Див (film iz 1956)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Div
Filmski poster
Izvorni naslovGiant
Žanrvestern
RežijaDžordž Stivens
Scenario
ProducentDžordž Stivens
Henri Ginsberg
Temelji se na Giant (1952)
Glavne ulogeElizabet Tejlor
Rok Hadson
Džejms Din
Kerol Bejker
MuzikaDimitri Tiomkin
SnimateljVilijam S. Merol
MontažaVilijam Hornbek
Fil Anderson
Fred Bohenan
StudioWarner Bros. Pictures
Godina1956.
Trajanje197 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet5,4 miliona dolara
Zarada39 miliona dolara
IMDb veza

Div (engl. Giant) je američka epska vestern drama iz 1956. godine. Režirao ga je Džordž Stivens po scenariju koji su adaptirali Fred Gujol i Ivan Mofat, na osnovu romana Edne Ferber iz 1952. godine.[1]

U filmu glavne uloge tumače Elizabet Tejlor, Rok Hadson i Džejms Din, a pojavljuju se Kerol Bejker, Džejn Viters, Čil Vils, Mercedes Mekembridž, Denis Hoper, Sal Mineo, Rod Tejlor, Elza Kardenas i Erl Holiman.

Div je bio poslednji od tri filma Džejmsa Dina kao glavnog glumca i doneo mu je drugu i poslednju nominaciju za Oskara – Din je poginuo u saobraćajnoj nesreći pre nego što je film izašao. Njegov prijatelj Nik Adams pozvan je da uradi sinhronizaciju glasa za Dinovu ulogu.[2]

Stivens je osvojio Oskara za najboljeg reditelja. Film je imao dodatnih devet nominacija za Oskara. Glumica Karol Bejker osvojila je Zlatni globus za svoju ulogu. Godine 2005, film je izabran za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru SAD od strane Kongresne biblioteke kao „kulturno, istorijski ili estetski značajan“.[3][4]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!
Trejler za film

Sredinom 1920-ih, bogati teksaški rančer Džordan „Bik“ Benedikt Mlađi putuje u Merilend radi kupovine konja. Upoznaje društvenu osobu Lesli Linton, koja brzo prekida vezu sa britanskim diplomatom. Posle burne romanse, Lesli i Bik se venčavaju i vraćaju na ranč Benediktovih u Teksasu, Reata. Lesli ima poteškoća da se prilagodi svom novom životu. Bikova starija sestra, Luz, vodi domaćinstvo i negoduje zbog Leslinog dolaska. Lesli ubrzo saznaje da se od nje, kao i od drugih žena, očekuje da bude podređena teksaškoj kulturi kojom dominiraju muškarci. Džet Rink, radnik na ranču, se zaljubljuje u Lesli. Kada je Džet vozi po okrugu, Lesli posmatra užasne uslove života meksičkih radnika. Ona pritiska Bika da im pomogne da poboljšaju svoju situaciju.

Luz je ubijena dok je jahala na Leslijinom konju, Ratni Ventar, nakon što je konj zbaci iz sedla pošto je zabila mamuze, kao neprijateljski čin prema Lesli. Luz ostavlja Džetu mali komad zemlje Benedikta. Bik, koji prezire Džeta, nudi da kupi imanje po duplo većoj ceni, ali Džet odbija da proda i svoju zemlju naziva „Mala Reata“.

Lesli i Bik imaju blizance, Džordana III („Džordi“) i Džudi, a kasnije imaju još jednu ćerku, Luz II. Bik stalno favorizuje svog malog sina i gura ga u tradicionalno muške aktivnosti, čemu se mladić opire. Brak postaje napet, a Lesli vodi decu svojim roditeljima u produženu posetu. Bik odlazi u Merilend, a on i Lesli se mire i vraćaju u Teksas.

Džet nastavlja da obrađuje svoju zemlju, na kraju dospevši do nafte. Prekriven naftom, vozi se do kuće Benedikta i izjavljuje da će biti bogatiji od njih. Džet dobacuje Lesliju, što dovodi do kratkog pesničenja sa Bikom, pre nego što on odveze. Džet napreduje tokom godina. Pokušava da ubedi Bika da mu dozvoli da buši naftu na Reati. Bik, odlučan da sačuva nasleđe stočarstva svoje porodice, odbija.

Godinama kasnije, sada je 1941, nastaju tenzije u vezi sa sada odraslom decom. Bik namerava da ga Džordi nasledi i vodi ranč, ali Džordi želi da postane lekar. Lesli planira da Džudi završi školu u Švajcarskoj, ali ona želi da studira stočarstvo na Texas Tech. Svaki brat i sestra uspešno ubeđuje jednog roditelja da ubedi drugog da im dozvoli da slede svoje ciljeve.

Na porodičnoj božićnoj zabavi, Bik želi da Džudin novi muž, Bob Dejs, radi na ranču nakon što se vrati iz Drugog svetskog rata. Dejs odbija, rekavši da on i Džudi žele da izgrade sopstveni život. Džet ubeđuje Bika da dozvoli bušenje nafte na njegovoj zemlji. Shvativši da njegova deca neće preuzeti ranč kada se penzioniše, Bik pristaje. Kada proizvodnja nafte počne na ranču, Benediktovi postaju bogatiji i moćniji.

Rivalstvo Benedikt-Rink dostiže vrhunac kada Benedikti otkrivaju da je Luz II imala tajnu romantičnu vezu sa mnogo starijim Džetom. U svom hotelu u Ostinu, Džet priređuje veliku zabavu u svoju čast. Benedikti su gosti, ali Džet ne dozvoljava osoblju da služi Džordijevu meksičku suprugu Huanu. Besan, Džordi otpočinje i gubi borbu sa Džetom, koji je potom izbacio Džordija sa događaja. Bik izaziva Džeta, ali videći da pijani Džet nije u stanju da se brani, on i ostali Benedikti odlaze. Džet zatetura u salu za banket i seda na počasno mesto. On se onesvesti dok pokušava da održi govor ispred prepune plesne dvorane. Kasnije, Luz II čuje utučenog Džeta kako oplakuje svoju neuzvraćenu ljubav prema Lesli i odlazi slomljenog srca; Džet se prevrne i padne na pod.

Tokom vožnje ka kuću sledećeg dana, porodica Benedikt se zaustavlja u restoranu. Natpis na šalteru kaže: "Zadržavamo pravo da odbijemo uslugu bilo kome", što znači da su etničke manjine nepoželjne. Sardž, vlasnik rasista, vređa Huanu i njenog i Džordijevog malog sina. Kada narednik izbaci meksičku porodicu iz restorana, Bik mu kaže da ih ostavi na miru. Bik se bori sa Sardžom, koji ga tuče, a zatim baca znak na Bika. Nazad u Reati, Bik se žali što nije sačuvao porodično nasleđe Benedikta. Lesli odgovara da je, nakon svađe u restoranu, prvi put bio njen heroj. Njihovo porodično nasleđe smatra uspehom. Gledaju u svoja dva unuka, jednog belca i jednog Hispanca.

Glumačka podela[uredi | uredi izvor]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Div je dobio pohvale i kritičara i javnosti, a prema teksaškom autoru Lariju Mekmariju, bio je posebno popularan među Teksašanima, iako je bio oštro kritičan prema teksaškom društvu.[5] Bosli Krauter iz Njujork tajmsa napisao je da je „ Džordžu Stivensu potrebno tri sata i sedamnaest minuta da prenese svoju priču. To je obimno vreme da se priča o Teksasu, ali gospodin Stivens je napravio obiman film." Nastavio je da piše da je „ Div, uprkos svojoj složenosti, snažan kandidat za nagradu za najbolji film godine“.[6]

Varajeti je tvrdio kako je „uglavnom bio odličan film koji se snažno doživljava na svim nivoima, bilo da se radi o panoramskim snimcima prašnjavih teksaških ravnica koji oduzimaju dah; ličnom, dramatičnom uticaju same priče ili zvučnoj poruci koju ima da prenese“.[7]

U 21. veku, TV vodič je filmu dao četiri zvezdice od pet, pišući o glumi Džejmsa Dina: „Ovo je bila poslednja uloga u Dinovoj prekratkoj karijeri – bio je mrtav kada je film izašao – i njegovo prisustvo je nestalo sa filmom. On svoju ulogu izvodi glumačkom metodom tog doba, a ostatak glumačke ekipe kao da je podeljen između strahopoštovanja prema njegovom talentu i gađenja zbog njegovog popustljivosti.“[8]

Džordž Stivens sa Oskarom koji je dobio za režiju filma

Film je dobio 88% odobrenja na Rotten Tomatoes na osnovu 48 recenzija, sa prosečnom ocenom 7,70/10. Konsenzus glasi: „Div je zaslužio svoje impozantno ime visokom naracijom podržanom upečatljivom fotografijom, velikim idejama i moćnim radom trija legendarnih holivudskih glumaca.[9]

Manje pohvalno je o filmu govorio režiser i kritičar Fransoa Trifo, koji je u ranoj recenziji film nazvao blesavim, svečanim, lukavim, paternalističkim, demagoškim filmom bez ikakve smelosti, bogatim svim vrstama ustupaka, sitničavosti i prezrivih postupaka.[10]

Blagajna[uredi | uredi izvor]

Div je ostvario značajan uspeh na blagajnama.

Film je zaradio 35 miliona dolara od prodaje ulaznica tokom svog originalnog studijskog prikazivanja 1956. godine, što je rekord za film Warner Brothers do tada. Ovaj rekord nije nadmašen sve do Vornerovog filma Supermen kasnih 1970-ih.[11]

Film je zaradio 12 miliona dolara na konto iznajmljivanja u Sjedinjenim Državama i Kanadi tokom prvobitnog objavljivanja.[12] Nije se tako dobro pokazao na drugim tržištima gde je zaradio otprilike upola manje,[13] ali je bio jedan od vodećih hitova godine u Francuskoj, sa 3.723.209 kupljenih ulaznica.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jonathan Yardley (8. 5. 2006). „Ferber's 'Giant,' Cut Down to Size”. Washington Post. Arhivirano iz originala 6. 3. 2016. g. Pristupljeno 3. 3. 2016. 
  2. ^ Julie Goldsmith Gilbert (1999). Ferber: Edna Ferber and Her Circle, a Biography. Hal Leonard Corporation. str. 147—148. ISBN 978-1-55783-332-7. 
  3. ^ L.C. Information Bulletin. Library of Congress. 2006. str. 43. 
  4. ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Pristupljeno 5. 10. 2020. 
  5. ^ McMurtry, Larry (29. 9. 1996). „Men Swaggered, Women Warred, Oil Flowed”. New York Times. Pristupljeno 21. 8. 2012. 
  6. ^ Crowther, Bosley (11. 10. 1956). „Movie Review: Giant (1956). Screen: Large Subject; The Cast”. The New York Times. 
  7. ^ Hift (10. 10. 1956). „Giant (Review)”. Variety. 
  8. ^ „Giant (1956)”. TV Guide. Pristupljeno 3. 5. 2010. 
  9. ^ „Giant (1956)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  10. ^ Dixon, Wheeler Winston (22. 2. 1993). Early Film Criticism of Francois Truffaut. ISBN 0253113431. 
  11. ^ Joe Leydon, "Giant at 60," Cowboys and Indians, October 26, 2016, https://www.cowboysindians.com/2016/10/giant-at-60/; "Best Movie About Texas: Creating a True 'Giant', Mod X, http://modxman.com/2017/07/28/creating-a-giant/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. oktobar 2020).
  12. ^ "All Time Domestic Champs", Variety, January 6, 1960, p. 34
  13. ^ „Vagaries of Overseas Playoff”. Variety. 27. 5. 1959. str. 3. Pristupljeno 16. 6. 2019. 
  14. ^ Soyer, Renaud (9. 11. 2014). „Box Office France 1957”. Box Office Story. Pristupljeno 21. 3. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Div na sajtu IMDb (jezik: engleski)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Див_(филм_из_1956)&oldid=26385560”