David VI Gruzijski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
David VI Gruzijski
David VI Gruzijski, freska iz manastira Gelati iz XIII veka.
Lični podaci
Puno imeDavid VI Bagration
Datum rođenja1225.
Mesto rođenjaKutaisi, Kraljevina Gruzija
Datum smrti1293.
Mesto smrtiKutaisi, Kraljevina Imeretija
GrobGelati
ReligijaGruzinska pravoslavna crkva
Porodica
SupružnikTamara Amanelisdze,
Teodora Paleologina
PotomstvoVahtang II Gruzijski,
Konstantin I od Imeretije,
Mihailo od Imeretije
Aleksandar
RoditeljiGijasadin
Rusudan
DinastijaBagration
(sa očeve strane Seldžuk)
kralj Gruzije
Period1245—1259
PrethodnikRusudan
NaslednikDavid VII
kralj Imeretije
Period1259—1293
Prethodnikniko
NaslednikKonstantin I
Potpis

David VI Gruzijski ili David (Davit) VI Narin[a][1] (gruz. დავით VI ნარინი; Kutaisi, 1225 — Kutaisi, 1293) je bio kralj Gruzije (1245—1259), zajedno sa svojim istoimenim bratom od ujaka, a zatim kralj njenog zapadnog dela, Imeretije (1259—1293), pod imenom David I. Pripadao je dinastiji Bagrationa.

Bio je sin gruzijske kraljice Rusudan i njenog supruga Gijasadina, unuka ikonijskog sultana Kilidža Arslana II, koji se u tom braku preobratio u hrišćanstvo. Vladavina njegove majke bila je burna. Gruzija je trpela napade sa mnogih strana i konačno bila primorana da prizna vrhovnu vlast Mongolskog carstva.[2] U strahu da će njen sinovac, takođe David, želeti da se popne na presto, Rusudan ga je poslala u zatočeništvo na dvor ikonijskog sultana, a Davida Narina na dvor velikog kana u Karakorum, kako bi dobio priznanje da je on naslednik Gruzijske kraljevine. Rusudan je umrla 1245. god. ne dočekavši sinovljev povratak sa mongolskog dvora.

Po njenoj smrti Mongoli su podelili Kavkaz na osam tumena, ali je takav sistem uskoro bio ukinut zbog pobune. Da bi lakše kontrolisali zemlju, usled očigledne nasledne krize, iako je većina plemstva podržavala Davida Narina, Mongoli su podelili gruzijske plemiće na dve suparničke strane, od kojih je svaka zastupala svog kandidata za krunu. Narinu se ubrzo na mongolskom dvoru pridružio i njegov istoimeni brat od ujaka, pa su obojica prisustvovali ceremoniji izbora velikog kana Gujuka 1246. godine, obojica pokušavajući da dobiju vlast nad Gruzijom za sebe.[3] Rezultat je bio postavljanje obojice za kraljeve Gruzije, 1247. godine, pa su obojica nosili titulu mepe, gruzijski ekvivalent tituli kralja.[4][1] Po podeli vlasti, Narin je dobio zapadnu polovinu kraljevstva, a njegov brat i imenjak istočnu. Takođe, David Narin je bio podređen bratu, odakle i njegov epitet Narin, što znači Mlađi, dok je brat nadalje bio poznat kao David VII Ulu ili David VII Stariji. Po ukidanju tumenskog uređenja, Mongoli su pažljivo pratili gruzijsku administraciju kako bi obezbedili stalan priliv poreza i danka, a Gruzini su takođe bili prisiljeni da služe kao vojnici u mongolskim ratovima, dok su sinovi plemića služili u kešigu, kanovskoj gardi.

U narednim godinama oba Davida su pokazivali Mongolima nepokolebljivu lojalnost i posle smene na čelu Mongolskog carstva i dolaska na vlast velikog kana Mongkea 1251. god.[2][5] Krenuvši u pohod na Bliski istok, 1253. godine, Hulagu-kanu je naročito bilo stalo da iskoristi političke i verske podeljenosti tog dela sveta.[6][7] Napadajući mahom muslimane, on se trudio da održi što bolje odnose sa Gruzinima i Jermenima.[7] Mnogobrojni gruzijsko-jermenski vojni odredi učestvovali u mongolskom osvajanju Alamuta 1256. god. i Bagdada 1258. god.[8][9] Na taj način Gruzija je držana u pokornosti. Od 1256. godine, Gruzija je bila vazal Hulaguovog Ilkanata - mongolskog kanata sa centrom u Persiji.

David VII Ulu, Narinov brat od ujaka i, u početku, rival. Detalj sa slike koja prikazuje ovog gruzijskog kralja u lovu, iz knjige Putovanja Marka Pola sa početka XV veka.

Gruzija je u ovim pohodima izgubila na desetine hiljada vojnika, ostavši bez domaćih branilaca protiv mongolskih snaga slatih da suzbiju spontane pobune koje su izbijale zbog velikih poreza i teškog tereta vojne službe. Zemlja je teško stradala od posledica pobuna protiv mongolskih vlasti, a još razorniji od mongolskih kaznenih ekspedicija bili su unutrašnji sukobi između struja lojalnih i nelojalnih Mongolima. Godine 1259. gruzijski plemići predvođeni Davidom Narinom ustali su protiv Mongola, izdvojivši iz jedinstvene Gruzije kraljevinu Imeretiju na zapadu. Ustanku se pridružio i David Ulu, ali je bio poražen u bici kod Gorija 1260. godine i posle surove mongolske odmazde 1261. godine bio primoran da pobegne kod brata.

David Narin je, zbog jakih utvrđenja i planinskih odlika terena sa uskim i nesavladivim tesnacima u Imeretiji, ostao nesavladan.[4][10] Mir s Mongolima je postignut 1262. godine, kada se David Ulu vratio u Tbilisi kao mongolski vazal, dok je David Narin samo nominalno priznao mongolsku vlast, nastavivši da vlada samostalno. Razlog ovolikoj Hulaguovoj tolerantnosti prema nekome ko se pobunio protiv njihove vlasti, a naročito prema Davidu Narinu, koga nije ni nastojao da vrati u vazalni odnos koji bi bio nešto više od formalnog, leži u tome što se ilkan od 1261. godine nalazio u ratu sa Zlatnom hordom, mongolskim kanatom sa centrom u Rusiji, koji je bio većih razmera.[11][12][13][14]

Narednih godina David Narin je razvio živu diplomatsku aktivnost. Održavao je prijateljske odnose sa Zlatnom hordom i Mamelučkim sultanatom u Egiptu, najopasnijim neprijateljima Ilkanata. Tokom 1270-ih je došlo do pokušaja Hulaguovog naslednika Abake da vrati Imeretiju pod svoju vlast, ali se David Narin na kraju održao. Koristivši nemire nastale u Ilkanatu početkom 1280-ih, David je počeo da vodi agresivniju spoljašnju politiku. Pokušao da proširi svoj uticaj na Trapezuntsko carstvo, koje je pre mongolske invazije bilo pod jakim gruzijskim uticajem. Koristivši što je car Jovan II Veliki Komnin bio u poseti Konstantinopolju radi izmirenja sa Vizantijom, on je 1282. god. napao Trapezunt. Nije uspeo da ga osvoji, ali je uspeo da dobije određena teritorijalna proširenja i da 1284. godine na njegovom prestolu ustoliči Teodoru Veliku Komninu, Jovanovu polusestru, kćerku gruzijske princeze. Međutim, Teodora je sledeće godine zbačena, a Jovan se vratio na vlast.

Posle pogubljenja svog sinovca Demetrija II zbog zavere protiv ilkana Arguna 1289. god, pošto je ilkan izgubio poverenje u njegovu granu dinastije Bagrationa, za kralja Gruzije je postavljen Davidov sin Vahtang i oženjen Oldžatai, Abakinom kćerkom. Vahtangova vlast, poput vladavine njegovih prethodnika, nije bila uspostavljena u celoj zemlji, jer je u Imeretiji još uvek vladao njegov otac David. Vahtang je umro već 1292. godine, a titula kralja Gruzije je vraćena grani Davida Ulua.

Ostareli David VI Narin, freska iz manastira Gelati.

Kraj Davidove vladavine bio je obeležen bezbrižnošću u Imeretiji, jer usled novih unutrašnjih sukoba u Ilkanatu, nije postojala mogućnost da bi isti pokušao da je pokori. David je umro 1293. god. u svojoj prestonici Kutaisiju. Sahranjen je u manastiru Gelati. Na prestolu ga je nasledio sin Konstantin.

Ženio se dva puta. Prvi put sa Tamarom iz lokalne plemićke porodice Amanelisdze, a drugi put 1254. godine sa Teodorom Paleologinom, kćerkom Mihaila Paleologa, tadašnjeg komandanta latinskih plaćenika u Nikejskom carstvu, budućeg vizantijskog cara Mihaila VIII. Od Davidove dece poznati su sinovi:

Pri čemu je Vahtang bio iz prvog braka, majka Konstantina i Mihaila nije sigurna, a Aleksandar je bio sin vizantijske princeze.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Mesud I, ikonijski sultan
 
 
 
 
 
 
 
8. Kilidž Arslan II, ikonijski sultan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Mugisadin Togrul-šah, emir Erzuruma
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Gijasadin, seldžučki princ
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Saif ad-Din Begtimur, emir Ahlata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. ime nepoznato
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. David VI Gruzijski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Aton, kralj Oseta
 
 
 
 
 
 
 
12. Džadaron, kralj Oseta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. David Soslan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Rusudan, kraljica Gruzije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Demetrije I, kralj Gruzije
 
 
 
 
 
 
 
14. Georgije III, kralj Gruzije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Tamara, kraljica Gruzije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Kudan, kralj Oseta
 
 
 
 
 
 
 
15. Burdukan od Alanije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ili David VI Mlađi.
  2. ^ Na aversu (levo) je prikazan kralj na konju, iznad njega s leva na desno: lišće, Davidova zvezda i kraljevski monogram, a ispod dve zvezde i nejasan oblik u sredini. Na reversu (desno) iskazuje se pokornost Gujuk-kanu, rečima:
    Božjom moći
    Vlašću Gujuka
    Kaganov rob
    David, kralj.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 412-413.
  2. ^ a b Vederford 2007, str. 163.
  3. ^ Vederford 2007, str. 191.
  4. ^ a b Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 68.
  5. ^ Vederford 2007, str. 202.
  6. ^ Vederford 2007, str. 210.
  7. ^ a b Vederford 2007, str. 215.
  8. ^ Vederford 2007, str. 211.
  9. ^ Vederford 2007, str. 213-215.
  10. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 70.
  11. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 27.
  12. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 46.
  13. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 390.
  14. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 400-401.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Džek Vederford, Džingis Kan i stvaranje savremenog sveta, 2007. Beograd
  • Milion putovanja Marka Pola, 2012. Beograd
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Давид_VI_Грузијски&oldid=26862866”