Република Македонија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 41° 39' СГ Ш, 21° 43' ИГД

Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Македонија.
Република Македонија
Република Македонија
Застава Републике Македоније Грб Републике Македоније
Застава Грб
Химна
Денес над Македонија
Положај Републике Македоније
Главни град Скопље
42°0′N 21°26′E
Службени језик македонски ¹
Председник: Ђорге Иванов
Премијер: Никола Груевски
Независност: 8. септембар 1991.
Површина  
 — укупно 25.713 km² (145)
 — вода (%) 1,9
Становништво  
 — 2012. 2.062.294 [1] (146)
 — густина 81/km² 
Валута Македонски денар (MKD)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .mk
Позивни број +389
1албански, турски, српски, ромски и влашки су у службеној употреби поред македонског у оним општинама где их говори више од 20% становништва.

Република Македонија (уставно име) (мк. Република Македонија) или Бивша Југословенска Република Македонија - БЈРМ[2][3] (према УН) [4] (мк. Поранешна Југословенска Република Македонија - ПЈРМ) држава је у југоисточној Европи [5] (на Балканском полуострву), са површином од 25.713 km² и око 2 милиона становника. Око две трећине становништва чине Македонци, а једну четвртину Албанци.

Република Македонија се краће назива Македонија[6], мада је ово назив и за ширу географску регију у централном делу Балкана. Македонија је континентална земља без излаза на море. На северу се граничи са Србијом (221km)[7] (Македонија признала независност Косова)[8], на западу са Албанијом (151km), на југу са Грчком (246km) и на истоку са Бугарском (148km). Укупна дужина границе износи 766km. Главни и највећи град је Скопље, са 506.926 становника по попису из 2004. године. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип, Кочани, Гостивар и Струмица.

Спор око имена[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Македонско питање

Због спора око имена са Грчком, Уједињене нације, неке земље Европске уније укључујући Немачку и Француску, и друге међународне организације званично користе привремену референцу 'Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ).[9]

Суштина спора је питање да ли једна држава може узети име шире географске области (у овом случају област Македонија), ако њена територија обухвата један њен мањи део (Вардараска или Северна Македонија) и да ли у том случају она исказује територијалне претензије ка суседним државама у којима се налазе преостали делови ове области (западна и источна Македонија у Грчкој).

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Републике Македоније

Положај[уреди]

Физичка мапа Македоније

Република Македонија је држава на Балканском полуострву. Заузима површину од 25.713 km². Укупна дужина граница износи 766 km. Држава се граничи са Србијом на северу (221 km, од тога 159 km са Косовом), на западу са Албанијом (151 km), на југу са Грчком (246 km) и на истоку са Бугарском (148 km).

Македонија се налази у горњем и средњем Повардарју, између Шарских - пиндских и Родопских планина. Налази се у широј географској регији Македонији.

Рељеф[уреди]

Шар планина

У Македонији се издвајају 3 рељефне целине: Западна Македонија, средишњи део или Повардарје и Источна Македонија.

Западни део чини младо набрано Шарско - пиндске планине грађене од палеозојских шкриљаца и мезозојских кречњака (Баба, Шар планина, Кораб, Јакупица, Ниџе). Између планина налазе се дубоке долине Црног Дрима и више планинских котлина: Полог, Дебарска котлина, Охридска котлина, Преспанска котлина и Пелагонија. Полошка и Преспанска котлина су највеће.

Средишњи део или Повардарје тектонски је лабилан простор испуњен језерима и рекама. Наслаге потичу из палеозоика и из мезозоика и терцијара. Ту се налази низ котлина, међусобно повезаних клисурама: Скопска котлина, Велешка котлина, Тиквеш, Ђевђелијска котлина

Источна Македонија нижа је од Западне. Обухвата источне притоке реке Вардар, котлине се налазе на висини око 250 m, а настале су ерозијом еолских седимената из неогена. Окружује је високопланински појас. На истоку су то Осоговске планине, Влахина планина, Плачковица, Огражден, а на западу Источне Македоније то су Кожув, Козјак, Дрен планина и Јакупица.

Усамљена узвишења грађена су од гранита, кристаластих шкриљаваца и магмата. Између њих простиру се котлине испуњене терцијарним језерским талозима: Струмичка котлина, Кумановска котлина и Овче поље.

Клима, тло, вегетација[уреди]

У Македонији влада субмедитеранска клима коју одликују врућа и сува лета и хладне и влажне зиме. Средње годишње температуре опадају од севера према југу земље.

Средња годишња количина падавина је у планинама око 1.000 - 1.500 mm, а у заветринским котлинама 600 - 700 mm.

Најплоднија су глинасто - иловаста тла у нижим деловима котлина. У брдско - планинским деловима превладавају камењари и ранкери (хумусна шумска тла).

Што се вегетације тиче, у нижим деловима превладавају храст медунац, обични граб и цер, док у вишим деловима налазимо букву и буково-јелове шуме. Такође налазимо и зимзелено средоземно растиње.

Хидрографија[уреди]

Охридско језеро

Најважније реке су: Вардар, Треска, Црна Река, Пчиња, Брегалница, Струмица и Црни Дрим. Највећи део Македоније је у сливу Егејског мора преко реке Вардар, дугачка 388 km (од тога 301 km у Републици Македонији), који представља најважнији речни ток и жилу-куцавицу земље. Мањи, западни део је у сливу Јадранског мора преко реке Црни Дрим и његових притока, док Биначка Морава припада Црноморском сливу.

Македонија има 3 значајна природна језера - Охридско, Преспанско и Дојранско. Посебно је значајно и туристички посећено Охридско језеро, једно од најстаријих језера на Земљи, у њему живе ендемски примерци, охридска пастрмка, белвица (Salmothymus ohridanus), јегуља, и више типова рачића, пужева и шкољки, бистрина воде и њена прозирност је до 50 метара. Дојранско језеро је међугранично са Грчком, са којом данас постоји спор због претераног коришћења језерске воде за наводњавање северне Грчке.

Национални паркови[уреди]

Macedonia location map.svg
Национални паркови у Републици Македонији

У Републици Македонији постоје три национална парка:

Име Основан Величина (ha) Слика
Национални парк Маврово 1949 LakeMavrovo.jpg
Национални парк Галичица 25000 Galichitsa.jpg
Национални парк Пелистер 1948 12500 Mount Pelister MK.jpg


Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Републике Македоније

Стари век[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Пајонија и Античка Македонија
Flag of Macedonia.svg

Овај чланак је део серије о
историји Републикe Македоније

Античка Македонија
Средњи век
Турско доба
Модерно доба
Категорија: Историја Македоније
Рушевине античког града Стоби у данашњој Македонији.

У старом веку, највећи део територије Републике Македоније (северни и источни део слива Вардара) је био у саставу краљевине Пајоније, коју су насељавали Пајонци, народ трачког порекла, као и у саставу Илирије и Дарданије, који су насељавала илирска племена. Седиште Пајоније је било прво у Вилазори (данашњи Велес), а касније у Стобију.

Најјужнији појас данашње Македоније заузимала је античка Македонија. Антички Македонци су били стари балкански народ, који је говорио један недовољно познат језик. Први значајни краљ античких Македонаца је био Филип II Македонски. Године 336. п. н. е. Филип II Македонски је покорио горњу Македонију, јужну Пајонију и старогрчке полисе. Филипов син Александар Велики је освојио и укључио у своју државу остатак региона, стигавши на северу чак до Дунава. На истоку Александар је поразио Персијско царство, па се његова империја протезала од Дунава и Јонског мора до Египта и Индије. После његове смрти 323. п. н. е., услед сукоба Александрових генерала, ова огромна држава се распала на три дела. Македонијом је завладали краљеви из династије Антипатрида, али њихова владавина није дуго потрајала због сукоба са ривалском династијом Антигонида.

Антички град Хераклеја коју је основао Филип II Македонски

280. п. н. е. Гали под Бреном су опустошили државу Пајонаца, које су угрожавали и Дарданци. Пајонија се касније опоравила, али ју је 217. п. н. е. македонски краљ Филип V Македонски укључио у Македонско краљевство.

Македонско савезништво са Картагином и продор римске државе на исток је довело до три Македонска рата (215. п. н. е.-168. п. н. е.). Да би се осигурао од Римљана, Филип V је појачао фортификације у Скопљу и Ускани (данашње Кичево), а са југа је имао окупирану Грчку. Међутим, грчки полиси и Римљани су се удружили и под притиском Римљана морао се повући из Грчке и поставити одбрану у клисури Темпи. Ипак, у доби владавина његовог сина, Персеја V, Римљани су ушли са југа и победили Персеја у бици код Пидне, после које је Македонско краљевство у целости потпало под римску власт, а последњи краљ Македоније Персеј V је одведен као роб у Рим. Под римском влашћу ова област је подељена између две римске провинције; већи део је био део у оквиру провинције Македоније, док је најсевернији део био укључен у састав Горње Мезије. После поделе Римског царства 395. на Источно и Западно римско царство, Македонија је постала део Источног римског царства.

Средњи век[уреди]

Јужни Словени су се населили на територију данашње Републике Македоније у 6. веку. Словени су учестовали у неколико похода на Византију, сами или у савезу са Аварима и Прабугарима. Око 680. године група Прабугара, које је предводио кан Кубер се населила у Пелагонији и покренула походе у област Солуна.

Крајем 7. века византијски цар Јустинијан II је организовао масовни поход против Словена на грчком полуострву, у којем је заробио велики број Словена и преселио их у Кападокију. До владавине Констанса II (који је такође организовао походе против Словена), значајан број македонских Словена је заробљен и пресељен у централни део Мале Азије.

За време владавине бугарског цара Пресијана I, област Македоније је 837. постала део Првог бугарског царства. У овом периоду су међу Словенима деловали браћа Ћирило и Методије, пореклом из Солуна, који су творци глагољице и староцрквенословенског језика и чијим радом је велики број Словена покрштен. Њихови ученици Климент и Наум су у Охриду основали јак културни центар. У 10. веку у Македонији се појавило богумилско учење, као одговор на потчињавајући феудални црквено-економски систем. Оно се брзо се проширило по целој Европи.

Прво бугарско царство је 968. напала и покорила Кијевска Русија, али је византијски цар Јован I Цимискије 971. године успео да од Кијевске Русије преотме источне делове Првог бугарског царства. У међувремену, у западном делу Првог бугарског царства избио је устанак четворице браће комитопула (Давида, Арона, Мојсија и Самуила) против Византије. Браћа су 976. покренуле нову велику кампању против Византије. Самуило је исте године остао сам у борби против Византије, током које је успео да створи моћно царство које се протезало од Јадранског до Црног мора и од Дунава до Тесалије. Самуилова држава је постојала до 1018. након чега је поново доспела под власт Византије.

Словенски устанци су наставили да избијају на махове, често уз помоћ српских кнежевина на северу. Сваку привремену независност коју су устаници успевали да стекну Византија је обично брзо гушича. Овај период су обележили ратови Нормана и Византије. Нормани су кренули у напад са својих територија у јужној Италији и привремено су завладали малим територијама на северозападној обали.

Међутим са крајем 12. века, незаустављиво слабљење Византије је пружило околним државама да на дуже време држе Македонију. Почетком 13. века обновљено Бугарско царство је завладало овом облашћу. Због унутрашњих проблема царство није дуго трајало, а регион је у другој половини 13. века поново дошао под контролу обновљене Византије. Од краја 13. Македонија је постала део српске краљевине, а Скопље је 1346. постало престоница Душановог царства. У Скопљу је објављен и Душанов законик.

После смрти цара Душана, слаби наследник и борбе за моћ су још једном поделиле Балканско полуострво, што се поклопило на продором Османлија у Европу. Облашћу Македоније управљали су браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић, који су покушали да зауставе Турке у Маричкој бици 1371. После њиховог пораза, Вукашинов син Марко Мрњавчевић и браћа Дејановићи су постали турски вазали.

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Нови век и Савремено доба[уреди]

Под Османским царством[уреди]

Турци су ову област освојили у првој половини 15. века и она је остала у саставу Османског царства наредних скоро 5 векова.

Након пада Цариграда 1453. и нестанком Византијског царства, султан Мехмед II је 1454. године потврдио цариградског патријарха за духовног вођу свих православних хришћана у Османском царству. Цариградски патријар је зато подржавао отоманска освајања, а Српска и Бугарска православна црква су изгубили своју аутокефалност. Свештенство у тим негрчким црквама је именовао цариградски патријарх, а Патријашрија је била одговорна за прикупљање пореза. Сарадња православне цркве и Турака је поред физичког омогућила и културни опстанак православља у Отономском царству. Грчки и јерменски свештеници су имали предност на српским, бугарским и румунским свештеницима. Султан је 1767. године распустио Охридску архиепископију, што је још више ојачало утицај грчке цркве међу Словенима. Православна црква је свој положај у отоманском друштву дуговала томе чињеници да ниједна друга православна држава до половине 17. века није угрожавала Османско царство. Руско-турски ратови су нарушили овај однос, а после Руско-турског рата 1768-1774 и Кучук-Кајнаџирским миром Русија је постала заштитник свих православних хришћана у Османском царству.

Током турске владавине у овој области, због досељавања турског становништва и исламизације, живео је значајан број муслиманског становништва. За време турске владавине Скопље и Битољ су били средишта два ејалета. Долина Вардара, која је касније постала централни део Републике Македоније, је била у саставу Отоманског царста све до Првог балканског рата, уз изузетак кратког периода током 1878, када су је заузели Руси током Руско-турског рата 1877—1878. када је припала Бугарској. Током Илинденског устанка у јужном делу данашње Републике Македоније устаници су основали краткотрајну Крушевску републику.

Пре почетка Првог балканског рата, Србија и Бугарска су одлучиле да данашња територија Републике Македоније добије статус аутономије, а уколико то буде немогуће - да буде подељена између Срба и Бугара по линији Крива Паланка-Охрид, након што Османско царство буде поражено. Бугари нису испоштовали обавезу о деловању своје војске у Македонији него су скоро сву војску усмерили према Истанбулу где су уз уговором непланирану помоћ српске војске пружили помоћ у заузимању Једрене, па зато Србија није имала обавезу да поштује уговор са Бугарском.

Македонија у саставу Србије и Југославије[уреди]

Подела Македоније 1913.
Vista-xmag.png За више информација видети Други балкански рат, Букурешки мир 1913., Прокламација о присаједињењу 1913., Македонска војно-инспекциона област и Нејски мировни уговор

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Република Македонија) је постала саставни део Србије (1913—1915). Грчка или „Егејска“ Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Бугарској. Но, Бугари су сматрали да су Македонци Бугари, а Срби да су Јужни Срби. Унутрашња Македонска Револуционарна ОрганизацијаВМРО је основана 1893. са циљем да Македонија добије аутономију у оквирима Турске. У Првом светском рату (1914—1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва.

После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1941). Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934. У оквиру Краљевине СХС, територија данашње Македоније је најпре била подељена на седам округа, а потом (од 1922. године) на три области (Скопску, Брегалничку и Битољску). Од 1929. до 1941. године, Македонија је чинила главни део Вардарске бановине, чије се управно седиште налазило у Скопљу.

Други светски рат[уреди]
Vista-xmag.png За више информација видети Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату, Македонија у Народноослободилачкој борби и Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније

У Другом светском рату, Македонија је била окупирана од стране Бугарске (која је била члан Хитлеровске коалиције) и Италије. Бугари су заузели већи, источни и централни, део Вардарске Македоније, док је западни део ушао у састав Велике Албаније, која је била италијански протекторат. У периоду 1945-1991. Македонија је била федерална јединица Титове Југославије.

Народна/Социјалистичка Република Македонија[уреди]
Vista-xmag.png За више информација видети Социјалистичка Република Македонија, Савез комуниста Македоније и Македонци
Скопље је тешко оштећено у земљотресу 1963.
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

После рата Вардарска Македонија више није била Јужна Србија или Вардарска бановина, него савезна република Југославије са посебном културом, историјом и језиком.

Задаци прве владе били су побољшавање здравствене заштите, искорењивање неписмености, озакоњење македонске азбуке и књижевног језика, развој просветног система и остало. Била је покренута и убрзана индустријализација земље.

Главни град Народне Републике Македоније, Скопље је 26. јуна 1963. године задесио јак земљотрес, јачине 9 степени меркалијеве скале, који је начинио велике људске жртве (1.070 мртвих и око 4.000 повређених) и огромну материјалну штету (90 % грађевина је било порушено).

Македонска православна црква настала је неканонским одвајањем од Српске православне цркве 17. јула 1967. године.

Независна Македонија[уреди]

Грађани СР Македоније су на референдуму 8. септембра 1991. изгласали независност Македоније од СФРЈ. Међутим, међународно признање државе је успоравала Грчка због спора око имена нове државе и њених симбола. Као компромис, Уједињене нације су 1993. признале нову државу под именом Бивша Југословенска Република Македонија. Грчка је и даље била незадовољна и фебруара 1994. је увела трговинску блокаду. Блокада је укинута у септембру 1995. када је Македонија променила изглед своје заставе и делове свог устава који су јој дозвољавали да се меша у унутрашње проблеме других држава.

Македонија је једина република која се од СФРЈ одвојила без рата. Ипак, стање у њој је озбиљно дестабилизовано током рата на Косову, када је велики број косовских Албанаца избегло у Македонију. Иако су се избеглице вратиле на Косово после рата, албански националисти са обе стране границе су се побунили са циљем остваривања аутономије или независности делова Македоније насељених Албанцима. Сукоби између македонске војске и полиције и албанских сепаратиста су се водили на северу и западу државе, између марта и јуна 2001. Рат је окончан интервенцијом НАТО пакта, који је надгледао успостављање примирја. По одредбама Охридског споразума, македонска влада се обавезала да дозволи већи степен политичке моћи и културне аутономије албанској мањини. Албанска страна се обавезала да се одрекне сепаратистичких захтева и призна све македонске институције, као и да се разоружа и преда све оружје НАТО пакту.

Становништво[уреди]

Број становника Републике Македоније од 1992. до 2003. (у хиљадама)
Етнички састав Македоније по насељима 2002. године
Језички састав Македоније по насељима 2002. године
Верски састав Македоније по насељима 2002. године
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Републике Македоније

Према попису становништва из 2003. број становника Македоније се незнатно смањио због исељавања и износио је 2.022.547. Етнички састав је био следећи:

Број  %
Македонци 1.297.981 64,18
Албанци 509.083 25,17
Турци 77.959 3,85
Роми 53.879 2,66
Срби 35.939 1,78
Власи 9.695 0,48
остали 38.011 1,88
УКУПНО 2.022.547 100
Становништво Македоније по етничкој припадности
Македонци
  
64,18%
Албанци
  
25,17%
Турци
  
3,85%
Роми
  
2,66%
Срби
  
1,78%
Власи
  
0,48%
остали
  
1,88%

Вероисповест[уреди]

Највише има Православаца (64,7%), муслимани (33,3%), знатно мање остале хришћанске верске групе (0,37%), углавном католици и Протестанти , и јевреји. По овим подацима Македонија је друга земља са муслиманском мањином у целој Европи (после већински муслиманских земаља). Једино Босна и Херцеговина има већи постотак муслимана, а да нису већина.

Велики градови су: Скопље, Битољ, Прилеп, Куманово, Тетово. У тзв. "Великом Скопљу" живи око 30% становништва земље, што су вези мале густине насељености у односу на суседне земље говори о великој усресређености македонског становништва у великим градовима.

Језик[уреди]

Службени језик је македонски. Језици које говори више од 20% становништва у оквиру јединице локалне самоуправе су такође у службеној употреби, али увек уз македонском. У појединим општинама где 20% становништва користи неки други језик, тај други језик је у службеној употреби (нпр. турски, српски, ромски или влашки језик). Право званичне употребе језика на општинском нивоу имају све мањинске групе са више од 20% у уделу становништва те општине.

Генетика[уреди]

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Македоније су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[10]

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Републике Македоније
  • Облик владавине: парламентарна република;
  • Гласачко право: 18 година;
  • Национални празник: 8. септембар.

Управна подела[уреди]

Подела Македоније на области

Главне стране: Статистичке области Републике Македоније, Општине Републике Македоније

Македонске статистичке области или региони постоје искључиво законских и статистичких разлога. Области су:

Области се даље деле на општине. По издвајању из Југославије Македонија се састојала од 34 општине, да би се 1996. године њихов број повећао на 123.

Новим системом из августа 2004. године број општина је смањен на 84, а касније 2013. Македонија је реорганизована у 80 општина од којих 10 чине Град Скопје (посебна јединица локалне самоуправе).

Карта општина Македоније 2013. године

Map of the municipalities of Macedonia (2013).svg

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Економија Републике Македоније

Од индустрија највише се истичу прехрамбена и дуванска индустрија, производња гвожђа и челика. Национална валута је Македонски денар: 1 денар = 100 дена.

Саобраћај[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Саобраћај у Републици Македонији
Железничка станица у Скопљу је реновирана по плановима јапанског архитекте Кенза Танге, након великог земљотреса 1963. На станици још стоји сат са временом великог потреса, који је уништио велики део Скопља.

Република Македонија је по свом положају континентална земља у средини Балканског полуострва, па су и главне саобраћајне везе у земљи оне повезују различите делове полуострва (трансбалканске везе). Посебно је важна веза север-југ Вардарском удолином, која повезује Грчку са остатком Европе.

Укупна дужина железничке мреже у Македонији је 699 km. Најважнија железничка линија је пруга на линији граница са Србијом - Куманово - Скопље - Велес - Ђевђелија - граница са Грчком. Од 2001. године гради се пруга Бељаковци - граница са Бугарском, чиме ће се добити непосредна веза Скопље - Софија. Најважније железничко чвориште у земљи је Скопље, а остала два су Велес и Куманово.

Култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Републике Македоније
Црква Св. Јован Богослов Канео

Град Охрид је македонски и православни Јерусалим, музеј на отвореном, културна баштина се протеже од праисторије до данашњих дана, у њему је основан и деловао је први Свесловенски универзитет основан од Св. Климента Охридског и Св. Наума Охридског. Фреске и иконе у многим црквама и манастирима у Охриду и Македонији су јединствене у свету. Река Радика и њен кањон је еколошка средина, природа је непоновљива, а манастир Св. Јован Бигорски је један од најлепших манастира на Балкану, располаже са јединственим олтаром у свету израђеном дубоким дуборезом.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ Odnosi Republike Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom, Narodna banka Srbije, "...Istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Slovenija i SR Jugoslavija) mogu da naslede članstvo SFRJ u MMF-u..."
  3. ^ Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (PSuJIE), Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, "...U radu Procesa saradnje u svojstvu punopravnih članova učestvuje dvanaest zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska..."
  4. ^ види Игор Јанев, Legal Aspects of the Use of a Provisional Name for Macedonia in the United Nations System, AJIL, Vol. 93. no 1. 1999.
  5. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  6. ^ Министарство спољних послова Републике Србије, Амбасаде Републике Србије[2]
  7. ^ Влада Републике Македоније део ове границе сматра границом са тзв. Републиком Косово.
  8. ^ I Makedonija priznala nezavisnost Kosova, Radio-televizija Srbije, "...'Posle odluke parlamenta, vlada je odlučila da prizna nezavisnost Kosova', rekao je makedonski ministar spoljnih poslova Antonio Milošoski, nakon vanredne sednice vlade, naglašavajući da će 'ovakav potez imati pozitivan uticaj na čitav region'..."
  9. ^ „Одлука Генералне скупштине Уједињених нација о пријему у Уједињене нације“. 
  10. ^ Macedonia - Atlas of Genetic Genealogy

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :