Kris Frum

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kris Frum
Kris Frum na Tur de Fransu 2016. godine
Lični podaci
Puno imeKristofer Kliv Frum
NadimakFrumi[1]
Datum rođenja(1985-05-20)20. maj 1985. (38 god.)
Mjesto rođenjaNajrobi, Kenija
DržavljanstvoUjedinjeno Kraljevstvo
Visina1,86 m[2]
Masa67 kg[3]
Timske informacije
Trenutni tim
Izrael—premijer teh
Disciplinadrumski
Tip vozačabrdaš / hronometraš
Profesionalna karijera
2007Konika Minolta
2008—2009Barlvord
2010—2020Skaj
2021—Izrael start ap nejšon
Uspjesi
Tur de Frans
Tur de Frans4 (2013, 2015, 2016, 2017)
Brdska klasifikacija1 (2015)
Điro d’Italija
Điro d’Italija1 (2018)
Brdska klasifikacija1 (2018)
Vuelta a Espanja
Vuelta a Espanja2 (2011, 2017)
Klasifikacija po poenima1 (2017)
Klasifikacija kombinacije
(ukinuta)		2 (2011, 2017)
Glavne etapne trke
Tur de Romandi2 (2013, 2014)
Kriterijum di Dofine3 (2013, 2015, 2016)
Druge trke
Kriterijum intarnasional 1 (2013)
Tur of Oman 1 (2015)
Vuelta a Andaluzija 1 (2015)
Herald san tur 1 (2016)
Ostalo
Velo d’Or3 (2013, 2015, 2017)
Nagrade i medalje
Predstavljajući Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo
Drumski biciklizam
Olimpijske igre
Bronzana medalja — treće mesto London 2012. Vožnja na hronometar
Bronzana medalja — treće mesto Rio de Žaneiro 2016. Vožnja na hronometar
Svjetsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto Bergen 2017. Vožnja na hronometar
Ažurirano: 19. avgust 2020.

Kris Frum (engl. Chris Froome; Najrobi, 20. maj 1985) britanski je profesionalni biciklista rodom iz Kenije, koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim — Izrael—premijer teh. Četvorostruki je pobjednik Tur de Fransa, a osvojio je dvaput Vuelta a Espanju i jednom Điro d’Italiju. Osim grand tur trka, osvojio je Kriterijum di Dofine tri puta, dva puta Tur de Romandi i po jednom Tur of Oman, Vuelta a Andaluziju, Kriterijum Intarnasional i Herald san tur. Osvojio je dvije bronzane medalje u vožnji na hronometar na Olimpijskim igrama — 2012 i 2016, kao i bronzanu medalju u vožnji na hronometar na Svjetskom prvenstvu. Tokom karijere, suočavao se sa brojnim optužbama da je koristio rupe u anti doping pravilima, kako bi upotrebljavao lijekove koji povećavaju performanse.[4]

Profesionalnu karijeru počeo je 2007. godine, u afričkom timu Konika Minolta. Takmičio se za Keniju do 2008, kada je prešao u britanski tim Barlovrld i od tada nastupa pod britanskom licencom. U timu je proveo dvije sezone, nakon čega je, 2010. potpisao ugovor sa novoosnovanim timom Skaj. Prvi veliki uspjeh ostvario je 2011, kada je završio Vuelta na Espanju na drugom mjestu, iza Huana Hosea Koba. Godine 2012, radio je za Bredlija Viginsa, koji je osvojio Tur, postavši prvi britanski pobjednik, dok je Frum završio na drugom mjestu.[5] Na Olimpijskim igrama 2012, osvojio je bronzanu medalju u vožnji na hronometar, završivši iza Viginsa i Tonija Martina.

Godine 2013, osvojio je Tur of Oman, Kriterijum intarnasional, Tur de Romandi i Kriterijum di Dofine, nakon čega je bio lider tima na Tur de Fransu. Preuzeo je žutu majicu na osmoj etapi, zadržao je do kraja i osvojio je Tur ispred Naira Kintane, uz tri etapne pobjede. Godine 2014, osvojio je Tur of Oman i Tur de Romandi trke po drugi put, dok je morao da napusti Tur zbog nekoliko padova. Bio je lider tima na Vuelti, koju je završio na drugom mjestu, iza Alberta Kontadora. Godine 2015, osvojio je Vuelta a Andaluziju i Kriterijum di Dofine, nakon čega je osvojio Tur de Frans po drugi put, uz brdsku klasifikaciju. Vozio je i Vuelta a Espanju, ali je nije završio. Godine 2016, osvojio je Kriterijum di Dofine po treći put, čime se pridružio trojici vozača sa tri pobjede, što je rekordan broj pobjeda.[6]Osvojio je Tur takođe po treći put, ispred Romena Bardea, uz jednu etapnu pobjedu, postavši tako prvi vozač nakon Migela Induraina 1995, koji je osvojio Tur dvije godine zaredom.[a] Osvojio je bronzanu medalju u vožnji na hronometar na Olimpijskim igrama 2016, po drugi put, završivši iza Fabijana Kančelare i Toma Dimulena. Vuelta a Espanju je završio na drugom mjestu, iza Kintane. Godine 2017, osvojio je Tur de Frans po četvrti put, ispred Rigoberta Urana, bez ostvarene ijedne etapne pobjede, postavši peti vozač koji je Tur osvojio tri puta zaredom. U finišu sezone, osvojio je Vuelta a Espanju, postavši prvi britanski pobjednik Vuelte.[8] Takođe, postao je prvi vozač nakon Bernara Inoa (1978) koji je osvojio Tur i Vueltu iste godine.[8] Najuspješniju sezonu u karijeri završio je sa osvojenom bronzanom medaljom na Svjetskom prvenstvu u vožnji na hronometar.[9] Naknadno mu je dodijeljena pobjeda na Vuelti 2011, jer je utvrđeno da se prvobitni pobjednik — Huan Hose Kobo, dopingovao. Godine 2018, osvojio je Điro d’Italiju, postavši tako prvi vozač nakon Edija Merksa i Bernara Inoa koji je osvojio sve tri grand tur trke zaredom.[10] Frum je prije etape 19 zaostajao tri minuta i 22 sekunde iza Sajmona Jejtsa; na etapi 19 napao je na 80 km do cilja i došao do solo pobjede, napravivši jedan od najvećih preokreta u istoriji trke.[11] Takođe, nakon osvajanja Vuelte, Frum je postao i prvi Britanac koji je osvojio Điro.[12] Pokušao je da postane prvi vozač nakon Marka Pantanija 1998, koji će osvojiti Điro i Tur iste godine, ali je Tur završio na trećem mjestu, iza Gerenta Tomasa i Dimulena.

Godine 2019, pao je na Kriterijumu di Dofine, zbog čega je morao da propusti ostatak sezone, uključujući i Tur de Frans. Trkanju se vratio na UAE Turu u februaru 2020, ali je u martu sezona prekinuta zbog pandemije kovida 19. U julu 2020, potpisao je ugovor sa vorld tur timom — Izrael start ap nejšn za 2021, nakon čega je izostavljen iz tima za Tur de Frans 2020. Bio je lider na Vuelta a Espanji, ali je već na prvoj etapi izgubio dosta vremena.

Djetinjstvo i amaterska karijera[uredi | uredi izvor]

Frum je rođen u Najrobiju, u Keniji,[2] kao najmlađi od troje dece, od roditelja Džejn i Kliva, koji je bio reprezentativac Engleske u hokeju, za uzrast do 19 godina.[13] Roditelji njegove majke su emigrirali iz Engleske u Keniju da bi pokrenuli farmu useva.[14][15][16] To je bio težak period za Fruma, roditelji su mu se razišli, otac je otišao u Južnu Afriku gde je počeo novi posao, dok mu je majka radila u Keniji kao fizioterapeut.[13] Frumova starija braća, Džonatan i Džeremi su išli u školu ragbija u Varvikširu u Engleskoj, na šta je išao najveći deo porodičnog novca.[13] Kada bi se vratili kući za raspust, skupljali su zmije, Kris je imao dva pitona, a u kući su imali 50 zmija.[13] "Mami se nije to dopadalo, ali je htela da nas ohrabri da učimo pa je dopustila da ostanu u kući." Izjavio je stariji Krisov brat, Džeremi.[13] Kad je Frum imao 13 godina, majka ga je odvela na prvu organizovanu biciklističku trku. Bila je to dobrotvorna trka koju je on osvojio, uprkos tome što ga je majka oborila sa bicikla. Tad je upoznao Dejvida Kinjaha, profesionalnog biciklistu, koju mu je postao mentor i trening partner.[13][17][18][19] "On je bio neobičan, ali nije bio momak za koga mislite da je budući šampion." Rekao je Kinjah "Ništa specijalno, osim u njegovoj glavi."[13] Nakon što je završio osnovnu školu u Najrobiju,[20] Frum se preselio u Južnoafričku Republiku sa 14 godina, gde mu je podrška bio otac. U Johanezburgu je završio srednju školu,[21] a zatim i u internatu u privatnoj školi u Johanezburgu.[19][22][23] Zatim je studirao dve godine ekonomiju na univerzitetu u Johanezburgu.[24][25][26] Tamo je počeo da se bavi drumskim biciklizmom,[24]

Godine 2006. je pobedio Kinjaha prvi put, ali u biciklistilkoj federaciji Kenije nisu hteli da u njihovom timu za igre Komonvelta bude momak baziran u Južnoj Africi. Kinjah je rekao federaciji ako Frum ne bude u timu, svi će krenuri u štrajk i uključili su ga u tim.[13] Na igrama Komonvlta završio je na 17 mestu.[27] Frum je želeo da učestvuje na Svetskom prvenstvu u Salcburgu, za vozače do 23 godine, ali mu iz federacije nisu dozvoljavali. Čitao je sve njihove mejlove i sa Kinjahom je krivotvorio prijavni mejl, kako bi mu dozvolili da učestvuje.[13] Frum je otišao u Salcburg na svoju prvu trku u Evropi i bio je dezorjentisan. Pao je na silasku sa rampe na hronometru i udario je komesare, koji nisu povređeni.[28] Hronometar je završio na 36 mestu, tri i po minuta iza pobednika.[29]

Frumova majka je umrla 2008. ne doživevši da vidi Frumov debitantski nastup na Tur de Fransu kasnije te godine.[13] "Ona je uvek u mojim mislima. Mama mi je bila inspiracija, veliki razlog zbog čega sam ušao u sport. Uvek je vozila auto pored mene, pomažući mi, Kinjah i momci su nosili bidone u dugim vožnjama i stajali su uz nas u svim političkim bitkama." Izjavio je Frum za britanski Telegraf.[13]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

2007—2010.[uredi | uredi izvor]

Frum na Turu Britanije 2007.

Godine 2007. kada je imao 22 godine, Frumu je ponuđeno da provede neko vreme u Južnoafričkom timu Konika Minolta, koji je vozio nekoliko meseci u Evropi.[30] "Uvek mi je bilo teško da balansiram studije i treninge i mislio sam, ok, staviću studije na čekanje. Baviću se biciklizmom, daću sve od sebe godinu dana i ako mogu da napravim nešto od toga, onda super, ali ako ne uspem, srećom mogu da se vratim studijama i da nastavim dalje."[30] Takmičio se od aprila do septembra, za multinacionalni biciklistički tim Svetskog biciklističkog centra, baziranog u Švajcarskoj, koji je promovisao biciklizam u Keniji, Alžiru, Kini itd.[30][31] U maju je vozio svoju prvu etapnu trku, Điro dele Ređioni, gde je pobedio na petoj etapi, kada je napao na dva kilometra do cilja, sa Sirilom Gotjeom i pobedio u sprintu. Frum je tako ostvario prvu pobedu za Keniju na trci ikada.[31] Krajem maja, pobedio je na šestoj etapi na Tur of Japan trci. Frum je napao na 14 krugova do cilja, na stazi Šuzenji, zajedno sa još sedam vozača. Vodeći vozači su se smenjivali u napadima, ali niko nije mogao da se odvoji, dok nije Frum napao i ubrzo napravio veliku prednost. Pobedio je sa 40 sekundi ispred grupe.[32] U junu učestvovao je na B Svetskom prvenstvu, održanom u Kejptaunu, gde je osvojio srebrnu medalju u vožnji na hronometar. Frum je hronometar dug 26,8 km za 35 minuta, 15 sekundi sporije od Kineza Hai Jun Ma.[33][34] U julu je osvojio još jednu medalju za Keniju, na Sve-Afričkim igrama, u Alžiru. Frum je drumsku trku završio na trećem mestu.[35] 26. septembra, učestvovao je na Svetskom drumskom prvenstvu za vozače do 23 godine, hronometar je završio na 41 mestu.[36]

Frum na Tur de Fransu 2008.

Na preporuku Afričkog vozača, Robija Hantera, Frum je potpisao ugovor sa britanskim timom Barvorld, gde je počela njegova profesionalna karijera.[22][30] U martu, završio je drugi na trci u Južnoj Africi, Điro del Kapo, minut i 41 sekundu iza suvozača, Kristijana Fanbergera.[37] U aprilu i maju vozio je Kriterijum International, Gent—Vevelgem i ardenske klasike. U julu debitovao je na grand tur trkama, ušao je u sastav tima za Tur de Frans, postavši tako prvi Kenijac na trci, ali pod zastavom Velike Britanije.[38] Završio je na 84 mestu u generalnom plasmanu i na 11 mestu u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača.[39] U oktobru, završio je četvrti na Herald san Turu, u Australiji.[40]

Prvu profesionalnu pobedu Frum je ostvario na drugoj etapi trke Điro del Kapo, u martu 2009. Već nakon 20 km desetočlani beg se odvojio, član tog bega bio je i Frum, koji je napao na 30 km do cilja, pobedio je četiri minuta ispred drugoplasiranog Džeja Tomsona.[41] U maju, vozio je Điro d’Italija, koju je završio na 36 mestu u generalnom plasmanu i na sedmom mestu u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača.[42] Na nacionalnom prvenstvu završio je četvrti, Frum je u sprintu četvoročlanog bega završio zadnji.[43] U julu, pobedio je na maloj jednodnevnoj trci u Južnoj Africi, Anatomik džok rejs. Frum je trku dugu 150 km završio za 4 sata, 4 minuta i 33 sekunde, 10 sekundi ispred Malkolma Lanža.[44] U septembru 2009. objavljeno je da je Frum potpisao ugovor sa timom Skaj za 2010. godinu.[45]

Sezonu 2010. Frum je počeo u januaru, na trci Tur danu ander, gde je završio na 76 mestu u generalnom plasmanu.[46] U februaru je ostvario najbolji rezultat za tim Skaj u svojoj prvoj sezoni, na dvodnevnoj trci u Francuskoj, Tur di Aut var, završio je na devetom mestu.[47] Nakon trka po Španiji i Francuskoj, gde nije ostvario zapažene rezultate, Frum je vozio ardenske klasike, ali ni na njima nije ostvario dobar rezultat. Amstel gold rejs je završio na 76,[48] Fleš Valon na 119,[49] a Lijež—Bastonj—Lijež na 138 mestu, od 140 koliko je završilo trku.[50] Sezonu je nastavio na trci Tur de Romandi, ali je napustio tokom druge etape.[51] Na Điro d’Italiji, Frum je bio gotovo neprimetan, samo je dve etape završio ispod 50 mesta. Na etapi 19, Frum je patio od povrede kolena, zbog čega je na usponu Mortirolo otpao od grupeta, zbog čega se pridržavao za policijski motor. Komesar trke je to primetio i naredio mu je da odmah siđe sa bicikla i napusti trku.[52] Kažnjen je i sa 200 švajcarskih franaka.[53] Frum je izjavio da se pridržavao za motor samo da bi došao do zone gde se uzima hrana, da bi napustio trku.[52] Nakon Đira, vozio je Tur of Austrija trku (Ostereiš—Runfart), gde je završio na 63 mestu u generalnom plasmanu.[54] Dobar rezultat nije ostvario ni na Eneko Turu, dok trke u Kanadi, Gran pri sajkliste de Montreal i Gran pri sajkliste de Kvebek nije završio. Na nacionalnom prvenstvu u vožnji na hronometar, Frum je završio drugi, minut i 22 sekunde iza suvozača iz Skaja, Bredlija Viginsa.[55][56] U oktobru, predstavljao je Englesku na Igrama Komonvelta, završivši peti na 40 km dugom hronometru, dva minuta i 20 sekundi iza pobednika Dejvida Milara.[57] Frum je učestvovao i u drumskoj trci, završio je na 44 mestu.[58] Nakon igara, završio je sezonu.

2011.[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2011 počeo je na Vuelta a Andaluziji. Trka je počela prologom, koji je Frum završio na 26 mestu, 20 sekundi iza pobednika — Žemija Engulvena.[59] Nakon tri etape Frum je bio na 15 mestu u generalnom plasmanu, ali je na četvrtoj etapi izgubio osam minuta.[60] Trku je završio na 50 mestu.[61] Sezonu je nastavio u Španiji, na trodnevnoj trci Vuelta a Mursija. Trka je počela ravnom etapom, na kojoj je trijumfovao Majkl Metjuz, dok je Frum završio u glavnoj grupi, na 41 mestu.[62] Na drugoj, brdskoj etapi, Frum je izgubio osam minuta;[63] dok je hronometar na poslednjoj, trećoj etapi, završio na 19 mestu, 46 sekundi iza Alberta Kontadora.[64] Kontador je osvojio trku, dok je Frum završio na 62 mestu, devet minuta iza.[64] Sezonu u Španiji nastavio je na Vuelta a Katalunja trci. Nakon prve dve sprinterske etape, borba za generalni plasman vođena je na trećoj, kraljevskoj etapi; pobedio je Alberto Kontador, dok je Frum završio devet minuta iza.[65] U nastavku je gubio vreme po ravnim etapama i završio je trku na 62 mestu, deset i po minuta iza Kontadora.[66] Bolji rezultat ostvario je na narednoj trci u Španiji — Vuelta a Kastilja i Leon. Nakon prve dve sprinterske etape, na trećoj je vođena borba na dva uspona.[67] Frum je etapu završio na 20 mestu, 40 sekundi iza pobednika i zauzimao je 18 mesto u generalnom plasmanu.[67] Hronometar na četvrtoj etapi završio je deseti, 38 sekundi iza Kontadora i popeo se na 16 mesto u generalnom plasmanu.[68] Poslednju, petu etapu završio je u grupi, ali je zahvaljujući tome što su Pardilja i Alvarez izgubili 15 sekundi, trku završio na 14 mestu.[69]

Frum na trci Tur de Romandi 2011.

Nakon trka u Španiji, u aprilu je vozio Tur de Romandi trku u Švajcarskoj. Romandija je počela 3,5 km dugim prologom, koji je Frum završio na 88 mestu, 13 sekundi iza Honatana Kastrovijeha.[70] Na prvoj etapi, Pavel Brut je trijumfovao iz bega, dok je Frum završio deseti u borbi glavne grupe i došao do 19 mesta u generalnom plasmanu.[71] Dobrom vožnjom na drugoj etapi došao je do 16 mesta u generalnom plasmanu,[72] dok je hronometar na četvrtoj etapi završio na 50 mestu, ali je došao do 15 mesta u generalnom plasmanu, zahvaljujući lošijim rezultatima drugih vozača.[73] Na poslednjoj etapi nije bilo promena i završio je trku na 15 mestu, minut i 18 sekundi iza pobednika — Kadela Evansa.[74] Sezonu je nastavio na Tur of Kalifornija trci. Prva etapa otkazana je zbog snega i lošeg vremena,[75] a nakon dve sprinterske etape koje je završio u grupi, na četvrtoj, prvoj brdskoj etapi, izgubio je skoro tri minuta od pobednika — Krisa Hornera.[76] Hronometar na šestoj etapi završio je na 22 mestu, minut i po iza Dejvida Zabriskog i tako došao do 17 mesta u generalnom plasmanu.[77] Na kraljevskoj, sedmoj etapi, Frum je otišao u beg zajedno sa još osam vozača.[78] Kako se etapa bližila kraju, beg je dostignut, Frum je otpao i od glavne grupe i završio je etapu 32 minuta iza Hornera.[78] Na poslednjoj, sprinterskoj osmoj etapi, završio je četiri minuta iza grupe[79] i trku je završio na 66 mestu, 40 minuta iza Hornera.[79] U istoj formi nastavio je i na trci Škoda Tur de Luksemburg, gde je završio na 71 mestu.[80] Na trećoj etapi završio je deveti u sprintu,[81] dok je na ostalim etapama gubio vreme i završio je 14 minuta iza pobednika — Linusa Gerdemana.[80] Tur de Svis (dosl. trka oko Švajcarske) počela je 7 km dugim prologom, koji je Frum završio na 11 mestu, 24 sekunde iza Fabijana Kančelare.[82] Nakon solidne druge etape, koju je završio na 12 mestu,[83] na trećoj etapi izgubio je 10 minuta,[84] a na četvrtoj još osam.[85] Hronometar na poslednjoj, devetoj etapi, završio je na devetom mestu i trku je završio na 47 mestu, 42 minuta iza pobednika — Levija Lajphajmera.[86] U julu, nije ušao u sastav tima Skaj za Tur de Frans i vozio je Briksia Tur, trku u okrugu Breša, koja se 2011 održavala po poslednji put.[87] Prvu etapu završio je na 21 mestu, u maloj grupi koja je na cilj stigla dva minuta nakon pobednika;[88] dok je na drugoj etapi izgubio 15 minuta.[89] Trku je završio na 45 mestu, 24 minuta iza pobednika.[90] Nedelju dana nakon Briksie, vozio je Tur de Polonje trku. Prvu etapu završio je u grupi na 112 mestu,[91] zanimljivo je da su samo petorica vozača od 175 završila sa vremenskim zaostatkom.[91] Nakon dve sprinterske etape koje je završio u grupi, na četvrtoj etapi izgubio je 30 sekundi.[92] U nastavku trke gubio je vreme u završio je na 88 mestu u generalnom plasmanu, 26 minuta iza Petera Sagana.[93]

Frum (levo) i Bredli Vigins na podijumu na Vuelta a Espanji 2011

Na Vuelta a Espanju, Frum je došao kao pomoćnik za Bredlija Viginsa.[94][95] Vuelta je startovala ekipnim hronometrom, koji je tim Skaj završio 40 sekundi iza tima Leopard Trek.[96] Prve borbe vođene su na četvrtoj etapi, na poslednjem usponu, Sijera Nevada. Vinčenco Nibali je napao na 7,5 km do cilja i stekao prednost, ali je ubrzo dostignut;[97] Kris Anker Serensen i Danijel Moreno su napali sledeći,[97] Frum je izašao na čelo grupe i diktirao tempo, nakon čega su ga zamijenili drugi vozači i završio je etapu u grupi, 11 sekundi iza Morena, koji je osvojio etapu.[97] Na petoj etapi, Hoakim Rodrigez je napao na poslednjem usponu,[98] Vigins je otpadao od grupe, Frum je radio za njega i završili su 20 sekundi iza Rodrigeza.[98] Na šestoj etapi, koja je trebalo da bude sprinterska, tim Likvigas—Kenondejl je na spustu sa poslednjeg uspona, San Heronima, na 10 km do cilja, razdvojio grupu na više manjih.[99] Četvorica vozača Likvigas—Kenondejla, uključujući Nibalija i Sagana, došli su na cilj zajedno sa Pablom Lastrasom,[99] dok je Frum završio 23 sekunde iza i pao je na 21 mesto u generalnom plasmanu, sa istim vremenom kao Vigins.[99] Na osmoj etapi, Rodrigez je napao pri kraju etape, dok su Frum i Vigins otpadali i završili etapu 20 sekundi iza.[100] Na devetoj etapi, prvoj velikoj brdskoj, borba se vodila na poslednjih 10 km.[101] Prvo je Mikele Skarponi napao, a ostali su pratili;[101] zatim se Nibali odvojio, ali su ga dostigli, nakon čega su napali Danijel Martin i Nikolas Rouč;[101] Rouč je ubrzo otpao, a Martinu se pridružio Nibali, dok je Frum pokušavao da dovede Viginsa do njih.[101] Na 2 km do cilja, favoriti su opet bili zajedno;[101] Martin je počeo da sprinta na 250 metara do cilja i osvojio je etapu, dok je Frum završio sedam sekundi iza, došavši do 14 mesta u generalnom plasmanu, tri sekunde iza Viginsa, koji je bio na 13 mestu.[101][102] Na 47 km dugom hronometru na desetoj etapi, Frum je sasvim neočekivano, osvojio drugo mesto, ispred Viginsa i uzeo lidersku majicu.[103] Nakon prvog merenja, Frum je zaostajao, ali je vozio sve bolje i završio je 59 sekundi iza Tonija Martina, dok je završio 29 sekundi ispred Viginsa.[103] Frum je tako uzeo crvenu majicu, ali je i dalje radio za Viginsa, koji je došao do trećeg mesta u generalnom plasmanu.[103] Na etapi 11, na 18 km dugom usponu do cilja, Frum je reagovao na brojne napade, ali je zatim u poslednjem kilometru otpao i završio 27 sekundi iza Viginsa, zbog čega je pao na drugo mesto u generalnom plasmanu, dok je Vigins uzeo crvenu majicu, sedam sekundi ispred.[104] Na etapi 14, Huan Hose Kobo je napao u finišu i nadoknadio 20 sekundi, dok su Frum i Vigins završili sa istim vremenom.[105] Na etapi 15, koja je išla do Anglirua, Kobo je napao na 6 km do cilja, Frum je radio za Viginsa, ali je Kobo bio sve dalje;[106] uspeli su da ga zadrže na 40 sekundi, ali na 2 km do cilja Vigins je otpao,[106] dok je Frum nastavio da vozi sa Denisom Menjšovim i završio je 48 sekundi iza Koba, koji je preuzeo crvenu majicu.[106] Na drugi dan odmora, Frum je otišao sa drugog mesta, 20 sekundi iza Koba, sa 26 sekundi ispred Viginsa.[106] Na etapi 16, na drugom prolaznom cilju na 10 km do cilja, Frum je napao u nameri da uzme sekunde bonifikacije, ali brzom reakcijom Kobovih suvozača, uzeo je samo dve sekunde;[107] međutim pri velikoj brzini u sprintu, grupa se razdvojila i Frum je završio etapu dve sekunde iza Koba.[107] Na etapi 17, Martin je napao na 5 km do cilja, nakon čega su se smenjivali u napadima.[108] Kobo je izašao na čelo grupe favorita, a zatim napao na kilometar do cilja, Frum je pratio a zatim i napao;[108] Kobo prvobitno nije mogao da prati, ali ga je dostigao i Frum je trijumfovao u sprintu.[108] Britanac je tako došao na 13 sekundi iza Koba, dok je Vigins pao na minut i 40 sekundi.[108] Na etapi 18, Vigins je radio na čelu grupe u finišu, Frum je zatim napao, ali je Kobo pratio.[109] Uprkos pokušajima, Frum nije uspio da distancira Koba i razlika je ostala ista.[109] Na etapi 20, Frum je napao na 20 km do cilja, pogrešno protumačivši baner, misleći da je tu prolazni cilj;[110] Kobo je odmah reagovao, ali je Frum usporio kad su mu iz tima javili da je prolazni cilj nekoliko kilometara dalje.[111] Na kraju nije uspio da dođe de sekundi bonifikacije.[110] Etapa je bila ravna i nije bilo prostora za napade i ostala je ista razlika.[110] Na poslednjoj, etapi 21, Frum nije pokušavao da nadoknadi vreme i završio je drugi, 13 sekundi iza Koba,[112] izjednačivši rezultat Roberta Milara, koji je pre Fruma bio jedini Britanac koji je osvojio drugo mesto na grand tur trkama.[113]

"Da ste mi pre tri nedelje rekli da ću stajati na podijumu u Madridu, ne bih vam verovao", izjavio je Frum nakon Vuelte.[94] Takođe je izjavio da su ljudi trčali na etapi pored njega i govorili mu "Ako pobediš ubićemo te".[114] Produžio je ugovor sa timom Skaj na tri godine,[115] a zatim je igrao bitnu ulogu za Marka Kevendiša na Svetskom prvenstvu u drumskoj vožnji.[116] Frum je radio na čelu grupe u prvom delu trke, ali je kasnije napustio, dok je u sprintu Kevendiš osvojio Svetsko prvenstvo.[116] Sezonu je završio na Tur of Peking trci. Trka je startovala hronometrom, koji je Frum završio na četvrtom mestu, 26 sekundi iza Tonija Martina.[117] Na trećoj etapi, Frum je pokušao da se odvoji u finišu, ali nije uspeo.[118] Naredne dve etape su bile sprinterske i Frum je trku završio na trećem mestu.[119]

2012.[uredi | uredi izvor]

Na početku 2012. godine, Frumu se opet vratila šistozomijaza, zbog koje je morao da se povuče sa Volta Algarve trke i da propusti većinu trka u prvom delu sezone. Vratio se trkama u maju, na Turu Romandije, gde je pomogao Viginsu da osvoji trku. Frum je izabran da vozi Tur de Frans, kao jedan od pomoćnika za Viginsa. Frum nije imao sreće na početku Tura, izgubio je vreme na prologu, a zatim i u padu. Na sedmoj etapi, Frum je vozio za Viginsa, a nakon što je mala grupa stigla na brdo, Kadel Evans je napao, Frum je odmah reagovao, stigao ga i pobedio na etapi. Frum je na ostalim etapama bio jači od Viginsa, ali iz tima nije dobio dozvolu da se bori za sebe, već isključivo da pomaže Viginsu i tako je propustio šansu da pobedi na etapi 19. Frum je završio Tur na drugom mestu, iza Viginsa, uz jednu osvojenu etapu. Na oba hronometra, Frum je završio drugi, iza Viginsa.

Na Olimpijskim igrama u Londonu, Frum je osvojio bronzanu medalju u vožnji na hronometar, završivši iza Bredlija Viginsa i Tonija Martina. Nakon toga, Frum je bio lider tima na Vuelti, ali umoran nakon Tur de Fransa, nije bio konkurentan za osvajanje, završio je na četvrtom mestu.

2013.[uredi | uredi izvor]

Godinu 2013, Frum započinje osvajanjem Tura Omana, što mu je prva osvojena etapna trka u karijeri. Nakon Omana, osvojio je drugo mesto, etapu i klasifikaciju po poenima na Tireno—Adriatiko trci. Pre Tur de Fransa, Frum je osvojio Kriterijum Internacional, Tur Romandije i Kriterijum Dofine.

Na Tur de Frans, frum je došao kao lider tima, bez Bredlija Viginsa. Start Tura je bio loš za Fruma, pao je pre početka prve etape, u neutralnoj zoni. U narednim etapama, Frum nije imao problema, a zatim je superiorno pobedio na osmoj etapi, minut i po ispred alehandra Valverdea i po prvi put obukao žutu majicu. Na devetoj etapi, Frum je bio izolovan i napadali su ga mnogi favoriti, ali nije izgubio vreme. Na etapi 12, hronometru, Frum je završio na drugom mestu i dodatno povećao svoju prednost. Alberto Kontador i drugi favoriti su uzeli Frumu minut na etapi 13, nakon što se grupa podelila zbog vetra. Frum je pobedio na etapi 15, na Mon Ventuu, ispred Naira Kintane. Pobedio je na hronometru na etapi 17 i do kraja je održao prednost i osvojio je svoj prvi Tur de Frans, četiri minuta ispred drugoplasiranog Naira Kintane. Frum je tokom Tura 19 puta radio doping test. U oktobru, dobio je nagradu za najboljeg vozača godine.

2014.[uredi | uredi izvor]

Na početku 2014. godine, Frum je drugi put zaredom osvojio Tur Omana i Tur Romandije, a zbog bolesti je preskočio Tireno—Adriatiko.

Na Tur de Frans, Frum je došao kao aktuelni šampion i prvi favorit za osvajanje, ali nakon više padova na etapama 4 i 5, Frum je bio primoran da napusti Tur na petoj etapi.

Oporavio se na vreme za Vueltu i novi okršaj sa Kontadorom, koji je takođe morao da napusti Tur de Frans zbog povrede. Kontador i Frum su vodili veliku borbu i Kontador je osvojio Vueltu, Frum je završio na drugom mestu, izgubivši vreme na nekim brdskim etapama i na hronometru.

2015.[uredi | uredi izvor]

Nakon osvajanja Tura Omana prethodne dve godine, Frum je 2015. započeo u Španiji, na trci Ruta del Sol, gde je opet vodio veliku borbu sa Kontadorom, ali ovoga puta je pobedio za dve sekunde. Nakon toga, Frum učestvuje na Ardenskom klasiku Fleš Valon, gde je doživeo težak pad i završio je na 123 mestu. Na Turu Romandije, osvojio je treće mesto, iza dvojca Kaćuše, Ilnura Zakarina i Simona Špilaka. A pre Tur de Fransa, Frum je osvojio Kriterijum Dofine.

Tur de Frans je osim Fruma, imao još tri velika favorita, aktuelni šampion Vinčenco Nibali, dvostruki šampion i osvojač Đira 2015. godine Alberto Kontador i Nairo Kintana, šampion Đira iz 2014. godine.

Frum je uzeo majicu na trećoj etapi, sekundu ispred Tonija Martina, koji je preuzeo majicu pobedom na četvrtoj etapi. Nakon što je Toni Martin doživeo pad na šestoj etapi i nije startovao sedmu etapu, Frum je odbio da nosi žutu majicu, tako da na toj etapi nije bilo žute majice, a osvajanjem drugog mesta na sedmoj etapi, Frum je opet bio lider. Kasnije je osvojio desetu etapu i učvrstio je svoju prednost. Sa Nibalijem u lošoj formi i umornim Kontadorom, jedini rival Frumu je bio Nairo Kintana, koji mu je smanjio prednost na zadnje dve etape, ali nije mogao više od drugog mesta. Frum je osvojio svoj drugi Tur de Frans, pobedivši i u brdskoj klasifikaciji.

Nakon Tura, Frum je objavio da će pokušati da osvoji i Vueltu. Frum je bio prvi pobednik Tura koji je vozio Vueltu, još od 2008. kada je to uradio Karlos Sastre. Frum nije imao snage u brdskim etapama, gubio je vreme, doživio je pad i morao je da se povuče.

2016.[uredi | uredi izvor]

Pre početka 2016. godine, tim Skaj je objavio da će Frum pokušati da osvoji Tur de Frans i Olimpijske igre i u drumskoj i u vožnji na hronometar.[120]

Sezonu je počeo u Australiji u februaru, na Herald san Turu. Trka je počela 2 km dugim prologom, koji je Frum završio na 26. mestu.[121] Na prvoj etapi Frum je napao na poslednjem usponu, zajedno sa suvozačem, Piterom Kenjakom. Kenjak je pobedio na etapi, dok je Frum završio drugi, a to je bio i novi poredak u generalnom plasmanu.[122] Na drugoj, ravnoj etapi, Timovi Skaj i Orika su razdvojili glavnu grupu u poslednjih 10 km, Frum je završio na četvrtom mestu.[123] Na poslednjoj etapi, Frum je napao na drugom usponu, zadržao je prednost do kraja i pobedio na etapi.[124] Uzeo je dovoljno vremena Kenjaku i osvojio je trku sa 32 sekunde ispred njega, uz osvojenu i brdsku klasifikaciju.[124] Sezonu je nastavio krajem marta na Vuelta a Katalonji. Na trećoj etapi vođene su prve borbe u brdima, Danijel Martin je pobedio, dok je Frum završio deveti, 12 sekundi iza.[125] Na četvrtoj etapi, vođena je borba na poslednjem usponu, dugom 18,5 km, Frum nije mogao da prati napade Kintane i Kontadora i završio je osmi, 30 sekundi iza.[126] Na poslednje tri etape nije vođena velika borba za generalni plasman i Frum je trku završio na osmom mestu, 46 sekundi iza pobednika Naira Kintane.[127] Na Lijež—Bastonj—Liježu završio je na 112. mestu, dok je trku osvojio njegov suvozač Vaut Puls.[128] Pripreme za Tur de Frans nastavio je na Tur de Romandi trci. Trka je počela prologom, koji je Frum završio na 62. mestu, 26 sekundi iza pobednika Jona Izagirea.[129] Na drugoj etapi Frumu se probušila guma malo pre početka uspona Le Šamp, na 10 km do cilja, Mikel Nieve mu je dao točak, ali je zamena išla sporo i ubrzo su stekli veliki zaostatak.[130] Na 17 km do cilja Frum je bio blizu povratka u glavnu grupu, ali su tada ubrzali tempo i Frum je ponovo distanciran. Na kraju je izgubio 17 i po minuta i ispao iz borbe za generalni plasman.[130] Na hronometru na trećoj etapi, Frum je pokušao da dođe do etapne pobede, ali je završio četvrti, devet sekundi iza pobednika Tiba Pinoa.[131] Do pobede je ipak došao na četvrtoj etapi. Frum je napao na 40 km do cilja, zajedno sa Tidžejem van Garderenom, od koga je otišao na 3 km do vrha poslednjeg brdskog cilja.[132] Frum je brdski cilj prešao sa prednošću od 20 sekundi, ali je na spustu izgubio dosta vremena, jer nije hteo da rizikuje po mokroj ulici i trijumfovao sa četiri sekunde ispred Izagirea.[132] Poslednja etapa je bila sprinterska i Frum je trku završio na 38. mestu, 21 minut iza Naira Kintane.[133] Poslednja trka koju je vozio u okviru priprema za Tur bila je Kriterijum di Dofine, trka koja se smatra generalnom probom pred Tur de Frans.[134] Dofine je startovao brdskim prologom, koji je Frum završio treći, 13 sekundi iza Alberta Kontadora.[135] Na drugoj etapi, Frum je završio osmi, u sprintu na brdu, razlika u generalnom plasmanu je ostala ista.[136] Nakon dve sprinterske etape, borba za generalni plasman vodila se na petoj etapi. Tim Skaj je kontrolisao trku, a na početku poslednjeg uspona poslali su Mikela Landu u napad.[137] Na 3 km do cilja, Dan Martin je napao, Frum je zaostajao, ali se ubrzo vratio i napao na 2,5 km do cilja.[137] Kontador je odmah reagovao, ali nije imao snage da ga prati, jedini koji je mogao da ga prati bio je Riči Port. Njih dvojica su prestigli Landu i stigli su na cilj zajedno, Frum je odsprintao bivšeg suvozača, pobedio na etapi i preuzeo žutu majicu.[137] Na šestoj etapi, Romen Barde je napao na 10 km do cilja, pratio ga je Tibo Pino, dok je pozadi Frum markirao napade rivala.[138] U samom finišu Frum je napao i stekao još osam sekundi ispred Porta i Kontadora, dok je napadom smanjio zaostatak za Bardeom na etapi na minut i sačuvao žutu majicu.[138] Na poslednjoj etapi, Barde je napadom pet sekundi, što mu je bilo dovoljno da završi Dofine na drugom mestu, dok je Frum osvojio trku, 12 sekundi ispred Bardea, markirajući druge napade na poslednjoj etapi.[139]

Frum na hronometru na etapi 18 Tur de Fransa 2016.

Frum je na Tur de Frans došao kao najveći favorit, dok su mu najveći rivali bili Nairo Kintana, Alberto Kontador, Riči Port, Romen Barde, Tidžej van Garderen i Fabio Aru.[140] Tur je startovao sprinterskom etapom, na kojoj je Mark Kevendiš, Frumov bivši suvozač, uzeo žutu majicu po prvi put u karijeri.[141] Prve borbe za generalni plasman vođene su na ossmoj etapi, napadi su počeli na 3 km do vrha poslednjeg brdskog cilja, niko nije uspio da se odvoji na usponu, dok je Frum napadom na spustu uspio da stekne prednost i pobedi na etapi, 13 sekundi ispred grupe, preuzevši tako i žutu majicu.[142] Deveta etapa sastajala se od pet brdskih ciljeva, tim Skaj je kontrolisao trku, Kontador je napustio zbog pada, a borba je vođena na poslednjem usponu.[143] Na 5 km do cilja napadali su Kintana, Port i Barde, zatim je pokušao i Frum i uspeli su da se odvoje od drugih favorita; završili su etapu sa istim vremenom i Frum je zadržao žutu majicu.[143] Na etapi 11, potpuno ravnoj, gde se nije očekivala borba za generalni plasman, ali Peter Sagan je napao na 12 km do cilja, pratili su Macjej Bodnar, Frum i Gerent Tomas, koji su došli zajedno na cilj, gde je Sagan odsprintao Fruma.[144] Frum je tako uzeo još deset sekundi rivalima.[144] Na etapi 12, koja je vožena do Mon Vantua, Frum, Port i Bauke Molema su bili ispred drugih rivala na poslednjem usponu, Vantuu, kada ih je kamerman na motoru oborio u poslednjem kilometru.[145] Motorista je oborio Porta, preko kojeg je pao i Frum, dok je Molema uspio da ih zaobiđe.[145] Frumov bicikl je bio potpuno uništen, tako da je trčao dok nije dobio bicikl od neutralnog mehaničara, ali mu nije odgovarao i morao je da sačeka timski automobil.[145] Novi bicikl je dobio na 500 metara do cilja. Cilj je prošao minut i 40 sekundi iza Moleme i minut i 14 sekundi iza grupe drugih favorita.[145] Iako je plasmanom na etapi izgubio žutu majicu, sudije su odlučile da i Frumu i Portu dodele isto vreme kao i Molemi, te je tako zadržao žutu majicu, povećavši prednost u odnosu na Kintanu, Bardea i druge.[145] Na hronometru na etapi 13, Frum je zavrršio drugi, minut iza Toma Dimulena, ali preko dva minuta ispred Kintane, Jejtsa, Porta i Bardea.[146] Nakon hronometra, Frum je povećao prednost u generalnom plasmanu na dva minuta ispred Moleme, 2' 45" ispred Jejtsa, dok su ostali bili na preko tri minuta.[146] Nakon tri relativno mirne etape, borba se nastavila na etapi 17. Tim Skaj je kontrolisao trku, Fabio Aru i Danijel Martin su pokušali sa napadima u finišu, ali su brzo dostignuti.[147] Međutim, kada je Riči Port napaao, Frumovi suvozači nisu mogli da ga dostignu, zbog čega je Frum krenuo sam - ostavivši sve ostale iza sebe.[147] Završili su deset sekundi ispred Jejtsa i Bardea, dok su ostali završili dosta iza.[147] Na brdskom hronometru na etapi 18, Frum je trijumfovao 21 sekundu ispred Dimulena i povećao je prednost u generalnom plasmanu na četiri minuta ispred Moleme.[148] Na etapi 18, Vinčenco Nibali je pao na spustu ispred Fruma, nakon čega je pao i Frum.[149] Uzeo je bicikl od Gerenta Tomasa, ali nije mogao da isprati napad Bardea na 10 km do cilja, završio je etapu 36 sekundi iza Bardea, ali je zadržao veliku prednost u generalnom plasmanu.[149] Na etapi 20, Frum i tim Skaj su kontrolisali trku, drugi vozači su nadoknadili nekoliko sekundi, ali Frum je ostao lider i ostalo je još samo da završi etapu u Parizu.[150] Poslednja, etapa 21 je tradicionalno mirna, prošla je bez problema i Frum je osvojio svoj treći Tur, sa četiri minuta i pet sekundi ispred Romena Bardea..[151]

Nakon Tur de Fransa, Frum je bio lider britanskog tima na Olimpijskim igrama u Rio de Ženeiru. Imao je mehaničkih problema i morao je da menja bicikl, ali ga je Gerent Tomas vratio u glavnu grupu. Frum je napadao, ali nije imao snage kad je Vinčenco Nibali uputio odlučujući napad i na kraju je drumsku trku završio na 12. mestu, tri minuta iza pobednika, Grega van Avermata.[152] Sledeći cilj bilo mu je osvajanje zlatne medalje u trci na hronometar, ali je morao da se zadovolji bronzom, kao i u Londonu 2012.. Završio je 1'02" iza pobednika Fabijana Kančelare i 15 sekundi iza Toma Dimulena.[153] Nakon Olimpijskih igara, Frum je doneo odluku da vozi Vuelta a Espanju, sa namerom da je osvoji nakon dva druga mesta. Glavni konkurenti bili su mu Nairo Kintana, Alehandro Valverde i Alberto Kontador.[154] Vuelta je počela ekipnim hronometrom koji je pobedio tim Skaj, te je tako Frum stekao 52 sekunde ispred Kontadora.[155] Već na trećoj etapi vođene su borbe u brdima. Na poslednjem usponu tim Movistar je postavio jak tempo, Frum je bio distanciran ali je uspio da se vrati i da završi zajedno sa Valverdeom i Kintanom.[156] Nakon nekoliko mirnijih etapa, borba je nastavljena na osmoj etapi. Pri vrhu poslednjeg uspona, Kintana je napao, Frum nije mogao da reaguje i izgubio je 33 sekunde i nakon etape zaostajao je 27 sekundi za Kintanom u generalnom plasmanu.[157] Na devetoj etapi, čiji cilj je bio na usponu druge kategorije, Frum nije uspio da se odvoji i favoriti su završili zajedno.[158] Na desetoj etapi, Frum je polako otpadao od grupe na 9 km do cilja;[159] na 5 km do cilja, Kontador i Kintana su napali, povećavajući razliku, ali tada se Frum oporavio i dostizao rivale jednog po jednog, osim Kintane.[159] Na kraju je dostigao i Roberta Hesinka, koji ga je odsprintao na cilju, tako da je Frum završio treći, 25 sekundi iza Kintane, odnosno 31 zbog bonifikacije.[159] Na etapi 11, na poslednjem usponu Penja Kabarga dugom 1,8 km, Esteban Čavez je prvi napao, stekao prednost, ali je dostignut kad je Valverde krenuo.[160] Frum je pratio, a zatim je napao;[160] Kintana je jedini mogao da ga prati.[160] Frum nije uspio da se odvoji, ali je osvojio etapu u sprintu.[160] Etapa 13 je vožena lagano, nije bilo borbi, a glavna grupa je završila čak 33 minuta iza pobednika etape, Valerija Kontija.[161] Na kraljevskoj, etapi 14, čiji je cilj bio na usponu Kol d’Obisk dugom 18 km, vođena je velika borba. Kintana je pokušavao da distancira Fruma, ali nije mogao.[162] Prvi put je napao na polovini uspona — Frum je pratio.[162] Njih dvojica su završili etapu zajedno, dok je Kontador distanciran.[162] Na naizgled ne toliko teškoj, etapi 15, dugoj samo 118 km, Frum je bio u problemima.[163] Kontador je napao na početku etape, Kintana je pratio, dok je Frum zaostajao;[163] ubrzo se razlika popela na 20 sekundi, a Frum je imao uz sebe samo dva suvozača.[163] Kako se tempo pojačavao, Frum je ostao bez suvozača, a vozači tima Orika su vukli za Čaveza.[163] Frum do kraja nije mogao da nadoknadi vreme niti je mogao da odgovori kada su Čavez i Valverde napali.[163] Na kraju je izgubio dva minuta i 37 sekundi od Kintane i zaostajao je tri i po minuta u generalnom plasmanu.[163] Većina Frumovih suvozača je etapu završila van vremenske rampe, ali im je dozvoljeno da nastave trku jer je 91 vozač završio van dozvoljenog vremena.[163] Na etapi 17, Kontador je prvi napao, Frum je bio distanciran, pratili su Kintana i Čavez, ali je Frum uspio da se vrati i prva četvorica su završili zajedno.[164] Na etapi 19, vožen je hronometar dug 37 km i poslednja prilika za Fruma da se vrati u igru za osvajanje Vuelte. Već na prvom prolaznom merenju Frum je imao 46 sekundi ispred Kintane,[165] dok je prednost na drugom merenju bila preko minut i po;[165] Frum je pobedio na etapi, nadoknadivši dva minuta i 16 sekundi za Kintanom, ali je i dalje imao minut zaostatka.[165] Na poslednjoj brdskoj, etapi 20, Frum je napadao na poslednjem usponu.[166] Prvi napad uputio je na 5 km do cilja, ali je Kintana pratio, kao i svaki naredni napad.[166] Na poslednjem kilometru bilo je jasno da Kintana osvaja Vueltu, ali je Frum i dalje napadao;[166] međutim, nije mogao da napravi razliku, dok je pred cilj Kintana napao i završio dve sekunde ispred.[166] Poslednja etapa vožena je po ravnom, u Madridu, nije bilo promena i Frum je po treći put završio Vueltu na drugom mestu, minut i 23 sekunde iza Kintane. Drugi je završio i u klasifikaciji kombinacije.[167]

Frum je izjavio da će pokušati da osvoji Tur i Vueltu sledeće godine.[168] U oktobru je vozio Suitama Kriterijum. Na 5 km do cilja, Frum, Adam Jejts i Peter Sagan su napali, pridružili su se japanskom biciklisti Šou Hacujumi i Frum završio treći u sprintu.[169] Sezonu je završio na trećem mestu u UCI vorld turu,[170] dok je u izboru za najboljeg biciklistu, nagradi Velo d’Or zauzeo drugo mesto, 16 poena iza Sagana.[171]

2017.[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2017. počeo je na jednodnevnoj trci Kadel Evans grejt okean rejs, trci koja je pokrenuta u čast prvog australijskog pobednika Tur de Fransa, Kadela Evansa.[172] Frum je napao sa Portom u finišu trke, ali nije imao snage i na kraju je otpao od glavne grupe, završivši na 49. mestu, 43 sekunde iza grupe.[173] Sezonu u Australiji nastavio je na Herald san turu, trci koju je osvojio prethodne godine.[124] Trka je počela prologom dugim 2 km, koji je Frum završio na 26. mestu, sedam sekundi iza pobednika.[174] Na prvoj etapi, Frum je na 29 km dugom usponu pokušavao da se distancira iz grupe, ali je na kraju završio minut i 10 sekundi iza pobednika, što je bio i njegov novi zaostatak u generalnom plasmanu.[175] Na poslednjoj, četvrtoj etapi, Frum je napao sa još dva suvozača, ali je brzo dostignut; u potrazi za etapnom pobedom, napao je na 4,5 km do cilja, ali je odmah dostignut.[176] Nije uspio da pobedi, završio je šesti u generalnom plasmanu i tako prekinuo četvorogodišnji niz otvaranja sezone pobedom.[176] Naredna trka koju je vozio bila je Vuelta a Katalunja, gde je prvi put u sezoni vozio protiv konkurenata za Tur de Frans. Trka je otvorena sprinterskom etapom, a na drugoj etapi vožen je ekipni hronometar. Tim Skaj je završio treći, 46 sekundi iza tima Movistar i 48 iza tima BMC.[177] Ipak Movistar je kažnjen sa minut zbog guranja jednog vozača i nakon kažnjavanja, Frum je stekao 14 sekundi u odnosu na Valverdea.[177] Na trećoj etapi, Valverde je napao na 2 km do cilja i pobedio na etapi;[178] Frum je završio osam sekundi iza.[178] Na petoj etapi, na poslednjem usponu prvi je napao Alberto Kontador, ali kada je Alehandro Valverde napao, Frum je bio distanciran;[179] vratio se na kilometar do cilja, Valverde je napao, Frum je otpao, a nakon njega i Kontador.[179] Frum je uspio da dostigne Kontadora i završio /ref> Na etapi 19, vožen je hronometar dug 37 km i poslednja prilika za Fruma da se vrati u igru za osvajanje Vuelte. Već na prvom prolaznom merenju Frum je imao 46 sekundi ispred Kintane, je drugi na etapi, 13 sekundi iza Valverdea.[179] Na šestoj etapi, timovi Movistar i Trek su vukli jako, razdvojili su grupu, dok su Frum i kompletan tim Skaj ostali iza.[180] Pokušavali su da se vrate, ali kako je počeo prvi uspon na etapi — zaostatak je porastao na dva minuta.[180] Sve više timova pridružilo se Treku i Movistaru u radu na čelu grupe, dok je Frum pre poslednjeg uspona bio šest minuta iza.[180] Pošto je bilo jasno da su šanse za podijum izgubljene — Frum je usporio tempo i etapu je završio 26 minuta iza Valverdea.[180] Na poslednjoj, sedmoj etapi, Frum je napao na 9 km do cilja, stekao je 13 sekundi prednosti, ali je dostignut.[181] Na kraju, završio je trku kroz Kataloniju na 30. mestu, 28 minuta iza Valverdea,[181] dok je i u brdskoj klasifikaciji ostao 55 poena iza Valverdea.[181]

Frum na etapi 19 na Tur de Fransu 2017.

Pripreme za Tur de Frans nastavio je u Švajcarskoj, na Tur de Romandi trci. Trka je počela 4,8 km dugim prologom, koji je Frum završio tek na 78. mestu, 29 sekundi iza pobednika Fabija Felinea.[182] Nakon tri mirnije etape, vodila se borba na četvrtoj. Frum je reagovao na prve napade na poslednjem usponu, ali je distanciran nakon što su Sajmon Jejts i Riči Port napali;[183] završio je minut i 15 sekundi iza Jejtsa.[183] Hronometar na poslednjoj, petoj etapi završio je na devetom mestu, 46 sekundi iza Porta;[184] u generalnom plasmanu završio je na 18. mestu, minut i 55 sekundi iza pobednika trke, Ričija Porta.[184] Generalna proba pred Tur de bila mu je trka Kriterijum di Dofine, na kojoj su učestvovali glavni favoriti za Tur. Prve borbe na Dofineu vođene su na hronometru na četvrtoj etapi. Frum je završio na osmom mestu, 37 sekundi iza pobednika, Ričija Porta i 13 sekundi iza Valverdea.[185] Na šestoj etapi, suvozači iz Astane, Fabio Aru i Jakob Fuglsang napali su zajedno pri vrhu poslednjeg uspona, na oko 15 km do cilja, pratili su Frum i Port;[186] prešli su uspon zajedno, na spustu su pokušali da se odvoje, ali su svi završili zajedno; Frum je završio treći u sprintu.[186] Na sedmoj etapi, do Alp d’Ueza, Valverde i Aru su napali prvi, ali su dostignuti.[187] Port je napao na 2 km do cilja, Fuglsang je pratio dok je Frum otpao;[187] izgubio je 23 sekunde i pred poslednju etapu bio je drugi, minut iza Porta.[187] Na poslednjoj etapi dugoj 115 km, Port je distanciran na pretposlednjem usponu, Kol de la Galibijeu;[188] nakon uspona Frum je bio minut i po ispred Porta.[188] Na poslednjem usponu, na 7 km do cilja Fuglsang je napao, pratio je Danijel Martin, dok je Frum izgubio kontakt.[188] Na 3 km do cilja Port je dostigao Fruma i otišao od njega.[188] Jako lošu etapu Frum je završio osmi, minut i 36 sekundi iza pobednika, Jakoba Fuglsanga;[188] dok je završio minut i 24 sekunde iza Danijela Martina, završivši tako trku na četvrtom mestu, samo sekundu iza Martina.[188] Na taj način, Frum prvi put nakon 2012. nije ostvario nijednu pobedu pre Tur de Fransa.[189]

Frum je bio prvi favorit za osvajanje Tura, zajedno sa Portom, dok su drugi rivali bili Nairo Kintana, Alberto Kontador, Romen Barde, Fabio Aru, Alehandro Valverde i Jakob Fuglsang.[190] Tur je startovao hronometrom u Diseldorfu, na kome je pobedio Frumov suvozač Gerent Tomas,[191] dok je zbog pada Tur morao da napusti Valverde.[191] Frum je završio šesti, ali je stekao oko 40 sekundi ispred Porta i Kintane, dok su Aru, Barde i Kontador završili još dalje.[191] Na trećoj etapi, Port i Kontador su napali u poslednjem kilometru, Frum je bio distanciran, ali je Peter Sagan spojio u potrazi za etapnom pobedom.[192] Na petoj etapi, Fabio Aru je napao na 2,3 km do cilja. Italijan je vozio odlično i niko nije mogao ga dostigne;[193] Frum je napao na 1,7 km do cilja, pratili su Port, Martin i Barde; na 1,2 km do cilja Frum je pokušao opet, ali nije mogao da se odvoji od Porta; završio je treći, 20 sekundi iza Arua i preuzeo je žutu majicu.[193] Na devetoj etapi, na poslednjem usponu, ekstra kategorije, odvojila se mala grupa konkurenata;[194] na spustu je pao Port i napustio je Tur;[194] u sprintu šest favorita, Frum je završio treći;[194] Kintana je izgubio minut, a Kontador četiri.[194] Na etapi 12, tim Skaj je kontrolisao trku, na 300 metara do cilja Barde i Aru su napali, dok se Frum mučio i u tih 300 metara izgubio je 22 sekunde od Bardea, 20 od Rigoberta Urana i Arua i izgubio je žutu majicu;[195] zaostajao je šest sekundi iza Arua u generalnom plasmanu.[195] Na kratkoj, etapi 13, Kontador i Mikel Landa su napali na 75 km do cilja, pridružili su im se Kintana i Voren Bargi;[196] Frum nije napadao i završio je u grupi minut i 48 sekundi iza četvorke.[196] Na etapi 14, Aru je otpao na poslednjem kratkom usponu i Frum je preuzeo žutu majicu.[197] Na etapi 15, Frum je bio u problemima. Ag2r je vukao na usponu na 40 km do cilja, Frum je morao da stane i promeni točak;[198] suvozači su uspeli da ga vrate u grupu pre kraja uspona i završio je zajedno sa drugim konkurentima.[198] Na etapi 17, Frum je uzeo treće mesto i četiri bonus sekunde.[199] Na poslednjoj brdskoj, etapi 18, Barde je napadao više puta, ali je Frum pratio i sačuvao je 23 sekunde pred hronometar.[200] Na hronometru na etapi 20, Frum je završio treći, šest sekundi iza Macjeja Bodnara, i minut i 57 sekundi ispred Bardea.[201] Poslednja etapa bila je ravna, slavio se kraj Tura, koji je osvojio Frum, 54 sekunde ispred Urana.[202] Frumu je to bila treća uzastopna, a ukupno četvrta pobeda.[202]

Nekoliko dana nakon Tura, vozio je kriterijum Rozelar, u Belgiji i osvojio ga je.[203] Nakon kriterijuma, vratio se u Francusku i sa nekoliko suvozača trenirao je u Šatel[potrebna odrednica]u, gdje se oporavljao od Tura i pripremao za Vuelta a Espanju.[204] Kao pripremu za Vueltu — vozio je kriterijum Kazahstan, u Astani i kriterijume Aht van Ham i Eten—Ler u Južnoj Holandiji. Kriterijumi u Kazahstanu i Holandiji voženi su 12 i 13. avgusta, te je zbog toga Frumu plaćen privatni let da bi stigao na vreme u Holandiju.[204] Kriterijum u Kazahstanu završio je na 27 mestu,[205] nakon čega je izjavio da je kriterijum bio veliki izazov za njega i da mu je to bila prva poseta Kazahstanu.[206] Prvi kriterijum u Holandiji — Aht van Ham, osvojio je;[207] dok je završio drugi na kriterijumu Eten—Ler,[208] koji je osvojio 2013 i 2015 godine.[209] Pre početka Vuelte, izjavio je da ima "nezavršena posla" sa trkom koju pokušava da osvoji šest godina.[210][211] Frum je bio prvi favorit za osvajanje Vuelte,[212] dok su za njegove najveće rivale važili rivali sa Tur de Fransa— Alberto Kontador, Fabio Aru i Romen Barde; kao i vozači koji su propustili Tur — Vinčenco Nibali, Adam Jejts i Ilnur Zakarin.[213]

Frum slavi osvajanje Vuelta a Espanje 2017.

Vuelta je startovala ekipnim hronometrom, koji je Frumov tim Skaj završio četvrti, devet sekundi iza tima BMC, ali je Frum stekao prednost u odnosu na najveće konkurente; 22 sekunde ispred Nibalija, 26 ispred Kontadora, 32 ispred Arua i 36 sekundi ispred Bardea.[214] Na ravnoj, drugoj etapi, grupa se u poslednjih 10 km prepolovila na nekoliko manjih i Frum je izgubio osam sekundi od nibalija, ali je nadoknadio vreme u odnosu na druge konkurente.[215] Na trećoj etapi, Vuelta je išla u Andoru, gde je vođena velika borba na tri brdska cilja.[216] Tim Skaj je diktirao tempo, omogućivši Frumu da uzme dve sekunde bonifikacije na prolaznom cilju.[217] Na osam kilometara do cilja, Frum je napao i samo je Esteban Čavez mogao da prati.[217] Dostigli su ih na kilometar do cilja;[217] Nibali je napao na 400 metara do cilja i trijumfovao, dok je Frum završio treći.[217] Zahvaljujući dve sekunde bonifikacije sa prolaznog cilja i četiri za treće mesto — Frum je preuzeo crvenu (lidersku) majicu.[217] To je bio prvi put nakon 2011 da je obukao crvenu majicu.[218] Na petoj etapi tim Skaj je radio na čelu, a kada se došlo do uspona, tempo je bio prejak za Arua, Bardea i Nibalija.[219] Alberto Kontador, koji je na trećoj etapi izgubio dva i po minuta, napao je u finišu, Frum i Esteban Čavez su pratili i završili su etapu zajedno.[219] Frum je povećao prednost na 10 sekundi ispred Tidžeja van Garderena, dok su Nibali i Aru zaostajali preko 30 sekundi.[219] Na šestoj etapi, Kontador je napadao, razdvojio je grupu, ali Frum se držao napred zahvaljujući Vautu Pulsu, koji je radio za njega.[220] Međutim, grupa se na spustu spojila i svi favoriti su završili zajedno, osim Van Garderena, koji je pao dvaput.[220] Nakon mirne sedme, borba je nastavljena na osmoj etapi. Dok je beg odlučivao etapnog pobednika, tim Skaj je diktirao tempo, koji je postajao jači kako su se približavali cilju.[221] Kontador je prvi napao, ali je Skaj na tempo stigao;[221] međutim kada je Kontador drugi put napao — Frum je morao da reaguje, dok su ostali pratili.[221] Sledeći je Frum napao i samo je Kontador mogao da prati.[221] Prešli su uspon zajedno, nakon čega su vozili agresivno i na spustu.[221] Etapu su završili zajedno, te je Frum povećao prednost na 30 sekundi ispred Čaveza, dok je Nibali zaostajao 50, a Aru preko minut.[221] Cilj devete etape bio je na 4 km dugom usponu. Timovi Skaj i Kenondejl su radili na čelu. Na poslednjem kilometru, Frum je napao i distancirao sve;[222] Čavez i Majkl Vuds su ga dostigli, ali nakon novog napada — otpali su i Frum je došao do solo pobede, četiri sekunde ispred Čaveza.[222] To je bila prva Frumova pobeda na grand tur trkama u sezoni.[222] Na dan odmora otišao je sa 36 sekundi ispred Čaveza, dok su ostali zaostajali preko minut.[222] Na desetoj etapi, Vinčenco Nibali napao je na spustu sa poslednjeg uspona, ali je dostignut na 15 km do cilja;[223] nakon čega je napao Nikolas Rouč.[223] Frum je završio u grupi, dok je Rouč nadoknadio 30 sekundi i prišao Frumu na 36 sekundi.[223] Na etapi 11, Kontador je napao na 10 km do cilja, zbog čega su otpali Čavez i Rouč, Frumovi najbliži pratioci.[224] Kako se uspon bližio kraju, Nibali je napao na 2 km do cilja, Migel Anhel Lopez je reagovao, a zatim i Frum;[224] koji nije imao snage kad je Lopez napao i završio je etapu drugi, 14 sekundi iza Lopeza.[224] Frum je u generalnom plasmanu povećao prednost jer su Čavez i Rouč izgubili dosta vremena.[224] Na etapi 12, Kontador je napao na poslednjem usponu Torkal, tim Skaj je poslao jednog vozača da ga dostigne, dok oforme poteru.[225] Prednost Kontadora je pala na 15 sekundi, međutim Frum je na spustu pao i morao je da menja bicikl;[225] malo nakon što je dobio drugi bicikl — pao je ponovo.[225] Vaut Puls i Mikel Nieve radili su za Fruma, pokušavajući da dostignu glavnu grupu, ali nisu uspeli.[225] Izgubio je 42 sekunde od Kontadora i 20 od glavne grupe, u kojoj su bili svi drugi konkurenti.[225] Frum je zadržao crvenu majicu, ali je Nibali došao na 59 sekundi.[225] Nakon jedne ravne etape, borba je nastavljena na etapi 14. Kontador i Nibali su napali na 3 km do cilja, Frum nije imao suvozače i morao je sam da ih dostigne.[226] Na 2 km do cilja, Lopez je napao i niko nije mogao da reaguje.[226] Frum je etapu završio na četvrtom mestu, dok je Nibali uzeo četiri sekunde bonifikacije i smanjio zaostatak u generalnom plasmanu.[226] Na etapi 15, na pretposlednjem usponu, Alto del Purče, Kontador i Lopez su napali — Skaj nije reagovao.[227] Dok je Kontador povećavao prednost kako je počeo uspon ekstra kategorije — Alto oja de la Mora, Nibali je napao na 12 km do cilja;[227] Skaj je reagovao i dostigli su ga nakon dva kilometra.[227] Uskoro je dostignut i Kontador, koji je zatim otpao iz grupe;[227] u finišu je Frum distancirao i Nibalija i završio je šest sekundi ispred njega, a 47 sekundi iza Lopeza.[227] Frum je na drugi dan odmora otišao sa minut ispred Nibalija.[227] Na etapi 16 vožen je 40 km dug hronometar. Frum je bio dominantan i pobedio sa 29 sekundi ispred Vilka Keldermana, dok su Nibali i Kontador završili minut iza.[228] Frum je povećao prednost u generalnom plasmanu na dva minuta ispred Nibalija.[228] Na etapi 17, Frum je platio ceh za sjajno odvezani hronometar.[229] Nibali je pokušavao da se odvoji na spustu, na 30 km do cilja, ali je Skaj kontrolisao etapu.[230] Na 6 km do cilja, Kontador je napao i otišao od grupe; ubrzo su napali i Nibali i ostali konkurenti, Frum nije imao snage i gubio je vreme bez obzira što je imao pet suvozača koji su radili za njega.[230] Izgubio je minut i 20 sekundi od Kontadora i 46 sekundi od Nibalija, ali je zadržao crvenu majicu, minut i 16 sekundi ispred Nibalija.[230] Na etapi 18, Kontador je napadao na poslednjem usponu — Kolada de la Oz, Frum je pratio.[231] Na poslednjem kilometru, Frum je napao, pratili su Kontador i Vuds i njih trojica su završili zajedno.[231] Frum je tako nadoknadio 20 sekundi ispred Nibalija.[231] Na etapi 19, ponovo je Kontador napadao, ali ga je tim Skaj dostigao na 5 km do cilja i završili su zajedno u grupi, pred odlučujuću brdsku etapu.[232] Etapa 20 bila je poslednja brdska, etapa duga 117 km, sa dva uspona prve i ciljem na usponu ekstra kategorije — Angliru.[233] Kontador je napao na početku Anglirua i dostizao begunce;[234] tim Skaj je vozio u tempu i Kontadorova prednost je rasla do minut i po.[234] Na 2 km do cilja, Nibali je počeo da otpada od grupe, Frum je to primetio i njegov suvozač, Vaut Puls je pojačao tempo, te su njih dvojica krenuli u poteru za Kontadorom.[234] Nisu ga dostigli, Kontador je osvojio etapu 17 sekundi ispred Pulsa i Fruma, koji je praktično osigurao pobedu na Vuelti.[234] Poslednja, etapa 21, vožena je u Madridu, po ravnom terenu. Etapa je završena grupnim sprintom, Frum je sprintao i završio etapu na 11 mestu i osvojio je Vueltu.[235] 11 mestom na etapi, dobio je pet poena i osvojio je klasifikaciju po poenima, dva poena ispred Matea Trentina.[235] Uz klasifikaciju po poenima osvojio je i klasifikaciju kombinacije.[235] Frum je tako postao prvi britanski pobednik Vuelte[236] i prvi vozač nakon Bernara Inoa 1978 koji je osvojio Tur de Frans i Vueltu iste godine;[237] a prvi vozač koji je osvojio Tur i Vueltu u istoj godini nakon što je Vuelta pomerena za avgust.[238] Vuelta se održavala u aprilu i maju do 1995.[239] Nakon Vuelte, Frum je istakao da je ovo verovatno bila jedina prilika koju će imati u karijeri da osvoji klasifikaciju po poenima i da se zbog toga borio;[240] istakao je i da će jednog dana pokušati a osvoji Điro d’Italiju, ali da je glavni cilj za 2018 peta pobeda na Tur de Fransu.[241]

Frum na Svetskom prvenstvu u vožnji na hronometar 2017, gde je osvojio bronzu.

Nakon Vuelta a Espanje, Frum se pripremao za Svetsko prvenstvo u vožnji na hronometar. Svetsko prvenstvo u vožnji na hronometar 2017. održano je u Bergenu, Frum je osvojio bronzu.[242] Tokom celog hronometra, Frum je zaostajao i na prolaznom merenju pred uspon, 3 km do cilja, bio je sedmi.[243] Na usponu je vozio agresivno i osvojio je bronzu, minut i 21 sekundu iza pobednika — Toma Dimulena; sedam sekundi ispred Nelsona Oliveire. Tri dana pre individualnog, Frum je osvojio bronzu na Svetskom prvenstvu u timskom hronometru.[244]

Na prezentaciji rute Tur de Fransa 2018, koja je održana 17. avgusta 2017, Frumu je uručen trofej za najboljeg biciklistu godine — nagrada Velo d’Or.[245] Trofej mu je uručio Bernar Ino.[245] To je bio treći put da Frum osvaja nagradu za najboljeg biciklistu, nakon 2013 i 2015.[245] Nakon prezentacije rute Điro d’Italije 2018, 29. novembra 2017, Frum je izjavio da će voziti Điro 2018, u pokušaju da ostvari Điro — Tur dabl.[246] To znači da će Frum morati da promeni uobičajeni program trka pred Tur de Frans.[247] Điro d’Italiju i Tur de Frans u istoj godini poslednji je osvojio Marko Pantani 1998, dok je Nairo Kintana pokušao 2017, ali je završio drugi na Điru, dok je Tur završio tek na 12 mestu.[248] Nakon potvrde da će voziti Điro, pojavile su se informacije da će RCS Sport platiti Frumu i timu Skaj 2 miliona evra za učešće, što je opovrgao direktor Đira — Mauro Venji.[249]

UCI je 13. decembra 2017 godine objavio da je Frum bio pozitivan na doping testu, na salbutamol, lek koji se koristi za astmu; pozitivni su bili i A i B uzorci.[250] Pozitivan je bio na testu urađenom 7. septembra, tokom 18 etape Vuelta a Espanje;[250] u organizmu je imao duplo više od dozvoljene doze salbutamola.[250] Dozvoljena doza je 1.000 ng/ml (dosl. nanogram/mililitar),[250] dok je prema pravilniku UCI-ja, maksimalna kazna suspenzija na dve godine.[250]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lens Armstrong i Alberto Kontador su prije Fruma osvojili Tur dvaput zaredom, ali su im pobjede oduzete zbog dopinga.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Chris Froome leads Tour of Oman after second place in stage”. BBC Sport. BBC. 14. 2. 2013. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  2. ^ a b „Chris Froome”. BSkyB. Arhivirano iz originala 13. 11. 2016. g. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  3. ^ Fotheringham, William (21. 7. 2015). „Team Sky data shows Chris Froome Tour climb was exceptional but normal”. theguardian.com. Guardian Media Group. Pristupljeno 14. 2. 2017. „With Froome’s race weight at about 67.5kg” 
  4. ^ Ballinger, Alex (22. 5. 2020). „TUEs don’t help you win an Olympic medal, according to anti-doping study”. Cycling Weekly. Pristupljeno 22. 10. 2020. 
  5. ^ Westemeyer, Susan (22. 7. 2012). „Bradley Wiggins wins 2012 Tour de France”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 21. 9. 2017. 
  6. ^ „Froome targeting record-breaking fourth Criterium du Dauphine title”. Cyclingnews.com. 1. 6. 2017. Pristupljeno 21. 9. 2017. 
  7. ^ „British riders’ wins in the Grand Tours: From Robinson to Froome”. Cycling Weekly. 1. 7. 2015. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  8. ^ a b „Chris Froome completes Tour de France - Vuelta a Espana double”. cyclingnews.com. Future plc. 10. 9. 2017. Arhivirano iz originala 17. 9. 2015. g. Pristupljeno 10. 9. 2017. 
  9. ^ „Dumoulin wins time trial world championship in Bergen”. Cyclingnews.com. 20. 9. 2017. Pristupljeno 21. 9. 2017. 
  10. ^ „Chris Froome wins Giro d'Italia to claim historic Grand Tour treble”. bbc.co.uk. 27. 5. 2018. Pristupljeno 29. 5. 2018. 
  11. ^ Cary, Tom (25. 5. 2018). „Chris Froome seizes Giro d'Italia lead in phenomenal fashion after one of the finest grand tour stages in living memory”. telegraph.co.uk. Pristupljeno 29. 5. 2018. 
  12. ^ Walters, Mike (27. 5. 2018). „Chris Froome becomes first Brit to win Giro d'Italia as Team Sky rider completes Grand Tour set”. mirror.co.uk. Pristupljeno 29. 5. 2018. 
  13. ^ a b v g d đ e ž z i j Chadband, Ian (2. 6. 2013). „The incredible rise of Chris Froome – and how he was almost killed by a hippo”. The Daily Telegraph. Telegraph Media Group. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  14. ^ Gallagher, Brendan (11. 7. 2012). „Chris Froome at the top as the race hits high notes in cruel mountain stages”. The Daily Telegraph. Telegraph Media Group. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  15. ^ Thomas, Steve (23. 11. 2011). „Underdog no more, Chris Froome hopes for a bit more liberty in 2012”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Arhivirano iz originala 25. 06. 2012. g. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  16. ^ Fotheringham, Alasdair (13. 7. 2012). „Chris Froome zooms from riding with lions to pride of pack”. The Independent. Independent Print. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  17. ^ Fordyce, Tom. „Chris Froome: The making of a Tour de France champion”. BBC Sport. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  18. ^ McCallum, Kevin (28. 6. 2013). „Froome goes from St John's to Sky”. Independent Online (South Africa). Independent News & Media. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  19. ^ a b Ingle, Sean (29. 6. 2013). „Chris Froome confident he can pull off victory in the Tour de France”. theguardian.com. Guardian Media Group. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  20. ^ Dickson, M. D. (16. 9. 2011). „Weekly Circular” (PDF). The Banda School. str. 1. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 1. 2014. g. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  21. ^ Shapshak, Toby (15. 2. 2013). „Chris Froome aims to sweep clean at Tour”. Mail & Guardian. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  22. ^ a b McRae, Donald (22. 6. 2013). „Chris Froome: Shaped in Africa and ripe for Tour de France win”. The Observer. Guardian Media Group. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  23. ^ „Newsletter” (PDF). St John's College. decembar 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 1. 2014. g. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  24. ^ a b Hood, Andrew (15. 9. 2011). „Chris Froome: Out of Africa and onto the Vuelta podium”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Arhivirano iz originala 29. 09. 2016. g. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  25. ^ Slater, att (19. 6. 2013). „Tour de France: Chris Froome on bid to emulate Bradley Wiggins”. BBC Sport. BBC. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  26. ^ Shapshak, Toby (15. 2. 2013). „Chris Froome aims to sweep clean at Tour”. Mail & Guardian. Anastacia Martin. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  27. ^ Hood, Andrew (10. 6. 2013). „The story of Brailsford’s Froome discovery dates back to 2006”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  28. ^ Farrand, Stephen (26. 6. 2013). „Chris Froome: From cycling slum dog to Monte Carlo millionaire”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  29. ^ „2006 UCI Road World Championships, Salzburg, Austria”. Cyclingnews.com. Future plc. septembar 2006. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  30. ^ a b v g Westby, Matt (22. 7. 2013). „Tour de France: Chris Froome's journey up cycling's ranks comes to glorious end in Paris”. Sky Sports. BSkyB. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  31. ^ a b „Young Guns News Roundup #16D”. Daily Peloton. 1. 5. 2007. Arhivirano iz originala 19. 4. 2013. g. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  32. ^ Gutowski, Stephanie (29. 5. 2007). „11th Tour of Japan – Stage 6 Recap”. Daily Peloton. Arhivirano iz originala 19. 10. 2007. g. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  33. ^ „2007 UCI B World Championships”. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 28. 3. 2010. g. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  34. ^ „World Championship, Road, ITT, Elite B 2007”. Cycling Archives. de Wielersite. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  35. ^ „All African Games, Road 2007”. Cycling Archives. de Wielersite. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  36. ^ „Time Trial U23 Men results” (PDF). Union Cycliste Internationale. str. 2. Arhivirano iz originala (PDF) 1. 11. 2013. g. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  37. ^ „South African George wins time trial”. Cyclingnews.com. Future plc. 8. 3. 2008. Arhivirano iz originala 16. 4. 2014. g. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  38. ^ „Froome takes cycling's big step”. Cyclingnews.com. Future plc. 21. 11. 2008. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  39. ^ „2008 Standings”. Tour de France. Amaury Sport Organisation. Arhivirano iz originala 11. 10. 2012. g. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  40. ^ Canning, Andrew (20. 10. 2008). „Monday's British news round-up”. Cycling Weekly. IPC Media. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  41. ^ „Team Barloworld's Froome opens his account at the Giro del Capo”. VeloNation. 5. 3. 2009. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  42. ^ „2009 Giro d'Italia results”. Cyclingnews.com. Future plc. 31. 5. 2009. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  43. ^ „National Championship, Road, Elite, Great Britain 2009”. Cycling Archives. de Wielersite. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  44. ^ „[RSA] Anatomic Jock Race 2009”. Cycling Archives. de Wielersite. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  45. ^ „Foreign stars sign for Team Sky”. BBC Sport. BBC. 10. 9. 2009. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  46. ^ Clarke, Les; Greg Johnson (24. 1. 2010). „Sutton secures Sky's second”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  47. ^ „2010 Tour du Haut Var results”. BikeRaceInfo. 21. 2. 2010. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  48. ^ Decaluwé, Brecht (18. 4. 2010). „Gilbert keeps his promise on the Cauberg”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  49. ^ „Evans conquers the Mur de Huy”. Cyclingnews.com. Future plc. 21. 4. 2010. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  50. ^ Decaluwé, Brecht (25. 4. 2010). „Vinokourov victorious at La Doyenne”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  51. ^ „64th Tour de Romandie (PT), Stage 2 Porrentruy - Fleurier (175.6k)”. procyclingstats. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  52. ^ a b Farrand, Stephen (28. 5. 2010). „Team Sky's Chris Froome expelled from Giro”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  53. ^ Brown, Gregor (29. 5. 2010). „Chris Froome disqualified from Giro d'Italia”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  54. ^ „62nd Int. Osterreich-Rundfahrt-Tour of Austria (2.HC)”. procyclingstats. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  55. ^ Decaluwé, Brecht (6. 9. 2010). „Wiggins retains British national TT title”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  56. ^ „2010 British Time Trial Championships”. British Cycling. 5. 9. 2010. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  57. ^ „Millar takes time trial gold in Delhi”. Cyclingnews.com. Future plc. 13. 10. 2010. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  58. ^ Stephen Farrand (10. 10. 2010). „Davis takes gold after aggressive race”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  59. ^ „Engoulvent quickest in Ruta prologue”. cyclingnews.com. 20. 2. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  60. ^ Hymas, Peter (23. 2. 2011). „Freire claims penultimate stage in Córdoba”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  61. ^ Hymas, Peter (24. 2. 2011). „Freire fires on all cyclinders for back-to-back stage wins”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  62. ^ „Matthews strikes again in Murcia sprint”. cyclingnews.com. 4. 3. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  63. ^ „Contador assumes lead with stage win”. cyclingnews.com. 5. 3. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  64. ^ a b „Contador wraps up overall win in Murcia time trial”. cyclingnews.com. 6. 3. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  65. ^ „Contador climbs to queen stage victory”. cyclingnews.com. 23. 3. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  66. ^ Farrand, Stephen (27. 3. 2011). „Contador secures overall victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  67. ^ a b „Savini steals queen stage as Contador's hopes vanish”. cyclingnews.com. 15. 4. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  68. ^ „Contador best against the clock”. cyclingnews.com. 16. 4. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  69. ^ Hymas, Peter (17. 4. 2011). „Tondo wins Vuelta a Castilla y Leon”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  70. ^ Weislo, Laura (26. 4. 2011). „Castroviejo stuns in Romandie prologue”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  71. ^ Hymas, Peter (27. 4. 2011). „Brutt force: Russian rampages in Romandie”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  72. ^ Ryan, Barry (28. 4. 2011). „Cunego prevails in Romont”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  73. ^ „Zabriskie powers to Romandie time trial”. cyclingnews.com. 30. 4. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  74. ^ „Sky's Geneva convention guides Swift to victory”. cyclingnews.com. 1. 5. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  75. ^ „Stage 1 cancelled due to snow and cold conditions”. cyclingnews.com. 15. 5. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  76. ^ Weislo, Laura (18. 5. 2011). „Horner conquers Sierra Road for yellow jersey”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  77. ^ Weislo, Laura (20. 5. 2011). „Zabriskie time trials to stage win ahead of Leipheimer”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  78. ^ a b See, Jen (21. 5. 2011). „Leipheimer wins on Mt. Baldy”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  79. ^ a b Weislo, Laura (22. 5. 2011). „Goss finally gets his win in Thousand Oaks”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  80. ^ a b „Feillu finally gets his win”. cyclingnews.com. 5. 6. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  81. ^ „Appollonio tops bunch sprint in Roost”. cyclingnews.com. 4. 6. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  82. ^ Westemeyer, Susan (11. 6. 2011). „Cancellara wins Tour de Suisse opener”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  83. ^ Farand, Stephen (12. 6. 2011). „Soler climbs to stage win atop Crans-Montana”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  84. ^ Hymas, Peter (13. 6. 2011). „Sagan tops Cunego in Grindelwald”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  85. ^ Hymas, Peter (14. 6. 2011). „Hushovd thunders to first win of the year in Huttwil”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  86. ^ Ryan, Barry (19. 6. 2011). „Leipheimer erases deficit to Cunego, wins overall”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  87. ^ „Brixia Tour 2012 non si disputerà: mancano fondi”. brescia.corriere.it (na jeziku: italijanskom). 23. 6. 2012. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  88. ^ „Frapporti wins Brixia Tour opener”. cyclingnews.com. 20. 7. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  89. ^ „Felline leads Geox-TMC 1-2”. cyclingnews.com. 21. 7. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  90. ^ „Modolo wins final stage of Brixia Tour”. cyclingnews.com. 24. 7. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  91. ^ a b „Kittel romps to victory in Warsaw”. cyclingnews.com. 31. 7. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  92. ^ Ryan, Barry (3. 8. 2011). „Sagan strikes in Cieszyn”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  93. ^ „Sagan secures time bonus, wins overall”. cyclingnews.com. 6. 8. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  94. ^ a b „Chris Froome and Bradley Wiggins make Vuelta history”. bbc.com. 11. 9. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  95. ^ „Wiggins leads Team Sky in Spain”. skyports.com. 16. 8. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. [mrtva veza]
  96. ^ Clarke, Les (20. 8. 2011). „Leopard Trek claims team time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  97. ^ a b v Cossins, Peter (23. 8. 2011). „Moreno climbs to stage victory in the Sierra Nevada”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  98. ^ a b Farrand, Stephen (24. 8. 2011). „Rodriguez powers to stage victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  99. ^ a b v Farrand, Stephen (25. 8. 2011). „Sagan leads Liquigas lashing in Córdoba”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  100. ^ Clarke, Les (27. 8. 2011). „Rodríguez climbs to stage win”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  101. ^ a b v g d đ Clarke, Les (28. 8. 2011). „Martin triumphs atop La Covatilla”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  102. ^ Gallagher, Brendan (28. 8. 2011). „Vuelta a España 2011, stage nine: Bradley Wiggins and Chris Froome put themselves into overall contention”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  103. ^ a b v Benson, Daniel (29. 8. 2011). „Martin smashes Vuelta time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  104. ^ Farrand, Stephen (31. 8. 2011). „Moncoutie prevails on Estación de Montaña Manzaneda”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  105. ^ Clarke, Les (3. 9. 2011). „Taaramae tackles La Farrapona”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  106. ^ a b v g Clarke, Les (4. 9. 2011). „Cobo climbs into Vuelta lead on Angliru”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  107. ^ a b Ryan, Barry (6. 9. 2011). „Haedo wins chaotic finish in Haro”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  108. ^ a b v g Clarke, Les (7. 9. 2011). „Froome outduels Cobo on Peña Cabarga”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  109. ^ a b Westemeyer, Susan (8. 9. 2011). „Gavazzi wins big in Noja”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  110. ^ a b v Clarke, Les (10. 9. 2011). „Bennati victorious in Vitoria”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  111. ^ „Froome laughs off sprint mistake at the Vuelta”. cyclingnews.com. 10. 3. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  112. ^ Clarke, Les (11. 3. 2011). „Sagan steals final stage from pure sprinters”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  113. ^ „Froome and Wiggins finish on Vuelta podium”. cyclingnews.com. 11. 3. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  114. ^ Carrey, Pierre (12. 10. 2011). „Video: Chris Froome on the Vuelta, death threats and the future”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  115. ^ „Froome to stay with Team Sky in 2012”. cyclingnews.com. 16. 9. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  116. ^ a b Cossins, Peter (25. 9. 2011). „Cavendish sprints out of nowhere to Worlds victory ahead of Goss”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  117. ^ Ryan, Barry (5. 10. 2011). „Martin blasts to victory in Beijing”. cyclingnews.com. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  118. ^ „Roche beats Deignan in Yong Ning Town”. cyclingnews.com. 7. 10. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  119. ^ „Galimzyanov gets green with final stage win”. cyclingnews.com. 9. 10. 2011. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  120. ^ „Froome targeting 2016 Tour de France and Rio Olympics double”. Cyclingnews.com. Future plc. 1. 10. 2015. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  121. ^ Woodpower, Zeb (3. 2. 2016). „Will Clarke repeats Jayco Herald Sun Tour prologue victory”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  122. ^ Woodpower, Zeb (4. 2. 2016). „Kennaugh and Froome go one-two for Team Sky at Jayco Herald Sun Tour”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  123. ^ Woodpower, Zeb (5. 2. 2016). „Jayco Herald Sun Tour: Ewan sprints to Moe stage win”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  124. ^ a b v Woodpower, Zeb (7. 2. 2016). „Chris Froome wins Jayco Herald Sun Tour”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  125. ^ Frattini, Kirsten (23. 3. 2016). „Volta a Catalunya: Dan Martin wins stage 3 on climb to La Molina”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  126. ^ „Volta a Catalunya: De Gendt wins solo on summit finish to Port Ainé”. Cyclingnews.com. Future plc. 24. 3. 2016. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  127. ^ Fotheringham, Alasdair (27. 3. 2016). „Quintana wins Volta a Catalunya”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  128. ^ Fletcher, Patrick (24. 4. 2016). „Poels wins Liege-Bastogne-Liege”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  129. ^ „Izagirre wins prologue at Tour de Romandie”. Cyclingnews.com. Future plc. 26. 4. 2016. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  130. ^ a b „Tour de Romandie: Quintana wins stage 2 in Morgins after Zakarin relegated”. Cyclingnews.com. Future plc. 28. 4. 2016. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  131. ^ „Tour de Romandie: Pinot wins time trial in Sion”. Cyclingnews.com. Future plc. 29. 4. 2016. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  132. ^ a b „Froome solos to win stage 4 of Tour de Romandie”. Cyclingnews.com. Future plc. 30. 4. 2016. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  133. ^ „Quintana wins the Tour de Romandie”. Cyclingnews.com. Future plc. 31. 5. 2016. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  134. ^ „Astana Race Critérium du Dauphiné”. astanaproteam.kz. Arhivirano iz originala 29. 07. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  135. ^ „Contador wins brutal Criterium du Dauphine prologue”. Cyclingnews.com. Future plc. 5. 6. 2016. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  136. ^ Farrand, Stephen (7. 6. 2016). „Criterium du Dauphine: Herrada wins stage 2”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  137. ^ a b v Ryan, Barry (10. 6. 2016). „Froome wins stage 5 of the Criterium du Dauphine”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  138. ^ a b „Criterium du Dauphine: Pinot wins in Meribel”. Cyclingnews.com. Future plc. 11. 6. 2016. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  139. ^ Farrand, Stephen (12. 6. 2016). „Chris Froome wins Criterium du Dauphine”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  140. ^ Guinness, Rupert (1. 7. 2016). „The top 10 contenders for this year's Tour de France 'maillot jaune'”. espn.com. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  141. ^ Cossins, Peter (2. 7. 2016). „Tour de France: Cavendish wins opening stage”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  142. ^ Cossins, Peter (9. 7. 2016). „Tour de France: Froome attacks descent to win stage to Luchon”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  143. ^ a b Cossins, Peter (10. 7. 2016). „Tour de France: Dumoulin wins stage 9 at Andorra Arcalis”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  144. ^ a b Malach, Pat (13. 7. 2016). „Tour de France: Sagan wins stunner of a stage in Montpellier”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  145. ^ a b v g d Weislo, Laura (14. 7. 2016). „Tour de France: Froome knocked from bike on Mont Ventoux, keeps yellow”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  146. ^ a b Frattini, Kirsten (15. 7. 2016). „Tour de France: Dumoulin wins stage 13 time trial in Pont-d'Arc”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  147. ^ a b v Farrand, Stephen (20. 7. 2016). „Tour de France: Zakarin wins atop Finhaut-Emosson”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  148. ^ Frattini, Kirsten (21. 7. 2016). „Tour de France: Froome wins mountain time trial to Megève”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  149. ^ a b Malach, Pat (22. 7. 2016). „Tour de France: Bardet wins summit to Saint-Gervais Mont Blanc”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  150. ^ Benson, Daniel (23. 7. 2016). „Froome set to win 2016 Tour de France ahead of procession to Paris”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  151. ^ Benson, Daniel (24. 7. 2016). „Tour de France: Froome seals third overall victory in Paris”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 28. 7. 2017. 
  152. ^ Daniel Benson (6. 8. 2016). „Van Avermaet wins gold in men's road race at Olympic Games”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  153. ^ „Olympic Games: Cancellara wins gold in men's time trial”. Cyclingnews.com. Future Plc. 10. 8. 2016. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  154. ^ Sadhbh O'Shea (10. 8. 2016). „Vuelta a Espana 2016 - Start List”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  155. ^ „Vuelta a Espana: Team Sky win team time trial”. Cyclingnews.com. Future Plc. 20. 8. 2016. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  156. ^ Sadhbh O'Shea (22. 8. 2016). „Vuelta a Espana: Geniez wins on Mirador de Ézaro”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  157. ^ „Vuelta a Espana: Lagutin wins atop Alto de la Camperona”. Cyclingnews.com. Future Plc. 27. 8. 2016. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  158. ^ „Vuelta a Espana: De la Cruz wins on the Alto del Naranco”. Cyclingnews.com. Future Plc. 28. 8. 2016. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  159. ^ a b v „Vuelta a Espana: Nairo Quintana wins stage 10”. Cyclingnews.com. Future Plc. 29. 8. 2016. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  160. ^ a b v g Stephen Farrand (31. 8. 2016). „Vuelta a Espana: Froome wins stage 11”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  161. ^ Stephen Farrand (2. 9. 2016). „Vuelta a Espana: Valerio Conti wins stage 13”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  162. ^ a b v Patrick Fletcher (3. 8. 2016). „Vuelta a Espana: Gesink wins stage 14 atop Col d'Aubisque”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  163. ^ a b v g d đ e Patrick Fletcher (4. 9. 2016). „Vuelta a Espana: Nairo Quintana deals body blow to Froome on stage 15”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  164. ^ Sadhbh O'Shea (7. 9. 2016). „Vuelta a Espana: Mathias Frank wins stage 17”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  165. ^ a b v Patrick Fletcher (9. 9. 2016). „Vuelta a Espana: Froome wins stage 19 time trial”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  166. ^ a b v g Barry Ryan (10. 9. 2016). „Vuelta a Espana: Quintana seals overall victory on Alto de Aitana”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  167. ^ Barry Ryan (11. 9. 2016). „Vuelta a Espana: Quintana sails to first overall victory in Madrid”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  168. ^ Alasdair Fotheringham (11. 9. 2016). „Froome hints at targeting Tour de France-Vuelta a Espana double in 2017”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  169. ^ Jean-François Quénet (29. 10. 2016). „Peter Sagan wins Saitama Criterium”. Cyclingnews.com. Future Plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  170. ^ „Sagan, Movistar top final UCI WorldTour rankings”. Cyclingnews.com. Future Plc. 1. 10. 2016. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  171. ^ „Sagan awarded Velo d'Or”. 1. 12. 2016. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  172. ^ „Cadel Evans Great Ocean Road Race 2015”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  173. ^ Zeb Woodpower (29. 1. 2017). „Nikias Arndt narrowly wins 2017 Cadel Evans Great Ocean Road Race”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  174. ^ Zeb Woodpower (1. 2. 2017). „Van Poppel takes victory in Herald Sun Tour prologue”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  175. ^ Zeb Woodpower (2. 2. 2017). „Herald Sun Tour: Howson into yellow after Falls Creek stage win”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  176. ^ a b Zeb Woodpower (5. 2. 2017). „Howson wins 2017 Herald Sun Tour”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  177. ^ a b „Volta a Catalunya: Movistar powers to team time trial victory”. Cyclingnews.com. Future plc. 21. 3. 2017. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  178. ^ a b „Volta Catalunya: Valverde wins stage 3”. Cyclingnews.com. Future plc. 22. 3. 2017. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  179. ^ a b v „Volta a Catalunya: Valverde wins on Tortosa”. Cyclingnews.com. Future plc. 24. 3. 2017. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  180. ^ a b v g „Impey wins Volta a Catalunya stage 6”. Cyclingnews.com. Future plc. 25. 3. 2017. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  181. ^ a b v Alasdair Fotheringham (26. 3. 2017). „Valverde wins Volta a Catalunya”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  182. ^ Sadhbh O'Shea (25. 4. 2017). „Tour de Romandie: Felline wins prologue”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  183. ^ a b „Tour de Romandie: Simon Yates wins stage 4 in Leysin, takes race lead”. Cyclingnews.com. Future plc. 29. 4. 2017. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  184. ^ a b „Richie Porte wins the Tour de Romandie”. Cyclingnews.com. Future plc. 30. 4. 2017. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  185. ^ Barry Ryan (7. 6. 2017). „Dauphine: Porte wins stage 4 time trial”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  186. ^ a b Stephen Farrand (9. 6. 2017). „Dauphine: Fuglsang wins stage 6”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  187. ^ a b v „Criterium du Dauphine: Kennaugh wins at Alpe d'Huez”. Cyclingnews.com. Future plc. 10. 6. 2017. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  188. ^ a b v g d đ Jakob Fuglsang wins Criterium du Dauphine (11. 6. 2017). „Jakob Fuglsang wins Criterium du Dauphine”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  189. ^ Gregor Brown (14. 6. 2017). „‘Chris Froome’s not the same rider he was in the last few years, but he’s still the man to beat’”. Cyclingweekly.com. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  190. ^ „Tour de France 2017: 10 riders to watch - Video”. Cyclingnews.com. Future plc. 23. 6. 2017. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  191. ^ a b v Susan Westemeyer (1. 7. 2017). „Tour de France: Geraint Thomas wins stage 1”. Cyclingnews.com. Future plc. Arhivirano iz originala 09. 08. 2018. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  192. ^ Susan Westemeyer (3. 7. 2017). „Tour de France: Sagan goes long to win in Longwy”. Cyclingnews.com. Future plc. Arhivirano iz originala 05. 08. 2018. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  193. ^ a b Patrick Fletcher (5. 7. 2017). „Tour de France: Aru wins on La Planche des Belles Filles”. Cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  194. ^ a b v g „Tour de France: Uran wins stage 9 in photo finish”. Cyclingnews.com. Future plc. 9. 7. 2017. Arhivirano iz originala 16. 07. 2018. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  195. ^ a b Barry Ryan (13. 7. 2017). „Tour de France: Bardet wins stage 12 as Froome loses yellow to Aru”. Cyclingnews.com. Future plc. Arhivirano iz originala 03. 08. 2017. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  196. ^ a b Barry Ryan (14. 7. 2017). „Tour de France: Barguil victorious in short, chaotic stage to Foix”. Cyclingnews.com. Future plc. Arhivirano iz originala 16. 07. 2017. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  197. ^ Westemeyer, Susan (15. 7. 2017). „Tour de France: Matthews wins in Rodez as Froome moves into yellow”. Cyclingnews.com. Future plc. Arhivirano iz originala 19. 7. 2016. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  198. ^ a b Westemeyer, Susan (16. 7. 2017). „Tour de France: Mollema wins from breakaway in Le Puy-en-Velay”. Cyclingnews.com. Future plc. Arhivirano iz originala 18. 7. 2017. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  199. ^ Sadhbh O'Shea (19. 7. 2017). „Tour de France: Roglic soars to victory in Serre Chevalier”. Cyclingnews.com. Future plc. Arhivirano iz originala 01. 08. 2017. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  200. ^ „Tour de France: Barguil wins on the Izoard”. Cyclingnews.com. Future plc. 20. 7. 2017. Arhivirano iz originala 18. 11. 2018. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  201. ^ Westemeyer, Susan; Laura Weislo (22. 7. 2017). „Tour de France: Froome seals overall in time trial, Uran tops Bardet”. Cyclingnews.com. Future plc. Arhivirano iz originala 03. 08. 2017. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  202. ^ a b Sadhbh O'Shea (23. 7. 2017). „Tour de France: Groenewegen wins on the Champs-Elysees”. Cyclingnews.com. Future plc. Arhivirano iz originala 01. 11. 2016. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  203. ^ „Roeselare, Criterium 2017”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  204. ^ a b Farand, Stephen (6. 8. 2017). „Froome to ride criteriums in Kazakhstan and Netherlands before the Vuelta a Espana”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  205. ^ „Result: Astana Expo International Criterium”. velouk.net. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  206. ^ „Chris Froome says Astana EXPO 2017 International Criterium was challenging”. inform.kz. 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  207. ^ „Chaam, Criterium 2017; Acht van Chaam”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  208. ^ „Etten-Leur, Criterium 2017; Profronde van Etten-Leur”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  209. ^ „Profronde van Etten-Leur”. profwielerrondeetten-leur.nl. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  210. ^ „Froome: The Vuelta is a race I love but it's relentless”. cyclingnews.com. 14. 8. 2017. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  211. ^ Fotheringham, Alasdair (14. 8. 2017). „Vuelta a Espana Preview: Chris Froome and unfinished business”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 18. 08. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  212. ^ Scrivener, Peter (19. 8. 2017). „Vuelta a Espana 2017: Why Chris Froome starts the race as favourite”. bbc.co.uk. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  213. ^ „Vuelta a Espana 2017: 10 riders to watch - Video”. cyclingnews.com. 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  214. ^ „Vuelta a Espana: BMC win opening team time trial”. 19. 8. 2017. Arhivirano iz originala 27. 10. 2016. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  215. ^ Westemeyer, Susan (20. 8. 2017). „Vuelta a Espana: Lampaert wins stage 2”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 24. 10. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  216. ^ „Vuelta a Espana 2017: Stage 3 preview”. cyclingnews.com. 28. 7. 2017. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  217. ^ a b v g d „Vuelta a Espana: Nibali wins stage 3 in Andorra”. cyclingnews.com. 21. 8. 2017. Arhivirano iz originala 24. 10. 2016. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  218. ^ „Chris Froome attacks and takes Vuelta a España lead as Vincenzo Nibali wins stage three”. Cycling Weekly. 21. 8. 2017. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  219. ^ a b v Ryan, Barry (23. 8. 2017). „Vuelta a Espana: Lutsenko wins on stage 5”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 27. 10. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  220. ^ a b O'Shea, Sadhbh (24. 8. 2017). „Vuelta a Espana: Marczynski wins stage 6 in Sagunto”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  221. ^ a b v g d đ Westemeyer, Susan (26. 8. 2017). „Vuelta a Espana: Alaphilippe wins stage 8”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 03. 11. 2016. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  222. ^ a b v g „Vuelta a Espana: Chris Froome wins stage 9”. cyclingnews.com. 27. 8. 2017. Arhivirano iz originala 05. 11. 2016. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  223. ^ a b v Fletcher, Patrick (29. 8. 2017). „Vuelta a Espana: Trentin wins stage 10”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 07. 11. 2016. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  224. ^ a b v g O'Shea, Sadhbh (30. 8. 2017). „Vuelta a Espana: Miguel Angel Lopez nabs stage 11”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 03. 10. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  225. ^ a b v g d đ Benson, Daniel (31. 8. 2017). „Vuelta a Espana: Marczynski wins stage 12”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 05. 10. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  226. ^ a b v Westemeyer, Susan (2. 9. 2017). „Vuelta a Espana: Majka claims stage 14 at La Pandera”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 07. 11. 2016. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  227. ^ a b v g d đ Westemeyer, Susan (3. 9. 2017). „Vuelta a Espana: Lopez climbs to victory on stage 15”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 15. 12. 2016. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  228. ^ a b Benson, Daniel (5. 9. 2017). „Vuelta a Espana: Froome wins stage 16 time trial”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 22. 09. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  229. ^ Fotheringham, Alasdair (6. 9. 2017). „Froome 'pays a price' for Vuelta a Espana time trial success”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  230. ^ a b v „Vuelta a Espana: Froome struggles on Los Machucos”. cyclingnews.com. 6. 9. 2017. Arhivirano iz originala 10. 10. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  231. ^ a b v Ryan, Barry (7. 9. 2017). „Vuelta a Espana: Armee wins stage 18”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 04. 10. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  232. ^ Benson, Daniel (8. 9. 2017). „Vuelta a Espana: De Gendt wins stage 19”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 16. 9. 2015. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  233. ^ „Vuelta a Espana 2017: Stage 20 preview”. cyclingnews.com. 28. 7. 2017. Arhivirano iz originala 12. 11. 2017. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  234. ^ a b v g Westemeyer, Susan (9. 9. 2017). „Vuelta a Espana: Contador conquers the Angliru”. cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 13. 11. 2016. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  235. ^ a b v „Chris Froome completes Tour de France - Vuelta a Espana double”. cyclingnews.com. 10. 9. 2017. Arhivirano iz originala 17. 9. 2015. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  236. ^ Scrivener, Peter (10. 9. 2017). „Vuelta a Espana: Britain's Chris Froome completes historic victory in Madrid”. bbc.com. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  237. ^ „Froome wins Tour-Vuelta double as Contador ends final race”. usatoday.com. 10. 9. 2017. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  238. ^ Fotheringham, Wiliam (10. 9. 2017). „Chris Froome seals Vuelta a España title to win historic Vuelta-Tour double”. theguardian.com. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  239. ^ Hood, Andrew (13. 5. 2013). „The Giro-Tour double: Cycling’s elusive feat”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Arhivirano iz originala 18. 06. 2014. g. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  240. ^ Fotheringham, Alasdair (10. 9. 2017). „Froome: Someday I will have to target the Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  241. ^ Hood, Andrew (10. 9. 2017). „Where Froome ranks among cycling’s greats”. Velonews.com. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  242. ^ „Chris Froome adds world time trial bronze to Tour de France-Vuelta double”. bbc.com. 20. 9. 2017. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  243. ^ „Men Elite individual time trial - 31.0km”. tissottiming.com. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  244. ^ „World Championships: Team Sunweb win men's team time trial”. cyclingnews.com. 17. 9. 2017. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  245. ^ a b v „Froome wins 2017 Velo d'Or”. cyclingnews.com. 17. 10. 2017. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  246. ^ „Chris Froome confirms Giro d'Italia participation”. cyclingnews.com. 29. 11. 2017. Pristupljeno 3. 12. 2017. 
  247. ^ „Froome's path to the Giro d'Italia set to include Tirreno-Adriatico and Tour of the Alps”. cyclingnews.com. 2. 12. 2017. Pristupljeno 3. 12. 2017. 
  248. ^ O'Shea, Sadhbh (30. 11. 2017). „A history of Giro-Tour double failures”. cyclingnews.com. Pristupljeno 3. 12. 2017. 
  249. ^ Farand, Stephen (29. 11. 2017). „'A start fee for Froome? I flatly deny that,' says Giro d'Italia director”. cyclingnews.com. Pristupljeno 3. 12. 2017. 
  250. ^ a b v g d „Chris Froome returns adverse analytical finding for Salbutamol”. cyclingnews.com. 13. 12. 2017. Pristupljeno 25. 12. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крис_Фрум&oldid=27755386”