Брдска класификација на Тур де Франсу

С Википедије, слободне енциклопедије
Брдска класификација на Тур де Франсу
Тачкаста мајица, која се додељује победнику брдске класификације
Основне информације
Спортдрумски бициклизам
ТакмичењеТур де Франс
Додељује се занајбољег брдаша на Тур де Франсу
Изворно име
  • Maillot à pois rouges (језик: француски)
Друга имена
  • Polka dot jersey (језик: енглески)
  • Maglia a pois (језик: италијански)
Историја
Прва награда1933.
Број награда84 (до 2024)
Први победник Висенте Труеба
Највише победа
  •  Ришар Виренк (Француска)

    7 пута

Тренутни победникИталија Ђулио Чиконе (2023)

Брдска класификација је друго по важности такмичење на Тур де Франсу, уведена је 1933. године. Тур де Франс има 21 етапу, на скоро свакој има брдских циљева, који су подељени у 5 категорија, у зависности од дужине и нагиба. Победник брдске класификације је возач који сакупи највише бодова на брдским циљевима.

Лидер брдске класификације се назива краљем планина, а од 1975. носи тачкасту мајицу (франц. Maillot à pois rouges).

Историја[уреди | уреди извор]

На првом Тур де Франсу није се ишло преко брдских пролаза, али јесте преко неколико мањих успона. Први је био кол де Ешармокс (франц. col des Echarmeaux), на првој етапи, од Париза до Лиона. Први велики успон, бал д'Алсак, уведен је 1905.[1]

Планине нису биле на Туру до 1910. када се кренуло у Пиринеје. Те године су се возили кол д'Обиск и Турмале, на којима су возачи више ходали него што су возили.[2] Након Пиринеја, Дегранж је имао велико самопоуздање и додао је и Алпе 1911.[3]

Највећи успон који се возио је Ким де ла Боне Рестефон, који се возио 1962. на надморској висини од 2.802 метра.[4] Највећи брдски циљ био је Кол де Галибије, који се возио 2011.[5]

Од 1905. организатори трке, уредници часописа Ауто, су бирали најбољег брдаша, али није постојала званична класификација нити награда.[6] Класификација је уведена 1933. и први победник је био Висенте Труеба. Директор Тур де Франса, Анри Дегранж, увео је 1934. временски бонус за возача који је пређе први преко брдског циља. Тај бонус је касније укинут, али је брдска класификација остала.[7]

Ришар Виренк, освојио је брдску класификацију рекордних седам пута.

Иако је брдска класификација уведена 1933. посебна мајица није постојала до 1975. када је уведена тачкаста мајица (бијела мајица са црвеним кружићима).[7] Боје су биле по спонзору, компанији чоколаде Пулен, чије су чоколадице биле прекривене тачкастим омотом.[7] Тренутни спонзор мајице је ланац супермаркета Карфур, који мајицу спонзорише од 1993. У почетку су је спонзорисали са брендом Шампион, а од 2009. је спонзор главни бренд Карфур.

Фелицин Верваке је први возач који је освојио класификацију двапут, док је Ђино Бартали први који је освојио Тур и брдску класификацију исте године — 1938, док је исто поновио и 1948. Његов резултат изједначио је Фаусто Копи, који је освојио Тур и брдску класификацију 1949 и 1952, док је Федерико Бамонтес у периоду од 1954 до 1964 освојио брдску класификацију шест пута. Еди Меркс је постао возач који је освојио Тур и брдску класификацију двапут — 1969 и 1970. Од 1971 до 1977, Лусин ван Импе је освојио класификацију шест пута и изједначио је рекорд Бамонтеса.

Дејвид Милар је први Британац који је освојио класификацију — 1984, док је годину касније Луис Ерера постао први колумбијски победник класификације. Стивен Рокс је освојио класификацију за Холандију 1988, а 1993 Тони Ромингер је постао први швајцарски победник класификације. У периоду од 1994 до 2004, Ришар Виренк је освојио класификацију рекордних седам пута.

Године 2008, класификацију је освојио Аустријанац Бернард Кохл, а у октобру је утврђено да је био допингован,[8] што је и сам признао.[9] Резултати су му поништени и побједа је припала Карлосу Састреу, који је тако постао први возач након Едија Меркса, који је освојио Тур и брдску класификацију исте године. Године 2009, Франко Пелицоти је освојио класификацију, али му је она одузета 2011. јер је утврђено да се допинговао.[10] На другом мјесту завршио је Егои Мартинез.

Рафал Мајка је постао први пољски победник класификације 2014, док је Крис Фрум освојио Тур и брдску класификацију 2015, поставши тако седми возач који је то остварио. Мајка је класификацију освојио и 2016, након чега су три године заредом класификацију освајали Французи. Године 2020, Тадеј Погачар је освојио Тур де Франс, брдску и класификацију за најбољег младог возача, поставши први возач који је то урадио.[11] Године 2021. поново је освојио Тур, брдску и класификацију за најбољег младог возача, поставши први возач који је све три класификације освојио двапут заредом, а такође, постао је четврти возач, први након Меркса, који је освојио Тур и брдску класификацију исте године двапут.[12] Године 2022. Јонас Вингегор је освојио Тур и брдску класификацију, поставши девети возач који је то остварио.[13]

Тренутна ситуација[уреди | уреди извор]

На врху сваког успона на Туру, додељују се бодови возачима који пређу први. Успони су подељени у пет категорија, успони екстра категорије су најтежи, а успони четврте најлакши и носе само један поен. Категоризација успона је направљена према дужини успона, проценту нагиба, његовој функцији у етапи (да ли је у току етапе или на самом крају) и локацији у трци (на почетним етапама или на крају). У почетку, неколико најтежих успона су одређени као успони ван категорије и бодовање је ишло по индивидуалном учинку возача. Од 1980. бодовање за успоне ван категорије је промењено и примењују се правила као и за друге категорије и успони ван категорије (или успони екстра категорије) доносе највише бодова.[14]

Систем бодовања је промењен 2004. и први возач који пређе преко брдског циља четврте категорије добијао је три поена, док је за екстра категорију први возач добијао 20 поена. Од 2004. су дуплирани бодови који се добијају на крају задњег брдског циља на етапи, ако је то барем циљ друге категорије.[14]

Правила су опет промењена након Тур де Франса 2011. и возач који први пређе преко брдског циља четврте категорије добијао је један поен, док је возач који први пређе преко брдског циља екстра категорије добијао 25 поена.[14] Правила су поново промењена 2017, када је смањен број бодова које добијају возачи на брдским циљевима екстра категорије: са 25 на 20 за првопласираног, са 20 на 15 за другопласираног итд.[15] Такође је смањен и број возача који добијају бодове, са десет на осам.[15] Након што је Погачар освојио Тур и брдску класификацију двије године заредом, правила су промењена пред почетак трке 2022. и укинути су дупли бодови који су се додељивали за брдске циљеве који су уједно и циљ етапе.[16]

Систем бодовања[уреди | уреди извор]

Систем бодовања од 2017.[15][17]
Пласман возача 4 категорија 3 категорија 2 категорија 1 категорија екстра категорија
1 1 2 5 10 20
2 1 3 8 15
3 2 6 12
4 1 4 10
5 2 8
6 1 6
7 4
8 2

До 2022. додељивали су се дупли бодови за брдске циљеве који су најмање друге категорије и представљају циљ етапе.[16]

Поени који су се додељивали ако је брдски циљ и финиш етапе
Пласман возача. 2 категорија 1 категорија екстра категорија
1 10 20 40
2 6 16 30
3 4 12 24
4 2 8 20
5 4 16
6 2 12
7 8
8 4

Ако два или више возача имају исти број бодова, победник је онај који има више првих места на циљевима екстра категорије,[16] а ако имају исти број првих места онда се гледа већи број првих места на циљевима прве категорије. Ако су и ту изједначени, гледају се прва места на циљевима друге, треће и четврте категорије. Ако су изједначени у свим категоријама, победник је возач који има већу позицију у генералном пласману.[16]

До 2011. бодовање се вршило на следећи начин:

  • брдски циљеви екстра категорије: 20, 18, 16, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5. Бодове су добијали првих десет возача на успону.
  • брдски циљеви 1 категорије: 15, 13, 11, 9, 8, 7, 6, 5 - за првих осам возача преко брдског циља.
  • брдски циљеви 2 категорије: 10, 9, 8, 7, 6, 5 - за првих шест возача преко брдског циља.
  • брдски циљеви 3 категорије: 4, 3, 2, 1 - за прва четири возача преко брдског циља.
  • брдски циљеви 4 категорије: 3, 2, 1 - за прва три возача преко брдског циља.

Победници[уреди | уреди извор]

Победници брдске класификације.[18]

Вишеструки победници[уреди | уреди извор]

Позиција Име Држава Број победа Године
1 Ришар Виренк  Француска 7 1994, 1995, 1996, 1997, 1999, 2003, 2004
2 Федерико Бамонтес  Шпанија 6 1954, 1958, 1959, 1962, 1963, 1964
Лусин ван Импе  Белгија 1971, 1972, 1975, 1977, 1981, 1983
4 Хулио Хименез  Шпанија 3 1965, 1966, 1967
5 Фелицин Верваке  Белгија 2 1935, 1937
Ђино Бартали  Италија 1938, 1948
Фаусто Копи  Италија 1949, 1952
Шарли Гол  Луксембург 1955, 1956
Имерио Масињан  Италија 1960, 1961
Еди Меркс  Белгија 1969, 1970
Луис Ерера  Колумбија 1985, 1987
Клаудио Кјапучи  Италија 1991, 1992
Лоран Жалабер  Француска 2001, 2002
Мајкл Расмусен  Данска 2005, 2006
Рафал Мајка  Пољска 2014, 2016
Тадеј Погачар  Словенија 2020, 2021

По државама[уреди | уреди извор]

Позиција Држава Број победа Возач са највише победа Последњи победник
1  Француска 23 Ришар Виренк (7) Ромен Барде 2019.
2  Шпанија 17 Федерико Бајамонтес (6) Самуел Санчез 2011.
3  Италија 13 Ђино Бартали, Фаусто Копи, Имерио Масињан, Клаудио Кјапучи (2 сви) Ђулио Чиконе 2023.
4  Белгија 11 Лусин ван Импе (6) Лусин ван Импе 1983.
5  Колумбија 5 Луис Ерера (2) Наиро Кинтана 2013.
6  Данска 3 Мајкл Расмусен (2) Јонас Вингегор 2022.
7  Луксембург 2 Шарли Гол (2) Шарли Гол 1956.
 Холандија Стивен Рокс, Герт Јан Тхенисе Герт Јан Тхенисе 1989.
 Велика Британија Роберт Милар, Крис Фрум Крис Фрум 2015.
 Пољска Рафал Мајка (2) Рафал Мајка 2016.
 Словенија Тадеј Погачар (2) Тадеј Погачар 2021.
11   Швајцарска 1 Тони Ромингер Тони Ромингер 1993.

Победници Тур де Франса и брдске класификације исте године:

Неки бициклисти су освојили Тур де Франс и брдску класификацију исте године. У почетним годинама Тура, само су највећи брдски циљеви доносили бодове за брдску класификацију, па су тако возачи који су били високо позиционирани у генералном пласману, били високо и у брдској класификацији, што је омогућавало да често победник Тура освоји брдску класификацију. Еди Меркс је 1969. освојио Тур де Франс, брдску класификацију, али и класификацију по поенима, једини коме је то успело. Тадеј Погачар је 2020. освојио Тур де Франс, брдску класификацију и класификацију за најбољег младог возача, поставши први који је освојио те три класификације исте године и други возач, након Меркса, који је освојио три класификације на једном Туру. Године 2021. Погачар је поново освојио све три класификације, поставши први возач који је освојио три класификације на Туру двапут, а такође, постао је први возач након Меркса, који је освојио Тур и брдску класификацију двије године заредом.

Победници Тур де Франса и брдске класификације исте године:

Најбољи брдаш[уреди | уреди извор]

Од 1905. организатори Тура, часопис Лото, бирали су на крају Тура најбољег брдаша, али није било награде нити система бодовања, већ је било незванично. Сматра се претечом данашње брдске класификације.[19]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пелицотију је победа у брдској класификацији одузета након што је био позитиван на допинг тесту, није додељена другопласираном у класификацији.
  2. ^ Бернард Кохл је освојио брдску класификацију 2008. године, али му је она одузета због допинга и додељена је другопласираном Карлосу Састреу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Woodland 2000, стр. 38.
  2. ^ McGann & McGann 2006, стр. 29.
  3. ^ Woodland 2000, стр. 43.
  4. ^ Woodland 2007, стр. 273.
  5. ^ „Tour de France 2011—The Galibier 1911–2011”. Letour.fr. 10. јул 1911. Архивирано из оригинала 20. 07. 2011. г. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  6. ^ „Tour - WielerArchieven”. Архивирано из оригинала 03. 05. 2014. г. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  7. ^ а б в „Tour Xtra: Polka Dot Jersey”. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  8. ^ „Kohl a triché lui aussi”. Lequipe.fr. 13. 10. 2008. Архивирано из оригинала 22. 1. 2012. г. Приступљено 11. 2. 2020. 
  9. ^ „Kohl admits doping”. Bikeradar.com. 15. 10. 2008. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2020. 
  10. ^ „Pellizotti banned for two years by the Court of Arbitration for Sport”. cyclingnews.com. 8. 3. 2011. Приступљено 11. 2. 2020. 
  11. ^ „Pogacar, an unprecedented raid since Eddy Merckx”. web24.news. 20. 9. 2020. Приступљено 21. 7. 2021. 
  12. ^ „Alpi su mu preniski, dajte mu Himalaje: Tadej Pogačar odbranio titulu na Tur de Fransu”. mozzartsport.com. 18. 7. 2021. Приступљено 21. 7. 2021. 
  13. ^ „Danish cyclist Jonas Vingegaard wins 2022 Tour de France”. france24.com. 24. 7. 2022. Приступљено 25. 7. 2022. 
  14. ^ а б в „Regulations of the race” (PDF). ASA/letour.fr. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 07. 2006. г. Приступљено 22. фебруар 2017. 
  15. ^ а б в „Bonifications, classements, chutes et délais : ce que dit le règlement du Tour de France”. L'Équipe. Приступљено 11. 2. 2020. 
  16. ^ а б в г Banqueri, Raúl (1. 7. 2022). „The Ultimate Guide to the Tour de France 2022 King of the Mountains Competition”. lanternerouge.com.au. Приступљено 25. 7. 2022. 
  17. ^ „37 General best climber ranking” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2015. г. Приступљено 22. 2. 2017. 
  18. ^ „Previous overall and classification winners”. Cyclingnews.com. Future plc. 1. 8. 2016. Приступљено 22. 2. 2017. 
  19. ^ „Tour - Pagina 3 - WielerArchieven”. Приступљено 22. фебруар 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брдска_класификација_на_Тур_де_Франсу&oldid=26830705”