Igor Belohlavek
| Igor Belohlavek | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 23. januar 1928. |
| Mesto rođenja | Zemun,  Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 1993 |
| Mesto smrti | Beograd,  SR Jugoslavija |
| Umetnički rad | |
| Najvažnija dela | Murali, Triptisi, Serijali |
Igor Belohlavek (23. januar 1928, Zemun - 1993, Beograd) bio je likovni pedagog, muralista, grafičar, scenograf, dizajner, profesor i umetnik.
Rođen je u Zemunu, 23. januara 1928. godine. Osnovnu školu i Šestu mušku gimnaziju završio je u Beogradu, a potom i Višu pedagošku školu-slikarski odsek (1953) i Filozofski fakultet-grupa za istoriju umetnosti (1964).
Likovni pedagog[uredi | uredi izvor]
Dolaskom u Šabac mnogo je učinio na razvijanju likovne kulture u gradu, a posebno se istakao u domenu pedagoškog rada u Pedagoškoj školi kao profesor likovnog vaspitanja sa metodikom. Bio je jedan od osnivača Oktobarskog salona u Šapcu 1954, najstarijeg u Srbiji, a više puta je izlagao grupno i samostalno širom tadašnje Jugoslavije.
Umetnik i muralista[uredi | uredi izvor]
Bio je veoma raznovrstan i svestran umetnik. Bavio se izradom scenografija za pozorišne predstave, ilustrovao knjige i časopise u tušu i olovci, pravio murale (zidne slike i dekoracije), tapiserije, linorez, radio u tehni-kama kovanog bakra i bakropisa, bio je pravi virtuoz u grafici, posebno u seriografiji, slike je radio u tehnikama akvarela, tempere, ulja i u kombinovanoj tehnici, bavio se grafičkim dizajnom.
Među grafičkikm ostvarenjima, posebno je zapažena mapa od 10 grafika, posvećena krvavom maršu Šabac-Jarak, kao i skupina od 12 zodijačkih znakova. Od radova u bakru, ističu se triptisi Miris vekova i Naša mladost, kao i serijal Igrali se konji vrani. Osnovne teme i neiscrpna inspiracija Igorovih radova su: konji, kentauri, ljudske figure (portreti, motiv usnule žene, plesačice), tigrovi, košute, kozorozi.
Njegov likovni kredo bio je sledeći: "Kad se slikar oslobodi pritisaka tržišta i mode, onda je sam sa sobom, lišen svakog pritiska i srama lažne pretenzije, i tada ima jedna osoba koju treba da zadovolji - sebe."
Imao je osam samostalnih izložbi: u Beogradu, Šapcu, Novom Sadu, Boru, Čačku, Oltedalu i Stavangeru (Norveška) i Sremskim Karlovcima. Grupno je izlagao najviše u Šapcu (više od 30 puta), a zatim u Beogradu, Ivanjici, Novom Sadu...
Objavio je znatan broj stručnih radova sa tematikom likovnog vaspitanja u školama.
Estetista[uredi | uredi izvor]
Bio je svetski putnik. Putovao je Evropom, Azijom i Afrikom i upečatljive detalje beležio prvo fotoaparatom, a zatim i video kamerom. Obišao je blizu sedamdeset gradova, među kojima su: Atina, Amsterdam, Barselona, Bejrut, Beč, Bon, Brisel, Budimpešta, Bukurešt, Valensija, Kopenhagen, Kordoba, Minhen, Moskva, Nica, Nikozija, Oslo, Olimpija, Pariz, Piza, Pompeji, Prag, Ravena, Rim, Salcburg, Stavanger, Strazbur, Solun, Singapur, Taškent, Teba, Ulanbator, Hag, Firenca, Cirih.
U Šapcu je godinama držao školu slikanja za predškolski, školski i ostali uzrast. Svako je od njega mogao dobiti stručni i ljudski savet. Iz njegovog ateljea, pored ostalih, izašli su Marinko Marković, Jovan Lukić, Slobodan Jeremić, Slobodanka Rakić-Šefer i mnogi.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Igor Belohlavek, Slobodanka Rakić Šefer http://www.slobodankarakicsefer.com/moji-zapisi/profesor-igor-belohlavek
- Udruženje likovnih umetnika Šapca https://web.archive.org/web/20161206040425/http://www.ulss.org.rs/?portfolio=igor-belohlavek-1928-1993