Kristijan I Danski
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Dodavanje vikiveza, prebacivanje u perfekat. |
| Kristijan I Danski | |
|---|---|
 Kristijan I Danski | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Kristijan I Oldenburg |
| Datum rođenja | 1426. |
| Mesto rođenja | Oldenburg, Republika Oldenburg |
| Datum smrti | 21. maj 1481. (54/55 god.) |
| Mesto smrti | Kopenhagen, Kalmarska unija |
| Porodica | |
| Supružnik | Doroteja od Brandenburga |
| Potomstvo | Hans Danski, Frederik I Danski, Margareta od Danske, kraljica Škotske |
| Roditelji | Detrik Oldenburški Jadviga od Holštajna |
| Dinastija | Oldenburg |
| Kralj Danske, Norveške i Švedske (kralj Kalmarske unije) | |
| Period | 1448−1481 |
| Prethodnik | Kristofer III Bavarski |
| Naslednik | Hans Danski |
Kristijan I Danski (1426, Oldenburg - 1481, Kopenhagen) je bio kralj Danske, Norveške i Švedske, tj. kralj Kalmarske unije (1448 - 1481). On je osnovao dinastiju Oldenburg, koja će vladati Danskom do 1863. godine. Godine 1479. osnovao je prvi danski univerzitet u Kopehagenu.
Poreklo, mladost i ličnost[uredi | uredi izvor]
Otac mu je bio Detrik Oldenburški, a majka Doroteja od Brandenburga. Viteštvo je učio kod moćnog plemića Adolfa od Šlezviga, koji mu je pomogao da bude izabran za danskog kralja.
Kristijan se može smatrati predstavnikom srednjovekovnog viteštva, ali iako je bio neustrašiv i pun hrabrosti, njemu je nedostajao osećaj za realnost.[traži se izvor]
»Kapitulacija« i dolazak na danski presto[uredi | uredi izvor]
Pred njegov dolazak na danski presto vlast se sve više koncentrisala u rukama stalnog upravnog organa — državnog saveta (Rigsraad), sastavljenog od aristokratije. U njemu su zasedala sva sedmorica danskih episkopa s lundskim arhiepiskopom na čelu i oko dvadesetak svetovnih velmoža. Taj je savet potpuno potčinio sebi kraljevsku vlast. »Kapitulacije«, koje su izdavali kraljevi stupajući na presto, sve su više proširivale privilegije i kompetenciju državnog saveta, »kapitulaciju« je izdao i Kristijan. Njegova »kapitulacija« konačno je potčinila kraljevsku vlast državnom savetu. Proglašena je »izborna monarhija«, i kralj bez saglasnosti saveta ne samo da nije mogao deliti lena, ubirati poreze i objavljivati rat, već ni upravljati svojim domenima.
Posle dolaska na presto u Danskoj, Kristijan je sa dosta energije i sreće počeo da ponovo uspostavlja dansku vlast u ostalim skandinavskim zemljama. Već 1450. uspeo je da putem sporazuma dobije norvešku krunu. Iskoristivši međusobice u Švedskoj on 1457. godine dobija i švedsku krunu. Potom je 1460. godine dobio Šlezvig i Holštajn, kada je Adolf umro. Tako je u jednoj deceniji Kristijan obnovio dansku moć na Baltiku.
Državna pitanja[uredi | uredi izvor]
Kristijan ipak nije imao političke veštine neophodne za ujedinjavanje tih zemalja u jednu državu na duže vreme i kada je osvojio sve te tri zemlje mislio je da je došao do cilja, ali u svari nije bio ni blizu, jer su sve te tri zemlje bile potpuno različite.[traži se izvor]
Problemi u Švedskoj[uredi | uredi izvor]
Švedska aristokratija bila je primorana da stupi u uniju s Danskom, ali se danska politika kosila sa interesima švedskih feudalaca. Ograničavanje prava aristokratije, oduzimanje kraljevskih zemalja koje je ona prisvojila, deljenje feuda u Švedskoj Dancima, rušenje feudalnih zamkova — sve je to izazivalo duboko nezadovoljstvo među švedskom aristokratijom. I spoljna politika Danske, koja je bila usmerena protiv Hanze i Holštajna, gazila je interese Švedske, koja je želela da s Nemačkom uspostavi neposrednu trgovačku vezu. Krajnje su bili nezadovoljni sopstvenici rudnika, tesno povezani s Hanzom, kojoj su prodavali gvožđe i bakar. Dansko činovništvo dozvoljavalo je sebi sva moguća ugnjetavanja i iznuđivanja. Dansku je vlast pratilo jačanje feudalnog ugnjetavanja. Danski feudalci, koji su dobili zemljoposede u Švedskoj, pretvarali su seljake u kmetove i ugnjetavali ih.
Godine 1470. »nacionalna« je partija u Švedskoj istakla za regenta države Stena Gustavsona Stirea (1470 — 1503). Stire je potukao Dance u blizini Stokholma (1471. godine). Ali ga je švedska aristokratija primorala da prizna zavisnost od danskih kraljeva, ma i čisto nominalno. Stire je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svog vremena. On je osnovao univerzitet u Upsali, 1477. godine, i uveo je u Švedsku štampanje knjiga. Oslanjajući se na slobodno seljaštvo i težeći da popravi njegov položaj, Stire je izazvao prema sebi mržnju plemstva i sveštenstva, koji su na sve moguće načine ometali njegovu aktivnost i tražili podršku u Danskoj. Sveštenstvo ga je isključilo iz crkve.
Problemi u Norveškoj[uredi | uredi izvor]
Danska vlada privukla je na svoju stranu više sveštenstvo u Norveškoj, popunila državni savet Norveške Dancima, uvela niz novih poreza, pošto su joj bili potrebni novac i ljudi za njene ratove, za koje Norveška nije bila zainteresovana. Jedan od načina eksploatacije Norveške bilo je kvarenje monete za koju je danska vlada zahtevala da se prima po nominalnoj vrednosti, tražeći u isto vreme da joj se plaća monetom pune vrednosti. Deo norveške teritorije (Šetlandska i Orkadska ostrva) Danska je prodala škotskim plemićima. U Norveškoj su više puta izbijali ustanci protiv režima koji su uveli Danci; Norveška se priključivala ustancima u Švedskoj i težila da nađe oslonac kod švedskih kraljeva sklapajući s njima uniju. Ali je Danska uspevala da vojnom snagom uguši te ustanke i obnovi uniju s Norveškom.
Problemi u Danskoj[uredi | uredi izvor]
Kristijanova politička pozicija uskoro se pogoršala ozbiljnim ekonomskim teškoćama. Za kupovinu Šlezvig-Holštajna, on je ušao u mnoge dugove, od kojih nikada nije mogao da se oslobodi. Da nabavi sredstva, Kristijan je preterano podigao poreze u Norveškoj. Sve ovo je uradio sa snažnom energijom, tako da je na kraju izazvao veliku pobunu u Švedskoj (1464. godine).
U samoj Danskoj položaj seljaka postajao je sve teži. Danska je, u to vreme, postala glavni snabdevač Nemačke stokom (osobito konjima i volovima), a isto tako i žitom, uljem, mašću i sirovim kožama. I plemstvo i gornji sloj slobodnog seljaštva počeli su da vode privredu, sračunatu na izvoz. Ponekad su sami plemići opremali trgovačke brodove. Dansko plemstvo dobilo je pravo da bez carine uvozi žito u gradove i da bez carine otuda izvozi svu robu. Na bazi prelaza na trgovačku poljoprivredu zemljoposednici su težili da prošire površine obdelane zemlje, zauzimajući zemlje slobodnih seljaka i smanjujući deonice kmetova. Za vreme njegove vladavine počinje da se u Danskoj u velikom obimu vrši prelaz od sistema dažbina na sistem kuluka i pretvaranje slobodnog seljačkog sloja u kmetove. Seljaštvo je na to odgovorilo nizom ustanaka, koje su aristokratija i kraljevska vlast surovo ugušivali.
Porast trgovine poljoprivrednim proizvodima ojačao je donekle i danske gradove, koji su u toj trgovini bili posrednici.
Spoljna politika i smrt[uredi | uredi izvor]
Kristijan je vodio politiku podrške Hanzi, ali se u poznim godinama svoje vladavine sve više okretao, pa čak i sklapao saveze protiv nje, a najveću podršku je imao od crkve uz pomoć koje je 1479. godine osnovao prvi danski univerzitet u Kopenhagenu. On ipak nije porazio Hanzu, jer je umro 1281. godine. Na prestolu ga je nasledio sin Hans Danski.[traži se izvor]
Brak i porodica[uredi | uredi izvor]
Godine 1449. oženio se bivšom danskom kraljicom Dorotejom od Brandenburga i sa njom imao 2 sina, koji su, obojica, vladali Danskom:
- Hans Danski (vladao 1481—1513)
- Frederik I Danski (vladao 1523—1533).
Porodično stablo[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
| Munsjo (970–1060) |  | |
|---|---|---|
| Stenkil (1060−1130) | ||
| Sverker i Erik (1130–1250) | ||
| Bjelbo (1229−1234, 1248/1250−1318 & 1319−1364) | ||
| Meklenburg (1364−1389) | ||
| Kalmarska unija, kraljevi i regenti (1387–1523) | Margareta I • Erik Pomeranski • Engelbrekt Engelbrektson • Erik Pomeranski • Engelbrekt Engelbrektson • Erik Pomeranski • Karl VIII • Kristofer • Bengt Jenson & Nils Jenson • Karl VIII • Jens Bengtson & Erik Akselson • Kristijan I • Karl VIII • Ketil Karlson • Jens Bengtson • Erik Akselson • Karl VIII • Sten Sture Stariji • Svante Nilson • Erik Trole • Sten Sture Mlađi • Kristijan II • Gustaf I Vaza | |
| Vasa (1523–1654) | ||
| Pfalc-Cvajbriken (1654–1720) | ||
| Hesen (1720−1751) | ||
| Holštajn-Gotorp (1751−1818) | ||
| Bernadot (1818−) | ||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
Literatura[uredi | uredi izvor]
- „SKANDINAVSKE ZEMLjE OD XI DO XV VEKA”. Vikizvornik.
- „CRISTIANO I re di Danimarca, di Norvegia e di Svezia”. Enciclopedia Italiana. 1931.