Korisnik:Nina Marković/pesak
Nimfej[uredi | uredi izvor]
Nazivom Nimfej (Νυμφαίον), stari Grci su označavali sveta mesta posvećena nimfama, a posebno nimfama izvora, uglavnom Nejada. Ovo određenje datira iz mitskih vremena, kako navodi Homer ali i mnogi istoričari poput Strabona i Plutarha, a spominje se i u Suidi.
Uopšteno[uredi | uredi izvor]
Obično su takva mesta bile pećine bogate izvorima, koje su se smatrale kupalištima i boravištima Nimfi. Ovakvih nimfeja bilo je širom helenskog sveta i gde god da se razvila helenska kultura. Karakteristično je bilo proročište koje navodi Homer, Nimfej u Itaki, gde je odbegao Odisej i pomolio se za povratak u otadžbinu, ili kao i Kalipsina pećina, koja je takođe nimfej[1].
Grčki Nimfeji[uredi | uredi izvor]
Nimfejima su stari Grci nazivali takođe i lučne građevine u kojima su se nalazili gradski izvori koji su uglavnom bili posvećeni Nimfi. Takvi veštački Nimfeji su bili Teagenin izvor u Megari, [2]Prijenin i Glaukin izvor u Korintu[3], kao i Kaliroin izvor u Atini[4]. Ostali važni nimfeji koje spominju istoričari su:
- Nimfej u Parnasu (spominju ga Strabon i Pausanija)
- Nimfej u Sipilu, ili Sipilova pećina (Ilijada)
- Nimfej u Kiteronu, posvećen nimfama Sfragitidama, nalazi se blizu Filija, spominju ga Pausanija, Plutarh u Aristotel.
- Nimfej u Helikonu, posvećen livatrijskim nimfama koje spominje Strabon.
- Nimfej u Vari, u kome su pronađeni mnogi zavetni predmeti, među kojima je i slika Pana kako svira frulu, dok četiri Nimfe oko oltara primaju Arhandovu velikodušnu ponudu.
- Nimfej u Pendeliji, koji se nalazi malo iznad pećine Davela, bogate stalaktitima i stalagmitima sa podom popločanim glinenim pločama, gde su prenađeni brojni mermerni reljefi iz 4. veka pre nove ere.
- Himfej u Delfima, koji predstavlja pećinski izvor Kastalija, u kome postoje tri uklesane niše u kojima je bio isti broj statua Nimfi.
- Nimfeji na Rodosu, nalaze se na zapadnoj strani Akropolja grada Rodosa.
Mnogo puta su oko Nimfeja podizani posebni manji hramovi posvećeni Nimfama, koji su takođe nazvani Nimfeji, mnogo takvih je bilo u Ilidi, prema svedočenju Strabona. Tako je počelo da se uobičava podizanje ovakvih građevina i unutar gradova u kojima su se nalazile javne česme, takođe posvećene Nimfama. Takvi sad već veštački Nimfeji posebno vredni zbog bogatih ukrasa, bili su:
- Česma Teagena u Megari
- Česma Prijene i Glauke u Korintu
- Česma kod Kaliroinog izvora u Atini
- Prema podacima iz nalaza (rezervoari i vodovodni sistem oko brda Nimfi) pretpostavlja se da je postojao Nimfej i na ovom brdu.
Vremenom, ova građevinska dela, posebno u helenističkom periodu, bivala su sve impozantnija i luksuznija sa stubovima, rezervoarima, arkadama i tako dalje. Jedna takva značajna građevina bio je Nimfej u Miezi u Makedoniji, u kome je Aristotel podučavao Aleksandra Velikog[5], danas poznatiji kao Paleosoter u ,,Verijskom izvoru”, blizu Nausa. Ovo je u suštini bila pećina sa stalaktitima, na čijem ulazu su se nalazile kamene klupe gde je Aristotel podučavao. Slična takva građevina izgrađena je i u Korintu, sa velikom arkadom na ulazu. Takođe, u antičkoj Olimpiji, navodni spomenik pozornice Heroda Atičkog bio je Nimfej koji je imao veliki luk (kao arhitektonski oblik ulaza u pećinu) sa polukupolnim krovom i mermerom obloženim zidovima koji su nosili dve statue. Upravo takav arhitektonski dizajn sa polukupolnim svodom imao je i Nimfej u Efesu, koji su navodno usvojili rimski inženjeri i arhitekte tog doba.
Rimski Nimfeji[uredi | uredi izvor]
Rimski Nimfeji, poznatiji pod nazivom Nimfeum (iz latinskog Nympheum), počeli su da se podižu oko 4. veka p.n.e. To su bile veštačke građevine koje su služile kao svetilišta, rezervoari ili mesta okupljanja. Većina njih su bila u sklopu carskih palata ili banja, poput Nimfeuma u vrtovima cara Galijena, Nimfeuma Domicijanove palate na brdu Palatin i drugi na brdu Kvirinal u Rimu. Poznati Nimfeum u helenskom svetu bio je Nimfeum u antičkoj Olimpiji, poznat i kao vodovod Heroda Atičkog, izgrađen oko 160. godine p.n.e.[6]
Paralelno sa razvojem mozaika, Nimfeji helenističkog perioda počinju da se ukrašavaju bogatim mozaicima, kao što je bio slučaj u Antiohiji i Konstantinopolju. Posebno njihova impozantnost i bogata dekoracija, promenili su njihovu namenu, pretvorivši ih u mesta za održavanje venčanja. Ovaj koncept bio je prisutan i u Vizantiji, kako beleži Jovan Zonara, ,,takozvani Nimfeum postao je drugi dom za venčanja”.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Πανταζόπουλος, Ανδρέας (2017-10-24). „Jean Meynaud, Οι πολιτικές δυνάμεις στην Ελλάδα, τόμ. Α': 1946-1965, και τόμ. Β : Βασιλική εκτροπή και στρατιωτική δικτατορία, εκδόσεις Σαββάλας, Αθήνα 2002,654 σελ. και 737 σελ.”. Ελληνική Επιθεώρηση Πολιτικής Επιστήμης. 22 (1): 208. ISSN 2585-3031. doi:10.12681/hpsa.14751.
- ^ Καραθανάσης, Παυσανίας. Από τα κάτω δραστηριοποίηση και έξοδος από την οριακότητα (Teza). National Documentation Centre (EKT).
- ^ Κωνσταντινίδη, Θεοδώρα. Γεωγραφικά συστήματα πληροφοριών και αρχαιολογική έρευνα (Teza). National Documentation Centre (EKT).
- ^ Ταμίσογλου, Χρύσα (2022-04-12). „Η Ιστορία στη διαφήμιση: Οι τηλεοπτικές διαφημίσεις (2000-2019)”. Θέματα Επιστημών Αγωγής. 1 (1): 95—116. ISSN 2944-926X. doi:10.12681/thea.26506.
- ^ Γαρδικιώτης, Αντώνης (2020-10-15). „Κοινωνική ψυχολογία και επιδράσεις των μέσων μαζικής επικοινωνίας: "Βίοι παράλληλοι"; Μια ανασκόπηση”. Psychology: the Journal of the Hellenic Psychological Society. 12 (4): 604. ISSN 2732-6640. doi:10.12681/psy_hps.23980.
- ^ Κορολή, Αικατερίνη. Το αίτημα στις ελληνικές ιδιωτικές παπυρικές επιστολές από την εποχή του Αυγούστου έως το τέλος της αρχαιότητας (Teza). National Documentation Centre (EKT).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Noviji Enciklopedijski rečnik Heliosa, knj.14, str. 676-678.