Густаф II Адолф Шведски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Густав II Адолф

краљ Шведске
краљ Шведске

Датум рођења 9. децембар 1594.
Место рођења Стокхолм (Шведска)
Датум смрти 6. новембар 1632.
Место смрти Лицен (Саксонија)
Порекло и породица

Густав II Адолф (шве. Gustav II Adolf; Стокхолм, 9. децембар 1594. — Лицен, 6. новембар 1632.) је био краљ Шведске (1611—1632) из династије Васа. Звали су га и „Лав Севера“. Био је један од главних учесника Тридесетогодишњега рата.

Створио је модерну војску. Увео је читав низ иновација у начину ратовања и тактици, па га је Наполеон сматрао једним од највећих генерала свих времена. Током власти основао је град Гетеборг и мноштво мањих градова. Оснивач је Универзитета у Тарту у Естонији, који је тада припадао Шведској. Највећи градови Шведске су били Рига, Стокхолм и Талин.

Рани живот[уреди]

Рођен је као син шведског краља и свог претходника Карла IX од Шведске и Кристине од Холштајн-Готорпа. Био је ожењен Маријом Елеонором од Бранденбурга, ћерком кнеза-изборника Бранденбурга, имали су само једну ћерку Кристину.

Одабрао је пруски гард Елбинг као базу за своје операције током рата. Кад је био млађи често је инкогнито путовао да би упознао земљу и људе пријатеља потенцијалних непријатеља. Био је просвећени владар, који је племство држао на узди подржавајући и трговце и раднике против племства.

Војсковођа[уреди]

Као генерал чувен је по иновацијама. Почео је користити мобилну артиљерију на бојишту. Користио се активном тактиком, где је напад имао предност над одбраном, а покретљивост је постала значајнија него у уобичајеним тактикама. Мушкетири под његовом командом били су познати по прецизности и брзини поновног пуњења. Чак су испаљивали и три пута више хитаца у минути од било које друге мушкетирске јединице тога доба.

Створио је модерну војску малих тактичких јединица са професионалном командом. Густо распоређени, а покретни топови постају одлична подршка тактичким јединицама. Сарадња артљерије, пешадије и коњице у клинастим формацијама омогућује шведској војсци да лако побеђује застареле правоугаоне формације мушкетира и копљаника.

Успевао је да током битке искористи могућности, које се брзо стварају, тако да их је требало брзо и искористити, док таква могућност у бици не исчезне. Брзим маневрима лаке и тешке коњице у координацији са добро истренираном и дисциплинираном пешадијом преокренуо би брзо битку у своју корист.

Био је то само један од разлога зашто су га обожавали Карл фон Клаузевиц и Наполеон и зашто су га сматрали једним од највећих генерала свих времена.

Шведска постаје доминантна сила на Балтику[уреди]

Лав СевераГустав Адолф на чувеној прекретници током битке код Брајтенфелда 1631.

После Ингријског рата са Русијом (1610—1617) склапа се Столбовски мир 1617, по коме се осигурава Естонија у шведском поседу, а Шведској се прикључујее Карелија и Ингермарландија и део око реке Неве, па је Русија била одсечена од Балтика.

Против Пољске се водио Пољско-Шведски рат током 1620—1622. и 1625—1629. Пољска је миром из 1629. била принуђена да преда велики део Ливоније са Ригом. Швеђани су добили право да опорезују пољску робу, која пролази кроз Балтик и постали су главна сила на јужном Балтику. Шведска једино није успела заузети Гдањск. Шведска је контролисала готово све балтичке луке изузев Гдањска и Кенигсберга. Шведска је после тога рата имала довољно новца за улазак у Тридесетогодишњи рат.

Учешће у Тридесетогодишњем рату[уреди]

Густав II Адолф је ушао у рат, као и дански краљ раније, да помогне немачке лутеране, да спречи католичко ширење и да добије економски утицај на немачке државе на Балтику. Густав Адолф је био забринут због растуће снаге Светог римског царства. Као и данског краља пре њега и Швеђане финансира француски кардинал Ришеље и Холанђани. Од 1630. до 1634. успио је да поврати многобројне претходно заузете протестантске територије.

Након што је отпустио Албрехта Валенштајна, Фердинанд II је зависио о Католичком савезу. У бици код Брајтенфелда 1631. Густав Адолф је поразио војску Католичког савеза под командом генерала Тилија. То је била велика победа у којој је уништио 60 процената противничке војске. Годину дана касније поново су се сукобили и у тој бици је убијен 1632. Јохан Церклас Тили. Шведска је почела доминирати ратиштем. Кад је започела рат Шведска је имала 42.000 војника, а 1632. је имала 149.000 војника. Војску је великим делом финансирала Француска. Многи заробљеници из битке код Брајтенфелда су били регрутовани у шведску војску. Швеђани су заузели у мају 1632. чак и Минхен.

Пошто је генерал Тили био мртав цар Фердинанд II је поново морао да тражи помоћ од Албрехта Валенштајна, кога је био претходно сменио. Албрехт Валенштајн је повео велику војску јужно и почео је угрожавати линије снабдевања шведске војске. Густав Адолф је знао да се Валенштајн припрема за напад. Густав Адолф и Албрехт Валенштајн сукобили су се 1632. у бици код Лицена. Швеђани су победили, али Густав Адолф је убијен у тој бици.

Био је активни учесник битака, тако да је био и сам рањаван неколико пута, укључујући ране врата, грла и стомака. Због тога је прихватио флексибилни оклоп уместо уобичајеног дводелног оклопа са металном шкољком. Није могао да носи метални оклоп због рана близу кичме.

Убијен је у бици код Лицена у кључном тренутку битке, када је предводио коњички напад у густу маглу од барута.

Шведска круна се наслеђивала унутар династије Васа. Брат Густава Адолфа је био умро, тако да је остала само женска линија. Наследила га је ћерка Кристина Шведска.

Хронологија[уреди]

Смрт Густава Адолфа 16. новембра 1632. у бици код Лицена
  • јул 1626. Густав Адолф и његова воска искрцали су се у Пилау у Пруској, током Пољско-шведског рата (16251629)
  • 18. август 1627. краљ је озбиљно рањен у бици код Чева против Пољака
  • мај 1630. Густав Адолф се искрцава у Померанији, а 6. јула искрцава се у Немачкој
  • септембар 1631. у бици код Брајтенфелда поразио је католичке снаге под водством Јохана Церкласа Тилија, чак и кад је остао без поражене саксонске војске као савезника
  • март 1632. у бици код Леха Густав Адолф поново је победио Јохана Церкласа Тилија, а Тили је у тој бици смртно рањен
  • мај 1632. Минхен се покорава шведској војсци
  • септембар 1632. Густав је напао Алта Весту, која је била под командом Албрехта Валенштајна. Непобедиви Швеђани су тада први пут поражени током рата. Због тога је дезертирао део плаћеника из шведске војске.
  • новембар 1632. битка код Лицена у којој је Густав Адолф убијен, а Швеђани су победили у бици.

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Карл IX
Шведски краљеви
1611—1632
Наследник:
Кристина
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}