Данас (novine)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za jugoslovenski književni časopis pogledajte stranicu Danas (časopis).

Danas
Danas
Tipdnevne novine
VlasnikUnited Media
IzdavačDan graf d.o.o.
Glavni urednikDragoljub Petrović
Osnivanje1997. god.; pre 27 godina (1997)
Jeziksrpski
SedišteAlekse Nenadovića 19—23
GradBeograd
Zemlja Srbija
Veb-sajtwww.danas.rs

Danas su srpske dnevne novine koje izlaze u Beogradu, Srbija. Novine Danas je u martu 2021. godine kupila United Media, u čijem se vlasništvu takođe nalaze novine Nova.[1]

Danas je dnevna novina koja donosi vesti iz sveta, politike, ekonomije, kulture, sporta, Beograda, Novog Sada i cele Srbije. List je osnovan 1997. godine, prepoznatljiv po uređivačkoj politici koju karakteriše kritički i nezavisan odnos prema društvenoj i političkoj stvarnosti.

Osim vesti, Danas se bavi i socijalnim pitanjima, pitanjima vezanim za bivšu Jugoslaviju i evropskim integracijama. Danas je medijski zagovornik zaštite ljudskih prava i manjina.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi broj lista se pojavio na kioscima 9. juna 1997. godine. List je osnovala grupa novinara koja je napustila redakciju list Naša borba. U toku režima Slobodana Miloševića novine su bile česta meta vlasti jer su težile da budu nezavisne.

Kako prvi glavni urednik Danasa, Grujica Spasović navodi u svojoj knjizi "Danas, uprkos njima", ideja o dnevnom listu Danas se rodila znatno ranije, "još u vreme Borbe".

Bez dinara u džepu i s jednim starim kompjuterom kao jedinom imovinom, osnovan je, 2. oktobra 1995, Dan Graf, Preduzeće za novinsko-izdavačku delatnost. Osnovali su ga Božidar Andrejić, Grujica Spasović, Gordana Logar, Dušan Mitrović, Branislav Čanak, Zdravko Huber, Nikola Burzan, Ludwik Wincenty Gadomski, Radivoj Cvetićanin, Šime Vučković, Raško Kovačević, Rade Radovanović, Radomir Ličina, Vesna Ninković, Ivan Torov, Predrag Mitić, Aleksandar Nikašinović, a po povratku iz Južne Afrike pridružio se i Milovan Jauković. Iz knjige "Danas, uprkos njima: Prvih hiljadu dana" Grujice Spasovića.[3]

20. oktobra 1998. godine donet je Zakon o javnom informisanju. Zbog tog zakona, ove novine su više puta bile oštro kažnjene. Novinama je svakodnevno pretilo zatvaranje sve do Petooktobarskih promena 2000. godine.

Glavni urednici Danasa bili su Grujica Spasović od 1997. do februara 2006, kada ga je nasledio Mihal Ramač i na toj funkciji ostao do 2009. godine, a od 2009. Zoran Panović do smene marta 2016. kada je glavni urednik postao Dragoljub Petrović.

United Media je u martu 2021. postala vlasnik izdavačke kuće Dan graf i njenog lista Danas.[4]

Beb portal Danasa je u decembru 2022. proglašen najboljim regionalnim portalom vesti u izboru žirija i čitalaca portala Medija dejli.[5]

Povodom godišnjice NATO agresije, u Danas-u je objavljen autorski tekst Nejaki mozgovi na RTS-ovom nakovnju, u kome se tvrdi da je RTS bio legitimna meta bombardovanja. Povodom teksta oštro su reagovali Udruženje novinara Srbije (UNS) i Sindikat novinara Srbije (SINOS), podsećaju da je nedopustiva relativizacija i opravdavanje bilo kog, pa i ovog ratnog zločina.[6] Tekst je kritikovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.[7] Ovim povodom, kolegijum lista i portala Danasa je izdao saopštenje u kome je istaknut stav uredništva "da se bombardovanje RTS-a od strane NATO alijanse i žrtvovanje naših kolega nikako ne može opravdati i da predstavlja anticivilizacijski čin, nasilje i zločin."[8]

List „Danas” objavio je 1. februara 2023. intervju sa Danijelom Smitom, navodnim ekspertom za međunarodne odnose i bezbednost s fokusom na zemlje zapadnog Balkana, pod naslovom „Daniel Smit: Vučić mora da švati da priznanje nezavisnosti Kosova nije stvar kompromisa, već priznanje realnosti”. Nakon što je korisnik Mirko Radoš na Tviteru objavio niz tvitova u kojima argumentuje zašto misli da je Smit izmišljena ličnost, Smitov Tviter nalog je obrisan. Među njima navodi da na Guglu nije moguće naći naučne reference kojima bi se potkrepila Smitova ekspertiza za međunarodne odnose i bezbednost „sa fokusom na zemlje Zapadnog Balkana“. Danas nije prvi medij koji je objavio intervju sa Smitom: to je prethodno učinila i Al Džazira, prenoseći istu Smitovu „fotografiju“, koja je generisana od strane veštačke inteligencije preko sajta This Person Does Not Exist. Intervju su preneli brojni regionalni mediji na Smitovo pisanje reagovalo je i Ministarstvo odbrane[9] Danas se izvinio zbog intervjua i rekao da „ceo slučaj Daniela Smita je udžbenički primer kako funkcioniše ruska a preko nje i srpska propaganda.”,[10] što nije naišlo na odobravanje njihovih kritičara, koji su okarakterisali to kao „(ne)izvinjenje”, i prebacivanje odgovornosti za novinarsku grešku na spoljne faktore.[11]

Teme[uredi | uredi izvor]

Karikature[uredi | uredi izvor]

Od samog osnivanja novine Danas u svojoj koncepciji uključuju izuzetne karikature jednog od najpoznatijih srpskih karikaturista Predraga Koraksića Koraksa. On svojim karikaturama na posebno duhovit i satiričan način prikazuje aktuelnu stvarnost i dešavanja u srpskom društvu i svetu.

Kolumne[uredi | uredi izvor]

List Danas je poznati po svojim kolumnama, koje za list pišu poznate ličnosti iz oblasti kulture, politike i sporta. Neki od najznačajnijih kolumnista su: Marko Vidojković, Jasmina Lukač, Nenad Kulačin, Miša Brkić, Aleksej Kišjuhas, Teofil Pančić, Marko Šelić Marčelo, Snežana Čongradin, Nemanja Rujević[12].

Podkast[uredi | uredi izvor]

Od novembra 2013, godine Danas ima i svoj podkast pod nazivom "Šta je Danas na meniju?". Podkast publici pruža jedinstveni uvid u atmosferu koja vlada u redakciji Danasa. Povod su različite teme koje se pretresaju i komentarišu uz bezbroj digresija[13].

Bombardovanje 1999.[uredi | uredi izvor]

Danas su jedne od troje novina (drugo dvoje su Dnevni telegraf i Naša borba) koje su bile zabranjene 14. oktobra 1998. godine odlukom vlade zbog „širenja straha i defetizma” u vreme kada je NATO bombardovanje prvi put postalo pretnja. Kada je, bar na nekoliko meseci, opasnost nestala, zabrana je ukinuta.

Tokom NATO bombardovanja, novinari lista Danas su, kako u knjizi "Danas, uprkos njima: Prvih hiljadu dana"[14] piše tadašnji glavni urednik Grujica Spasović, razmišljali kako da se "uprkos uniformisanim zvaničnim saopštenjima i agencijskim vestima, razlikuju od drugih novina". Odlučeno je da se okrenu "najjačem adutu" - pismima čitalaca Danasa iz zemlje i sveta koji su pisali o bombardovanju.

Za devedeset dana ratnog stanja i „vanrednog izdanja“ samo jednom smo odustali od dogovora da nema komentara. Učinili smo to nakon bombardovanja zgrade Radio televizije Srbije. na prvoj strani, pod naslovom „Zločinačko ubistvo“, objavili smo saopštenje redakcije:

Raketiranje zgrade RTS u vreme dok se u njoj nalazilo mnoštvo zaposlenih novinara i tehničkog osoblja ne može se kvalifikovati drugačije nego kao zločinačko ubistvo za koje ne važe nikakvi politički i vojni alibiji. Odluka NATO šefova da se bombama obračunaju s programskom orijentacijom državne televizije razobličava ciljeve vojne agresije zapadne alijanse na Jugoslaviju.

Vizija sveta i društvenih odnosa koje nagoveštavaju protagonisti ovog terorističkog akta nema nikakve veze s demokratskim idealima ispisanim na zastavama onih koji su krenuli u obračun s ovdašnjim režimom.

Na žalost, pod barjacima demokratije ovde su stigli smrt i razaranje. Kao novinari, građani i ljudi istinske demokratske i humanističke orijentacije,s gnušanjem osuđujemo ovakvu promociju demokratije u Srbiji. Kao što smo iz sve snage uvek bili za to da sve balkanske zločince, bez obzira na etničko poreklo, sustignu zaslužene kazne, verujemo da će i zapadni počinioci odgovarati za svoje zlodelo u Aberdarevoj ulici u Beogradu.

Neka je slava našim pobijenim kolegama iz RTS

— Spasović, Grujica (2012). Danas, uprkos njima : prvih hiljadu dana. Beograd. ISBN 978-86-83517-71-8. OCLC 872958044. 

Urednici[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „United Media preuzela list “Danas””. Nova S. 05. 03. 2021. Pristupljeno 10. 04. 2021. 
  2. ^ „Danas”. VOXeurop. 18. 1. 2017. Pristupljeno 2. 1. 2018. 
  3. ^ Spasović, Grujica (2012). Danas, uprkos njima : prvih hiljadu dana. Beograd. ISBN 978-86-83517-71-8. OCLC 872958044. 
  4. ^ „United Media preuzela list Danas - Društvo - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 09. 04. 2021. 
  5. ^ „Imamo pobjednika 5. Media daily izbora za najbolji regionalni news portal 2022!”. Media Daily. 9. 12. 2022. Arhivirano iz originala 15. 4. 2023. g. 
  6. ^ „UNS i SINOS: Nedopustiva relativizacija ratnog zločina u autorskom tekstu objavljenom u "Danasu"”. rts.rs. Pristupljeno 2023-03-31. 
  7. ^ „RTS :: Politika :: Vučić: Tekst u Danasu o bombardovanju RTS-a užasan, grozan, jeziv, sraman i bestidan”. rts.rs. Pristupljeno 2023-04-07. 
  8. ^ „Zaprepašćeni smo otvorenim pismom Kolegijuma Radio televizije Srbije”. danas.rs. Pristupljeno 2023-03-31. 
  9. ^ Janjić, Stefan (2023-02-05). „Slučaj Daniel Smit: Dipfejk ekspert i „priznanje realnosti“”. FakeNews Tragač. Pristupljeno 2024-01-02. 
  10. ^ „Danas: „Izvinjenje čitaocima - očito smo naseli i objavili intervju sa osobom koja se lažno predstavlja kao britanski stručnjak za međunarodne odnose i bezbednost Daniel Smit“”. Nova srpska politička misao (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-02. 
  11. ^ Garčević, Srđan (7. 2. 2023). „Danijel Smit ili balkanski stručnjaci sanjaju električne ovce?”. kosovo-online.com. Arhivirano iz originala 24. 3. 2023. g. 
  12. ^ „Kolumne - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-02. 
  13. ^ „Podkast - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-02. 
  14. ^ Spasović, Grujica (2012). Danas, uprkos njima : prvih hiljadu dana. Beograd. ISBN 978-86-83517-71-8. OCLC 872958044. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Данас_(новине)&oldid=27648649”