20. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
20. октобар (20.10.) је 293. дан у години по грегоријанском календару (294. у преступној години). До краја године има још 72 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 20. октобар
- 1728. — У Копенхагену избио пожар који је уништио већи део града.
- 1827. — У поморској бици код Наварина, током грчког рата за ослобођење, руски, британски и француски бродови уништили турску и египатску флоту.
- 1935. — Кинеске револуционарне снаге Мао Цетунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале „Дуги марш“, око 10.000 километара, почет годину дана раније са југоистока земље, током ког су пробиле четвороструку блокаду Чанг Кај Шековог Куоминтанга.
- 1935. — Алијанса женских покрета Југославије у више градова организовала зборове захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола.
- 1936. — Зграда Скупштине Југославије у Београду примила прве посланике. Камен темељац 1907. — положио краљ Србије Петар I Карађорђевић, а зграду је пројектовао архитекта Јован Илкић.
- 1944. — Народноослободилачка војска Југославије у садејству са Црвеном армијом, после вишедневних борби, ослободила Београд од немачке окупације, у завршној фази Београдске операције.
- 1945. — Египат, Сирија, Ирак и Либан упозорили САД да би стварање јеврејске државе могло да изазове рат на Средњем истоку.
- 1949. — Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности Уједињених нација.
- 1964. — основан ВИС Силуете
- 1971. — Канцелар Западне Немачке Вили Брант добио Нобелову награду за мир.
- 1973. — Британска краљица Елизабета II отворила нову Оперску кућу у Сиднеју.
- 1984. — Београду пуштена у рад прва телекомуникациона веза по оптичком каблу, Телекомуникациони центар Београд - Коњарник
- 1991. — У земљотресу на индијској страни Хималаја погинуло више од 340 људи, разорено на десетине хиљада кућа.
- 1992. —
- Јединице Југословенске народне армије напустиле Дубровачко ратиште, а полуострво Превлака на улазу у Боку которску стављено је под контролу посматрача УН.
- Код места Витез у Босни почели сукоби босанских Хрвата и муслимана, дотадашњих савезника у рату против босанских Срба.
- 1998. — Скупштина Србије донела Закон о јавном информисању на основу ког су у наредне две године независни медији у Србији кажњени с преко 30 милиона динара, углавном због критичког писања о режиму Слободана Милошевића.
- 1999. — Верски вођа индонежанских муслимана Абдурахман Вахид постао први изабран председник Индонезије.
- 2000. — У Уганди сарадњом локалних и међународних здравствених радника, заустављено ширење епидемије проузроковане смртоносним вирусом ебола, од ког је умрло 47 и заражено више од 75 особа.
- 2001. — На хиљаде демонстраната на улицама француских градова протестовало против државе због зависности од нуклеарне енергије, од које потиче више од три четвртине енергије Француске.
- 2011. — Бивши либијски вођа Моамер ел Гадафи убијен у Сирту, а снаге Прелазног националног савета су преузеле контролу над градом.
Рођења [уреди]
- 1843. — Коста Трифковић, српски комедиограф.
- 1854. — Артур Рембо, француски песник.
- 1864. — Бранислав Нушић српски књижевник, комедиограф, писац романа, драма, прича и есеја, зачетник реторике у Србији, и истакнути фотограф аматер (†1938)
- 1891. — Џејмс Чедвик, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику 1935.
- 1919. — Др Ксенте Богоев економиста и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Од 1968. до 1974. године обављао је функцију председника Извршног већа Собрања СР Македоније.
- 1945. — Зоран Антонијевић, бивши југословенски фудбалер и тренер
- 1946. — Елфриде Јелинек, аустријска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност 2004.
- 1946. — Марко Николић, српски глумац
- 1958. — Виго Мортенсен, амерички филмски глумац, музичар, фотограф и сликар.
- 1960. — Фахрета Јахић Живојиновић, естрадна уметница, позната и као Лепа Брена.
- 1966. — Абу Мусаб ал-Заркави, јордански терориста (†2006.)
- 1983. — Ана Михајловски, српска ТВ водитељка
- 1988. — Кендис Свонепул, јужноафричка манекенка
Смрти [уреди]
- 1740. — Карло VI, цар Светог римског царства.
- 1890. — Ричард Френсис Бартон, енглески истраживач и путописац.
- 1941. — Марко Орешковић, хрватски комуниста и народни херој.
- 1976. — Славко Воркапић, српско-амерички режисер.
- 1978. — Светозар Радојчић, српски историчар уметности (*1909.)
- 1984. — Пол Дирак, физичар, Нобеловац
- 1992. — Коча Поповић, српски политичар и публициста.
- 1993. — Милан Коњовић, српски сликар.
- 2003. — Миодраг Петровић Чкаља, српски глумац и комичар.(*1924)
- 2011. — Моамер ел Гадафи, либијски официр и вођа.
Празници и дани сећања [уреди]
- 1944. — Јединице Народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пека Дапчевића и Црвене армије под командом генерала Владимира Ивановича Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд.
