Mor Tan
| Mor Tan | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 19. jun 1828. |
| Mesto rođenja | Bečej, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 11. mart 1899. (70 god.) |
| Mesto smrti | Trst, Austrougarska |
Mor Tan (mađ. Than Mór; Bečej 19. jun 1828 — Trst 11. mart 1899) je bio mađarski slikar, čiji je brat Karolj Tan (mađ. Than Károly) bio poznati hemičar.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Mor Tan je rođen u Bečeju 1828. godine. Braća Tan, Mor i Karolj bili su potomci plemićke loze, doseljenika iz Nemačke koji su stekli plemićku titulu bez imetka. Otac Janoš bio je inženjer, kraljevski namesnik zaposlen u upravi grada.[1]
Gimnaziju je završio u Kaloči, a u Pešti je završio filozofiju i prava. Uporedo sa školovanjem, bio je učenik Mikloša Barabaša (mađ. Barabás Miklós), mađarskog slikara koji je sledio bidermajer, stil koji je bio u modi prvom polovinom 19. veka.
Studije je prekinuo da bi učestvovao u mađarskoj revoluciji 1848—1849. godine, tokom koje je napravio veliki broj skica i slika, i time postao akvarelist-hroničar iste. Nakon pada revolucije odlučio je da se ozbiljno posveti slikarstvu, te odlazi u Beč, gde je svoj prvi period prebrodio uz prismotru carske tajne policije.[1] Ovde je nastavio da uči pod pokroviteljstvom Karla Rahla (nem. Karl Rahl) poznatog austrijskog slikara, takođe proganjanog iz političkih razloga. Uskoro 1855. Mor napušta Beč da bi otišao za Pariz a odatle u Italiju. Potom se 1860. godine vraća u Peštu gde otvara svoju galeriju sa stalnom postavkom, usavršava svoju tehniku slikanja i uskoro postaje jedan od vodećih slikara u Mađarskoj.[1]
Zajedno sa Karoljem Locom (mađ. Lotz Károly) je 1864. u Pešti radio na zidnim freskama u Vigadou (mađ. Vigadó) a 1870. u Mađarskom nacionalnom muzeju (mađ. Magyar Nemzeti Múzeum) gde je između 1890 i 1896 godine radio kao kustos, kompletno je oslikao zidove stepeništa.
Od 1890. godine, da bi se izdržavao, služi kao blagajnik Udruženja umetnika, a 1896. postaje direktor Državne gelerije.
Umro je u Trstu 1899. godine.
Radovi[uredi | uredi izvor]
Dela Tana Mora istoričari umetnosti razvrstavaju pre svega po periodu kada su rađeni, a potom po tematici:[2]
Bečki ciklus obuhvata slike:
- Događaj u mađarskoj čardi (mađ. Jelenet egy magyar csárdában),
- Mađarska pusta u proleće (mađ. Magyar puszta tavasszal),
- Lerinc Njari 1552. (mađ. Nyáry Lőrinc elfogatása 1552.).
Pariski ciklus sadrži, između ostalih, slike:
Slike[uredi | uredi izvor]
- Atilina gozba (mađ. Attila lakomája) (1870),
- Momenat sa sastanka u Onodu (mađ. Jelenet az ónodi országgyűlésből) (1864),
- Kralj Imre u logoru grofa Andraša 1204. (mađ. Imre király András herceg táborában, 1204),
- Smrt Zapolje (mađ. Zápolya halála),
- Susret kralja Lasla i Rudolfa Habzburškog (mađ. László király és Habsburgi Rudolf találkozása a harctéren az Ottokár fölött nyert győzelem után),
- Krstaši biraju svetog Lasla za vođu (mađ. Szent Lászlót vezérükké választják a keresztesek),
- Kralj Kalman zabranjuje suđenja vešticama (mađ. Kálmán király megtiltja a boszorkánypöröket),
- Kralj Maćaš okružen sa mudracima (mađ. Mátyás király tudósai körében),
- Janoš vitez podučava Janoš Hunjadija latinski (mađ. Vitéz János a latin nyelvre tanítja Hunyadi Jánost) (1882),
- Petar Pazmanj (mađ. Pázmány Péter tollba mondja műveit) (1885).
Freske[uredi | uredi izvor]
- Freske u mađarskom nacionalnom muzeju (mađ. Magyar Nemzeti Múzeum),
- Ferencvaroške crkvene freske (mađ. a ferencvárosi templom freskói),
- Freske sa Zapadne železničke stanice u Budimpešti (mađ. Keleti Pályaudvar nagy falfestménye),
- Freske u Operi (mađ. Operaház előcsarnoka).
Portreti[uredi | uredi izvor]
- Franc Jozef (mađ. I. Ferenc József király),
- Ferenc Deak (mađ. Deák Ferenc) (1870),
- Franc List (mađ. Liszt Ferenc),
- Mikloš feleki - portret (mađ. Feleky Miklós arcképe) (1871),
- Kopije Poliksena Pulskija (mađ. Hampelné Pulszky Polyxena képmásai),
- Autoportret (mađ. Önarckép),
- Skica ljudske tragedije (mađ. Jelenet Az Ember Tragédiájából).
Crkvena tematika[uredi | uredi izvor]
Slike iz svakodnevnice[uredi | uredi izvor]
- Motiv iz Italije (mađ. Olasz életkép) (1860),
- Proročica (mađ. A jósnő) (1861),
- Stela (mađ. Stella) (1863),
- Kupačica (mađ. Fürdő leány) (1880).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Biografija slikara – Spomen-kuća "Than"
- ^ Reprodukcije Morovih dela izloženih u Bečeju – Spomen-kuća "Than"
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Spomen-kuća "Than" u Bečeju
- Biografija na Sulinet.hu (jezik: mađarski)
- Veliki leksikon od Palaša (jezik: mađarski)
- Slikarstvo u Mađarskoj - umetnička biografija Mora (jezik: mađarski)
- Slikarstvo u Mađarskoj - galerija Tan Morovih slika
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
