Ledeni čaj
Ledeni čaj[1] je oblik hladnog čaja i obično se služi u čaši sa ledom. Može, ali ne mora biti zaslađen. Ledeni čaj je takođe popularno piće u pakovanju. Može se mešati sa aromatizovanim sirupom, sa uobičajenim ukusima uključujući limun, breskvu, malinu, limetu, marakuju, jagodu i višnju.[2] Dok većina ledenih čajeva dobija svoju aromu iz lišća čaja (lat. Camellia sinensis), biljni čajevi se takođe ponekad služe hladni i nazivaju se ledenim čajevima. Ledeni čaj se ponekad priprema tako što se čaj natopi vodom i posebno dugo ostavlja da stoji na nižoj temperaturi (jedan sat na suncu, za razliku od uobičajenih 5 minuta na 80—100 °C (176—212 °F). Neki ljudi ovakav čaj nazivaju „sunčanim čajem“. Pored toga, ponekad se takođe ostavlja da odstoji preko noći u frižideru.
Kulturne različitosti[uredi | uredi izvor]
Austrija[uredi | uredi izvor]
Ledeni čaj je popularan u Austriji i poznat kao Eistee (ledeni čaj). Obično se pije jako zaslađen. Jedan od najpopularnijih proizvođača je Rauh (Rauch).
Belgija i Holandija[uredi | uredi izvor]
U Belgiji, Holandiji i drugim delovima Evrope, Ice-Tea (ledeni čaj) je brend različitih gaziranih ledenih čajeva koje je na tržište plasirao Lipton još 1978. godine. Oni takođe prodaju i brojne negazirane ledene čajeve pod nazivom Ice Tea.
Brazil[uredi | uredi izvor]
U Brazilu, a posebno u Rio de Žaneiru, jedan od najpopularnijih napitaka je mate. Za razliku od argentinskog ili gaučo matea (takođe poznatog po nazivu chimarrão), Brazilci ga piju hladnog i zaslađenog. Omiljeni ukus im je sok od limete (a ne limuna) i u Riju ga zovu „mate com limão“ pošto spada u deo lokalne kulture na plaži, gde ga ulični prodavci prodaju u termičkoj ambalaži. Lišće matea se takođe može kupiti u supermarketima za pripremu kod kuće. Najpoznatiji brend je Leão, koji originalno potiče iz Parane u Brazilu, a kasnije ga je otkupila Koka-kola. Obično se ostavi da odstoji u frižideru preko noći. Leão takođe proizvodi negazirani mate kao osvežavajuće piće.
Kina[uredi | uredi izvor]
Iako to nije tradicionalan način posluživanja čaja, ledeni čaj je stekao široku popularnost tokom kasnih 1980-ih, čak i u ruralnim oblastima. Mnoge vrste čaja, uključujući zeleni čaj, dostupne su u konzervi ili flaširani i prodaju se u prodavnicama. Mnoge porodice prave ledeni čaj tako što stavljaju veliku količinu leda u malu količinu jakog toplog čaja ili stavljaju vrući čaj u frižider na neko vreme. Uobičajene vrste ledenog čaja su crni, zeleni i ulin (烏龍茶), kao i mnoge biljne vrste. Ledeni biljni čajevi su posebno popularni tokom vrelog leta, gde se „jin” (陰) ili rashladno bilje koriste za pravljenje čaja kao što su hrizantema i čaj kuding (苦丁茶). Ohlađeni (ali i dalje topli) čaj bio je popularan tokom antičkih vremena. Rashlađeni čaj je ranije bio dostupan samo onima koji su politički povezani sa Komunističkom partijom. Uvođenje ograničenog kapitalizma i reformi slobodnog tržišta koje su počele 1978. godine učinile su hlađenje dostupnim široj populaciji po prvi put. Kinesko vlasništvo nad frižiderima je poraslo sa samo 7% urbanih porodica u 1977. na 95% u 2009. godini.[3]
Južna Afrika[uredi | uredi izvor]
Ledeni čaj je postajao sve popularniji u Južnoj Africi i sada je široko dostupan u kafićima i maloprodajnim objektima širom zemlje. Nesti, Lipton, Menhetn i Fjuz čaj su najpopularniji brendovi, pored južnoafričkog brenda BOS, koji koristi roibos lokalnog porekla iz Zapadnog Kejpa.[4]
Švajcarska[uredi | uredi izvor]
Masovno proizvedeni čajevi kao što je Nestea (Nestlé), Migros Ice Tea i Lipton su popularna osveženja, dok se sveže pripremljeni čajevi retko mogu naći u prodaji. Biljni ledeni čajevi kojima preovladava ukus nane su takođe dostupni, kao i oni sa ukusom crnog čaja. Obično su obeleženi natpisom ajs ti (ice tea). Švajcarska se smatra domovinom flaširanog ledenog čaja. Maks Šprengler, švajcarski biznismen, probao je čuveni američki ledeni čaj i prvi predložio proizvodnju ledenog čaja u flašama. Godine 1983. Bischofszell Food Ltd. je postao prvi proizvođač flaširanog ledenog čaja industrijskih srazmera.[5][6][7]
Švedska[uredi | uredi izvor]
Ledeni čaj je popularni letnji napitak u Švedskoj, naročito pošto je Švedska zemlja u kojoj ljudi tradicionalno vole da piju čaj. Dva vodeća Brenda su Lipton (Lipton) i Nesti (Nestea), a dva najprodavanija ukusa su limun i breskva. FUN Light, popularni brend limunade u Švedskoj je takođe započeo prodaju ledenog čaja. Ledeni čaj se takođe prodaje u prodavnicama i restoranima.
Turska[uredi | uredi izvor]
U tradicionalnoj zemlji koja pije čaj kao što je Turska, sa sopstvenom čajem i kulturom čaja, ledeni čaj je postao popularan kada ga je Lipton predstavio tokom 2000-ih. Ledeni čajevi su popularna alternativa bezalkoholnim pićima. Lipton i Nesti su bili dva glavna brenda do 2012. godine kada je potpisan ugovor između Koka-kola Ičedžek A.S. i Nesti je istekao. Koka-kola je zamenila Nesti svojim brendom Fjuz pića, ali zbog reči füze što na turskom znači „projektil“, naziv koji se koristi za tursko tržište je Fuse Tea. Nacionalna kompanija za proizvodnju čaja Čajkur je na tržištu sa svojim brendom ledenog čaja 'Didi'.[8]
Ujedinjeno Kraljevstvo[uredi | uredi izvor]
Iako se ledeni čaj ne konzumira toliko u Velikoj Britaniji kao u drugim evropskim zemljama, piće je postalo popularnije tokom 2000-ih.[9]
Sjedinjene Države[uredi | uredi izvor]
U Sjedinjenim Državama ledeni čaj čini oko 85% svih konzumiranih čajeva.[10] Jako zaslađena sorta poznata kao slatki čaj popularna je u južnim državama. U državama Nove Engleske, obično je umerenije zaslađen i često uključuje mentu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Još 1823, Margerita grofica od Blesingtona pisala je o konzumaciji ledenog čaja u Napulju.[11]
Najstariji štampani recepti za ledeni čaj datiraju iz 1870-ih. U svojoj kuvarskoj knjizi iz 1871. Meri En Brajan Mejson je napisala o ledenom čaju: ...trebalo bi da bude dobro zaleđen.[12] Dva od najranijih kuvara sa receptima za ledeni čaj su Bakaj kuvar[13] autorke Estel Vuds Vilkoks, prvi put objavljen 1876. godine, i Vođenje domaćinstva u staroj Virdžiniji[14] od Marion Kabel Tajri iz 1878.[15]
Ledeni čaj je počeo da se pojavljuje u Sjedinjenim Državama tokom 1860-ih. U početku viđen kao novina, tokom 1870-ih postao je prilično raširen.[16] Recepti su se pojavljivali u štampi, ledeni čaj se nudio na jelovnicima hotela, a bio je u prodaji i na železničkim stanicama.[17] Njegova popularnost je brzo porasla nakon što ga je Ričard Blečinden predstavio na Svetskoj izložbi 1904. u Sent Luisu.[18]
Varijeteti[uredi | uredi izvor]
Sunce i rashlađeni čaj[uredi | uredi izvor]
Temperatura čaja pripremljenog na ovaj način nikada se ne povećava dovoljno visoko da ubije bilo koju bakteriju, ostavljajući vodu potencijalno nebezbednom za piće. Čaj treba baciti ako se čini gustim, sirupastim ili ako sadrži užaste niti, iako može biti opasan čak i bez takvih indikatora.[19]
Zbog ove opasnosti predložena je alternativa koja se zove „frižiderski čaj” gde se čaj priprema u frižideru preko noći. Ovo ima dvostruku prednost jer sprečava rast štetnih bakterija i čaj je već hladan bez dodavanja leda.[20]
Fontana ledenog čaja[uredi | uredi izvor]
Godine 1996, Ministarstvo zdravlja grada Sinsinatija otkrilo je visok nivo koliformnih bakterija (zbog neadekvatnog svakodnevnog čišćenja) u otvorima dozatora punjenih automatskim mašinama za sveže pripremljene ledene čajeve u nekoliko restorana.[21] Otprilike u isto vreme, kompanije Koka-kola i Pepsi kola počele su agresivno ciljane marketinške kampanje koje su imale za cilj da zamene sveže pripremljeni ledeni čaj u ugostiteljskim objektima koncentratom čaja kompanija kola koji se stavlja u prodaju na isti način kao i fontanska pića, ispumpana iz kese u kutiji. U mnogim slučajevima, kompanije kole su obezbedile dozator za koncentrat čaja koji je izgledao slično posudama koje su ranije korišćene za točenje svežeg čaja.
Pola-pola[uredi | uredi izvor]
U Sjedinjenim Državama je rasla popularnost mešanog pića nazvanog „pola-pola“ od kasnih 1960-ih kada je velikan golfa Arnold Palmer naručio jedno u Palm Biču na Floridi.[22] Pola-pola je mešavina ledenog čaja i limunade, dajući napitku mnogo slađi ukus. Često zvano „Arnold Palmer“ (iako je sam Palmer preferirao odnos dva dela ledenog čaja prema jednom delu limunade[23]), piće su na kraju plasirali Snapl, Nantaket Nektars i AriZona ledeni čaj; AriZona je licencirala ime i sliku Arnolda Palmera za svoje verzije. Godine 2012, snimljen je kratki dokumentarac ESPN-a o piću, sa Palmerom, stručnjacima za piće, grupom PGA golfera i komičarom Vilom Arnetom koji raspravljaju o istoriji i popularnosti tog pića.[24]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „New words list December 2012”. Oxford English Dictionary. Arhivirano iz originala 26. 04. 2013. g. Pristupljeno 14. 3. 2013.
- ^ Natural beverages. Alexandru Mihai Grumezescu, Alina Maria Holban (First izd.). Duxford, United Kingdom. 2019. ISBN 978-0-12-816690-1. OCLC 1105557044.
- ^ „What Do Chinese Dumplings Have to Do With Global Warming?”. The New York Times. 27. 7. 2014.
- ^ „BOS – Not just an ice tea”.
- ^ „Bischofszell Food Ltd.”. Arhivirano iz originala 17. 01. 2013. g. Pristupljeno 29. 04. 2014.
- ^ Bischofszell Food Ltd. Arhivirano 2013-01-17 na sajtu Wayback Machine
- ^ www.20minuten.ch; 20 Minuten; 20 Min; www.20min.ch (8. 7. 2014). „20 Minuten – So kam der Eistee in die Schweiz – News”. 20 Minuten.
- ^ „Lipton Ice Tea Çaykur Didi Ve Fuse Tea'ye Karşı – Brand Talks – Burada Markalar Konuşur!”. Brand Talks – Burada Markalar Konuşur!. 19. 3. 2014.
- ^ „Ice Ice Baby”. UK Tea Council. Pristupljeno 3. 8. 2011.
- ^ Tea Fact Sheet Tea Association of the USA (2/1/2008).
- ^ Blessington, M.C. (1839). The Idler in Italy. The Idler in Italy. H. Colburn. str. 87. Pristupljeno 4. 3. 2021.
- ^ Mason, M.A.B. (1871). The Young Housewife's Counsellor and Friend: Containing Directions in Every Department of Housekeeping : Including the Duties of Wife and Mother. J.B. Lippincott & Company. str. 127. Pristupljeno 4. 3. 2021.
- ^ Wilcox, Estelle Woods (1905). „Iced Tea”. The Original Buckeye Cook Book and Practical Housekeeping: A Compilation of Choice and Carefully Tested Recipes. Reilly & Britton Company. str. 188. Pristupljeno 2012-07-01 — preko Google Books.
- ^ Tyree, Marion Cabell (1878). „Iced Tea”. Housekeeping in Old Virginia. Louisville, Kentucky: John P. Morton & Co. str. 64. Pristupljeno 2012-07-01 — preko Internet Archive.
- ^ „Feeding America Project”. Digital.lib.msu.edu. Pristupljeno 2009-06-29.
- ^ „When was iced tea invented?”. Quezi.com. 2009-03-11. Arhivirano iz originala 2009-06-18. g. Pristupljeno 2009-06-29.
- ^ Olver, Lynne. „Ice Tea”. The Food Timeline. Pristupljeno 2009-06-29.
- ^ „Iced Tea: The Distinctively American Beverage”. Teausa.com. Pristupljeno 2009-06-29.
- ^ Mikkelson, Barbara (2006-06-10). „Bacteria in Sun Tea Risk”. Snopes.com. Pristupljeno 2009-06-29.
- ^ Mikkelson, Barbara (2006-06-10). „Bacteria in Sun Tea Risk”. Snopes.com. Pristupljeno 2010-04-17.
- ^ Debugging the Dispenser. Scroll down the page to find "Debugging the Dispenser", U.S. Food and Drug Administration.
- ^ „Arnold Palmer”.
- ^ Boren, Cindy (26. 9. 2016). „The story behind how Arnold Palmer invented his famous drink, the Arnold Palmer”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2020-12-14.
- ^ „30 for 30 Shorts: The Arnold Palmer”. Grantland.com. 28. 11. 2012. Pristupljeno 14. 7. 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Yamamoto, T; Kim, M; Juneja, L R (1997). Chemistry and Applications of Green Tea. CRC Press. str. 4. ISBN 978-0-8493-4006-2.
- Salter, Nicola (2013). Hot Water for Tea: An inspired collection of tea remedies and aromatic elixirs for your mind and body, beauty and soul. ArchwayPublishing. str. 4. ISBN 978-1-60693-247-6.
- Peter T. Daniels, ur. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press. str. 203. ISBN 978-0-19-507993-7.
- Hinsch, Bret (2008). The ultimate guide to Chinese tea. Bret Hinsch. ISBN 978-974-480-129-6.
- Dien, Albert E. (2007). Six Dynasties Civilization. Yale University Press. str. 362. ISBN 978-0-300-07404-8.
- Bennett Alan Weinberg; Bealer, Bonnie K. (2001). The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug. Psychology Press. str. 63. ISBN 978-0-415-92722-2. „The Portuguese traders and the Portuguese Jesuit priests, who like Jesuits of every nation busied themselves with the affairs of caffeine, wrote frequently and favorably to compatriots in Europe about tea.”
- Mary Lou Heiss; Heiss, Robert J. (2011). The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide. Random House. str. 31. ISBN 978-1-60774-172-5. „"By the time of the Shang dynasty (1766–1050 BC), tea was being consumed in Yunnan Province for its medicinal properties"”
- Mair, Victor H.; Hoh, Erling (2009). The True History of Tea. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-25146-1.
- Martin, Laura C. (2007). Tea: The Drink that Changed the World. Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3724-8.
- Mair, A. Gramza-Michałowska. Caffeine in tea Camellia sinensis — Content, absorption, benefits and risks of consumption.
- Mair, Monique B.HicksY-H.PeggyHsiehLeonard N.Bell. Tea preparation and its influence on methylxanthine concentration.
- Mair, Nigel Melican. CAFFEINE AND TEA: Myth and Reality.
- Ody, Penelope (2000). Complete Guide to Medicinal Herbs. New York, NY: Dorling Kindersley Publishing. str. 48. ISBN 978-0-7894-6785-0.
- Macfarlane, Alan; Macfarlane, Iris (2004). The Empire of Tea. The Overlook Press. ISBN 978-1-58567-493-0.
- Benn, James A. (2015). Tea in China: A Religious and Cultural History. Hong Kong University Press. ISBN 978-988-8208-73-9.
- Heiss, Mary Lou; Heiss, Robert J. (2007). The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide. Ten Speed Press. ISBN 978-1-58008-745-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Ledeni čaj na Vikimedijinoj ostavi
