Kuhinjsko rende
|
|
Rende (tur. rende), ribež (nem. die Reibe) ili trenica nazivi su za kuhinjsku spravu namenjenu struganju povrća i ostalih namirnica slične strukture.[1] Njime se hrana usitnjava, ali ne melje i ne cedi, kao kod blendera ili multipraktika. Izumeo ga je Fransoa Bulije u šesnaestom veku. Sem običnog kuhinjskog rendeta postoje i podvrste kao što su ljuštilica i japanski orošigane.
Opšte odlike[uredi | uredi izvor]
Rende je prosta sprava i nema mehanizam. Sastoji se iz dva dela — drške i stranica za ribanje. Drške mogu biti od nerđajućeg čelika ili plastike, raznih oblika i boja. Stranice za ribanje isključivo se prave od nerđajućeg čelika ili druge legure i glavni su deo rendeta. U pitanju su metalne ploče sa sečivima oblikovanim u zavisnosti od namenjene svrhe.[2]
Proces ribanja vrši se tako što se željene namirnice prislone na odgovarajuću stranicu za ribanje i trljaju o nju. Usitnjena parčad namirnice proći će kroz sečiva i izaći na površinu na kojoj se trenica nalazi, obično na prethodno primpremljeni tanjir ili dasku za sečenje. Stranica sa najmanjim rupicama služi za rendanje tvrdog sira i limunove i pomorandžine kore. Tako se dobijaju najfiniji i najsitniji razultati. Što su rupice i kvadratići veći, to su i parčad dobijena rendanjem veća. Najveći komadi dobijaju se rendanjem pomoću stranice sa velikim prorezima, koja služi za povrće.[3]
U kuhinji slovenskih naroda, ribežima se usitnjava krompir radi dobijanja smese za pripreme jela kao što su beloruske (draniki) i češke (bramborak) palačinke ili srpska pita krompiruša.[4] Tropske kuhinje, pak, ovaj alat koriste pri rendanju kokosovog mesa. čiji se produkt, uz praškastu materiju nastalu mlevenjem istog, naziva kokosovo brašno.[5]
Trenice proizvode ostatke koji su tanji na krajevima nego na sredini. To omogućava da se narendani materijal topi ili kuva na način drugačiji od onog koji se primenjuje pri upotrebi parčadi uglavnom jednake debljine nastalih upotrebom blendera ili multipraktika. Od ručno rendanog krompira, na primer, lakše se prave palačinke nego od onog iz blendera. Postoje razne vrste trenica, pa tako sem osnovne i varijante za sir postoje i ona za puter, koru citrusa (ljuštilica), muskantni oraščić, đumbir, pa i verzija sa sečivima od ajkuline kože, što je jedan od tipova japanskog rendeta orošiganea.[6]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvi ribež pripisuje se francuskom državljninu Fransoi Bulijeu (franc. François Boullier), koji je ovu spravu izumeo četrdesetih godina šesnaestog veka (između 1541. i 1550. godine). Naime, nako što bi sir odstojao, on bi se stvrdnuo i, iako i dalje jestiv, postao neupotrebljiv zbog tvrdoće. Kako bi prebrodio tu prepreku i sprečio bacanje velikih količina viška sira, Bulije je od pjutera (legure sa 85-99% kalaja) napravio posebno sečivo, prvo rende za sir.[7]
Mada je upotreba ove naprave spočetka bila ograničena, njena repopularizacija izazvana je nestašicom hrane u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata, dvadesetih godina 20. veka. Jedan od načina za pravljenje ribeža u to doba bilo je izoštravanje rupa metalnih slivnika. Otad mnogi izumitelji, dizajneri i preduzeća proizvođači kućnih alata smišljaju i prodaju poboljšane i na drugi način inovativne trenice na principu sečiva, kao i u savremenim primercima.[7]
Od zanimljivosti vezanih za rende, izdvajaju se upotrebe u svrhe koje nisu kulinarske prirode. Tako ova principijelno kuhinjska sprava na Jamajci uz bubnjeve, fife i druge predstavlja tradicionalni muzički instrument.[8] Još jedna od kreativnih upotreba rendeta jeste kao stalak za naušnice.[9] Postoje mnogi spomeni ovog alata u televizijskim serijalima.
U jednoj epizodi Porodice Soprano Valentina la Paz je izjavila da je od nje traženo da Ralfu Sifaretu izriba leđa, ali ne sunđerom, već rendetom za sir. Jedna od šala komičara Miča Hedberga jeste i ta da bi negativno ime ribeža sa sir bio glibež za sunđer (gde je glibež reč nastala od zaglibiti i ribež, a rupičasti švajcarski sir poredi se sa stereotipnim žutim takođe rupičastim suđerom).[10] Glavni negativac u serijalu Mladi mutanti nindža kornjače jeste Sekač. Prema koproducentu Kevinu Istmenu, njegov oklop je prilikom prvog crtanja zamišljen kao velika trenica.[11]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
ljuštilica -
muskantni oraščić -
više primeraka -
rende za đumbir -
ajkulina koža (orošigane)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Rečnik srpskog jezika. Matica srpska. 2007. „RENDE, -eta”
- ^ „grater”. Tarladalal. Pristupljeno 5. 9. 2013.
- ^ „How to Use a Grater”. The Nest. Arhivirano iz originala 11. 11. 2013. g. Pristupljeno 5. 9. 2013.
- ^ „How To Make Potato Pancakes”. The Kitchn. Pristupljeno 5. 9. 2013.
- ^ „Using coconuts”. Jungle Produce. Arhivirano iz originala 14. 9. 2013. g. Pristupljeno 5. 9. 2013.
- ^ „The World Is a Better Place With a Butter-Shredding Grater”. Gizmodo. Pristupljeno 5. 9. 2013.
- ^ a b „A Grate Look”. Cheese Culture. Pristupljeno 5. 9. 2013.[mrtva veza]
- ^ „American Rhythm and Blues Influence on Early Jamaican Musical Style”. Debate Central. Pristupljeno 5. 9. 2013.
- ^ „Rende kao stalak za naušnice”. Kurir. Pristupljeno 5. 9. 2013.
- ^ „Mitch Hedberg — Cheese Shredder”. Funny or Die. Arhivirano iz originala 18. 7. 2013. g. Pristupljeno 5. 9. 2013.
- ^ The Making of "Teenage Mutant Ninja Turtles": Behind the Shells. 1991.
