Edvard Evans-Pričard

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Edvard Evans-Pričard
Bista Evansa-Pričarda u biblioteci Oksfordskog univerziteta na Odeljenju socijalne antropologije
Datum rođenja(1902-09-21)21. septembar 1902.
Mesto rođenjaKrouborou, Istočni Saseks, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti11. septembar 1973.(1973-09-11) (70 god.)
Mesto smrtiOksford, Ujedinjeno Kraljevstvo
ZanimanjeSocijalni antropolog
Značajni radoviVradžbine, proročanstvo i magija kod Azanda

Afrički politički sistemi

Socijalna antropologija

Edvard E. Evans-Pričard (eng. Edward Evan Evans-Pritchard) (21. septembar 1902 – 11. septembar 1973) je bio britanski antropolog i jedan od začetnika socijalne antropologije. Bio je profesor socijalne antropologije na Univerzitetu u Oksfordu od 1946. do 1970. godine. Rođen je u mestu Krouborou, istočni Saseks kao sin anglikanskog sveštenika. Godine 1944. prelazi u katoličku veru. Evans-Pričard je sa svojom suprugom imao petoro dece. Preminuo je u Oksfordu 11. septembra 1973. godine. Poznat je po svojim istraživanjima afričkih kultura, posebno naroda Azande i Nuera u južnom Sudanu. Godine 1940. sa Mejerom Fortesom uređuje zbirku eseja „Afrički politički sistemi“ koja je inicirala komparativno proučavanje oblika političkih vladavina u različitim kulturama.

Obrazovanje i terenski rad[uredi | uredi izvor]

Edvard Evans-Pričard se školovao na koledžu u Vinčesteru i studirao istoriju na Ekseter koledžu u Oksfordu. Kao postdiplomas odlazi na Londonski ekonomski fakultet (eng. London School of Economics) gde ga je podučavao Bronislav Malinovski i Robert Maret, učesnik ekspedicije u Toresovom prolazu i Čarls Seligman, specijalista za Sudan. Evans-Pričardov prvi terenski rad je počeo 1926. godine među Azandima, narodom gornjeg Nila i rezultovao je doktoratskom tezom pod nazivom „Vradžbine, proročanstva i magija kod Azanda“ koja je izdata 1937. godine. Evans-Pričard je nastavio da sprovodi istraživanja u zemlji Azanda i Bongo sve do 1930. godine, kada je započeo novi istraživački projekat među Nuerima.[1]

Nakon terenskog rada u Sudanu, Evans-Pričard prihvata posao na katedri sociologije na Univerzitetu u Kairu. Tokom boravka u Kairu, upoznao je jezike i kulture naroda pustinje.

Nakon povratka u Oksford, nastavio je istraživanje o Nuerima. U tom periodu je upoznao Mejera Fortera

i Alfred Retklif-Brauna koji su mu postali bliski prijatelji i sa kojima je sarađivao do kraja svoje karijere. Evans-Pričard je počeo da razvija Redklif-Braunove ideje strukturalnog funkcionalizma. Kao rezultat toga, njegova trilogija radova o Nuerima (Nueri, Religija Nuera, Srodstvo i brak među Nuerima) i zbirka eseja „Afrički politički sistemi“ postali su klasika britanske socijalne antropologije. Evans-Pričardova knjiga „Vradžbine, proročanstva  i magija kod Azanda“ je veliki antropološki doprinos sociologiji znanja. Njegov rad se fokusirao na poznati psihološki efekat poznatiji kao psihološka atribucija. Evans-Pričardova karijera je pretrpela neuspeh zbog sukoba sa Bronislavom Malinovskim.  Malinovski je uživao u  poetskim, detaljnim i evokativnim opisima trobrijandskog života, dok je Evans-Pričard imao strast prema društvenoj teoriji i davao je prednost jasnoj, elegantnoj i logički kohorentnoj intelektualnoj analizi.[2]

Malinovski se nije slagao sa Evans-Pričardovim idejama koje je objavio u delu „Vradžbine, proročanstva i magija kod Azanda“ (1937). Malinovski je bio veoma cenjen naučnik i imao je veliki uticaj na akademski svet što je sprečilo Evans-Pričarda da dobije akademsko radno mesto. Tek nakon smrti Bronislava Malinovskog 1942. godine i uz pomoć svog dobrog prijatelja Redklif-Brauna, Evans-Pričard dobija mesto profesora socijalne antropologije na Univerzitetu Oksford. Među doktorskim studentima kojima je on mentorisao bili su Talal Asad i Meri Daglas.

Tokom Drugog svetskog rata, Evans-Pričard je služio u Etiopiji, Libiji, Sudanu i Siriji. Rezultat boravka u Libiji (Kirenajka) je njegova studija iz 1948. godine „Sanusi Kirenajke“ (eng. The Sanusi of Cyrenaica). Dokumentujući lokalni otpor italijanskim osvajanjima, postao je jedan od nekoliko autora engleskog jezika koji su pisali o baraka kultu za koji se veruje da je prethodnik današnjih radikalnih islamskih kultova. Verovatno je misticizam katoličkih sakramenata i obreda, na koji je Evans-Pričard nailazio tokom istraživanja religije u drugim kulturama uzrokovao ovo interesovanje. Poslednjih nekoliko godina života, Pričard je posebno zainteresovan za misticizam i tvrdio je da mistici svih religijskih ubeđenja, hindusi, budisti, muslimani i jevreji, kao i hrišćani, doživljavaju istu transcendentnu stvarnost.[3] Evans-Pričardova konverzija u katolicizam nije bila dobro prihvaćena u akademskim krugovima posebno zbog stalnog sukoba sa Bronislavom Malinovskim.

Značajna dela[uredi | uredi izvor]

Azande ratnici (Sudan)
Nueri (1929)

Najznačajnije Evans-Pričardovo delo je „Vradžbina, proročanstvo i magija kod Azanda“ iz 1937. godine. Ova monografija se bavi predstavama i praksom vračanja i proricanja kod zemljoradničkog naroda u južnom Sudanu. Analiza i argumentacija se odvija u dve ravni: u jednoj, on shvata magiju kao „sigurnosni ventil“ koji obezbeđuje preusmeravanje društvenih sukoba u prihvatljive i bezbedne kanale, tj. kao integrativni mehanizam u najboljoj dirkemovskoj tradiciji; u drugoj ravni, on nastoji da otkrije smisao i logiku tog misaonog sveta u njegovim sopstvenim uslovima.[2] Sistem predstava i verovanja kod Azanda stabilizuje i harmonizuje postojeći društveni poredak. Evans-Pričard stavlja akcenat na prozaičnu i praktičnu stranu magijskih predstava. Mišljenje i vera nisu apstraktni proces izvan konkretnih događaja u svakodnevnom životu, već njihov sastavni činilac.[2] Ovo je prva etnografska studija koja detaljno opisuje i analizira logičku strukturu sistema vračanja (predstave i postupke) u njegovom socijalnom kontekstu.

Drugo značajno delo Evans-Pričarda je „Nueri“ iz 1940. godine. To je studija o političkom uređenju Nuera, patrilinearnog stočarskog i ratničkog društva naroda koji živi severno od Azanda. Ovo delo se bavi središnjim problemom antropologije akefalnih društava (društava koa ne poznaju državu niti centralizovanu vlast), na koji način se odvija politička mobilizacija društva u uslovima nepostojanja centralne političke instance (vlasti i vladara).[2] Pričardova analiza iznosi na videlo načelo segmentarne organizacije, kao i ulogu rodbinskih veza koje presecaju patrilinearni sistem i izazivaju društvene napetosti.[4] Ove monografije, kao i dela Mejera Fortera su imale veliku ulogu u pomeranju fokusa britanske socijalne antropologije sa Pacifika na Afriku.

S Mejerom Fortesom 1940. objavljuje zbornik „Afrički politički sistemi“ koji se smatra  inicijalnom knjigom političke antropologije. Ovaj zbornik se zasniva na terenskim istraživanjima u osam afričkih društava i njihovom političkom uređenju.

Kasnije teorije[uredi | uredi izvor]

Kasniji rad Evans-Pričarda je bio više teoretski i usmeravao se ka filozofiji i prirodi antropologije. Godine 1950. je demantovao opšteprihvaćeno mišljenje da je antropologija prirodna nauka, tvrdeći da bi umesto toga trebalo da bude grupisana među humanističkim, pogotovo istorijskim naukama. Njegov stav je da antropologija ne bi trebalo da bude ograničena na naučne metode, već treba da koristi metode koje koriste istoričari, sa fokusom na razumevanje religijskih aspekata drugih kultura što je značajan doprinos antropološkog istraživanja znanju u celini.

On je tvrdio da je glavno pitanje sa kojim se antropolozi suočavaju pitanje prevođenja, odnosno pronalaženje načina da se misli neke kulture prevedu u svet druge kulture.[5] Na taj način se omogućava razumevanje drugih kultura. Godine 1965. objavio je veoma uticajne radove o teoriji primitivne religije, protiveći se postojećim teorijama o „primitivnim“ religijskim praksama.[6] Tvrdio je da je teorijski antropološki rad pedesetih godina 20. veka ne uspeva da predore u umove ljudi koji se proučavaju. Smatrao je da ntropolozi sopstvene motivacije i kulturne ideale koji se uklapaju u sopstvenu kulturu pripisuju kulturi koja se proučava:

„Ko želi da živi među Nuerima mora da živi na njihov način što znači da ih mora smatrati nekom vrstom rođaka, a i oni će onda njega smatrati nekom vrstom rođaka. Prava, povlastice i obaveze određuju se na osnovu rodbinskih veza. Čovek je ili rođak, pravi ili zamišljeni, ili je osoba s kojom nemate uzajamnih obaveza i smatrate je mogućim neprijateljem“.[5]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Edvard Evans-Pričard nije samo odigrao značajnu ulogu u razvoju socijalne antropologije u Britaniji, već je uticao i na stavove o religiji i antropologiji 20. veka. Kao profesor Univerziteta u Oksfordu, Pričardov uticaj je bio značajan. Pod njegovim uticajem se razvijala škola socijalne antropologije koja je privukla studente iz celog sveta i postala dominantni pravac u svetskoj antropologiji. Kao član Kolonijalnog saveta za društvene nauke, on je insistirao na terenskim istraživanjima u Africi i na drugim kontinentima. Evans-Pričard je izazvao promenu u raširenom uverenju da je antropologija prirodna nauka smatrajući da ona mora da se tretira kao deo društvenih nauka. U tom smislu, antropolozi su počeli da proučavaju kulture „iznutra“ ulazeći u um ljudi koje proučavaju, pokušavajući da razumeju pozadinu pitanja zašto ljudi veruju u nešto i zašto se ponašaju na određeni način. Time je otvoren put ka modernoj antropologiji i etnografiji.

Počasti[uredi | uredi izvor]

Edvard Evans-Pričard je imenovan za viteza 1971. godine.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • 1934. 'Levy-Bruhl's Theory of Primitive Mentality', Bulletin of the Faculty of Arts, Fuad I University, Cairo, Vot. 11, no. 2, pp. 1–26.
  • 1936. 'Daily Life of the Nuer in Dry Season Camps', in L. H. Dudley Buxton (ed.), Custom is King, London: Hutchinson.
  • 1937 Witchcraft, Oracles and Magic Among the Azande. . Oxford University Press. 1976.  abridged edition. ISBN 978-0-19-874029-2.
  • 1940a The Nuer: A Description of the Modes of Livelihood and Political Institutions of a Nilotic People. . Oxford: Clarendon Press. 
  • 1940b "The Nuer of the Southern Sudan". in African Political Systems. M. Fortes and E.E. Evans-Pritchard, eds., London: Oxford University Press., p. 272-296.
  • 1940c. The Political System of the Anuak of the Anglo-Egyptian Sudan, London: Percy, Lund Humphries & Co.
  • 1940d. 'The Political Structure of the Nandi-speaking Peoples of Kenya' , Africa, Vol. XIII, pp. 250–67.
  • 1945. 'The Sanusi of Cyrenaica', Africa, Vol. XV, no. 1, pp. 61–79. 1949. The Sanusi of Cyrenaica, Oxford: Clarendon Press.
  • 1949 The Sanusi of Cyrenaica. London: Oxford. . Oxford University Press. 
  • 1951a. Social Anthropology, London: Cohen & West. 1956. Nuer Religion. . Oxford: Clarendon Press. 
  • 1951b Kinship and Marriage Among the Nuer. . Oxford: Clarendon Press. 
  • 1951c "Kinship and Local Community among the Nuer". in African Systems of Kinship and Marriage. A.R. Radcliffe-Brown and D. Forde, eds., London: Oxford University Press. p. 360–391.
  • 1956 Nuer Religion. . Oxford: Clarendon Press. 
  • 1961. Anthropology and History. . Manchester: Manchester University Press. 1962. . Essays in Social Anthropology, London: Faber & Faber.
  • 1962 Social Anthropology and Other Essays. New York: The Free Press. BBC Third Programme Lectures, 1950.
  • 1965 Theories of Primitive Religion. . Oxford University Press. ISBN 978-0-19-823131-8. 
  • 1967 The Zande Trickster. . Oxford: Clarendon Press. 
  • 1971 La femme dans les societés primitives et autres essais d'anthropologie sociale. Paris: Presses Universitaires de France
  • 1971. The Azande: History and Political Institutions. . Oxford: Clarendon Press. 1973. . 'Some Reminiscences and Reflections on Fieldwork', Journal of the Anthropological Society of Oxford, Vol. IV, pp. 1–12.
  • 1973. 'Fragments of an Autobiography', New Blackfriars (January), pp. 35–37

Prevedene knjige na srpskom jeziku[uredi | uredi izvor]

Evans-Pričard, Edvard E. (1983). Socijalna antropologija. Biblioteka XX vek: knj. 59, Prosveta, Beograd.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pocock, David F. (1975). „Sir Edward Evans-Pritchard 1902–1973: An appreciation”. Africa (na jeziku: engleski). 45 (03): 327—330. ISSN 0001-9720. doi:10.1017/S0001972000025456. 
  2. ^ a b v g Eriksen, Thomas Hylland; Nielsen, Finn Sivert (2001). A History of Anthropology. Pluto Press. str. 140—150. ISBN 9781849649186. 
  3. ^ Barnes, John (1987). „Edward Evan Evans-Pritchard, 1902-1973”. Proceedings of the British Academy. LXXIII,: 447—490. 
  4. ^ Evans-Pritchard, E. E. (Edward Evan), (2010). The Nuer : a description of the modes of livelihood and political institutions of a Nilotic people. General Books. ISBN 978-1-153-52163-5. OCLC 698249788. 
  5. ^ a b Evans-Pritchard, Edward Evan, (1983). Socijalna antropologija. Prosveta. OCLC 439750960. 
  6. ^ Evans-Pritchard, E. E. (Edward Evan), (2004). Theories of primitive religion. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-823131-8. OCLC 55763353. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Barnes, John A. (1987). 'Edward Evan Evans-Pritchard, 1902-1973', Proceedings of the British Academy, Vot. LXXIII, pp. 447–90.
  • Beidelman, Thomas Owen (1974). 'Sir Edward Evan Evans-Pritchard (1902—1973): An Appreciation', Anthropos, Vol. LXIX, pp. 553–67.
  • Buxton, L. H. Dudley (ed.) (1936). Custom is King, London: Hutchinson.
  • Douglas, Mary (1980). Edward Evans-Pritchard, New York: Viking Press.
  • Lienhardt, Godfrez (1974). 'E-P, A Personal View: Sir Edward Evans-Pritchard, 1902-1973', Man n.s., Vol. IX, no. 2, pp. 299–304.
  • Vidot, Peter Alexander (1991). Evans-Pritchard and the Anthropology of Religion, Australian National University: MA thesis.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едвард_Еванс-Причард&oldid=26085058”