Mirko Milićević
| Mirko Milićević | |||
|---|---|---|---|
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 2. avgust 1965. | ||
| Mesto rođenja | Novi Sad, SFRJ | ||
| Državljanstvo |
 Srbija | ||
| Visina | 2,10 m | ||
| Informacije o karijeri | |||
| Pro karijera | 1982—2005 | ||
| Pozicija | centar | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
| 1982—1988 1988—1990 1991—1992 1992 1992—1993 1993—1994 1994—1995 1995—1996 1996—1999 1999—2000 2000—2001 2001—2002 2002—2003 2004—2005 |
Crvena zvezda Cibona Vojvodina Hapoel Jerusalim Valjadolid Napoli AEK Apolon Patra Turk Telekom Pinar Karšijaka Bujuk Kolej Turk Telekom Goztepe Bujuk Kolej | ||
Mirko Milićević (rođen 2. avgusta 1965. godine u Novom Sadu) je bivši srpski i jugoslovenski košarkaš. Igrao je na poziciji centra i tokom karijere promenio je veliki broj klubova širom Evrope. Važio je za jednog od najsnažnijih centara u jugoslovneskoj košarkaškoj ligi.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Mirko Milićević je rođen u Novom Sadu i sve do svoje četrnaeste godine je živeo u vojvođanskoj varošici Gajdobra.[1] Kao dečak prvo je igrao fudbal u Gajdobri, ali pošto mu je noga naglo porasla nije mogao da nađe kopačku sa brojem 51. Nakon toga je igrao rukomet pa je sa lakoćom postizao preko 15 golova.[2] Pošto nije mogao da trpi batine prelazi da trenira za lokalni klub Hercegovac iz Gajdobre sa 14 godina.
Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]
Ranko Žeravica ga je zapazio i omdah želeo da ga dovede u Crvenu zvezdu. Godinu dana kasnije dolazi u juniorski tim Crvene zvezde gde su mu treneri bili Duško Vujošević, Zdravko Kubat i Goran Miljković Finac.[3] 1982. godine dolazi do seniorskog tima. Ranko ga je odmah ubacio u vatru pa je sa svega 17 godina čuvao najboljeg strelca lige Predraga Benačeka koji mu je dao samo 6 poena. Iako je već dve sezone bio deo seniorske ekipe, sa juniorima Crvene zvezde osvaja jugoslovnesku titulu 1984. godine. Od tada je stekao reputaciju dobrog odbrambenog igrača, zbog svoje visine od 211 cenitmetara i 130 kilograma dobio je nadimak Zver. Bio je neustrašiv i vrlo nezgodan za protivničke igrače. PAOK je gostovao Crvenoj zvezdi 1987. godine, kada je izbila tuča. Mirko Milićević je nokautirao pola ekipe PAOK-a i desetak navijača iz prvog reda tribina.[4] Ostao je u Crvenoj zvezdi sve do 1988, a svoj poslednji meč u crveno belom dresu je odigrao protiv Partizana 13. aprila 1988. To je bila druga utakmica četvrtfinala plej-ofa. Iako je Zvezda izgubila i ispala iz daljeg takmičenja, ovo će biti jedna od najboljih utakmica Mirka Milićevića u crveno-belom dresu postigavši 38 poena. Ukupno je za seniorski tim Crvene zvezde odigrao 170 utakmica i postigao 1808 poena.[3]
Cibona[uredi | uredi izvor]
1988. godine iz Zvezde prelazi u Cibonu sa kojom potpisuje četvorogodišnji ugovor. Bio je saigrač sa Draženom i Acom Petrovićem. Najbolju utakmicu u dresu Cibone je odigrao protiv Reala iz Madrida u gostima 21. februara 1989. u polufinalu Kupa pobednika kupova, kad je postigao 34 poena. Zbog svađe na nacionalnoj osnovi sa Veljkom Mršićem napušta Cibonu.
Vojvodina[uredi | uredi izvor]
1991. godine dolazi u Vojvodinu gde je beležio sjajne partije. Bio je druugi najkorisniji igrač lige iza Bobana Jankovića i najbolji skakač prvenstva.[3] Zbog sjajnih partija našao se na užem spisku reprezentacije za nastup na Olimpijadi u Barseloni što se ipak nije desilo zbog sankcija.
Inostrana karijera[uredi | uredi izvor]
Ostatak košarkaške karijere je proveo u inostranstvu. U valjadolidu je prosečno postiѕao 15,8 poena i imao 6,9 skokova po utakmici.[5] Nastupajući za AEK bio je najbolji igrač grčke lige, postižući prosečno 24 poena i 12 skokova, i u dobu kada je u Grčkoj igrao veliki broj NBA košarkaša. Najveći deo svoje inostrane karijere proveo je u Turskoj pa je dobio i njihovo državljanstvo. Četiri puta je bio najbolji strelac turskog prvenstva.[3] Profesionalnu košarkašku karijeru je okončao 2005. godine sa punih 40 godina.
Reprezentacija[uredi | uredi izvor]
Sa juniorskom reprezentacijom Jugoslavije je osvojio bronzanu medalju na evropskom prvenstvu u Švedskoj 1984. godine. Ekipu su činili još: Perasović, Jovanović, Zurić, Nakić, Paspalj, Mavrenski, Zdovc, Arapović, Pavićević, Govc i Pecarski.[6] Mirko je bio treći strelac tima sa postignutih 74 poena na 6 utakmica.
Ostalo[uredi | uredi izvor]
Posle profesionalne karijere nastavio je da igra za veterane Srbije ali je suspendovan jer je na jednom meču nokautirao tri Litvanca i jednog Italijana.[1] Nakon igračke karijere ostao je u košarci kao menadžer. Sina svog prijatenja Saše Dončića, Luku je sa 13 godina nudio timu Galatasaraja koji su ga odbili. Luka nakon toga potpisuje za real gde napreduje do jednog od najboljih evropskih košarkaša u istoriji.
Iz braka sa turskom državljankom ima sina Jesukana Onara koji se takođe bavi košarkom, i igrao je za mlađe reprezentativne selekcije Turske.[7] Iz braka sa drugom ženom ima devojčicu[2] i žive u Atini. Govori devet jezika - osim srpskog: engleski, španski, portugalski, italijanski, grčki, bugarski, ruski i turski, sve osim nemačkog i francuskog, kako voli da naglasi.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Rekao sam Draženu "Brate moj, čeka te saobraćajka, neka ti je Bog u pomoći": Neispričana ispovest legende Zvezde Mirka Milićevića!”. telegraf.rs. 6. 12. 2018. Pristupljeno 30. 6. 2020.
- ^ a b „Mirko Milićević, zver sa loptom”. vesti-online.com. 27. 12. 2012. Pristupljeno 30. 6. 2020.
- ^ a b v g „Daba: Mirko, veliki čovek niskog težišta”. vesti-online.com. 31. 7. 2017. Pristupljeno 16. 2. 2020.
- ^ „‘OPSAJD’: Kako je košarka postala boks, nokauti od Milićevića do Galinarija”. vesti-online.com. 31. 7. 2017. Pristupljeno 30. 6. 2020.
- ^ „Mirko Milicevic International Stats”. basketball-reference.com. Pristupljeno 30. 6. 2020.
- ^ „Yugoslavia”. fiba.com. Pristupljeno 30. 6. 2020.
- ^ „Sin bivšeg košarkaškog asa Zvezde Mirka Milićevića debitovao za Ankaru”. Blic. 10. 10. 2016. Pristupljeno 30. 6. 2020.
