Elenor Katon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Elenor Katon
Elenor Katon 2012. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1985{{month}}{{{day}}})1985. (38/39 god.)
Mesto rođenjaLondon, Ontario, Kanada
ObrazovanjeUniversity of Canterbury (BA), Victoria University of Wellington (BA Hons, MA), University of Iowa (MFA)
Književni rad
Najvažnija delaThe Rehearsal, The Luminaries
Zvanični veb-sajt
eleanor-catton.com

Eleanor Katon (engl. Eleanor Catton, London, Ontario, Kanada, 1985) je novozelandska romanopisac i scenarista. Rođena u Kanadi, Keton se kao dete preselila na Novi Zeland i odrastala u Krajstčerču. Završila je master studije kreativnog pisanja na Međunarodnom institutu za moderno pismo. Njen nagrađivani debitantski roman, The Rehearsal (Proba) napisan kao njen magistarski rad, objavljen je 2008. godine, a adaptiran je u istoimeni film iz 2016. godine. Njen drugi roman, The Luminaries (Videla), osvojio je Bukerovu nagradu 2013. godine, čime je Katon postala najmlađi pisac koji je ikada dobio nagradu (sa 28 godina) i tek drugi Novozelanđanin. Kasnije je adaptirana u televizijsku mini seriju, sa Katonovom kao scenaristom. Godine 2023. proglašena je na listi najboljih mladih britanskih romanopisaca Granta.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Katon je rođena u Kanadi 1985. [1] gde je njen otac bio postdiplomski student koji je doktorirao na Univerzitetu Zapadnog Ontarija uz stipendiju Komonvelta.[2] Njena majka Džudit je Novozelanđanka iz Kenterberija, dok njen otac, filozof Filip Katon, dolazi iz države Vašington. [3]Njena porodica se vratila na Novi Zeland kada je imala šest godina, a Katon je odrastala u Krajstčerču. Njena majka je u to vreme bila dečja bibliotekarka, a porodica nije imala TV; Katon je bila strastveni čitalac i pisac od ranog detinjstva.[4]

Kada je imala 13 godina, porodica je provela godinu dana živeći u Lidsu dok je njen otac bio na odmoru dok je bio još zaposlen na Univerzitetu, a Katon je pohađala lokalnu sveobuhvatnu školu Lonsvud koju je ona nazivala „neverovatnom“ i „slavno grubom“. [5] [2] [4] U Krajstčerču je pohađala srednju školu Burnsajd, studirala engleski jezik na Univerzitetu u Kenterberiju i završila master diplomu iz kreativnog pisanja na Međunarodnom institutu za moderna pisma Univerziteta Viktorija u Velingtonu. [6] U srodstvu je sa istoričarem Brusom Katonom. [3]

Književna karijera[uredi | uredi izvor]

Proba[uredi | uredi izvor]

Ketonin debitantski roman, The Rehearsal (Proba), objavljen je 2008. kada je imala 22 godine. Napisana kao njen magistarski rad, [7] bavi se reakcijama na aferu između učitelja i devojčice u njegovoj srednjoj školi. The Rehearsal je osvojio Betty Trask Award 2009. u Velikoj Britaniji, i bio je na dugoj listi za Žensku nagradu za beletristiku i na užem izboru Gardijanove nagrade za prvu knjigu. [2]

Te godine Katonova je dobila stipendiju za Radionicu pisaca u Ajovi, gde je završila MFA i predavala kreativno pisanje do 2011. [8] Godine 2011. bila je rezidentna književnica Ursule Betel na Univerzitetu u Kenterberiju, [9] a 2012. pisac u rezidenciji u Centru pisaca Majkla Kinga u Oklandu.[2]

U 2016. godini, The Rehearsal je adaptirana u istoimeni film u režiji Alison Maclean. Prikazan je u odeljku Savremeni svetski film na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu 2016. [10] [11]

Videla[uredi | uredi izvor]

Katon na ceremoniji dodele Bukerove nagrade u Gildholu u Londonu, neposredno pre nego što je objavljeno da je osvojila nagradu za The Luminaries (Videla) 2013.

Katonin drugi roman The Luminaries započela je u Radionici pisaca u Ajovi, kada je imala 25 godina, a objavljen je 2013. Radnja romana smeštena je na zlatnim poljima Novog Zelanda 1866. Ušao je u uži izbor i kasnije osvojio Bukerovu nagradu 2013. godine, čime je Katon sa 28 godina postao najmlađi pisac koji je ikada dobio Bukerovu nagradu, pobedivši više poznatih imena kao što su Džampa Lahiri i Colm Tóibín. [12][13] Katon je ranije, sa 27 godina, bila najmlađi autor koji je ikada bio u užem izboru za Bukerovu nagradu. [12] [14]

Sa 832 stranice, The Luminaries (u Srbiji objavljen u dva toma, Videla 1.tom i Videla 2.tom) je bio najduži rad koji je osvojio nagradu u svojoj 45-godišnjoj istoriji.[13] Predsedavajući sudija, Robert Macfarlane, je prokomentarisao: "To je sjajno delo. To je sjajno delo. Ogromno je, a da nije rasprostranjeno." Džonatan Rupin iz Foyles je rekao: „Uveren sam da joj je suđeno da bude jedan od najvažnijih i najuticajnijih pisaca svoje generacije. [13] Katonovoj je vojvotkinja od Kornvola uručena nagrada 15. oktobra 2013. u Gildholu. [13]

U novembru 2013. Katon je nagrađena književnom nagradom generalnog guvernera Kanade za fikciju za The Luminaries. [15] U januaru 2014. objavljeno je da će Katonovoj u maju biti dodeljena počasni stepen doktora književnosti na Univerzitetu Viktorija u Velingtonu, [16] gde je studirala. Na novogodišnjim počastima 2014. imenovana je za člana Novozelandskog ordena za zasluge u književnosti.[17][18]

Scenario[uredi | uredi izvor]

Katon je kao tinejdžerka snimala filmove o zombijima sa svojim prijateljima i učestvovala u filmskom izazovu 48 sati, ali nikada nije studirala pisanje scenarija.[19]

Kada je Luminaries adaptirana u televizijsku mini seriju, Katon je bio scenarista, "neobičan, ako ne i potpuno nečuven" aranžman. [20] [21] Katon je napisala stotine nacrta pilot epizode, ali je krajem 2015. BBC Two odbio seriju; zatim je pomerila fokus kako bi protagonistkinju Anu Veterel učinila sporednim likom u knjizi, i ponovo napisala seriju, koju je sredinom 2016. naručio Bi-Bi-Si.[20] Radila je kao šouraner sa rediteljkom Claire McCarthy tokom snimanja. [19]

TVNZ i BBC serija od šest epizoda debitovala je 17. maja 2020. [22]

Katon je takođe napisala scenario za filmsku verziju Eme iz 2020, adaptiranu po romanu Džejn Ostin. [23] Priznala je da nikada nije čitala roman kada su joj pristupili da napiše scenario, ali je bila upoznata sa novijim adaptacijama, uključujući film Otkačena plavuša. [23]

Birnam Wood[uredi | uredi izvor]

Katonov treći roman, Birnam Wood objavljen je u februaru 2023. Naslov je preuzet iz Magbeta, a Katon je rekla da roman crpi inspiraciju iz predstave. [24] To je savremeni triler o grupi mladih klimatskih aktivista koji sebe nazivaju Birnam Wood.[25]

Roman je ušao u uži izbor za Gilerovu nagradu 2023. [26] [27] York Times ju je nazvao jednom od 100 značajnih knjiga 2023. [28]

Politika[uredi | uredi izvor]

Katon na gala otvaranju WORD Christchurch 2014.

U intervjuu na Književnom festivalu u Džajpuru u januaru 2015, Katon je rekla da su vlade Australije, Kanade i Novog Zelanda predvođene „neoliberalnim, profitom opsednutim, veoma plitkim, veoma gladnim političarima koji ne mare za kulturu...Njima je stalo do kratkoročnih dobitaka. Uništili bi planetu da bi mogli da imaju život kakav žele. Veoma sam ljut na svoju Vladu". [29] [30]

Premijer Džon Ki rekao je da je razočaran Katoninim nedostatkom poštovanja prema njegovoj vladi i tvrdi da je ona povezana sa Partijom zelenih. Sledećeg dana je rekao da njenom stavu ne treba pridavati više poverenja nego stavovima Pitera „Ledog mesara“ Liča ili Ričija Mekoa.[31]

U januaru 2015, voditelj RadioLive-a Šon Planket nazvao je Katonovu izdajnikom i „nezahvalnom hua“, maorskim žargonskom rečju koju su neki slušaoci pomešali sa „kurvom“. [31][32] Sindikat poreskih obveznika je takođe objavio saopštenje za medije u kojem se vidi da je Katonova dobila oko 50.000 dolara podrške za Kreativni Novi Zeland tokom svoje karijere, i tvrdi da „ako gospođa Katon nije zahvalna na podršci Vlade Novog Zelanda dok je pisala The Luminaries, možda ona bi trebalo da iskoristi neke od značajnih honorara da vrati novac“. [33]

U postu na blogu koji je reagovao na ovu aferu, Katon je prokomentarisala da su njene prijavljene primedbe sažeti deo većeg intervjua i bila je zbunjena zašto je njen komentar na festivalu u Džajpuru izazvao takvu kontroverzu: „Slobodno sam razgovarala sa stranim novinarima otkako sam prvi put objavljen u inostranstvu i mnogo puta sam kritikovao vladu ključa, neoliberalne vrednosti i našu kulturu antiintelektualizma." [34] Nastavila je:

U budućim intervjuima stranim medijima, naravno, razgovaraću o zapaljivim, opakim i pokroviteljskim stvarima koje su ove nedelje emitovane i objavljene na Novom Zelandu. Ja ću, naravno, razgovarati o zastrašujućoj brzini kojom moćna desnica kreće da diskredituje i ućutka one koji ih dovode u pitanje, i o kulturi straha i histerije koja preovlađuje. Ali ja ću se nadati boljem, i zahtevati ga.[34]

Kritike na račun Katonove izazvale su medijsku buru, uključujući objavljivanje brojnih karikatura, a politički komentator Brajs Edvards nazvao ju je „Katongejt“. [35] [36] Edvards je citirao brojne druge komentatore koji su podržali Katonino pravo da izrazi svoje stavove i rekao da kontroverza odražava prazninu javne debate na Novom Zelandu i medija i politike. [36]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Katon je u Radionici pisaca u Ajovi upoznala pesnika rođenog u Čikagu Stivena Tusena, a Tusen se preselio na Novi Zeland 2011. da bi započeo doktorat iz avangardne poezije SAD na Univerzitetu Viktorija u Velingtonu. [5] [37] Par je kasnije živeo u Mount Eden-u sa svoje dve mačke (Laura Palmer i Isis), dok je Katon honorarno predavala kreativno pisanje na Tehnološkom institutu Manukau. [5] [18] Katon opisuje Tusena kao prvog čitaoca njenih nacrta, i on je pobedio u raspravi oko toga da li jedan lik u The Luminaries treba ubiti. [37] Venčali su se 3. januara 2016. [37] [38] [39] [40] Ažurirano: 2023. par živi u Kembridžu u Engleskoj sa svojom ćerkom.[25]

Filantropija[uredi | uredi izvor]

U 2014. Katon je iskoristila svoje dobitke od New Zealand Post Book da ustanovi Lancewood/Horoeka Grant. Grant nudi stipendiju piscima u nastajanju sa ciljem da se obezbede „sredstva i mogućnost da ne pišu, već da čitaju, i da podele ono što nauče kroz čitanje sa svojim kolegama iz umetnosti“. [41] Primaoci su bili Ejmi Braun, Kreg Klif i Ričard Meros .

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

  • 2007.
    • Nagrada Adamove fondacije za kreativno pisanje za The Rehearsal (Proba)[42]
    • Takmičenje za kratku priču The Sunday Star-Times (NZ) za Necropolis (Nekropola) [43]
  • 2008.
    • Glenn Schaeffer Fellowship na Radionici pisaca u Ajovi [43]
    • Nova stipendija Luisa Džonsona [43]
  • 2009.
    • Nagrada Beti Trask za The Rehearsal (Proba) [44]
    • Novozelandsko društvo autora Hubert Church-a (Montana) Nagrada za najbolju prvu knjigu za fikciju za The Rehearsal[45]
    • Uži izbor za Guardian First Book Award za The Rehearsal [46]
    • Duga lista Ženske nagrade za beletristiku za The Rehearsal[47]
  • 2010.
    • Amazon.ca nagrada za prvi roman za The Rehearsal [48]
  • 2013.
    • Bukerova nagrada za The Luminaries
    • Nagrada generalnog guvernera za beletristiku na engleskom jeziku za The Luminaries [49]
  • 2014.
    • New Zealand Post Book Awards Nagrada za fikciju i People's Choice Award za The Luminaries [50]
    • Uži izbor za nagradu Valter Skot za The Luminaries[51]
    • DLitt, počasni doktorat koji dodeljuje Univerzitet Viktorija u Velingtonu
  • 2023.
    • Granta Najbolji od mladih britanskih romanopisaca [52] [53]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Novele[uredi | uredi izvor]

  • The Rehearsal, (Victoria University Press, Velington, Novi Zeland), 2008.
  • The Luminaries, (Victoria University Press, Velington, Novi Zeland), 2013.
  • Birnam Wood, (Granta Books, London, Ujedinjeno Kraljevstvo), 2023. [54]
  • Doubtful Sound (TBC)

Kratke priče[uredi | uredi izvor]

  • Različite kratke priče objavljene u Best New Zealand Fiction Vol. 5. (2008); Penguin Book of Contemporary New Zealand Short Stories (2009) i Granta, izdanje 106 (leto 2009).

Filmovi[uredi | uredi izvor]

  • Ema. (2020). Režija: Autumn de Wilde.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Catton, Eleanor”. Read NZ Te Pou Muramura. Pristupljeno 14. 4. 2023. 
  2. ^ a b v g Tivnan, Tom (15. 10. 2013). „Eleanor Catton Interview”. The Bookseller. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  3. ^ a b Blackstock, Russell (14. 9. 2014). „Luminaries shine in Catton's family tree”. The New Zealand Herald. Pristupljeno 22. 6. 2015. 
  4. ^ a b Cochrane, Kira (7. 9. 2013). „Eleanor Catton: 'I'm strongly influenced by box-set TV drama. At last the novel has found its screen equivalent'”. The Guardian. Guardian News and Media. Pristupljeno 19. 9. 2013. 
  5. ^ a b v Christie, Janet (6. 4. 2014). „Eleanor Catton on winning the Man Booker prize”. The Scotsman. Pristupljeno 15. 5. 2020. 
  6. ^ „Victoria University to confer honorary doctorate on Eleanor Catton” (Saopštenje). Wellington, N.Z.: Victoria University of Wellington. 28. 1. 2014. „Ms Catton has a Master of Arts in Creative Writing from Victoria University, conferred with Distinction in 2008 and a Bachelor of Arts, conferred with First Class Honours in 2009.” 
  7. ^ Clarkson, Annie (4. 8. 2009). „'I am still astonished and a little bit suspicious that The Rehearsal has even been published' – An Interview with Eleanor Catton | Bookmunch”. Bookmunch. Pristupljeno 19. 9. 2013. 
  8. ^ McEvoy, Mark (14. 9. 2013). „Interview: Eleanor Catton”. Brisbane Times. Fairfax Media. Pristupljeno 19. 9. 2013. 
  9. ^ „Ursula Bethell Residency in Creative Writing”. Pristupljeno 16. 10. 2013. 
  10. ^ „The Rehearsal [programme note]”. TIFF. Pristupljeno 12. 9. 2016. 
  11. ^ „Toronto unveils City To City, World Cinema, Masters line-ups”. ScreenDaily. Pristupljeno 22. 8. 2016. 
  12. ^ a b Morris, Linda (11. 9. 2013). „Eleanor Catton youngest author ever shortlisted for Booker”. The Age. Fairfax Media. Pristupljeno 19. 9. 2013. 
  13. ^ a b v g Masters, Tim (15. 10. 2013). „Man Booker Prize: Eleanor Catton becomes youngest winner with The Luminaries”. BBC News. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  14. ^ „Eleanor Catton interview: Money doesn't transform you – only love can”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 2023-06-23. 
  15. ^ Eleanor Catton honoured with Canadian literary award Arhivirano 13 avgust 2014 na sajtu Wayback Machine. 3 News NZ. 15 November 2013.
  16. ^ „Victoria University to confer honorary doctorate on Eleanor Catton”. Victoria University of Wellington. 28. 1. 2014. Pristupljeno 28. 1. 2014. 
  17. ^ „New Year honours list 2014”. Department of the Prime Minister and Cabinet. 31. 12. 2013. Pristupljeno 12. 1. 2018. 
  18. ^ a b „How Catton's life changed after Man Booker win”. Stuff. 18. 3. 2014. 
  19. ^ a b Bennett, Tara (2021-02-12). „Eleanor Catton, rare author-turned-showrunner, remixes zodiac-fueled 'The Luminaries' into a new kind of epic”. SYFY WIRE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-18. 
  20. ^ a b Blake, Meredith (2021-02-11). „How do you adapt an 800-page novel? 7 years. 300 drafts. Plenty of crying.”. Los Angeles Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-18. 
  21. ^ „First-look image of Eva Green in BBC Two's The Luminaries”. BBC Two. 21. 3. 2019. Arhivirano iz originala 9. 5. 2020. g. Pristupljeno 24. 5. 2020. 
  22. ^ „Eleanor Catton's The Luminaries hits TV screens this Sunday”. 1 News. 13. 5. 2020. Arhivirano iz originala 24. 5. 2020. g. Pristupljeno 24. 5. 2020. 
  23. ^ a b Martinelli, Marissa (20. 2. 2020). „How the New Emma Movie Departs From Jane Austen's Novel”. Slate. Pristupljeno 18. 2. 2021. 
  24. ^ McDougall, Kirsten (10. 2. 2023). „Eleanor Catton on new novel Birnam Wood, Booker fallout, good, evil and the 'poison' on social media”. The New Zealand Herald (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 3. 2023. 
  25. ^ a b Allardice, Lisa (18. 2. 2023). „Eleanor Catton: 'I felt so much doubt after winning the Booker'”. The Guardian. Pristupljeno 9. 3. 2023. 
  26. ^ „5 Canadian authors shortlisted for $100K Scotiabank Giller Prize”. CBC Books. 2023-10-11. Pristupljeno 2023-10-11. 
  27. ^ „12 Canadian books make longlist for $100K Scotiabank Giller Prize”. CBC Books. 2023-09-06. Pristupljeno 6. 9. 2023. 
  28. ^ Staff, The New York Times Books (2023-11-21). „100 Notable Books of 2023”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-11-26. 
  29. ^ Hill-Cone, Deborah (2. 2. 2015). „Deborah Hill Cone: Catton success illuminated nation”. The New Zealand Herald. Pristupljeno 18. 2. 2021. 
  30. ^ Little, Paul (1. 2. 2015). „Paul Little: Key and Plunket prove Catton's point”. The New Zealand Herald. Pristupljeno 18. 2. 2021. 
  31. ^ a b „Eleanor Catton has 'no particular great insights into politics', says John Key”. The New Zealand Herald (na jeziku: engleski). 2015-02-01. Pristupljeno 2017-10-20. 
  32. ^ Tan, Lincoln (28. 1. 2015). „Author Eleanor Catton throws the book at NZ; labelled 'traitor' by RadioLive host Sean Plunket”. The New Zealand Herald. Pristupljeno 18. 2. 2021. 
  33. ^ „Kiwis have been generous to Catton, says Taxpayers' Union”. The New Zealand Herald. 30. 1. 2015. Pristupljeno 2. 2. 2015. 
  34. ^ a b Catton, Eleanor. „A Statement”. eleanor-catton.com. Arhivirano iz originala 28. 05. 2016. g. Pristupljeno 2. 2. 2015. 
  35. ^ Edwards, Bryce (30. 1. 2015). „Cartoons & images of Cattongate”. Liberation. Pristupljeno 2021-02-18. 
  36. ^ a b Edwards, Bryce (3. 2. 2015). „Bryce Edwards: The politics of Eleanor Catton and public debate”. The New Zealand Herald. Pristupljeno 18. 2. 2021. 
  37. ^ a b v „Luminaries author marries long-time partner”. The New Zealand Herald. 3. 1. 2016. 
  38. ^ „Eleanor Catton's success is written in the stars”. The Herald. Newsquest. 7. 9. 2013. Pristupljeno 19. 9. 2013. 
  39. ^ Higgins, Charlotte (16. 10. 2013). „Eleanor Catton: 'Male writers get asked what they think, women what they feel'”. The Guardian. Pristupljeno 2. 2. 2015. 
  40. ^ Surynt, Laura (6. 6. 2020). „Bad bitch energy: An essay on Eleanor Catton, Edward Cullen and Covid-19”. The Spinoff. Pristupljeno 7. 12. 2021. 
  41. ^ Flood, Alison (2. 9. 2014). „Eleanor Catton sets up grant to give writers 'time to read'”. The Guardian. Pristupljeno 20. 8. 2015. 
  42. ^ „Adam Award Winners”. Arhivirano iz originala 22. 10. 2008. g. Pristupljeno 22. 10. 2008. 
  43. ^ a b v „Contributor information from Granta magazine”. 
  44. ^ „Betty Trask Award Winners”. Arhivirano iz originala 3. 5. 2009. g. Pristupljeno 14. 8. 2009. 
  45. ^ „NZ Society of Authors Awards”. Arhivirano iz originala 17. 8. 2009. g. Pristupljeno 18. 8. 2009. 
  46. ^ „Guardian first book award”. The Guardian. Guardian News and Media. 28. 11. 2009. Pristupljeno 19. 9. 2013. 
  47. ^ „Eleanor Catton on Orange Prize long list”. Stuff.co.nz. NZPA. 17. 3. 2010. Pristupljeno 29. 9. 2011. 
  48. ^ Medley, Mark (29. 4. 2011). „Eleanor Catton's The Rehearsal wins Amazon.ca First Novel Award”. National Post. Pristupljeno 23. 2. 2021. 
  49. ^ "Eleanor Catton wins Governor General’s Literary Award for The Luminaries". Toronto Star, 13 November 2013.
  50. ^ „Past Winners: 2014”. New Zealand Book Awards Trust. Pristupljeno 21. 2. 2021. 
  51. ^ „Walter Scott Prize Shortlist 2014”. Walter Scott Prize. 4. 4. 2014. Arhivirano iz originala 15. 4. 2014. g. Pristupljeno 27. 5. 2014. 
  52. ^ Razzall, Katie (13. 4. 2023). „Granta: Eleanor Catton and Saba Sams make Best of Young British Novelists list”. BBC News. 
  53. ^ Schaub, Michael (2023-04-13). „'Granta' Names 20 Best Young British Novelists”. Kirkus Reviews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-14. 
  54. ^ Review: Ley, James (2023-03-10). „Booker winner's new thriller has a sociopathic Bond villain in the bush”. The Sydney Morning Herald (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-12. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Intervjui

Biografije

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еленор_Катон&oldid=26659882”