Република Македонија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 41° 39' СГ Ш, 21° 43' ИГД

Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ) (према УН) или Република Македонија (уставно име) је држава у југоисточној Европи (на Балканском полуострву), са површином од 25.713 km² и око 2 милиона становника. Око две трећине становништва чине Македонци, а једну четвртину Албанци.

Македонија је континентална држава. На северу се граничи са Србијом (221km), на западу са Албанијом (151km), на југу са Грчком (246km) и на истоку са Бугарском (148km). Укупна дужина границе износи 766km. Главни и највећи град је Скопље, са 506.926 становника по попису из 2004. године. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип, Кочани, Гостивар и Струмица.

Садржај 1 Спор око имена 2 Географија 2.1 Клима, тло, вегетација 2.2 Хидрографија 2.3 Национални паркови 3 Историја 3.1 Стари век 3.2 Средњи век 3.3 Под Отоманским царством 3.4 Македонија у саставу Србије и Југославије 3.5 Независна Македонија 4 Демографија 4.1 Вероисповест 4.2 Језик 5 Политика 6 Управна подела 7 Привреда 7.1 Саобраћај 8 Култура 9 Галерија 10 Види још 11 Референце 12 Спољашње везе

[уреди] Спор око имена

За више информација погледајте Македонско питање

Због спора око имена са Грчком, Уједињене нације, неке земље Европске уније укључујући Немачку и Француску, Ватикан и 'друге међународне организације званично користе привремену референцу 'Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ).^[1]

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Републике Македоније

Република Македонија је држава у југоисточној Европи, у горњем и средњем Повардарју, између Шарских - пиндских и Родопских планина. Налази се у широј географској регији Македонији.

У Македонији се издвајају 3 рељефне целине: Западна Македонија, средишњи део или Повардарје и Источна Македонија.

Западни део чини младо набрано Шарско - пиндске планине грађене од палеозојских шкриљаца и мезозојских кречњака (Баба, Шар планина, Кораб, Јакупица, Ниџе). Између планина налазе се дубоке долине Црног Дрима и више планинских котлина: Полог, Дебарска котлина, Охридска котлина, Преспанска котлина и Пелагонија. Полошка и Преспанска котлина су највеће.

Средишњи део или Повардарје тектонски је лабилан простор испуњен језерима и рекама. Наслаге потичу из палеозоика и из мезозоика и терцијата. Ту се налази низ котлина, међусобно повезаних клисурама: Скопска котлина, Велешка котлина, Тиквеш, Ђевђелијска котлина

Источна Македонија нижа је од Западне. Обухвата источне притоке реке Вардар, котлине се налазе на висини око 250 m, а настале су ерозијом еолских седимената из неогена. Окружује је високопланински појас. На истоку су то Осоговске планине, Влахина планина, Плачковица, Огражден, а на западу Источне Македоније то су Кожув, Козјак, Дрен планина и Јакупица.

Усамљена узвишења грађена су од гранита, кристаластих шкриљаваца и магмата. Између њих простиру се котлине испуњене терцијарним језерским талозима: Струмичка котлина, Кумановска котлина и Овче поље.

[уреди] Клима, тло, вегетација

У Македонији влада субмедитеранска клима коју одликују врућа и сува лета и хладне и влажне зиме. Средње годишње температуре опадају од севера према југу земље.

Средња годишња количина падавина је у планинама око 1.000 - 1.500 mm, а у заветринским котлинама 600 - 700 mm.

Најплоднија су глинасто - иловаста тла у нижим деловима котлина. У брдско - планинским деловима превладавају камењари и ранкери (хумусна шумска тла).

Што се вегетације тиче, у нижим деловима превладавају храст медунац, обични граб и цер, док у вишим деловима налазимо букву и буково-јелове шуме. Такође налазимо и зимзелено средоземно растиње.

[уреди] Хидрографија

Најважније реке су: Вардар, Треска, Црна Река, Пчиња, Брегалница, Струмица и Црни Дрим. Највећи део Македоније је у сливу Егејског мора преко реке Вардар, дугачка 388 km (од тога 301 km у Републици Македонији), који представља најважнији речни ток и жилу-куцавицу земље. Мањи, западни део је у сливу Јадранског мора преко реке Црни Дрим и његовиј притока, док Биначка Морава припада Црноморском сливу.

Македонија има 3 значајна природна језера - Охридско, Преспанско и Дојранско. Посебно је значајно и туристички посећено Охридско језеро, једно од најстаријих језера на Земљи, у њему живе ендемски примерци, охридска пастрмка, белвица (Salmothymus ohridanus), јегуља, и више типова рачића, пужева и шкољки, бистрина воде и њена прозирност је до 50 метара. Дојранско језеро је међугранично са Грчком, са којом данас постоји спор због претераног коришћења језерске воде за наводњавање северне Грчке.

[уреди] Национални паркови

У Републици Македонији постоје три национална парка:

Име	Основан	Величина (ha)	Слика
Национални парк Маврово
Национални парк Галичица
Национални парк Пелистер

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Републике Македоније

[уреди] Стари век

За више информација погледајте Античка Македонија

У старом веку, највећи део територије Републике Македоније је била у саставу краљевине Пајоније, коју су насељавали Пајонци, народ трачког порекла, као и у саставу Илирије и Дарданије, који су насељавала илирска племена.

Године 336. п. н. е. Филип II Македонски је покорио Горњу Македонију, јужну Пајонију и старогрчке полисе. Филипов син Александар Велики је освојио и укључио у своју државу остатак региона, стигавши на северу чак до Дунава. На истоку Александар је поразио Персијско царство, па се његова империја протезала од Дунава и Јонског мора до Египта и Индије. После његове смрти 323. п. н. е., услед сукоба Александрових генерала, ова огромна држава се распала на три дела. Македонијом је завладали краљеви из династије Антипатрида, али њихова владавина није дуго потрајала због сукоба са ривалском династијом Антигонида.

Продор на римске државе на исток је довело до три Македонска рата (215 п. н. е.-168 п. н. е.) у којима је Македонско краљевство у целости потпало под римску власт, а последњи краљ Македоније Персеј V је одведен као роб у Рим. Под римском влашћу ова област је подељена између две римске провинције; већи део је био део у оквиру провинције Македоније, док је најсевернији део био укључен у састав Горње Мезије. После поделе Римског царства 395. на Источно и Западно римско царство, Македонија је постала део од Источног римског царства.

[уреди] Средњи век

Јужни Словени су се населили на територију данашње Републике Македоније у 6. веку. Словени су учестовали у неколико похода на Византију, сами или у савезу са Аварима и Прабугарима. Око 680. године група Прабугара, које је предводио кан Кубер се населила у Пелагонији и покренула походе у област Солуна.

Крајем 7. века византијски цар Јустинијан II је организовао масовни поход против Словена на грчком полуострву, у којем је заробио велики број Словена и преселио их у Кападокију. До владавине Констанса II (који је такође организовао походе против Словена), значајан број македонских Словена је заробљен и пресељен у централни део Мале Азије.

За време владавине бугарског цара Пресијана I, област Македоније је 837. постала део Првог бугарског царства. У овом периоду су међу Словенима деловали браћа Ћирило и Методије, пореклом из Солуна, који су творци глагољице и староцрквенословенског језика и чијим радом је велики број Словена покрштен. Њихови ученици Климент и Наум су у Охриду основали јак културни центар. У 10. веку у Македонији се појавило богумилско учење, као одговор на потчињавајући феудални црквено-економски систем. Оно се брзо се проширило по целој Европи.

Прво бугарско царство је 968. напала и покорила Кијевска Русија, али је византијски цар Јован I Цимискије 971. године успео да од Кијевске Русије преотме источне делове Првог бугарског царства. У међувремену, у западном делу Првог бугарског царства избио је устанак четворице браће комитопула (Давида, Арона, Мојсија и Самуила) против Византије. Браћа су 976. покренуле нову велику кампању против Византије. Самуило је исте године остао сам у борби против Византије, током које је успео да створи моћно царство које се протезало од Јадранског до Црног мора и од Дунава до Тесалије. Самуилова држава је постојала до 1018. након чега је поново доспела под власт Византије.

Стефан Душан је крунисан за цара Срба и Грка на Ускрс (16. априла 1346.) у Скопљу. Крунисање су обавили српски патријарх Јоаникије и трновски патријарх Симеон. Душанов законик је донет у Скопљу 21. маја 1349. године. Имао је 135 чланова, али је пет година касније допуњен са још 66 чланова тако да укупно има 201 члан. У склопу српске Царевине је била до 1371. Потом у оквиру Отоманског Царства под Марком Краљевићем.

[уреди] Под Отоманским царством

Турци су ову област освојили у првој половини 15. века и она је остала у саставу Отоманског царства наредних скоро 5 векова. Током тог периода у овој области, због досељавања турског становништва и исламизације, живео је значајан број муслиманског становништва. За време турске владавине Скопље и Битољ су били средишта два ејалета. Долина Вардара, која је касније постала централни део Републике Македоније, је била у усаставу Отоманског царста све до Првог балканског рата, уз изузетак кратког периода током 1878, када су је заузели Руси током Руско-турског рата 1877-1878. када је припала Бугарској. Током Илинденског устанка у јужном делу данашње Републике Македоније устаници су основали краткотрајну Крушевску републику.

Пре почетка Првог балканског рата, Србија и Бугарска су одлучиле да данашња територија Републике Македоније добије статус аутономије, а уколико то буде немогуће - да буде подељена између Срба и Бугара по линији Крива Паланка-Охрид, након што Отоманско царство буде поражено. Бугари нису испоштовали обавезу о деловању своје војске у Македонији него су скоро сву војску усмерили према Истанбулу где су уз уговором непланирану помоћ српске војске пружили помоћ у заузимању Једрене, па зато Србија није имала обавезу да поштује уговор са Бугарском.

[уреди] Македонија у саставу Србије и Југославије

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (Република Македонија) је постала саставни део Србије (1913. - 1915.). Грчка или "Егејска" Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Бугарској. Но, Бугари су сматрали да су Македонци Бугари, а Срби да су Јужни Срби. Унутрашња Македонска Револуционарна Организација – ВМРО је основана 1893. са циљем да Македонија добије аутономију у оквирима Турске. У Првом светском рату (1914-1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва.

После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1941). Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.

Овај чланак је део серије о историји Републикe Македоније

Главни чланци

Вардарска Бановина СР Македонија Република Македонија

Категорија: Историја Македоније

У Другом светском рату је била окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније. 1945-1991 федерална је јединица Титове Југославије.

[уреди] Независна Македонија

Грађани СР Македоније су на референдуму 8. октобра 1991. изгласали независност Македоније од СФРЈ. Међутим, међународно признање државе је успоравала Грчка због спора око имена нове државе и њених симбола. Као компромис, Уједињене нације су 1993. признале нову државу под именом Бивша Југословенска Република Македонија. Грчка је и даље била незадољна и фебруара 1994. је увела трговинску блокаду. Блокада је укинута у септембру 1995. када је Македонија променила изглед своје заставе и делове свог устава који су јој дозвољавали да се меша у унутрашње проблеме других држава.

Македонија је једина република која се од СФРЈ одвојила без рата. Ипак, стање у њој је озбиљно дестабилизовано током рата на Косову, када је око 360.000 косовских Албанаца избегло у Македонију. Иако су се избеглице вратиле на Косово после рата, албански националисти са обе стране границе су се побунили са циљем остваривања аутономије или независности делова Македоније насељених Албанцима. Сукоби између македонске војске и полиције и албанских сепаратиста су се водили на северу и западу државе, између марта и јуна 2001. Рат је окончан интервенцијом НАТО пакта, који је надгледао успостављање примирја. По одредбама Охридског споразума, македонска влада се обавезала да дозволи већи степен политичке моћи и културне аутономије албанској мањини. Албанска страна се обавезала да се одренкне сепаратистичких захтева и призна све македонске институције, као и да се разоружа и преда сво оружје НАТО пакту.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Републике Македоније

Према попису становништва из 2003. број становника Македоније се незнатно смањио због исељавања и износио је 2.022.547. Етнички састав је био следећи:

Број  % Македонци 1.297.981 64,18 Албанци 509.083 25,17 Турци 77.959 3,85 Роми 53.879 2,66 Срби 35.939 1,78 Власи 9.695 0,48 остали 38.011 1,88 УКУПНО 2.022.547 100

Становништво Македоније по етничкој припадности Македонци    64,18% Албанци    25,17% Турци    3,85% Роми    2,66% Срби    1,78% Власи    0,48% остали    1,88%

[уреди] Вероисповест

православци (64,7%), муслимани (33,3%), знатно мање остале хришћанске верске групе (0,37%), углавном римокатолици, и јевреји. По овим подацима Македонија је земља са највећом муслиманском мањином у целој Европи (после већински муслиманских земаља).

Велики градови су: Скопље, Битољ, Прилеп, Куманово, Тетово. У тзв. "Великом Скопљу" живи више од 1/4 становништва земље, што су вези са малом густином насељености у односу на суседне земље говори о великој усесређености македонског становништва у великим градовима.

[уреди] Језик

Службени језик је македонски. Језици које говори више од 20% становништва су такође у службеној употреби. Једини такав језик је тренутно албански, али само може да се користи на начин који је прописан законом (нпр. на званичним документима, у локалној самоуправи итд) и увек уз македонски језик. У појединим општинама где 20% становништва користи неки други језик, тај други језик је у службеној употреби (нпр. турски, српски, ромски или влашки језик).Право званичне употребе језикана општинском нивоу имају све мањинске групе са више од 20% у уделу становништва те општине.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Републике Македоније

Облик владавине: република; Гласачко право: 18 година; Национални празник: 8. септембар.

[уреди] Управна подела

Главне стране: Статистичке области Републике Македоније, Општине Републике Македоније

Македонске статистичке области или региони постоје искључиво законских и статистичких разлога. Области су:

• Град Скопље
• Пелагонијска област
• Полошка област
• Источна област
• Југоисточна област
• Североисточна област
• Југозападна област
• Вардарска област

Области се даље деле на општине. По издвајању из Југославије Македонија се састојала од 34 општине, да би се 1996. године њихов број повећао на 123. Новим системом из августа 2004. године број општина је смањен на 85.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Економија Републике Македоније

Од индустрија највише се истичу прехрамбена и дуванска индустрија, производња гвожђа и челика. Национална валута је Македонски денар: 1 денар = 100 дена.

[уреди] Саобраћај

За више информација погледајте Саобраћај у Републици Македонији

Република Македонија је по свом положају континентална земља у средини Балканског полуострва, па су и главне саобраћајне везе у земљи оне повезују различите делове полуострва (трансбалканске везе). Посебно је важна веза север-југ Вардарском удолином, која повезује Грчку са остатком Европе.

Укупна дужина железничке мреже у Македонији је 699 km. Најважнија железничка линија је пруга на линији граница са Србијом - Куманово - Скопље - Велес - Ђевђелија - граница са Грчком. Од 2001. године гради се пруга Бељаковци - граница са Бугарском, чиме ће се добити непосредна веза Скопље - Софија. Најважније железничко чвориште у земљи је Скопље, а остала два су Велес и Куманово.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Републике Македоније

Град Охрид је македонски и православни Јерусалим, музеј на отвореном, културна баштина се протеже од праисторије до данашњих дана, у њему је основан и деловао је први Свесловенски универзитет основан од Св. Климента Охридског и Св. Наума Охридског. Фреске и иконе у многим црквама и манастирима у Охриду и Македонији су јединствене у свету. Река Радика и њен кањон је еколошка средина, природа је непоновљива, а манастир Св. Јован Бигорски је један од најлепших манастира на Балкану, располаже са јединственим олтаром у свету израђеном дубоким дуборезом.

[уреди] Галерија

Споменик "Ослободиоци Скопља" у центру Скопља	Кораб – највиша планина Македоније	Шар планина	Црква светог Пантелејмона близу Скопља
Мајка Тереза у Скопљу	Православна црква Светог Тројства у Радовишу

[уреди] Види још

• Македонско питање

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Канцеларија председника
• Македонски парламент
• Избори
• Влада Македоније
• Информације о Македонији ((en))

п • р • у  Република Македонија  Историја ВМРО  · Илиндански устанак  · Крушевска Република  · Борба за Македонију  · Кумановска битка  · Битољска битка  · АСНОМ  · Социјалистичка Република Македонија  · Сукоби у Македонији 2001.  · Операција Планинска бура Географија Планине  · Статистичке области  · Општине  · Градови  · Места у Македонији Политика Македонско питање  · ВМРО-ДПМНЕ  · Социјалдемократски савез Македоније  · Демократска обнова Македоније  · Демократска партија Срба у Македонији  · Избори за народне посланике у Собрање Републике Македоније 2008.  · Министар одбране Републике Македоније  · Армија Републике Македоније Саобраћај MAT Македонски авио транспорт Култура Македонски језик  · Абецедар  · Македонска православна црква  · Кривопаланачка ношња  · Кумановска ношња  · Преспанска ношња Становништво Демографија Републике Македоније  · Попис становништва Македоније 2002. године