Ватикан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Папском државом.
Ватикан
Status Civitatis Vaticanae
Sancta Sedes
Застава Ватикана Грб Ватикана
Застава Грб
Химна
Inno e Marcia Pontificale
Положај Ватикана
Главни град Ватикан
Службени језик латински, италијански, францускинемачки)
Влада Апсолутистичка изборна монархија
 - Папа Бенедикт XVI
 - Секретар кардинал Тарћизо Бертоне
 - Гувернер надбискуп Ђузепе Бартело
Стварање 11. фебруар 1929
Површина  
 - Укупно 0.44 km² (235.)
Становништво  
 - 2010. 829 (223.)
 - Густина 1.877/km² (6.)
Валута Евро (EUR)
Временска зона UTC +1
Интернет домен .va
Позивни број +39
Град Ватикан*
Светска баштина Унеска

St Peter's Square, Vatican City - April 2007.jpg
Држава Coat of arms of the Holy See.svg Света Столица
Врста културна
Критеријум i, ii, iv, vi
Референца 286.
Регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1984.  (8. седница)
Угроженост не
* Име као на звничној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.

Ватикан, (лат. Status Civitatis Vaticanae, ит. Stato della Città del Vaticano) је најмања независна држава на свету и по површини и по становништву. Налази се у средишту Рима (Италија) и његова површина је свега 44 хектара. На Западу се назива и Света Столица, мада она функционише независно од државе којом управља.

Садржај

[уреди] Етимологија

Име "Ватикан" потиче од латинског израза Mons Vaticanus који је означавао Ватикански брежуљак.

[уреди] Државна управа

Ватикан је седиште Папе, поглавара Католичке цркве, бискупа града Рима и изборног монарха Ватикана. Папу на доживотну функцију бира Колегијум кардинала. Технички, папа је апсолутни монарх, што значи да има потпуну законодавну, извршну и судску власт у Ватикану. Он је једини апсолутни монарх у Европи.

Садашњи владар Ватикана је папа Бенедикт XVI, рођен као Јозеф Рацингер.

[уреди] Историја

Држава Ватикан је основана 1929. Латеранским уговором као остатак много веће Папске државе (постојала од 756. до 1870).

Територија Ватикана утврђена Латеранским уговором


То је енклава окружена градом Римом у Италији. Дипломатске односе заснива Света столица, која управља градом Ватиканом, а амбасаде страних земаља се налазе у италијанском делу града Рима.

Неки поседи Свете Столице су изван Ватикана, као папска летња резиденција Кастел Гандолфо и неке базилике. Ови поседи уживају екстериторијални статус попут страних амбасада у Италији.

[уреди] Географија

Ватикан се налази на Ватиканском брежуљку (mons vaticanus), који се тако звао још пре појаве хришћанства, и ватиканских поља северно од брежуљка.

[уреди] Демографија

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Ватикана

Негде око 890 житеља Ватикана живи у унутрашњости градских зидина. Грађани Ватикана су углавном клерици, високи службеници, монахиње, као и Швајцарска гарда која је добровољна војна организација. Ту борави и око 3000 страних радника, али они станују изван Ватикана.

[уреди] 85 километара ватиканских тајни

Седам година провели су стручњаци групе Скринијум проучавајући оригиналне записнике са суђења темпларима. Морали су то да раде лампом с UV-зрацима јер су исписане речи временом избледеле. Тако је настала књига Processus contra Templarios, једна од књига која се бави проблематиком откривања ватиканских тајни. Наиме, ватикански архив садржи 85 километара полица препуних докумената у којима је забележено 800 година историје, изјавио је Фердинанд Санторо, председник Скринијума. Најстарији је из 8. века: Liber Diurnus Romanorum Pontificium је трактат о начину рада папске канцеларије. Из тог доба потичу и најстарија монголска документа, јер у архиви има много иностраних списа. Тренутно се ради на откривању реформистичких идеја папе Родрига Борџије (Александра VI, 1431-1503): да је успео у својој намери, вероватно би Мартин Лутер био спречен да изведе протестантски преврат и отцепљење дела цркве.

[уреди] Спољашње везе

Са других Викимедијиних пројеката :

Википутовања
Википутовања имају више информација на вези:



Координате: 41° 54' 9" СГ Ш, 12° 27' 6" ИГД

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици