Margita Stefanović

Margita Stefanović
Lični podaci
Datum rođenja	(1959-04-01)1. april 1959.
Mesto rođenja	Beograd, FNR Jugoslavija
Datum smrti	18. septembar 2002.(2002-09-18) (43 god.)
Mesto smrti	Beograd, SR Jugoslavija
Muzički rad
Aktivni period	1982—2002.
Žanr	Rok
Instrument	klavir, klavijature
Ostalo
Povezani članci	Ekatarina Velika

Margita Magi Stefanović (Beograd, 1. april 1959 — Beograd, 18. septembar 2002) bila je srpska muzičarka, najpoznatija kao klavijaturistkinja beogradske rok grupe Ekatarina Velika.

Portret fotografa Đorđa Milekića (umetničko ime Stanislav Sharp)

Grob Margite na Novom Bežanijskom groblju

Biografija

Rođena je kao jedinica u porodici beogradskog pozorišnog i TV-reditelja Slavoljuba Stefanovića-Ravasija i Desanke (rođ. Nikolić).

Pohađala je i završila osnovnu školu „Oslobodioci Beograda” (1965–1973) i VIII beogradsku gimnaziju, matematički smer (1973–1977). Nižu i Srednju muzičku školu, instrumentalni odsek, klasa profesorke Miroslave Lili Petrović, pohađa i završava u periodu od 1967–1976. u školi „Josip Slavenski”. Tokom školovanja bila je učesnik mnogih takmičenja i nosilac brojnih nagrada na sastajanjima instrumentalista i kamernih orkestara i ansambala u Jugoslaviji i inostranstvu.

Godine 1970. kad joj je bilo 11 godina, a Ivu Pogoreliću 12, kao najtalentovaniji u klasi dobijaju ponudu od ruskog profesora Timakina za nastavak školovanja u muzičkoj školi u Moskvi. Margitina majka odbija ponudu, a Ivo iste godine (1970) odlazi u Moskvu. Margita nastavlja školovanje u Beogradu, „preskače” šesti razred niže muzičke škole i upisuje prvi srednje.

Godine 1977, nakon završetka gimnazije, upisuje Arhitektonski fakultet u Beogradu. Kao student osvaja treću nagradu na međunarodnom konkursu u Japanu za rad na temu uređenja crnogorskog sela Reževići. Istovremeno važi za jedny od najtalentovanijih klasičnih pijanistkinja u bivšoj Jugoslaviji. 1981/2. školske godine apsolvira na smeru projektovanja „Smrznute muzike” /arhitekture/, a 1984. diplomira sa temom „alternativno projektovanje” kod profesora Milana Lojanice.

Karijera

Muzičku karijeru započinje u rok bendu Milana Mladenovića Katarina II na koncertu u sali bioskopa Topčiderska zvezda. Prvog maja 1982. upoznaje članove grupe Električni orgazam, a kroz druženje sa njima i Milana Mladenovića. Mladenović je, fasciniran njenim talentom i voljom za istraživanjem, poziva da se pridruži grupi, te kupuje sintesajzer na kojem Stefanovićeva vežba. Nakon povratka sa tromesečnog puta po Južnoj Americi Margita Stefanović postaje stalni član sastava.

Katarina II 1985. menja ime u Ekatarina Velika i deluje sve do 1994. godine. Stefanovićeva komponuje i muziku za filmove i drame Prvi put s ocem na jutrenje, Vera Hofmanova, Povratak Vuka Alimpića, Plavi plavi i pozorišne predstave Klasni neprijatelj i Tri sestre, radi kao producent (Karlovi Vari) i gostuje na albumima mnogih jugoslovenskih grupa kao što su: Bejbi Kejt, Elvis J. Kurtović, Van Gog, Babe. Godine 1985. pojavljuje se u filmu Gorana Markovića Tajvanska kanasta gde glumi Draganu, sestru glavnog junaka. U filmu se pojavljuje i EKV izvodeći pesmu Tatu (engl. Tatoo).

Posle smrti Mladenovića 1994. Ekatarina Velika prestaje da postoji i Stefanovićeva sa nekoliko beogradskih muzičara osniva bend Kurajberi koji uglavnom izvodi obrade stranih i domaćih hitova po beogradskim klubovima. Godine 1995. osniva bend EQV sa muzičarem Vladimirom Stojićem i izdaje CD Ti si sav moj bol koji je nazvan po pesmi Ekatarine Velike za bečku muzičku kuću Coop Arts & Crafts Unlimited. Na CD-u se nalazi i tehno obrada istoimene pesme. U tom periodu nastavlja da gostuje i na albumima i koncertima jugoslovenskih bendova i povremeno svira sa sastavima Glisersi, Zion banda i Direktori.

Godine 2002. komponuje muziku za predstavu beogradske rediteljke Hajdane Baletić Kaput mrtvog čoveka što je njeno poslednje muzičko delo.

Smrt

Poslednje nedelje života provela je u beogradskom Centru za smeštaj beskućnika, a umrla je 18. septembra 2002. na beogradskoj Infektivnoj klinici. Sahranjena je na Novom Bežanijskom groblju, parceli 24, grobno mesto 598.

Grafit Margita je dečak

Za nju je vezana urbana priča o prvom beogradskom grafitu namenjenom Margiti Stefanović. Naime, Nebojša Krstić (član muzičke grupe Dečak, kasnije VIS Idoli) je na zidu u dvorištu, naspram prozora njenog stana u Smiljanićevoj 4 na Slaviji, napisao „Margita je dečak”. Mnogo godina kasnije grafit je izbledeo, a neko je preko njega ispisao „Prozor mora pasti”.

Literatura

• Grupa autora (2002). Magi — Zvezda koja večno traje. Beograd: Aruna. Arhivirano iz originala 18. 7. 2023. g. 

• Ilić, Aleksandar (2011). Vrati unatrag — Razgovori sa Margitom Stefanović o EKV. Beograd: Mikro knjiga. ISBN 978-86-915187-0-7. COBISS.SR 187181324. Arhivirano iz originala 18. 7. 2023. g. 

• Nikolić, Lidija (2017). Osećanja. O. Sećanja. Beograd: Orion art. ISBN 978-86-6389-055-8. COBISS.SR 230428940. Arhivirano iz originala 10. 8. 2022. g. 

• Nikolić, Lidija (2017). Post scriptum. Beograd: Orion art. ISBN 978-86-6195-124-4. COBISS.SR 246522892. Arhivirano iz originala 19. 1. 2022. g. 

• Nikolić, Lidija, ur. (2019). Sav moj bol: Magi, Milan i EKV u pričama, pesmama, knjigama. Beograd: Makart. ISBN 978-86-87115-20-0. COBISS.SR 279965452. Arhivirano iz originala 18. 7. 2023. g. 

• Janjatović, Petar (2007). Ex YU rok enciklopedija (2. dopunjeno izd.). Beograd: Čigoja štampa. ISBN 978-86-905317-1-4. COBISS.SR 137175308. 

• Žikić, Aleksandar (2019). Mesto u mećavi: priča o Milanu Mladenoviću (7. izd.). Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-1702-4. COBISS.SR 278966028. Arhivirano iz originala 30. 3. 2023. g. 

Spoljašnje veze

• Semerad, Ivana (26. 1. 2001). „Hoću da sviram kroz sve ovo”. Glas javnosti. Pristupljeno 2. 3. 2023. 
• S, I. (20. 9. 2002). „Ostalo je impresivno muzičko zaveštanje”. Glas javnosti. Pristupljeno 2. 3. 2023. 
• D, P. (22. 9. 2002). „Prolaze brodovi, deca uče da plaču...”. Glas javnosti. Pristupljeno 2. 3. 2023. 
• Dnevni avaz (28. 8. 2015). „Priča o tragičnoj sudbini i kraju Magi iz grupe EKV: Pad crnog anđela”. B92. Super žena. Pristupljeno 28. 8. 2015.