Zoran Todorović (političar)
| zoran todorović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 26. februar 1959. |
| Mesto rođenja | Šabac, NR Srbija, FNR Jugoslavija |
| Datum smrti | 24. oktobar 1997. (38 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija, SR Jugoslavija |
| Profesija | politikolog |
| Delovanje | |
| Član SKJ od | 1976. |
| predsednik GK SSRN Beograda | |
| Period | 1989 — 1990. |
| Prethodnik | Dragan Tomić |
| Naslednik | funkcija ukinuta |
| Generalni sekretar JUL | |
| Period | 1995 — 1997. |
| Naslednik | Ratko Krsmanović |
Zoran Todorović (Šabac, 26. februar 1959 — Beograd, 24. oktobar 1997) bio je srpski političar i privrednik. Poznat je po nadimku Kundak, kako su ga nazivali politički protivnici.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Šapcu 26. februara 1959. u radničkoj porodici. U rodnom mestu je završio osnovnu školu i gimnaziju „Vera Blagojević”. Politički se aktivirao još tokom gimnazijskih dana i 1976. postao član Saveza komunista Jugoslavije.[1]
Tokom studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu upoznao se i zbližio sa profesorom Radošem Smiljkovićem, a bio je i student prodekan. Potom je postao sekretar Predsedništva Univerzitetskig komiteta Saveza komunista na Univerzitetu u Beogradu, gde se sprijateljio sa profesorkom Mirom Marković, suprugom Slobodana Miloševića. Bio je jedan od njenih najbližih prijatelja, što je znatno uticalo na njegovu dalju karijeru.[2] Aprila 1986. izabran je za člana Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i jednog od izvršnih sekretara Predsedništva Gradskog komiteta.[3] Nakon dvogodišnjeg mandata, 8. juna 1988. postao je sekretar Predsedništva Gradske konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Beograda,[4] a 10. oktobra 1989. izabran je za predsednika Predsedništva SSRN Beograda.[5] Na ovoj funkciji ostao je do 31. oktobra 1990. kada su konstituisanjem Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije za Beograd, prestali da postoje Gradska konferencija SSRN i Gradski komitet SK Beograda.[1]
U godinama pred uvođenje višepartijskog sistema, stekao je veliku popularnost razvijanjem pluralizma u gradskoj organizaciji Socijalističkog saveza, a januara 1990. organizovao je proslavu pravoslavnog Božića, koju je prenosila Televizija Beograd. U ovom periodu dobio je nadimak „Kunadak”. Jula 1989. izlaganje Stanka Matijaševića, predsednika Gradskog odbora SUBNOR Beograda, koji se protivio dodeli Sedmojulske nagrade Matiji Bećkoviću, nazvao je „kundačenje”. Kako se kasnije i sam prilično oštro odnosio prema političkim protivnicima, od njih je dobio ovaj nadimak.[2]
Godine 1990. prešao je u privredu i postao zamenik generalnog direktora Složenog preduzeća naftne i hemijske industrije Jugoslavije. Potom je bio zamenik generalnog direktora Naftne industrije Srbije (NIS), a od jula 1997. generalmi direktor naftnog preduzeća „Beopetrol”. Nakon osnivanja Jugoslovenske levice (JUL) 1994. postao je njen član, a od 1995. fo smrti je bio njen generalni sekretar.[1]
Ubijen je u atentatu 24. oktobra 1997. u Beogradu, kada ga je nepoznati ubica u upucao ispred zgrade „Beopetrola” na Novom Beogradu.[1] Sahranjen je na Novom bežanijskom groblju.[6][7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „Juče u Beogradu ubijen Zoran Todorović, sekretar Jugoslovenske levice: Sramno i podlo političko ubistvo”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 25. 10. 1997. str. 1.
- ^ a b Lopušina 2014, str. 660.
- ^ „Sedamnaesta gradska konferencija Organizacije SK Beograda: Jedinstvo temelj sistema”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 24. 4. 1986. str. 4.
- ^ „Izborna sednica Gradske konferencije SSRN Beograda: Dragan Tomić predsednik”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 9. 6. 1988. str. 3.
- ^ „Izborna konferencija SSRN Beograda: Zoran Todorović predsednik”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 11. 10. 1989. str. 12.
- ^ „Sahranjen Zoran Todorović, generalni sekretar Jugoslovenske levice i direktor „Beopetrola”: Bio je čovek budućnosti”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 27. 10. 1997. str. 1.
- ^ Lopušina 2014, str. 659.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lopušina, Marko (2014). Ubij bližnjeg svog — jugoslovenska tajna policija 1945—2002. Beograd: Marso. COBISS.SR 210709004
