Душко Вујошевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили народног хероја, погледајте чланак Душан Вујошевић.
Душко Вујошевић

Душко Вујошевић на финалу Адеко купа 2011
Душко Вујошевић на финалу Адеко купа 2011

Личне информације
Датум рођења 3. март 1959.
Место рођења Титоград (ФНРЈ, данас Црна Гора)
Тренерска каријера
1986–1989
1989–1990
1990–1991
1991–1992
1992–1995
1995–1997
1997–1998
1999–2001
2001–2010
2010
2012–
Партизан
Оксимеса
Партизан
Црвена звезда
Бреша
Олимпија Пистоја
Скаволини Пезаро
Раднички Београд
Партизан
ЦСКА Москва
Партизан

Душко Вујошевић (Титоград, 3. март 1959) је кошаркашки тренер и председник ЈСД Партизан. Иако поседује српски пасош национално се декларише као Црногорац.[1] Најуспешнији је тренер у историји КК Партизан.

Биографија[уреди]

Душко Вујошевић је рођен у Титограду (данас Подгорица). Његова породица потиче из племена Куча.[1] Душко је имао пет година када се породица преселила у Београд.[2]

Тренерска каријера[уреди]

Клубови[уреди]

Вујошевић је тренерским послом почео да се бави 1976. До 1982. године радио је са млађим категоријама у Партизану. Следећу сезону је провео у ОКК Београду, где је водио јуниорску екипу која је освојила Првенство Југославије. Те године радио је и са првим тимом ОКК Београда.

После одслужења војног рока, годину дана је радио у Младости из Земуна, а пред сезону 1985/86 вратио се у Партизан, где је постао помоћни тренер првог тима. После смене првог тренера, током сезоне 1986/87, у 27. години живота, постао је први тренер Партизана и исте сезоне освајио титулу првака Југославије. У сезони 1987/88 Вујошевић је предводио Партизан до фајнал-фора Купа европских шампиона у Гану, на ком је Партизан освојио треће место. Вујошевић је водио Партизан и у следећој сезони, 1988/89, када је освојио Куп Радивоја Кораћа и Куп Југославије.

У сезони 1989/90 Вујошевић је био је први тренер шпанске Уелве из Гранаде, да би се после тога вратио у Партизан, који је водио у сезони 1990/91 и стигао до финала плеј-офа, у ком је поражен од екипе ПОП 84. Следеће сезоне био је тренер КК Црвена звезда. Од 1992. до 1998. радио је у Италији, где је водио екипе Бреше, Пистоје и Скаволинија.

По повратку из Италије Вујошевић је у сезони 1998/99 био шеф стручног штаба подгоричке Будућности, а од 1999. до 2001. две сезоне је водио београдски Раднички.

Од повратка у Партизан, 2001, освојио је десет титула првака државе (2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010 и 2013), четири Купа (2002, 2008, 2009 и 2010) и четири последње титуле првака НЛБ лиге (2007, 2008, 2009 и 2010), чиме је постао најтрофејнији тренер у историји клуба. Такође се са клубом 2010. године пласирао у полуфинале Евролиге.

Вујошевић је у јуну 2010. постао тренер ЦСКА из Москве. Са овим клубом је успео да постане први тренер који је успео да победи неки НБА клуб на америчком тлу. Ипак, након тога ЦСКА је изгубио највише утакмица у Евролиги од када је ово такмичење под окриљем УЛЕБа. Због тога је добио отказ после 5 месеци у кубу.

Од јуна 2012. године поново је тренер КК Партизан[3].

Репрезентација[уреди]

Као тренер јуниорске репрезентације Југославије освојио је Првенство Европе у Врбасу 1988. године и четврто место на Светском јуниорском првенству 1991. Душко Вујошевић је тренер који је познат по изванредном раду са младим играчима.

У пролеће 2003. постављен је за селектора сениорске репрезентације Србије и Црне Горе, са којом је на Европском првенству у Шведској освојио шесто место.

Маја 2007. Душко Вујошевић је изабран за селектора репрезентације Црне Горе. Са Црном Гором је успео да се као први у групи пласира на Европско првенство 2011. Крајем 2010. поднео је оставку на место селектора а затим преузео функцију стручног саветника репрезентације Црне Горе.

Остало[уреди]

Душко Вујошевић је 4. октобра 2011. изабран за председника ЈСД Партизан. Познат је по импулсивном понашању на терену али и ван њега, па је током тренерског посла нарочито у Партизану добио велики број техничких грешки. Велику прашину је дигао због инцидента над својим играчем Богданом Богдановићем, што је изазвало велику осуду у домаћим и Европским круговима.[4][5]

Награде[уреди]

Трофеји[уреди]

  • 12 титула првака државе са Партизаном (1987, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2013, 2014)
  • 5 националних купова са Партизаном (1989, 2002, 2008, 2009, 2010)
  • 5 титула првака регионалне АБА лиге са Партизаном (2007, 2008, 2009, 2010, 2013)
  • 1 Куп Радивоја Кораћа са Партизаном (1989)
  • 1 титула првака Европе са јуниорском репрезентацијом Југославије (1988)

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Претходник:
Зоран Славнић
тренери Црвене звезде Наследник:
Владислав Лучић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}


Претходник:
Влада Јовановић
тренери Партизана Наследник:
-
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}