Велингтон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Велингтон (вишезначна одредница).
Велингтон
Wellington

WellingtonPanorama.jpg
Панорама Велингтона

Грб
Основни подаци
Држава Застава Новог Зеланда Нови Зеланд
Регион Велингтон
Основан 1839.
Становништво
Становништво 393 400
Агломерација 473 700
Густина становништва 890 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 41°16′00″S 174°46′00″E / -41.283333, 174.766667
Надморска висина 0 м
Површина 444/1.390 км²
Велингтон на мапи Новог Зеланда
{{{alt}}}
Велингтон
Велингтон на мапи Новог Зеланда
Остали подаци
Градоначелник Кери Прендергаст
Веб-страна wellingtonnz.com

Велингтон (енгл. Wellington изговор: /ˈwælɪŋtən/, маорски: Te Whanganui-ā-Tara) је главни град Новог Зеланда и други град по величини после Окланда. Основан је 1839. године на крајњем југу Северног острва Новог Зеланда у природном заливу Порт Никелсон (Port Nichelson). Уз помоћ луке која се налази на трговачким маршутама, Велингтон се веома брзо развио. Велингтон је најјужнији главни град на свету. Налази се у регији Велингтон близу географског центра државе.

Градска зона Велингтона налази се на брдовитом терену и простире се у два правца северно од центра града - у басену Порируа и долини Хат. Градска и приградска зона су подељена на четири управна подручја. Сам регион је већи од града и обухвата и Капити Коуст на северу и област Вајрапа и Римутака Рејнџ на истоку.

Име[уреди]

Велингтон је назван у част Артура Велслија, првог војводе од Велингтона, победника у бици код Ватерлоа. Војводина титула води порекло од места Велингтон у Сомерсету у Енглеској.

На маорском језику, Велингтон има три назива. Те Ванга-нуи-а-Тара се односи на залив и значи „велики залив Таре“. Затим Понеке, што је пренета реч од Порт Ник, односно Порт Николсон, где се налази централно маорско светилиште. Трећи назив је Те Упоко-о-те-Ика-а-Мауи, што значи Глава рибе Мауи, и означава традиционални назив за јужни део Северног острва.

Велингтон такође има и неколико популарних надимака попут Лучка престоница, Веливуд и (данас ређе) Ветровити град.

Географија[уреди]

У Велингтону је заступљена океанска клима. Климу одликују стални ветрови, као и мали распон температура, током године. Просечна температура најхладнијег месеца (јул) износи 8,4 °C, а најтоплијег (фебруар) 16,4 °C. Највиша забележена температура је 31,1 °C, а најнижа -1,9 °C. Температуре се лети обично крећу од 18 °C до 26 °C, ретко кад више или мање од тога. Падавина је доста, годишње око 1200 mm. Снег је веома редак. Последњи пут је забележен у зиму 1995. године.

Значај[уреди]

Велингтон је политички центар Новог Зеланда и у њему се налазе Парламент укључујући и централе свих министарстава и секретаријата Владе као и највећи део дипломатских представништава на Новом Зеланду.

Централни део Велингтона представља компактну целику са веома живим уметничким и ноћним животом за град ове величине. Велингтон је центар новозеландске филмске и позоришне уметности. Те Папа Тонгарева (Народни музеј Новог Зеланда), Симфонијски оркестар Новог Зеланда, Краљевски балет Новог Зеланда и међународно бијенале Уметнички фестивал се сви налазе у Велингтону.

Велингтон се налази на дванаестом месту по квалитету живота у свету према истраживању из 2007. Од англосаксонских налази се на петом месту а од домаћих градова једино иза Окланда.

Колонизација[уреди]

Према маоској легенди, митолошки краљ Полинезије, Купе је први открио Нови Зеланд у 10. веку.

Прве европске насеобине појавиле се су се доласком експедиције тзв. Компаније Нови Зеланд, са брода Тори, 20. септембра 1839. За њима је дошло и 150 насељеника са брода Аурора 22. јануара 1840. Прве домове су саградили у Петону који су тада називали Британија на висоравни близу ушћа реке Хат. Ова регија се показала као мочварна и склона поплавама па су ново насеље изградили на оближњим брдима и то према оригиналним плановима без измена у односу на промену терена.

Земљотреси[уреди]

Велингтон је био веома оштећен приликом земљотреса 1848. и 1855. Вајрарапа земљотрес из 1855. је погодио северни део Велингтона и сматра се једним од најјачих земљотреса у историји целог Новог Зеланда са снагом 8,2 рихтерове скале. Изазвао је вертикална померања од два до три метра на великом подручју укључујући и луку која је претворена у мочвару. Каснијим деловањем овај простор је искоришћен за изградњу данашњег пословног центра Велингтона.

Цела ова област има веома јаку сеизмичку активност чак и по стандардима Новог Зеланда јер се у њој налази велики број тзв. геолошких разлома. Сваке године Велингтон погоди неколико земљотреса који се могу осетити. Годинама након разорног земљотреса 1855. зграде у Велингтону су прављене од дрвета. Зграда Владе, која је реновирана 1996, је највећа дрвена зграда на јужној полулопти. Иако су остали материјали попут бетона и челика касније употребљавани за изградњу пословних простора и дан данас већина стамбеног простора се гради од дрвених греда.

Главни град[уреди]

Велингтон је постао главни град Новог Зеланда 1865. заменивши Окланд који је Вилијам Хобсон 1841. прогласио за главни град. Парламент је прво незванилно заседање у Велингтону одржао 7. јула 1862. али званична промена није уследила још неко време. У новембру 1863. премијер Алфред Домет је пред парламентом објавио потребу да се седиште владе премести на југ, очигледно из страха да би јужни делови Новог Зеланда богати златом могли прогласити засебну колонију. Неутрални повереници из Аустралије објавили су да је Велингтон најбоља локација због луке и централне позиције. Прва званична седница парламента у Велингтону је одржана 26. јула 1865. Тада је Велингтон бројао 4.900 становника.

У Велингтону се налази седиште Врховног суда Новог Зеланда.

Кућа генералног гувернера се такође налази у Велингтону у Њутону.

Спољашње везе[уреди]


Координате: 41° 17′ ЈГШ, 174° 46′ ИГД

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:

Велингтон

Панорама Велингтона