Клавир (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Klavir
Izvorni naslovThe Piano
Žanrdrama
TvoracDžejn Kempion
RežijaDžejn Kempion
ScenarioDžejn Kempion
Glavne ulogeHoli Hanter
Ana Pakvin
Godina1993.
Trajanje117 minuta
Zemlja Australija
 Francuska
 Novi Zeland
Jezikengleski
maori
engleski znakovni jezik
NagradeOskar
Zlatni globus
BAFTA
Veb-sajtwww.miramax.com/movie/the-piano
IMDb veza

Klavir (engl. The Piano) je dramski film iz 1993. godine o nemoj pijanisti i njenoj ćerki, smeštena u 19. veku na kišnoj i blatnjavoj zapadnoj obali Novog Zelanda. Film je napisala i režirala Džejn Kempion, a glavne uloge tumačili su Holi Hanter, Harvi Kajtel, Sem Nil i Ana Pakvin. Muziku za film napisao je Majkl Najman, a njegova muzika je postala veliki hit. Glumica Hanter je i sama svirala klavir u filmu, a takođe je učila malu Pakvin znakovni jezik. Sam film je bio međunarodna koprodukcija australijskog producenta Jana Čepmena sa francuskom kompanijom Sibi 2000 .

Film Klavir imao je komercijalni i kritičarski uspeh, sa zaradom od preko 40 miliona dolara (uz budžet od 7 miliona dolara). Holi Hanter i Ana Pakvin su visoko hvaljene za svoje uloge. Na 66. dodeli Oskara Oskar, film je osvojio tri nagrade: najbolja glumica (Hanter), najbolja sporedna glumica (Pakvin) i najbolji originalni scenario (Kempion). Pakuin, koja je tada imala 11 godina, postala je druga najmlađa dobitnica Oskara ikada, iza Tejtum O’Nil koja je takođe osvojila nagradu u kategoriji sporednih glumica 1973. sa 10 godina.

Opis filma[uredi | uredi izvor]

Film Klavir je priča o nemoj ženi iz Škotske, Adi Mekgrat (Holi Hanter), čiji je otac šalje na zapadnu obalu Novog Zelanda radi dogovorenog braka sa Alisterom Stjuartom (Sem Nil). Ona dolazi na obalu zajedno sa svojom ćerkom Florom Mekgrat (Ana Pakvin). Od svoje šeste godine Ada nije progovorila nijednu reč, a svoje misli i osećanja izražava sviranjem klavira i znakovnim jezikom, koji njena ćerka drugima tumači. Kasnije saznajemo da je Flora rođena iz veze koju je Ada imala sa učiteljom za koga je verovala da može da kontroliše njen um prisiljavajući je da ga voli, ali koji se kasnije „uplašio i prestao da sluša“ i ostavio je.

Ada, Flora i njihove stvari zajedno sa klavirom ostavljene su na obali Novog Zelanda uprkos njenom protivljenju. Pošto nema ko da ih dočeka, njih dvoje provode noć sami na obali u malom šatoru. Sledećeg dana stiže Alister sa Mavrima i svojim prijateljem Bejnsom (Harvi Kajtel), penzionisanim mornarom koji je usvojio mnoge maurske običaje, uključujući tetoviranje lica i druženje sa domorocima umesto svoje rase (osim Alistera). Pošto nema dovoljno ljudi da uzmu sve stvari, Alister im naređuje da ostave klavir na plaži uprkos Adinom žestokom protivljenju.

Alister je stidljiv i nesiguran čovek kojeg Mavri u šali nazivaju „starcem čija su se jaja osušila“. Kaže Adi da u njegovoj kućici nema mesta za klavir. Zauzvrat, Ada ne želi da se sprijatelji sa njim i nastavlja svoje pokušaje da dođe do klavira. U nemogućnosti da komunicira sa Alisterom, ona i njena ćerka odlaze kod Bejnsa, koji od njega traži da vrati klavir. On pristaje i njih troje provode dan na plaži - ona se igra, on sluša, a devojčica pleše. Iako je prihvatio mnoge maurske običaje, Bejns odbija da ima bilo kakve seksualne odnose sa njihovim ženama. Međutim, očigledno je da ga Ada jako privlači upravo zbog njene ljubavi prema muzici. Na kraju, Bejns donosi instrument u svoju kuću i predlaže Alisteru da mu da nešto od imovine koju Alister želi u zamenu da ga Ada nauči da svira. Alister se slaže i ne razmišlja o očiglednoj privlačnosti koju Ada i Bejns osećaju jedno prema drugom. Ada je iznenađena kada otkrije da je Bejns uskladio tastere na klaviru nakon teškog putovanja od obale do njegove kuće. On joj kaže da želi da sluša njenu igru, a ne da uči da svira, i nudi da vrati klavir - ključ po tonu - ako mu ona dozvoli da "radi stvari koje voli sa njom" dok ona svira. Ada nevoljno pristaje, jer je Bejnsa privlači. U isto vreme, iako su već u braku, Ada i Alister još nisu imali seksualne ili druge prijateljske odnose.

Bejns je seksualno uzbuđen Adinim sviranjem klavira do tačke kada joj se otvoreno približava. Na kraju, jednog popodneva ona podlegne sopstvenoj požudi i njih dvoje završe u krevetu. Alister konačno počinje da sumnja u ljubavnu vezu i nakon što otkrije Adu i njenu ćerku zajedno, zaključava ih u kuću i zakucava prozore i vrata daskama. Nakon toga, Ada počinje da izbegava Bejnsa i pretvara se da oseća osećanja prema Alisteru; ona je nežna prema njemu, ali ga to još više frustrira, jer u trenutku kada želi da je dodirne, ona se povlači i ne dozvoljava mu. Pre nego što Alister krene na svoje novo putovanje, pita Adu da li će otići u Bejns, a nakon što ona kaže ne, on joj kaže da joj veruje.

Ubrzo nakon toga, Ada šalje svoju ćerku sa paketom za Bejnsa, u kome se nalazi jedan taster klavira na kome ona izražava ljubav prema njemu: „Dragi Džordž, uvek ćeš imati moje srce, Ada Mekgrat“. Flora, koja je u međuvremenu prihvatila Alistera kao svog novog „tatu” i ljuta je zbog neverstva svoje majke, odnese paket Alisteru. Nakon što je pročitao belešku, Alister dolazi kući besan i u naletu ljubomore sekirom odseče Adin kažiprst kako bi je sprečio da duže svira klavir. Nakon toga, ona šalje Floru da poseti Bejnsa i odnosi mu odsečeni prst sa porukom da će joj, ako ponovo pokuša da je vidi, odseći još prstiju. Nakon što se Ada oporavi od povrede, Alister šalje nju i Floru na put sa Bejnsom i prekida njihov brak. Odlaze sa iste obale na koju su njih dvoje došli na početku filma. Dok se voze u čamcu sa prtljagom i klavirom, Ada misli da je klavir uništen i pošto više ne može da ga svira, zahteva od Bejnsa da ga baci u more. On to čini, a ona namerno stavlja nogu u žicu koja spaja klavir, a on je vuče za sobom u more. Dok tone sa klavirom, ona se predomisli, oslobađa se i vraća na površinu gde je Mavri vraćaju u čamac.

U epilogu, ona opisuje svoj novi život sa Bejnsom i Florom u gradu Nelsonu gde počinje da daje instrukcije igranja u njihovom domu, a njen kažiprst je zamenjen srebrnim veštačkim prstom. Kaže da ponekad zamišlja svoj klavir na dnu mora u svom grobu i sebe kako lebdi iznad njega, što je „uspava“. Ada je takođe počela da uzima časove govora kako bi ponovo naučila da priča. Film se završava citatom iz pesme Tišina Tomasa Huda, kojom je i počeo.

Glumci[uredi | uredi izvor]

Ana Pakvin - Za ulogu male Flore, Pakvin je sa 11 godina postao drugi najmlađi dobitnik prestižne filmske nagrade Oskara.
  • Holi Hanter kao Ada Mekgrat
  • Harvi Kajtel kao Džordž Bejns
  • Ana Pakvin kao Flora Mekgrat
  • Sem Nil kao Alister Stjuart
  • Keri Voker kao tetka Morag
  • Piter Denet kao glavni mornar
  • Klif Kertis kao Mana
  • Džordž Bojl kao Adin otac/Florin deda

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Izbor uloge za lik Ade bio je težak proces. Prvi izbor rediteljke Kempion bila je Sigurni Viver, ali je odbila ulogu, jer je tada napravila pauzu u karijeri. Dženifer Džejson Li je takođe razmatrana za ulogu, ali nije mogla da se sastane sa Kempionom da bi pročitala scenario zbog obaveza sa Rašom. [1] Izabel Iper je upoznala i fotografisala Džejn Kampion kao Adu, a kasnije je izjavila da joj je žao što se nije više zalagala za ulogu kao što je to uradio Hanter. [2]

Kasting za lik Flore počeo je nakon što je Hanter već bio izabran. Održana je serija otvorenih audicija za devojčice između 9 i 13 godina, sa fokusom na one za koje se smatralo da su dovoljno mlade da budu Adina ćerka (buduća glumica Hanter je izuzetno niska). [3][4]

Alister Foks je naveo da je na film Klavir snažno uticala knjiga Džejn Mander Priča o novozelandskoj reci. [5]

Kritika[uredi | uredi izvor]

Klavir je osvojio Zlatnu palmu za najbolji film godine (zapravo ga je podelio sa „ Zbogom mojoj konkubini “ reditelja Čena Kajgea), a Holi Hanter je proglašena za najbolju glumicu. [6] Godine 1994, na 66. dodeli Oskara, film je pobedio u tri kategorije: najbolja glumica (Holi Hanter), sporedna glumica (Ana Pakvin) i najbolji originalni scenario (Džejn Kempion). Ana Pakvin je postala druga najmlađa glumica u istoriji koja je osvojila Oskara, odmah posle Tejtum O’Nil. Holi Hanter je postala treća glumica – zajedno sa Marli Matlin (Deca manjeg Boga) i Džejn Vajman (Džoni Belinda) – koja je osvojila Oskara za glavnu glumicu u eri zvučnog filma za ulogu bez dijaloga (njen glas se nakratko čuje u film u nekoliko scena). Film je imao američku premijeru tokom međunarodnog filmskog festivala na Havajima.

Kritičari su bili izuzetno naklonjeni filmu. Rodžer Ebert je napisao: „Film Klavir je čudan i fascinantan kao i svaki film koji sam gledao. To je jedan od onih retkih filmova gde nisu važni samo priča ili likovi, već ceo univerzum osećanja." Hal Hinson iz Vašington posta napisao je da je to „moćan, fantastičan i prelep film“. Na popularnom sajtu Rotten Tomatoes, film Klavir ima 90% pozitivnih ocena. [7]

Nominacije i nagrade[uredi | uredi izvor]

Hanter je osvojila Oskara, Zlatnog globusa i BAFTA filmske nagrade za ulogu neme Ade u kategoriji vodeće glumice.

Oskar[uredi | uredi izvor]

Film Klavir nominovan je u osam kategorija za prestižnu filmsku nagradu Oskar, a osvojio je tri:

Zlatni globus[uredi | uredi izvor]

Film Klavir bio je nominovan u šest kategorija za nagradu Zlatni globus, a osvojio je jednu:

BAFTA[uredi | uredi izvor]

Film Klavir nominovan je u deset kategorija za britansku nagradu BAFTA, a osvojio je tri:

  • Najbolja glumica - Holi Hanter
  • Najbolji kostimograf - Dženet Paterson
  • Najbolji scenograf - Endru Mekalpajn
  • Najbolji film - Jan Čapman i Jane Kempion
  • Nagrada Dejvid Lin za najbolju režiju - Džejn Kempion
  • Najbolji originalni scenario - Džejn Kempion
  • Najbolja montaža - Veronika Dženet
  • Najbolja kamera - Stjuart Drajburg
  • Najbolja muzika - Majkl Najman
  • Najbolji zvuk - Li Smit, Toni Džonson i Getin Kri

Muzika iz filma[uredi | uredi izvor]

Muziku za film napisao je Majkl Najman i uključuje popularnu melodiju Srce prvo traži zadovoljstvo. Zvanični saundtrek nalazi se na listi 100 najvećih zvučnih zapisa svih vremena, a Najmanovo delo je proglašeno za najvažniji glas filma sa nemim glavnim likom.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „A Pinewood Dialogue With Jennifer Jason Leigh” (PDF). Museum of the Moving Image. 1994-11-23. Arhivirano iz originala (PDF) 2009-03-26. g. 
  2. ^ „Isabelle Huppert: La Vie Pour Jouer - Career/Trivia”. Arhivirano iz originala 2012-02-16. g. 
  3. ^ Worrell, Denise (1987-12-21). „Show Business: Holly Hunter Takes Hollywood”. time.com. Arhivirano iz originala 2012-06-27. g. Pristupljeno 2010-07-22. 
  4. ^ Fish, Andrew (2010). „It's In Her Blood: From Child Prodigy to Supernatural Heroine, Anna Paquin Has Us Under Her Spell”. Venice Magazine. Pristupljeno 2010-07-22. 
  5. ^ Alistair Fox. „Puritanism and the Erotics of Transgression: the New Zealand Influence on Jane Campion's Thematic Imaginary”. Arhivirano iz originala 2007-10-24. g. Pristupljeno 2007-10-07. 
  6. ^ „Festival de Cannes: The Piano”. festival-cannes.com. Arhivirano iz originala 03. 10. 2009. g. Pristupljeno 2009-08-22. 
  7. ^ „100 percent rating among Rottentomatoes.com top critics”. Pristupljeno 2008-07-31. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клавир_(филм)&oldid=27416485”