Бидермајер

Карл Шпиценвег један од типичних сликара епохе бидермајера „Недељња шетња“

Дневни боравак у стилу бидермајера око 1830. године

Ентеријер у стилу бидермајера у Берлину

Бидермајер (нем. Biedermeier) је период између Конгреса у Бечу (1814.-15. год.) и Буржоаске револуције (1848.год). Сматра се да је то последњи период пре индустријализације. То је уметнички правац и животни стил у првој половини 19. века у немачком говорном подручју.

Настанак назива

Сам назив бидермајер први је употребио Јосеф Виктор вон Шефел. Назив је добијен комбинацијом двеју измишљених малограђанских и сатиричних ликова у Минхенском часопису Fliegende Blätter (нем. "Летећи листови") господе Бидермана и Буменмајера. Највише јединство слога је добио у примењеној уметности у намештају, порцелану и текстилу..

Карактеристике

Везан је за буржоаски рационални и скромни став, који се испољио кроз моду, уметност, дизајн намештаја и књижевност тог времена. Бидермајер се одликује практичношћу, скромношћу и комфором. Бидермајер је грађанско раздобље ампира (отуда и назив грађански ампир), племићког стила који се одводи из класицизма. Представља реакцију на ампир стил, који је преовладавао до 1814. године. У првој половини 19. века буржоазија је била већ толико богата да је могла да себи приушти производе који су јој пре били финансијски недоступни, као на пример тапацирани намештај и порцеланску керамику чије цене су због завођења манифактурне производње знатно пале, а са друге стране грађанска класа није имала велике приходе за палате или градске објекте, па је овај стил био предодређен у примењеној уметности.

Биедермајер у уметности

Бидермајер се јавља у уметности пре свега се инспиришући у модном романтизма, пре свега у сликарству:

• Мориц вон Швинд,
• Фридрих Гаојман,
• Едвард Гертнер,
• Адолф Менцтнер,
• Лудвиг Рихтер,
• Карл Шпиценвег,
• Јосеф Крихубер,
• Фердинанд Георг Валдмилер и др. представљани су пејзажи, собе у грађанству, дворишта, затишја а обљубљен је био и портрет. Са бидермајером су у књижевности спојени песници;
• Анете фон Дросте- Хулсхоф, или
• Едуард Морике

или композитор;

• Франц Шуберт а као драматурзи се помињу;
• Франз Грилпарцер и
• Јохан Непомук Нестрој.

Бидермајер као стил у намештају

Највише јединства у стилу се показује у уметности намештаја у доба стила бидермајера. Бидермајер се карактерише у односу на емпир једном интимнијом атмосфером и минитиризијацијом размере, наглашавањем удобности и то нарочито код седећег намештаја, повећаној функционалности. Први примерци овакве уметности су настали у Бечу где је деловао енглески намештај као пример. Типични примерци за бидермајер су мали намештај као ноћни столчићи. Типични примери намештаја овог стила сз лаке столице и софе, љупке комоде, писаћи столови, витрине са стаклом и полице за књиге. На бидермајер период утицали су сви стари стилови од ренесансе до Луј XVI и Аустријског царства. Општа одлика периода је мешавина стилова и трагање за удобношћу, велика разноврсност крупног намештаја, столица и фотеља. Често су употребљавана дубоко ушивена дугмад на седиштима, тракице и чипке за покривање спојева на дрвету и тапацирунгу. Коришћене су и разне врсте дрвета, обично тамне нијансе, са инкрустрацијама ћилибара и седефа, примењивана је кувана кожа, хартија и гвожђе. Бидермајер период је сматран за типично немачки феномен и кроз њега се испољавају први резултати индустријализације, стандардизовани конфекцијски комади, једноставност форме, функционалност и модерни методи дистрибуције.

Бидермајер као декорација

Бидермајер је постао синоним за естетику ситнограђанске класе, и у том облику се очувао до данашњих дана. Данас је то стил, понекад и хоби, у дизајнирању букета (нарочито за венчања), корпи, накита, торби и слично. У принципу се користе јефтини и лако доступни материјали, траке, перле, свеће, цвеће и други украси.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бидермајер

• Überblick über die Biedermeierzeit

Литература

1. Přehledný kulturní slovnik Mladá Fronta Praha 1964.
2. PSN ČS Akademia vied Praha 1964.