Zakonodavna vlast
Iz projekta Википедија
Zakonodavna vlast ili legislativna vlast je jedna od tri grane vlasti. Glavni zadatak zakonodavne vlasti jeste donošenje zakona. Zakone donosi parlament. U liberalnim demokratijama građani biraju svoje predstavnike u parlamentu (na izborima) i time im daju autoritet da glasaju za zakone u njihovo ime. Proces izglasavanja zakona zavisi od toga kakvo je parlamentarno uređenje neke države. U liberlanim demokratijama imamo dvodomne (bikameralizam) i jednodomne parlamente. U dvodomne parlamente spadaju američki Kongres i britanski Vestminster.
Američki Kongres se sastoji iz Predstavničkog Doma i Senata. Britanski Vestminster se sastoji iz Doma Naroda/Običnih (The House of Commons) i Doma Lordova (The House of Lords). Za razliku od SAD-a Velika Britanija je u dilemi sa svojom demokratijom. Naime, V.B. se često uzima za primjer demokratičnosti, međutim, ako analiziramo britanski politički sistem videt ćemo da Britanija ima mnogo toga ne demokratskog. Jedna od tih mnogih stvari je i dio zakonodavne vlasti- Dom Lordova. Dom Lordova, kao što samo ime kaže je aristokratska udruga, tu zasedaju Lordovi- manjina u Britaniji. Problem je bio u tome što su Lordovi mogli da ulože veto na bilo koji zakon koji bi doneo Dom Naroda. Zakon koji se predlaže u Domu Naroda mora proći veliku proceduru pre nego što se prihavtati (predlog, prvo čitanje, drugo čitanje, treće čitanje....). Dom Lordova ulaganjem veta je mogao za nekoliko sekundi zauvijek skinuti taj zakon sa dnevnog reda. Naravno, ovo nije imalo nikakve veze sa demokratijom (zastupnici u Domu Naroda su izabrani na izborima, dok mjesto u Domu Lordova je nasledno), tako da je došlo do izmena u britanskom parlamentarnom sistemu. Veto je izuzet. Sada kada zakon dođe u Dom Lordova (to je jedna od tačaka u onoj proceduri), Lordovi mogu zakon vratiti u Dom Naroda sa prijedlozima za neke ispravke. Zakon mogu vračati tri puta u Dom Naroda (sva tri puta Dom Naroda te zahteve može odbiti, iako većinom se predlozi prihvate i zakon se malo izmeni), ali nakon ta tri puta zakon ide direktno kraljici na potpisivanje. Kraljica/kralj u ovom svemu ima simboličnu ulogu a to je samo potpisivanje donešenog zakona. Ona/on ne može taj zakon odbiti. Poslednja kraljica koja je to učinila bila je kraljica Ana sredinom 18. veka.
Na donošenje zakona mnogi mogu uticati pored samih predstavnika u parlamentu. To su tzv. lobisti. Naime, u političkom životu svake liberalne demokratije grupe za pritisak) imaju veliki uticaj na donošenje zakona.
