Девојка са бисерном минђушом (roman)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Devojka sa bisernom minđušom (višeznačna odrednica).
Devojka sa bisernom minđušom
Korice knjige Devojka sa bisernom minđušom na srpskom jeziku u izdanju "Lagune"
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovGirl with a Pearl Earring
AutorTrejsi Ševalije
Zemlja Velika Britanija
JezikEngleski
Žanr / vrsta delaroman
Izdavanje
Datum1999.

Devojka sa bisernom minđušom (engl. Girl with a Pearl Earring) je istorijski roman iz 1999. godine koju je napisala Trejsi Ševalije. Radnja je smeštena u Delft u 17. veku, Holandija, inspirisana je slikom lokalnog slikara Johanesa Vermera "Devojka sa bisernom minđušom". Ševalije predstavlja izmišljeni prikaz Vermera, modela i slike. Roman je adaptiran u istoimeni film iz 2003. godine i predstavu iz 2008. godine. U maju 2020. godine "BBC Radio 4" emitovao je novu dramatizaciju romana. [1]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Inspiracija za roman Trejsi Ševalije bio je poster slike Devojka sa bisernom minđušom Johanesa Vermera. Plakat je kupila kao devetnaestogodišnjakinja i visio je svuda gde je živela šesnaest godina. Ševalije je primetila da je "dvosmislen pogled" na licu devojke ostavio trajan utisak na nju. Ona opisuje izraz devojčice „da je masa kontradikcija: nevina, a opet iskusna, radosna, ali suzna, puna čežnje i opet puna gubitaka“. Počela je da razmišlja o „priči iza tog pogleda“, zamišljajući je kao upućenu slikaru. [2]

Istraživanje Trejsi Ševalije obuhvatalo je čitanje istorije tog perioda, proučavanje slika Vermera i njegovih savremenika i nekoliko dana boravka u Delftu. [2]Trudna u vreme istraživanja i pisanja, posao je završila za osam meseci jer je imala „biološki rok“. [3]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Šesnaestogodišnja Grit mora da napusti svoju porodičnu kuću u Delftu 1664. godine nakon što joj je otac oslepeo u nesreći. Kao slikar pločica, njen otac je član ceha umetnika, pa joj je našao zaposlenje kao sobarice u domaćinstvu slikara Johanesa Vermera. U tadašnjem strogo stratifikovanom društvu ovo je pad statusa zbog loše reputacije koju sobarice imaju zbog krađe, špijuniranja i spavanja kod svojih poslodavaca. Dalja komplikacija je da Vermeri pripadaju katoličkoj manjini koja se ne toleriše, dok je Grit protestant. U njihovom domu sprijateljila se sa najstarijom ćerkom porodice, Marge, ali nije u dobrim odnosima sa zlobnom Kornelijom, mlađom ćerkom koja je kao i majka Katarina svesna svog klasnog statusa. Grit je takođe teško i to što treba zadržati stranu Taneke, drugog kućnog slugu, koji je neraspoložen i ljubomoran.

Grit živi dve godine kod svojih poslodavaca, a svoj dom sme da posećuje samo nedeljom, gde se porodični krug raspada. Njen mlađi brat Frans je šegrt i nije kod kuće; i na kraju njena mlađa sestra Agnes umire od kuge. Tokom prvih meseci svog rada kod Vermerovih, Grit počinje da se udvara sin porodičnog mesara na pijaci mesa. Ona je strogo vaspitana i u početku to ne pozdravlja, ali toleriše njegov interes jer je to prednost za njene osiromašene roditelje.

Grit je sve više fascinirana Vermerovim slikama. Vermer otkriva da Grit ima oko za umetnost i potajno je moli da obavlja poslove i zadatke za njega, poput mešanja i mlevenja boja za njegove boje i da bude zamena za model. Ovo joj oduzima mnogo vremena, a Grit izaziva sumnju Katarine, ali Vermerova svekrva, Maria Tins, prepoznaje Gritino prisustvo kao stabilnu i katalizatorsku silu u Vermerovoj karijeri i pristaje na domaće aranžmane koji Grit omogućavaju da posveti više vremena za njegovu službu. Međutim, Vermerov prijatelj, Antonie van Leeuvenhoek, upozorava Grit da se umetniku ne približava previše jer ga slika više zanima nego ljudi. Shvativši da je to istina, Grit postaje oprezana.

Bogati, ali razuzdani pokrovitelj Vermera, Piter van Ruijven, primećuje „sluškinju razrogačenih očiju“, maltretira je kad može i pritiska Vermera da ih slika zajedno, kao što je to činio sa ranijom sluškinjom koja je ostala trudna sa njim. Stoga Grit i Vermer nerado ispunjavaju ovaj zahtev i na kraju Vermer dolazi do kompromisa. Van Ruijven će biti naslikan sa članovima svoje porodice, a Vermer će naslikati portret samo Grit koji će biti prodat Van Ruijvenu. Slika je i za potrebe portreta je prisiljava da joj probuši uši i da nosi biserne minđuše svoje žene bez njenog odobrenja. Kornelia koristi priliku da dopusti Katarini da to otkrije i u skandalu koji je usledio Vermer ostaje nem i Grit je primorana da ode.

Deset godina kasnije, dugo nakon što se Grit udala za Pitera i postala majka i mesareva supruga, pozvana je u kuću nakon Vermerove smrti. Grit pretpostavlja da Vermerova udovica želi da izmiri neplaćeni račun mesara u domaćinstvu. Tamo Grit saznaje da je Vermer tražio da se njena slika okači u sobi dok je umirao. Pored toga, iako je porodica sada siromašnija, Vermerova oporuka je sadržala i zahtev da Grit dobije biserne minđuše koje je nosila kada ju je slikao, a koje je Van Leuvenhoek primorao Katarinu da preda. Grit, međutim, shvata da ih više ne bi mogla nositi kao mesareva supruga. Stoga je odlučila da založi minđuše i od novca plati petnaest guldena dugovanih njenom mužu.

Prijem[uredi | uredi izvor]

Roman je objavljen u Britaniji 1999. godine, a godinu dana kasnije u Sjedinjenim Državama, gde je postao bestseler "Njujork Tajmsa", [4] Iako je bio nominovan za nekoliko nagrada, osvojio je samo nagradu "Barnes & Noble Discover Award" 2000. [5] i "Aleksovu nagradu" 2001. za knjige koje su posebno privlačne mladima. 2001. godine "Plume" je izdao američko izdanje u mekim koricama u početnom tiražu od 120.000 primeraka; godinu dana kasnije knjiga je preštampana 18 puta sa blizu dva miliona prodatih primeraka. [6] 2005. "HarperCollins" je objavio specijalno izdanje u Velikoj Britaniji sa devet pločica u boji Vermerovih slika, objavljenim u čast milion prodatih primeraka. [7]

"Njujork Tajms" je to delo opisao kao „mozak koji je strast ideja“; [8] "Atlantic Monthly" je pohvalio Ševalijeov napor „u stvaranju osećaja društva sa oštrim podelama u statusu i veroispovesti“. [9] Međutim, "Publishers Weekly" zabeležio je detalje koji „prete da naratu oduzmu verodostojnost. Sposobnost Grit da Vermeru sugeriše kako da poboljša sliku zahteva jedan deo čitateljeve mašte. A Vermerovo priznanje svog duga prema njoj, otkriveno u raspletu, oštro je klimanje sentimentalnošću“. [10] Pojedinosti je takođe dovodio u pitanje istoričar umetnosti Gary Schwarz, posebno pojednostavljeni prikaz katoličke / protestantske podele u zemlji u kojoj su razlike između protestanata bile podjednako važne. [11]

Pored velike prodaje na engleskom jeziku, popularnost romana proširila se i na druge jezike. Knjiga je prevedena na većinu evropskih jezika, a u Aziji na turski, gruzijski, persijski, indonežanski, tajlandski, vijetnamski, kineski i korejski jezik. [12]

Teme[uredi | uredi izvor]

U Ševalijevom izmišljenom prikazu, lik Grit je uzor model na Vermerovoj slici

Umesto da napiše priču o tome da je Vermer u nedozvoljenoj vezi sa kućnom pomoćnicom, Ševalije u radu stvara napetost prikazujući njihovu uzdržanost. Kao što magazin "Tajm", Ševalije predstavlja „izvrsno kontrolisanu vežbu koja ilustruje kako se iskušenje obuzdava zarad umetnosti“. [13] Ograničavanje je takođe funkcija distanciranog stila koji je Ševalije izabrala za svog pripovedača, Grit. Primećeno je da je njen cilj da ponovi Vermerov stil slikanja. Posebno se koncentriše na vizuelne detalje, kako u izgledu likova, tako i u domaćem okruženju, i njihovom prostornom postavljanju u odnosu jedne na druge. [14]

Upravo ovaj kul pristup razlikuje knjigu od ostala tri romana objavljena 1999. godine koji se takođe bave holandskim slikarstvom iz 17. veka. Suzan Vriland Girl in Hyacinth Blue (Devojka u zumbul u plavom) je skup priča usredsređenih na navodno izgubljenu Vermerovu sliku; [15] i The Music Lesson (Muzička lekcija) Katarine Veber bavi se ukradenom Vermerovom slikom tog naslova. [16] S druge strane, Tulip Fever (Doba lala) Debore Mogač smeštena je u Amsterdamu i takođe se bavi ljubavlju između slikara i njegovog subjekta. Pored toga, i ono je krenulo od pokušaja da se odgonetne zagonetni izgled deteta na slici tog perioda. [17]

Druga tema - koja se demonstrira u naraciji, a ne otvoreno komentariše - je kako žene tog doba, prema rečima Lise Flečer, „nisu posedovale svoja tela, već su bile imovina svojih roditelja, zatim poslodavaca i na kraju njihovih muževa. Kako roman napreduje, Grit postaje sve svesnija da je „na prodaju“. [18] Roditelji joj ne daju izbor da li će ili gde će raditi. Van Ruijven i drugi likovi pretpostavljaju da je seksualno dostupna samo zato što je nesamostojna sobarica. A kada Piter postane Gritin udvarač, roditelji je prepuštaju njegovom fizičkom napretku, predviđajući da će im to biti na korist.

Istorijski materijali[uredi | uredi izvor]

Osim Devojke sa bisernom minđušom, na kojoj je Grit naslikana, u Ševalijevom romanu je još nekoliko Vermerovih slika. [19] Na samom početku, Pogled na Delft je prisećanje Gritinog oca. [20] Kada Grit uđe u domaćinstvo, Vermer radi na Ženi sa bisernom ogrlicom, a Taneke ubrzo pominje da je bila Vermerov model za Mlekaricu. [21] Sledeća tema mu je Žena sa vrčem za vodu, za koju je pekareva ćerka bila model. Grit opisuje sliku svom ocu i takođe detaljnije svedoči o njenom nastanku sada kada pomaže u ateljeu. [22] Supruga Van Ruijvena (Maria de Knuijt) kasnije je model za Damu koja piše pismo. Tokom ove epizode podseća se da se prethodno pojavila u Ženi sa lautom i da je njen suprug zaveo sluškinju koja je pozirala za Devojku sa vinskom čašom. [23] Sam Van Ruijven, sestra i ćerka, figuriraju u Koncertu, [24] koji je zamišljen kao naslednik Muzičke lekcije. [25] Završna slika, The Procuress, nije Vermerova slika tog naslova, već žanrovski komad Dirka van Baburena koji pripada Mariji Thins. Ova visi na zidu desno od Koncerta. [26]

Ove slike koje su preživele nadoknađuju nedostatak stvarnih podataka dostupnih u istorijskim zapisima o glavnim muškim likovima. To je omogućilo Ševalije da integriše u svoj zamišljeni scenario neke od nekoliko činjenica koje su poznate o Vermeru i tako njenoj fikciji daju izgled stvarnosti. [27] Ali nedostatak dokaza proteže se i izvan domaćinstva Vermer. Iako je poznato da je Antoni van Levenhuk delovao kao izvršitelj Vermerove oporuke, nema dokumentarnih dokaza o prijateljstvu između njih dvoje. Antoni van Levenhuka su sigurno zanimali optički uređaji i pretpostavlja se da je Vermer koristio Kameru opskuru, ali to je što se tiče dokaza. [28] Opet, postoji velika verovatnoća da je Piter van Ruijven bio Vermerov pokrovitelj, jer je 21 umetnikova slika pripadala njegovom imanju, ali nijedan dokumentovani dokaz nije preživeo. I sigurno nema ni najmanjeg nagoveštaja da je on bio seksualni grabežljivac kojeg Ševalije prikazuje. [29]

Takva razmatranja su važna jer, kako tvrdi Lisa Flečer, istorijski romani „intervenišu u našem pogledu na prošlost“ i utiču na našu reakciju na nju u sadašnjosti. Tako je zabeleženo da je izložba „Vermeer and the Delft School“ 2001. godine u Metropolitanskom muzeju umetnosti u Njujorku „privukla gotovo dvostruko veći broj posetilaca od Vermerove izložbe održane u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu 1996. godine. Walter Liedtke, kustos galerije za evropske slike, smatra da je uspeh [izložbe], barem delimično, bio zasluga Ševalijevog romana.“ [18]

Vidi još[uredi | uredi izvor]


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Girl with a Pearl Earring - Drama”. BBC Radio 4. 
  2. ^ a b Chevalier, Tracy (septembar 2005). Girl With a Pearl Earring Deluxe EditionNeophodna slobodna registracija. Penguin Group. str. ix—xvi. ISBN 0-452-28702-2. 
  3. ^ Chevalier, Tracy (28. 12. 2003). „Mother of Pearl”. guardian.co.uk. Pristupljeno 2009-06-18. 
  4. ^ "Best Sellers Plus" The New York Times. February 27, 2000. Retrieved November 13, 2010.
  5. ^ Barnes & Noble website
  6. ^ "This Pearl is a Diamond". Publishers Weekly 249.4, January 28, 2002.
  7. ^ Abe Books
  8. ^ Eder, Richard, "Master Vermeer, Isn't It, Um, Missing a Little Spark?"
  9. ^ Adams, Phoebe-Lou. Atlantic Monthly 285.2, February 2000
  10. ^ Reviewed 1 March 2000
  11. ^ Fletcher 2012, str. 9
  12. ^ Goodread Editions
  13. ^ Sheppard, R.Z. "A Portrait of Radiance" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. novembar 2011) Time. January 9, 2000. Retrieved November 13, 2010.
  14. ^ Fletcher 2012, str. 11–12
  15. ^ Vreeland site
  16. ^ „Weber site”. Arhivirano iz originala 17. 04. 2018. g. Pristupljeno 22. 04. 2021. 
  17. ^ Moggach site
  18. ^ a b Fletcher, Sheffield Hallam University
  19. ^ Fletcher 2012, str. 8
  20. ^ Page 7 in the HarperCollins paperback (2000)
  21. ^ HarperCollins 2000, p.36ff, p.40
  22. ^ HarperCollins 2000, pp.96-7, 106-8
  23. ^ HarperCollins 2000, p.135ff
  24. ^ Harper Collins 2000, p.184ff
  25. ^ HarperColllins 2000, str. 163
  26. ^ HarperCollins 2000, str. 179
  27. ^ Tracy Chevalier TED Talk, 5.45-7.50
  28. ^ ”Antonie van Leeuwenhoek (1632–1723) and Johannes Vermeer”, Essential Vermeer
  29. ^ ”Pieter van Ruijven”, Essential Vermeer

 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Девојка_са_бисерном_минђушом_(роман)&oldid=27677687”