Кинкаџу
| Kinkadžu | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Potos flavus | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | Potos Geoffroy Saint-Hilaire & Cuvier, 1795
|
| Vrsta: | P. flavus
|
| Binomno ime | |
| Potos flavus (Schreber, 1774)
| |
| |
| Rasprostranjenost vrste | |
Kinkadžu ili kinkažu (lat. Potos flavus)[2] sisar je kišnih šuma iz porodice rakuna (Procyonidae) srodan olingosima, koatijima, severnoameričkom rakunu, prstenorepoj mačci i kakomistlu. Živi u šumama Srednje i Južne Amerike.
Opis[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Dužina ove vrste varira od 40 do 75 centimetara, ali su mužjaci veći od ženki. Svima je jednobojno, meko i vunasto krzno, zlatasto smeđe boje, i imaju svetliji donji deo.
Rep im je prekriven je kratkom dlakom. Dugačak je i savitljiv, a sa njim može hvatati predmete. Osim toga, koristi ga da bi prelazio sa jednog drveta na drugo. Uprkos tome što gotovo ceo život provodi na drveću, veoma se pažljivo penje. Oprezno i polako namotava rep na drugu granu, a potom polako prelazi na drugu, sve vreme se čvrsto držeći za granu repom. Kad brzo trči kroz granje, rep mu održava ravnotežu.
Na okruglastoj glavi mu se nalaze pljosnata njuška i kratke okrugle uši. Oči su mu velike i okrugle.[3]
Kikandžu je retka vrsta i smatra se da je pred izumiranjem.[4]
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Često ih zovu „medeni medvedi” zbog toga što vole slatko, a pogotovo med.
Osim toga, obožavaju voće i jedu ga više od bilo koga iz porodice rakuna. Najviše vole avokado, guave, divlje smokve i mango. Kinkadžu voćku zgrabi ustima ili je otkine svojim „rukama” sa drveta.
Ako na nekom drvetu ima mnogo plodova, kinkadžui se tamo okupe i sikću i vrište dok se bore za hranom.
Jezik im je dugačak 12 centimetara koji može izvući i sisati nektar i med iz košnica divljih pčela, ili da njime uvuče mesnate delove voćki.[3]
Stanište[uredi | uredi izvor]
Kinkadžu živi u tropskim šumama. Stanuju u rupama drveta, gde se vraćaju svakog jutra na spavanje.[5]
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Ženke kinkadžua rađaju mladunce na proleće i leti. Mladunac kinkadžua ne vidi mesec dana, ali se vrzo brzo razvija, i već nakon dva meseca može da visi na repu sa drveta.[5]
Galerija[uredi | uredi izvor]
.jpg)
.jpg)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Helgen, K.; Kays, R.; Schipper, J. (2016). „Potos flavus”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T41679A45215631. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T41679A45215631.en. Pristupljeno 27. 8. 2016.
- ^ „Rakuni Severne i Južne Amerike”. www.biologija.rs. Pristupljeno 7. 6. 2019.
- ^ a b Mikeš, Mihalj (2001). Velika enciklopedija životinja. ISBN 86-489-0303-3.
- ^ Svet sisara / [ideja i realizacija Nikolas Haris, Džoana Terner i Kler Aston ; tekst Kler Aston, Stiv Parker ; ilustracije Suzana Adario ... [i dr.] ; prevod Ljiljana Bajić]. Beograd: Beograd : Politikin zabavnik : Knjiga-komerc, 2004 (Beograd : Bata tisak). 2004. str. 25. ISBN 86-7712-026-2.
- ^ a b „Kinkajou | National Geographic”. Animals (na jeziku: engleski). 11. 4. 2010. Pristupljeno 15. 12. 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
