Mikroskop

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
UpotrebaPosmatranje malog uzorka
Značajni eksperimenti
Otkriće ćelija
PronalazačHans Liperši
Zaharijas Jansen
Srodni deloviOptički mikroskop Elektronski mikroskop

Mikroskop (grčki: micros = mali i scopos = posmatrač), sprava kojom se posmatraju nevidljivi ili slabo vidljivi bliski objekti. Pomoću elektromagnetnih zračenja različitih talasnih dužina, koristeći fizička svojstva data u njihovoj strukturi, zakonitostima loma i otklona, uvećava slike posmatranih objekata i razdvaja bliske tačke na njima. U zavisnosti od vrste elektromagnetskih zračenja (veličini talasnih dužina) koje koristi, razlikuju se: svetlosni (optički), ultravioletni, rendgenski, korpuskularni (elektronski)... Mikroskopom možemo videti sliku predmeta pod mnogo većim uglom od onog kojim bismo ga videli „golim“ okom u normalnoj vidnoj daljini. Nauka koja istražuje pomoću ovih instrumenata naziva se mikroskopija. Vremenom je iz reči mikroskop izveden pojam: koji pored uobičajenog, nevidljiv prostom oku, ima i preneseno značenje, veoma mali, slabo vidljiv, zanemarljiv, malo bitan, nebitan...[1],[2][3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Čovek je verovatnije slučajno otkrio da staklo određenog izgleda, ili možda kap vode, uvećavaju. Svesno su usavršena sočiva sa ciljem da uvećanja budu veća, a slika objektivnija. Napravljena je lupa, jednostavan mikroskop sa jednim sočivom.[4][5][6] Uskoro je nastala i lupa sa sistemom sočiva. Ona je bila većeg uvećanja i bolje je ispravljala greške u slici predmeta. Kada se po optičkoj osi postave dva sočiva nastaje optički mikroskop u današnjem smislu te reči.[7][8] Sočivima su dodavani čitavi kompatibilni sistemi sočiva i tako je slika objekta, dobijena vidljivom svetlošću, učinjena maksimalno velikom.[9][10][11][12] Postoje indikacije da je Galileo Galilej (koji se ponekad navodi i kao pronalazač složenih mikroskopa) nakon 1610. godine ustanovio je da se može ograničiti fokus njegovog teleskopa radi posmatranja malih objekata. Nakon što je video složen mikroskop koji je Drebel izložio u Rimu 1624. godine, on je izgradio svoju poboljšanu verziju.[13][14][15] Điovani Faber je skovao naziv mikroskop za složeni mikroskop koji je Galileo podneo Akademiji dej Linčej 1625. godine.[16]

Kada su iscrpljene praktične mogućnosti usavršavanja ovakvih optičkih mikroskopa, potpomognut novim tehnologijama, a u nameri da ne stane proničući u mikrosvemir, čovek pravi prvi ultravioletni mikroskop. Kao izvor svetlosti koristi se obična živina svetiljka pod visokim pritiskom uz vodeno hlađenje. Postižu se povećanja od 500 - 5000 puta, a moć razdvajanja je 0,2-0,1μ. U nameri i potrebi za većim uvećanjima i boljim rezolucijama dobijenih slika nastaje rendgenski mikroskop. Početna ispitivanja 1936. godine vrši Rolf Maksimilijan Sivert. Ovaj mikroskop koristi X-zrake da proizvede uvećane slike malih objekata. X-zraci iz tačke izvora stvaraju uvećanu sliku na fosfornom ekranu. Uspešan snimak rendgenskim mikroskopom je napravljen 1951. godine. Napravili su ga britanski fizičari Elis Koslet i Vilijam Nikson.[17] To je bio prvi instrument čija je rezolucija bila uporediva sa onom kod optičkih mikroskopa, i bio je slavljen kao sredstvo za ispitivanje skrivene strukture u stenama, metalima, kostima, zubima, rudama i drvetu. Rendgenski mikroskop ima bolju rezoluciju nego najbolji optički mikroskop.

U potrazi za većim i boljim uvećanjima, Maks Knol[18] i Ernst Ruska[19] konstruisali su prvi elektronski mikroskop 1931. godine. To je prvi korpuskularni mikroskop. Poštujući doslednost principa prirode i odatle izvedenu analogiju, oni prave elektronska sočiva. To su moćni elektromagneti koji čine otklon elektronima baš kao što to rade sočiva sa svetlošću. Na taj način i uvećavaju i razdvajaju bliske tačke na posmatranom predmetu. Predmet je smešten u blizini objektiva, a to su elektronska ili elektrostatička „sočiva”. Dobijenu realnu i uvećanu sliku predmeta povećavaju elektronska ili elektrostatička „sočiva” okulara. Kako čovečje oko ne registruje elektronske zrake, slika se projektuje na fluorescentnom zaslonu ili fotografskoj ploči. Dobijena uvećanja su i po 200000 puta. I ovi mikroskopi se i dalje usavršavaju. Međutim, kako se kod elektronskih mikroskopa ne može po volji povećati numerička apertura, tj. razdvajanje bliskih tačaka na posmatranom predmetu pribeglo se i novim tehnologijama. Napravljeni su protonski mikroskopi. Uspešni pioniri u ovom poslu su Francuski naučnici Klod Magnan[20] i Šanson.[21]

Podele mikroskopa[uredi | uredi izvor]

Podela po medijima[uredi | uredi izvor]

Mikroskope delimo prema talasnoj dužini elektromagnetnih zračenja:

Podela prema prirodi posmatranog predmeta[uredi | uredi izvor]

Galerija slika[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Grupa autora, 1976. Popularna enciklopedija. BIGZ: Beograd.
  2. ^ Wredden J.H. The microscope, London, 1948.
  3. ^ Characterization and Analysis of Polymers. Hoboken, NJ: Wiley-Interscience. 2008. ISBN 978-0-470-23300-9. 
  4. ^ Bardell, David (maj 2004). „The Invention of the Microscope”. Bios. 75 (2): 78—84. JSTOR 4608700. doi:10.1893/0005-3155(2004)75<78:tiotm>2.0.co;2. 
  5. ^ The history of the telescope by Henry C. King, Harold Spencer Jones Publisher Courier Dover Publications, 2003, pp. 25–27 ISBN 0-486-43265-3
  6. ^ Atti Della Fondazione Giorgio Ronchi E Contributi Dell'Istituto Nazionale Di Ottica, Volume 30, La Fondazione-1975, p. 554
  7. ^ Murphy, Douglas B.; Davidson, Michael W. (2011). Fundamentals of light microscopy and electronic imaging (2nd izd.). Oxford: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-471-69214-0. 
  8. ^ Sir Norman Lockyer (1876). Nature Volume 14. 
  9. ^ Albert Van Helden; Sven Dupré; Rob van Gent (2010). The Origins of the Telescope. Amsterdam University Press. str. 32—36, 43. ISBN 978-90-6984-615-6. 
  10. ^ „Who Invented the Microscope?”. Pristupljeno 31. 3. 2017. 
  11. ^ Eric Jorink (25. 10. 2010). Reading the Book of Nature in the Dutch Golden Age, 1575-1715. ISBN 978-90-04-18671-2. 
  12. ^ William Rosenthal, Spectacles and Other Vision Aids: A History and Guide to Collecting, Norman Publishing, 1996, pp. 391–92
  13. ^ Raymond J. Seeger, Men of Physics: Galileo Galilei, His Life and His Works, Elsevier – 2016, p. 24
  14. ^ J. William Rosenthal, Spectacles and Other Vision Aids: A History and Guide to Collecting, Norman Publishing, 1996, page 391
  15. ^ „uoregon.edu, Galileo Galilei (Excerpt from the Encyclopedia Britannica)”. Arhivirano iz originala 09. 05. 2017. g. Pristupljeno 25. 07. 2020. 
  16. ^ Gould, Stephen Jay (2000). „Chapter 2: The Sharp-Eyed Lynx, Outfoxed by Nature”. The Lying Stones of Marrakech: Penultimate Reflections in Natural HistoryNeophodna slobodna registracija. New York: Harmony. ISBN 978-0-224-05044-9. 
  17. ^ X-ray microscope - Britannica Online Encyclopedia, Pristupljeno 12. 4. 2013.
  18. ^ Knoll, Max & Kügler, J. (1959). "Subjective Light Pattern Spectroscopy in the Electroencephalic Range". Nature (London) 184:1823–1824.
  19. ^ Hawkes, Peter W. (jul 1990). „Ernst Ruska”. Physics Today. 43 (7): 84—85. Bibcode:1990PhT....43g..84H. doi:10.1063/1.2810640. Arhivirano iz originala 4. 10. 2013. g. 
  20. ^ Le Microscope protonique: par M. Claude Magnan,... - Claude Magnan - Google Knjige
  21. ^ Current Science - Archive

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mikroskop na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Микроскоп&oldid=27559202”