Eresundski most

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Eresundski most
Eresundski most
Koordinate55° 34′ 31″ N 12° 49′ 37″ E / 55.57528° S; 12.82694° I / 55.57528; 12.82694
MestoŠvedska Malme
Danska Kopenhagen
 Švedska
 Danska
Karakteristike
Dužina7.845
Širina23.5
Visina490
Pušten u rad1. jul 2000.
Statistika
Dnevni saobraćajoko 19,000 drumskih vozila (2014)[1]

Eresundski most (šved. Öresundsbron, dan. Øresundsbroen, službeno Øresundsbron) ili Eresundska veza (šved. Öresundsförbindelsen, dan. Øresundsforbindelsen) je kombinovani most-tunel na Eresundskom moreuzu koji povezuje gradove Kopenhagen u Danskoj i Malme u Švedskoj. Most je namenjen za drumski (četiri trake) i železnički saobraćaj (dva koloseka) i najduži je kombinovani most-tunel takve vrste u Evropi. Takođe, most je najduži most na svetu koji prelazi državnu granicu[2]. Preko ovog mosta dnevno pređe preko 19.000 automobila prema podacima iz 2014. godine.[3]

Kabl za prenos podataka takođe čini most okosnicom internet prenosa podataka između centralne Evrope i Švedske.[4] Međunarodna Evropska ruta E20 prelazi ovim putem, a Eresund linija preko železnice. Izgradnja fiksne veze Velikog pojasa (1988–1998), koja povezuje Seland sa Funenom i odatle sa poluostrvom Jiland i Eresundksog mosta, povezana je srednj ai zapadna Evropa sa Švedskom drumom i železnicom.

Most su projektovali Jergen Nisen i Klaus Falbe Hansen iz kompanije Ove Arup i partneri, kao i Nils Gimsing i Georg Rotn.[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ideja o drumskom povezivanju Švedske i Danske je postojala već dugo pre nego što je projektovanje mosta započeto. Koncept mosta preko Eresunda je prvi put formalno predložio konzorcijum inženjerskih firmi 1936. godine, koji je predložio izgradnju nacionalne mreže autoputeva u Danskoj.[6][7] Ideja je bila odbačena tokom Drugog svetskog rata, ali je ponovo razmatrana nakon rata, i detaljno su je izučavale razne Dansko-Švedske vlade tokom 1950-ih i 1960-ih.[6] Međutim, postojalo je neslaganje po pitanju lokacije i precizne forme linka, pri čemu su se neki zalagali za najužu tačku prolaza kod Helsingborga i Helsingera, dalje na severu od Kopenhagena, dok su drugi preferirali direktniju vezu od Kopenhagena do Malmea. Dodatno, niz regionalnih i lokalnih interesa je nalagao da drugi mostovi i saobraćajni projekti, kao što je u to vreme neizgrađeni most preko Velikog Belta, trebaju da imaju prioritet.[6] Vlade Danske i Švedske su konačno potpisale sporazum o izgradnji fiksnog prelaza 1973. godine.[8] Međutim, taj projekat je poništen 1978. godien zbog ekonomske situacije,[9] i rastuće zabrinutosti za životnu sredinu.[10] Nakon poboljšanja ekonomske situacije tokom 1980-tih, interes za projekat je obnovljen i vlade su potpisale novi sporazum 1991. godine. Cena izgradnje celokupne konstrukcije je iznosila oko 4,15 mlrd. evra. Očekuje se da će most isplatiti cenu svoje konstrukcije 2035. godine.

Razmatrala se i mogućnost da se most izgradi između Helsingborga i Helsingera, ali je odlučeno da most povezuje Malme i Kopenhagen, pre svega iz političkih, ali i geotehničkih razloga. Izgradnja mosta počela je 1995, poslednji deo je ugrađen 14. avgusta 1999. godine,[11] a most je službeno otvoren 1. jula 2000. Prestolonaslednik Frederik od Danske i princeza Viktorija od Švedske sastali su se na pola puta preko tunela-mosta 14. avgusta 1999. kako bi proslavili njegov završetak.[12] Zvanično posvećenje je održano 1. jula 2000. godine, uz prisustvo kraljice Margrete II od Danske i kralja Karla XVI Gustava od Švedske kao domaćice i domaćina ceremonije.[13] Zbog smrti devetoro ljudi, uključujući tri Danaca i tri Šveđana, na festivalu u Roskildu prethodne večeri, ceremonija je otvorena minutom ćutanja.[14] Most-tunel je kasnije tog dana otvoren za javni saobraćaj. Dana 12. juna 2000, dve nedelje pre posvećenja, 79.871 trkač se takmičio u Brolopetu, polumaratonu od Amagera u Danskoj do Skonea u Švedskoj.[15]

Uprkos dva zastoja u rasporedu – otkriću 16 neeksplodiranih bombi iz Drugog svetskog rata na morskom dnu i nenamerno iskrivljenom delu tunela – most-tunel je završen tri meseca pre roka.

Iako je saobraćaj između Danske i Švedske porastao za 61 odsto u prvoj godini nakon otvaranja mosta, nivo saobraćaja nije bio onoliko visok koliko se očekivalo, možda zbog visokih putarina.[16] Međutim, od 2005. godine, nivo saobraćaja se brzo povećao. Ovo može biti zbog toga što Danci kupuju kuće u Švedskoj da bi iskoristili niže cene stanova u Malmeu i putuju na posao u Dansku. U 2012. prelazak automobilom koštao je DKK 310, SEK 375 ili €43, uz popuste do 75% dostupne redovnim korisnicima. U 2007. godini, skoro 25 miliona ljudi je putovalo preko Eresundskog mosta: 15,2 miliona automobilom i autobusom i 9,6 miliona vozom. Do 2009. cifra je porasla na 35,6 miliona automobilom, autobusom ili vozom.[17][18]

Tehničke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Pogled na most i veštačko ostrvo iz aviona, sa danske strane

Mostovni deo je ukupne dužine 7.845 m što je otprilike polovina udaljenosti danskog i švedskog kopna. Masa mostovnog dela iznosi 82.000 metričkih tona. Najviši stub mosta visok je 204 m. Železnički koloseci se nalaze ispod drumskih traka. Plovidbena visina mosta je 57 m, ali najveći deo vodnog saobraćaja se odvija preko Eresundskih vrata koja se nalaze iznad tunela.

Veštačko ostrvo Peparholm/Peberholm[uredi | uredi izvor]

Na pola puta između dva kopna nalazi se veštačko ostrvo koje se na švedskom naziva Peparholm, a na danskom Peberholm što znači Biberno ostrvo i čini dopunu (sa danskim smislom za humor) prirodnom ostrvu Saltholm (Slano ostrvo) koje se nalazi severno od njega. Ostrvo označava kraj konstrukcije mostovnog dela i početak tunelskog dela. Ostrvo je dugo oko 4 km, sa prosečnom širinom od 500 m, a službeno pripada Danskoj. Ostrvo je nenaseljeno i na njemu se nalazi prirodni rezervat.

Drogdenski tunel[uredi | uredi izvor]

Ilustracija tunela

Veza između veštačkog ostrva i najbližeg danskog kopna je Drogdenski tunel (šve. Drogdentunnelen). Tunel je dug 4.050 m od čega se 3.510 m nalazi ispod mora. Razlog za izgradnju tunela umesto nastavka postojeće mostovne konstrukcije bila je prevelika blizina aerodroma Kastrup u Kopenhagenu.

Mostarina[uredi | uredi izvor]

Od 2011. jednosmerni prelaz mosta za automobile košta 43 evra.[19] Za redovne korisnike mosta postoje značajni popusti do 75%. Mostarina se plaća na švedskoj strani mosta.

Intenzitet saobraćaja[uredi | uredi izvor]

Na samom početku saobraćaj na mostu nije dostigao očekivani intenzitet čemu je u najvećoj meri doprinela skupa mostarina. Tokom 2005. i 2006. saobraćaj se intezivirao, delimično zbog svakodnevnoga odlaska na posao određenog broja Danaca, koji iz Danske u Švedsku mostom redovno putuju na posao.

U 2007. godini most je prešlo oko 25 miliona ljudi, od toga 15,2 miliona automobilima i autobusima i 9,6 miliona železničkim saobraćajem, tj. 16.800 vozila i 26.600 železničkih putnika dnevno, ili 67.200 prelazaka dnevno[20].

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Data for 2014: 34,087 motorbikes, 6,217,111 passenger cars, 194,495 vans, 50,362 busses, 422,222 trucks, 6,918,277 total (18,954 per day). Trafikstatistik (oresundsbron.com) Arhivirano 12 avgust 2017 na sajtu Wayback Machine
  2. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 4. 6. 2009. g. Pristupljeno 20. 9. 2008. 
  3. ^ Data for 2014: 34,087 motorbikes, 6,217,111 passenger cars, 194,495 vans, 50,362 busses, 422,222 trucks, 6,918,277 total (18,954 per day). Trafikstatistik (oresundsbron.com) Arhivirano 2017-08-12 na sajtu Wayback Machine
  4. ^ „New Baltic data cable plan unfolding”. Yle yhtiönä. 11. 12. 2013. Arhivirano iz originala 14. 12. 2013. g. Pristupljeno 12. 12. 2013. „According to current plans, the undersea optic fibre cable would run directly from Germany to Finland. Haavisto said that the project could make Finland a significant international data hub. So far, all data transmission to Finland has taken place via the Øresund Bridge, that is through Denmark and Sweden.” 
  5. ^ Jørgen Nissen; Georg Rotne (1999). „Getting the balance right. The Øresund Bridge - Design”. structurae.net: 417—426. doi:10.5169/seals-62105. 
  6. ^ a b v Boge, Knut (2006). Votes Count but the Number of Seats Decides: A comparative historical case study of 20th century Danish, Swedish and Norwegian road policy. (Ph.D.). DBI Norwegian School of Management. Pristupljeno 11. 1. 2016. 
  7. ^ Marstrand, Wilhelm (14. 3. 1936). „Det Store Vej - og broprojekt Motorveje med broer over storebælt og Øresund” [The Great Road and Bridge Project Motorway with Bridge over the Great Belt and Øresund]. Ingeniøren (na jeziku: Danish): 67—70. Arhivirano iz originala 23. 9. 2015. g. Pristupljeno 20. 11. 2015. 
  8. ^ OECD (2003). OECD Territorial Reviews OECD Territorial Reviews: Oresund, Denmark/Sweden 2003. OECD Publishing. str. 77. ISBN 978-9264100800. Arhivirano iz originala 19. 11. 2015. g. Pristupljeno 18. 11. 2015. 
  9. ^ Krokeborg, J, ur. (1. 1. 2001). Strait crossings 2001: proceedings of the Fourth Symposium on Strait Crossings, Bergen, Norway, 2 - 5 September 2001. Lisse: CRC Press. ISBN 978-9026518454. Arhivirano iz originala 19. 11. 2015. g. Pristupljeno 18. 11. 2015. 
  10. ^ Centre for Mega Projects in Transport and Development (2014). „Project Profile: Sweden, The Oresund Link” (PDF). OMEGA Case Studies. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 01. 2016. g. Pristupljeno 16. 1. 2016. 
  11. ^ „HOCHTIEF Infrastructure Scandinavia”. HOCHTIEF. Arhivirano iz originala 21. 11. 2015. g. Pristupljeno 20. 11. 2015. 
  12. ^ „Danmark og Sverige landfast” [Denmark and Sweden by Land] (na jeziku: danski). DR. Pristupljeno 20. 11. 2015. 
  13. ^ „Øresundsbroen indviet” [Oresund Bridge inaugurated]. B.T. (na jeziku: danski). Ritzau. 1. 7. 2000. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 20. 11. 2015. 
  14. ^ „Broåbning i tragediens skygge”. Berlingske (na jeziku: danski). Ritzau. 1. 7. 2000. Arhivirano iz originala 23. 9. 2015. g. Pristupljeno 20. 11. 2015. 
  15. ^ „90.000 løbere over Øresundsbroen” [90,000 runners cross the Øresunds Bridge]. B.T. (na jeziku: danski). Ritzau. 12. 6. 2000. Arhivirano iz originala 22. 3. 2012. g. Pristupljeno 26. 3. 2011. 
  16. ^ Baunkjær, Claus F. (28. 3. 2013). „Cautious traffic assumptions for the Fehmarnbelt project”. Fehmarn Belt Fixed Link. Arhivirano iz originala 2. 7. 2015. g. Pristupljeno 20. 11. 2015. 
  17. ^ „Øresundsbrons bokslut för 2008: Bättre resultat trots den ekonomiska avmattningen” [Øresundsbrons financial statements for 2008: better results despite the economic slowdown] (na jeziku: švedski). Uk.oresundsbron.com. Arhivirano iz originala 13. 3. 2013. g. Pristupljeno 24. 3. 2013. 
  18. ^ „Traffic numbers”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. , „Øresundsbron traffic figures all years”. Arhivirano iz originala 2. 1. 2014. g. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  19. ^ „Aktuelne cene mostarina”. Arhivirano iz originala 02. 02. 2011. g. Pristupljeno 24. 03. 2011. 
  20. ^ Oops! | Øresundsbron Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jul 2007), Pristupljeno 5. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Eresundski most na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ересундски_мост&oldid=26911895”