Zastava M76

Zastava M76
Vrsta	Poluautomatska snajperska puška M76.
Poreklo	Jugoslavija
Upotreba
Upotreba u	Države bivše Jugoslavije.
Bojno delovanje	Ratovi tokom raspada Jugoslavije
Proizvodnja
Proizvođač	Zavodi Crvena zastava, danas Zastava Oružje
Varijante	M76
Specifikacije
Masa	(M76) 5,08 kg
Dužina	(M76) 1135 mm
Dužina cevi	(M76) 550 mm
Kalibar	7,92 x 57 mm
Vrsta operacije	pozajmica barutnih gasova
Način dejstva	poluautomatski
Brzina paljbe	do 30 met/min
Brzina zrna	(M76) 730 / 290 m/s
Maks. ef. domet	(M76) 1000 m
Magacin	10 metaka
Nišan	optički sa povećanjem 4 x, mehanički. Mogu se koristiti i infracrveni (IC) pasivni nišani.

Zastava M76 je poluautomatska snajperska puška domaće proizvodnje u kalibru 7,92 x 57 mm Mauzer.

Puška je osmišljena kao vodni snajper, ili u zapadnoj vojnoj nomenklaturi kao engl. designated marksman rifle. Namenjena je za uništavanje pojedinačnih, važnih, dobro maskiranih živih ciljeva na većim daljinama.

Koncept potiče iz sovjetske vojne doktrine, u kojoj se ova vrsta oružja razlikuje od pravih snajperskih pušaka visoke preciznosti. Zvanično je uvedena u naoružanje JNA 1976. godine, ali je masovnije počela da pristiže u jedinice tek početkom osamdesetih godina prošlog veka.

Funkcioniše na principu pozajmice barutnih gasova. Pušku je konstruisala grupa inženjera preduzeća Zavodi Crvena zastava, danas Zastava oružje iz Kragujevca pod rukovodstvom Božidara Blagojevića, gde se ova puška i danas proizvodi. Još uvek se nalazi u naoružanju jedinica Vojske Srbije, a predviđeno je da je postepeno zameni nova puška M07.

Nastala je na osnovu predloška puške Zastava M70 produžene i teže cevi oko metka 7,92 x 57 mm, sa optičkim nišanom Zrak M-76 4x 5°10’ (4 h 24) - direktnom kopijom sovjetskog PSO-1 sa puške SVD i izmenjenim razdvajačem paljbe koji omogućava samo jedinačnu paljbu. Duža cev i metak sa većim barutnim punjenjem omogućavaju znatno veći efikasni domet u poređenju sa M70, a zrno 7,92 poseduje znatno povoljnija balistička svojstva na putanji i usled veće mase i brzine ima mnogo veći učinak na cilju.

Opis i osobine

Preciznost puške je 1,5 MOA, (ugaonog minuta). Pojedini izvori navode da je izrađivana u dva kvaliteta - nešto boljem za policijske i nešto lošijem za vojne potrebe, ali to nikada nije zvanično potvrđeno. Puška je osmišljena kao frontovski snajper, sa ciljem precizne vatrene podrške pešadijskoj jedinici.

Namenjena je za dejstva protiv ključnih neprijateljskih živih ciljeva - oficira, mitraljezaca, posada minobacača i slično - u odbrani ili napadu, na daljinama do 1000 m. Prosečan strelac optimalne rezultate postiže na daljinama do 800 m. Poluatomatsko dejstvo omogućava snajperu da brzo prenosi vatru sa jednog cilja na drugi, kako po pravcu, tako i po dubini. Praktična brzina gađanja iznosi oko trideset metaka u minuti.

Specijalac Makedonske policije sa puškom Zastava M76 u rukama.

Puška M76 poseduje mogućnost regulacije protoka barutnih gasova u zavisnosti od temperaturnih uslova.

U borbeni komplet spada još i pet okvira od po deset metaka, torbica, pribor za čišćenje i podmazivanje sa trodelnom šipkom i nož u stilu Zastave M70, koji u kombinaciji sa nožnicom čini makaze za sečenje žice.

Puška je robusne konstrukcije i kvalitetne izrade. Opremljena je ravnim kundakom i drvenim ergonomskim rukohvatom, tako da odlično leži u ramenu. Odlikuje je blagi trzaj i dobra balansiranost.

Za razliku od ostalih oružja iz ove porodice (M70B1, M70AB1, M72), telo joj nije izrađeno presovanjem, već mašinskom obradom. Nije sklona zastojima i kvarovima i odlično se pokazala u ratnim uslovima u sukobima na teritoriji bivše SFRJ.

Nišani

Izgled končanice optičkog nišana Zrak M-76 4x 5°10’. Sa leve strane se nalazi skala za određivanje daljine u odnosu na siluetu visine 175 cm.

Pored tangencijalnog mehaničkog nišana sa podelom u stotinama metara od 1 do 10, standardno je opremljena optičkim nišanom „Zrak Sarajevo“ M-76 4x 5°10’(4 x 24), koji se montira pomoću šine sa leve strane oružja. Poznate su i druge verzije optike kao 6 x 32 i 8 x 42, ali je ova najčešća.

Puška može biti opremljena pasivnim noćnim nišanom druge ili treće generacije.

Pored originalnog, nosač omogućava montažu velikog broja komercijalnih optičkih nišana, što je bio čest slučaj u ratovima devedesetih. Podrazumeva se da je u tom slučaju neophodno izvršiti upucavanje nišana, jer će se u suprotnom pojaviti odstupanja.

Razbijač pucnja

Jedan od tehničko-taktičkih zahteva prilikom projektovanja puške M-76 bio je mogućnost dejstva sa razbijačem pucnja. U tom cilju je na skrivaču plamena, neposredno pri nosaču prednjeg nišana, izveden trapezasti navoj Tr 22x3 - levi, koji služi za montažu razbijača pucnja na pušku. Nosač prednjeg nišana i skrivač plamena čine jednu celinu.

Za pušku M-76 razvijeno je više razbijača pucnja različitih proizvođača, a najbolje rezultate je pokazao razbijač pucnja preduzeća „Teleoptik Žiroskopi“ iz Zemuna.

"Teleoptikova“ konstrukcija je zasnovana na razbijaču pucnja za automatsku pušku 7,62 M-70, tako da je većina delova ostala ista. Montira se veoma lako i brzo pomoću navoja smeštenog na skrivaču plamena. Sa standardnom municijom daje nivo prigušenja od -10dB, a sa podzvučnom -20dB. Jednostavne je konstrukcije koja omogućava potpuno rasklapanje. Ovo ga čini jednostavnim za čišćenje i održavanje, produžava mu radni vek i eliminiše potrebu za uparivanjem puške i razbijača pucnja.

Municija

Puška je konstruisana oko metka 7,92 x 57, koji je bivša JNA usvojila na osnovu nemačkog teškog „dvogubog“ šiljastog zrna, čija je oznaka u nemačkoj nomenklaturi bila 7,92 x 57 SS. Zrno se naziva „dvogubim“ jer je njegov zadnji kraj izveden u obliku zarubljene kupe, što mu daje znatno manji otpor vazduha. Ovaj metak nosi oznaku 7,9 mm M-49.

Iako se smatra zastarelim, jer je razvijeno prema taktičkim zahtevima s početka 20. veka, zrno kalibra 7,92 mm i dan danas predstavlja pouzdan snajperski metak, jer ima manji pad brzine sa dometom, a na putanji je veoma stabilno i manje podložno uticajima vetra i padavina. U poređenju sa savremenom snajperskom municijom 7,62 x 51 NATO i 7,62 x 54 R, metak 7,92 x 57 ima nešto veću masu i nižu početnu brzinu, pa su na daljinama do 400 m njegova balistička svojstva nešto lošija, od 400 - 600 m približno ista, dok preko 600 m dolaze do punog izražaja prednosti težeg zrna.

Na osnovu metka 7,9 mm M-49 u užičkom „Prvom partizanu“ je razvijen snajperski metak M-75, koji u odnosu na M-49 ima znatno veću preciznost. Daljim razvojem metka M-75 konstruisana je i podzvučna verzija, sa ciljem eliminacije balističkog pucnja zrna na putanji. U odnosu na standardni metak, podzvučna verzija ima nešto veću masu zrna - 15,6 g. i manju početnu brzinu od 290m/s.

Snajperska municija 7,92 Prvi partizan, vrste i karakteristike:
Надзвучна	Početna brzina 730 m/s	Masa zrna 12,85 g	Dužina zrna 34 mm	Prečnik zrna 8,22 mm
Подзвучна	Početna brzina 290 m/s	Masa zrna 15,6 g	Dužina zrna 39,5 mm	Prečnik zrna 8,17 mm

Česte zablude

Za Zastavu M76 vezane su mnoge zablude, posebno na zapadu. Ovo oružje je bilo u veoma širokoj upotrebi na svim stranama u ratovima u bivšoj SFRJ. Koristili su ga svi mogući profili boraca, od aktivnih oficira, vojnika na odsluženju vojnog roka, teritorijalaca, civila bez ikakve vojne obuke, pa do stranih plaćenika, koji su prenosili svoja iskustva i zapažanja koja nisu uvek bila osnovana. Sa njom su u dodir dolazili i strani posmatrači i pripadnici raznih misija. Sve je ovo imalo za posledicu da usled nedostatka zvaničnih, za M76 bude vezano obilje netačnih podataka.

Na zapadu vlada uverenje da je M76 u stvari Zastavina verzija SVD Dragunova. To nije tačno. Zastava je posedovala licencu za proizvodnju pušaka SVD, ali se vrh JNA ipak opredelio za konstruisanje potpuno nove puške oko metka 7,92 x 57, koji je bio osnovni kalibar JNA sve do sredine sedamdesetih. Ovo postaje očigledno kada se oružje rasklopi, jer je konstrukcija zatvarača i gasnog klipa potpuno drugačija nego kod SVD.

U zapadnoj literaturi se mogu naći podaci da M76 postoji i u kalibru 7,62x51 NATO i 7,62x54R. Ni ovo nije tačno. U kalibru 7,62x54R je rađen kasniji model M91, razvijen na osnovu sovjetske SVD Dragunov, dok u kalibru 7,62x51 NATO u tom periodu nije rađena nijedna precizna puška.

Tvrdi se da je ovo oružje izuzetno precizno, na nivou vrhunskih takmičarskih pušaka. Takođe netačno. Preciznost ove puške je oko 1,5 stepena ugla. Ovo je daleko od vrhunskih rezultata, ali sasvim dovoljno kada se uzme u obzir da je prosečna daljina gađanja na bojištu oko 400 m, a u uslovima urbanih sukoba i mnogo manje.

Sa druge strane, Zastavi M76 se često pripisuje nepreciznost. Pod uslovom da nije u pitanju ljudski faktor i da je oružje u ispravnom stanju, navodna nepreciznost može imati dva uzroka:

• Prvi je posledica korišćenja neadekvatne municije (obično mitraljeske) koja ima veliko rasipanje. Kada se koristi odgovarajuća snajperska municija pri normalnim vremenskim uslovima, postižu se veoma dobri rezultati.

• Drugi je upotreba neodgovarajuće optike. U ratnim uslovima su često korišćeni optički nišani sa drugih pušaka, koji nisu prethodno upucani, kao i optika sa lovačkih pušaka. Optika upucana na jednoj pušci ne može se koristiti na drugoj bez ponovnog upucavanja.

M-76 je kritikovana i kao oružje sklono pregrevanju. Ovo je uslovno tačno, ali važi za sve precizne puške, kod kojih je jedno od prvih pravila čuvanje od pregrevanja. Snajperske puške, pa tako ni M76 nisu namenjene za brzu paljbu.

Spoljašnje veze

• Jugoslovenske snajperske puške (Oružje onlajn, Branko Bogdanović, 2018)
• Snajperska puška Zastava M76 (RTS emisija Dozvolite – Zvaničan kanal)
• Forgotten Weapons: Zastava's Heavy Hitter - The Yugoslav M76 DMR
• Zastava M76, prezentacija na jutjubu
• Zastava oružje
• PALUBAinfo Forum Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. jul 2009)

Literatura

• The Complete Encyclopedia of Modern Military Weapons. . Prospero Books. pp. 230. ISBN 9781-55267-853-4. .