih trilobita, grudni koš je jedan od tri glavna dela tela stvorenja, od kojih je svaki sastavljen od više segmenata. To je oblast gde se krila i noge pričvršćuju kod insekata, ili oblast više zglobnih ploča kod trilobita. Kod većine insekata, sam grudni koš je sastavljen od tri segmenta; protoraks, mezotoraks i metatoraks. Kod postojećih insekata, protoraks nikada nema krila, iako su noge uvek prisutne kod odraslih; krila (kada su prisutna) su ograničena najmanje na mezotoraks, a tipično i na metatoraks, iako krila mogu biti smanjena ili modifikovana na jednom ili oba segmenta. Kod Apocritan Hymenoptera, prvi trbušni segment je spojen sa metatoraksom, gde formira strukturu poznatu kao propodeum. Shodno tome, kod ovih insekata funkcionalni grudni koš se sastoji od četiri segmenta, pa se zbog toga obično naziva mezozom da bi se razlikovao od „grudnog koša“ drugih insekata.
Svaki grudni segment kod insekta dalje je podeljen na različite delove, od kojih su najznačajniji dorzalni deo (notum), bočni deo (pleuron; po jedan sa svake strane) i ventralni deo (sternum). Kod nekih insekata, svaki od ovih delova se sastoji od jedne do nekoliko nezavisnih egzoskeletnih ploča sa membranom između njih (zvanih sklerit), mada su u mnogim slučajevima skleriti spojeni u različitim stepenima.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Rebra, dijafragma, skalenski mišići i sternokleidomastoidni mišić mogu promeniti volumen i pritisak grudnog koša. Do toga dolazi zbog mehanizma plućne ventilacije.[12]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „thorax at Dorland's Medical Dictionary”.
- ^ Thorax na US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- ^ „The Thoracic Cage · Anatomy and Physiology”. philschatz.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 3. 2020.
- ^ „rib cage | Anatomy & Function | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 1. 2022.
- ^ Hyman, Libbie Henrietta; Wake, Marvalee H. (15. 9. 1992). „Hyman's Comparative Vertebrate Anatomy” (na jeziku: engleski). University of Chicago Press. Pristupljeno 30. 3. 2020.
- ^ „Ribs Pictures, Anatomy & Anatomy | Body Maps”. Healthline (na jeziku: engleski). 20. 3. 2015. Pristupljeno 17. 1. 2022.
- ^ Smith, Sarah. „Intercostal spaces | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 3. 2020.
- ^ Shahani, Rohit, MD. (2005). Penetrating Chest Trauma. eMedicine. Retrieved 2005-02-05.
- ^ Chest Diseases Arhivirano 2014-12-16 na sajtu Wayback Machine Retrieved on 2010-1-26
- ^ Atelectasis Lung and Airway Disorders. Retrieved on 2010-1-26
- ^ Pleurisy Lung Diseases. Retrieved on 2010-1-26
- ^ „Respiratory system examination” (PDF). web.archive.org (na jeziku: engleski). 23. 3. 2012. Arhivirano iz originala 23. 03. 2012. g. Pristupljeno 30. 3. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Boitano, Scott; Brooks, Heddwen L.; Barman, Susan M.; Barrett, Kim E. (2016). Ganong's Review of Medical Physiology. ISBN 978-0-07-182510-8.
- Gray's anatomy: the anatomical basis of clinical practice. Editor-in-chief, Susan Standring (40th izd.). London: Churchill Livingstone. 2008. ISBN 978-0-8089-2371-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Sam Gon III. „A guide to the Orders of Trilobites”. Pristupljeno 23. 8. 2005.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
