Хулагу-кан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хулагу-кан

Hulagu Baghdad 1258.jpg
Хулагуова војска напада Багдад, 1258. Опсадне справе су у позадини

Датум рођења: 1217.
Датум смрти: 1265.
Hulagu 1.jpg

Хулагу-кан (12178. фебруар 1265) је био монголски владар, који је освојио велики део југозападне Азије. Унук је Џингис-кана и брат Кублај-кана. Први је кан Илканата у Персији. Основао је династију Хулагида. Освојио је Багдад 1258. и разорио га до темеља. Срушио је Абасидски калифат.

Увод[уреди]

Хулагу је 1255. кренуо по задатку свог брата, великог кана Монгкеа (1251—1258) да освоји или уништи преостале муслиманске државе југозападне Азије. Његова мајка, жена и најближи пријатељ били су несторијански хришћани. Обожавао је Персију и њену културу. Персијски и несторијански утицај били су значајни фактори, који су га охрабрили да нападне Арапе. Хулагу је око себе имао много персијских саветника, који су желели да се освете Арапима за освајање Персије изведене неколико векова пре тога. Осим тога Персија је била стари непријатељ Абасидског калифата.

Хулагу је имао за циљеве освајање Ларистана, Абасидског калифара, Ајубидских државица у Сирији, Мамелучког султаната у Египту. Монке кан је наредио Хулагу да се лепо односи према онима, који се предају, а да уништи оне, који неће да се предају.

Марш на Багдад и битка код Багдада[уреди]

Хулагу-кан је заповедао највећом монголском војском, која је икад скупљена. Међу његовим генералима био је и несторијански хришћанин генерал Китбука. Хилагу је лако разорио Луристан, да се глас о томе надалеко проширио, па су Хашашини одмах предали своју тврђаву Аламут без борбе. Монголи си имали давно намеру да заузму Багдад. Велики кан је заповедио Хулагуу да буде милостив према онима, који се предају.

Монголска војска је кренула у новембру 1257. на Багдад. По наређењу великог кана сваки десети способан за борбу у целом царству морао је бити у саставу Хулагуове армије. Хулагу је од калифа Ал Мустасима захтевао да се преда. Калиф је одбио и запретио је Монголима да ће навући гнев бога, ако нападну калифа. Калиф се није довољно добро припремио. Није сакупио довољно војске, а и зидове Багдада није ојачао. Калиф је учинио најгору ствар коју је могао, а то је била да је наљутио Хулагуа и дао му изговор за касније харачење Багдада. А са друге стране није се припремио за одбрану.

Хулагу је своју војску поделио на два дела, тако да су угрожавали Багдад и са источне и са западне обале Тигра. Део калифове војске је одбио снаге са запада, али поражени су били у следећој борби. Монголи су провалили насипе и изазвали су поплаву на подручју иза калифове армије. Калифова армија се нашла у замци. Већину калифове војске се или утопила или су их Монголи убили.

После тога Монголи су под заповедништвом кинеског генерала Гуо-кана започели опсаду града. Изградили су палисаду и довезли су опсадне справе и катапулте. Опсада је започела 29. јануара. Битка је била релативно кратка, обзиром да се радило о опсади. Већ до 5. фебруара Монголи су контролисали један појас зида. Калиф Ал Мустасим је покушао да преговара, али Хулагу је одбио Багдад се предао 10. фебруара 1258. године. Монголи су 13. фебруара продрли у град и започели седмицу масакрирања, пљачкања, силовања и уништавања.

Пљачка Багдада[уреди]

Монголи су при пљачки Багдада учинили непроцењиве штете. Уништили су велику библиотеку Багдада са бројним непроцењивим историјским документима и књигама са темама од медицине до астрономије. Преживели су говорили да је Тигар био црн од тинте са бројних књига.

Грађани су покушали да беже, али Монголи би их убијали и силовали. Број убијених варира од извора до извора. Мартин Сикер пише да је можда убијено око 90.000 становника. Друге процене су много веће и крећу се од неколико стотина хиљада навише.

Монголи су опљачкали и уништили џамије, библиотеке, болнице. Велике грађевине, које су биле рад генерација спаљене су до темеља. Калифа су заробили и присилили да гледа како се убијају његови поданици и како се пљачка благо. Марко Поло је писао да је Хулагу изгладнио калифа до смрти. Већина историчара верује муслиманским изворима, да су Монголи калифа умотали у ћилим и да су коњима јашили преко њега. Умотан је био у ћилим, јер су веровали да краљевска крв не сме дотаћи земљу. Убили су све калифове синове.

Пре тога Монголи су уништавали град само ако се не би предао. Градови који би се одмах предали били би поштеђени. Они који би се као Багдад предали после кратке борбе могли су очекивати пљачку, али не потпуно уништење. Монголи су потпуно разорили Багдад. Багдад је остао без становништва. Багдад је неколико векова био рушевина.

Оснивање Илканата[уреди]

Када је разорио калифат мале државице тог подручја су одмах исказивале лојалност Хулагу-кану. После тога, 1259. заузима ајубитске поседе у Сирији и шаље извиднице до Газе. Следећи потез који се очекивао био је напад на Египат. Међутим смрт Монгке-кана присилила је хулагу кана да се повуче. Уследила је борба за наслеђе, после које је Кублај-кан постао велики кан, али фактички више није било јединственог Монголског царства. Настала су 4 каната. Један од њих је био Илканат, који је основао Хулагу у Персији.

Мамелуци којима су крсташи омогућили пролаз победили су монголску војску у бици код Аин Џалута 1260. године. После тога Палестина и Сирија више нису у саставу Илканата, а граница Илакната је постао Тигар.

Хулагуови походи против муслимана наљутили су Берке-кана. Берке је обећао освету након разарања Багдада. Берке и Хулагу су се међусобно борили и тиме су слабили јединство монголског царства. Хулагу је 1263. изгубио битку северно од Кавказа.

Хулагу-кан је умро 1265. године. Наследио га је син Абака.

Литература[уреди]

  • Boyle, J.A., (Editor). The Cambridge History of Iran: Volume 5, The Saljuq and Mongol Periods . Cambridge University Press; Reissue edition (January 1, 1968). ISBN 0-521-06936-X. Perhaps the best overview of the history of the il-khanate. Covers politics, economics, religion, culture and the arts and sciences. Also has a section on the Isma'ilis, Hulagu's nemesis.
  • Encyclopedia Iranica has scholar-reviewed articles on a wide range of Persian subjects, including Hulagu.
  • Morgan, David. The Mongols. Blackwell Publishers; Reprint edition, April 1990. ISBN 0-631-17563-6. Best for an overview of the wider context of medieval Mongol history and culture.

Спољашње везе[уреди]